Vratite mi vreme.

Da li možete samo da se umirite da možemo normalno da nastavimo rad? Nemojte da vičete, nema smisla. Samo polako, doći ćete na red.

Maja Gojković ima reč.

Ne znam, Boško Obradović se kasno probudio, valjda se na Dedinju, tamo gde ima stan malo duže spava, otkud znam. Toliko o njemu kao predstavniku sirotinje, koji je došao na privremeni rad u Beograd, pa je našao baš tamo stan. Baš me interesuje kolika je zakupnina gore? Nije problem samo.

Htela sam član 106, da skrenem pažnju poslanicima, odnosno predsedavajućem na stav 2. da niko ne može da prekida govornika osim predsednika Narodne skupštine.

Stav 3. je još bolji za sve njih koji viču ovde i ne dozvoljavaju poslanicima da govore, kako gospodinu Jokiću, tako i Bečiću i da nije dozvoljeno dobacivanje i ometanje govornika, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Ne vidim šta je problem što je poslanik Bečić pročitao tvit vanparlamentarnog političara, jer on ovde nije poslanik i nije učestvovao na izborima. Kad je učestvovao sedeo je tamo i davao većinu kada je trebalo upravo stranci protiv koje sad glumi da je kao nešto, a to je Vuk Jeremić, on je lepo tvitovao ono što je tvitovao, on se toga ne stidi i rekao je da koliko god da je kriminal i ubica Ramuš Haradinaj se nikada ne bi usudio da slaže autorskom članku za „Vašington post“, valjda su bliski, valjda su zajedno pisali taj članak, i onda je rekao za predsednika države u kojoj živi, kaže, pa njegova adresa, a Vučić je dakle ponudio da prizna Kosovo, izdajnička bitanga.

Šta je tu strašno, ako je Igor Bečić takođe za vanparlamentarnog političara, koji sanja jednog dana da se ovde vrati u ove klupe, da kaže da je on izdajnička bitanga? U čemu je tu problem? Zašto vi vičete, pa nije on vaš predsednik. Ne znam, jeste neki koalicioni partner, uzeli ste ga, valjda da mu pomognete malo zato što on ne može da pređe cenzus, da ga neko ovde lažno predstavlja, jer građani za njega nisu glasali na prethodnim izborima.

Nemojte da ugrožavate slobodu govora ako je Vuk Jeremić u pitanju i ako Bečić kaže za njega da je izdajnička bitanga. I, sada ovde da napravimo konsenzus i da ja postavim pitanje kao predsedavajući, ko se slaže sa stavom Igora Bečića, mislim da tu do klupe koja je negodovala, svi. Prema tome, nemojte da ugrožavate slobodu govora. Pisaćemo pisma Strazburu, Briselu, kako i vi jednako pišete, i žalićemo se na ono šta vi radite. Mi učimo od vas, nije problem nikakav.

Samo u sledećem mandatu izgleda pukovniku neće imati ko da piše pošto narod neće dati vama ni jedan jedini glas, ubeđena sam. Sa ovakvim delovanjem, da vi kažete za predsednika države da je ovo i da je vama Ramuš Haradinaj draži od predsednika Srbije, za koga je glasalo 56%.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Pa samo još malo, bavite se politikom još jedno 20 godina, pa ćete shvatiti i vi draga koleginice. Ima neke nade za vas.

Molim vas, 106, 107. su vrlo jasni. Samo primenjujte Poslovnik. Hvala.

Hvala vam.

Idemo dalje sa raspravom.

Reč ima Čeda Jovanović, pravo na repliku. Izvolite.

(Boško Obradović: Replika. Šta je ovo?)

Gospodine Mali, pažljivo sam saslušao, nisam zaboravio šta ste rekli iako je prošlo dosta vremena, nisam siguran da uopšte poslanici više mogu da prate našu raspravu, samo mera ukidanja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Borimo se za mlade koji imaju problem u pronalaženju posla. To je netržišna mera, tu nema konkurencije. Međunarodni monetarni fond takođe traži njeno ukidanje i vi ste to odložili za godinu dana. Smatram da je to loše i ponudite argumentaciju zašto na tome insistirate.

Što se tiče pominjanja perioda Vlade u kojoj sam ja bio i za koju preuzimam odgovornost, zajedno sa premijerom Živkovićem, ta Vlada je vodila Srbiju šest meseci, Vlada Zorana Đinđića dve godine, ja za dve i po godine preuzimam odgovornost kao vlast, a za prethodnih 18 godina o kojima govorimo preuzimam odgovornost kao političar. Odgovoran sam zato što nešto loše nisam sprečio.

Ali vi, gospodine Jovanoviću, dolazite iz stranke koja je u poslednjih 18 godina 16 godina bila na vlasti. Kada mi pominjete „Magnohrom“, privatizovan je u periodu vaše vlasti. Kada pominjete propale fabrike, privatizovane su u periodu vaše vlasti. Kada govorite o pravu nekoga ko je nešto privatizovao da sa svojom imovinom postupa onako kako misli da treba, vi ne razumete zakon, a pravnik ste, onaj koji je nešto kupio ima apsolutno pravo da sa tim radi ono što misli da treba, on takođe trpi štetu, problem je ako nešto nije plaćeno.

Šta ćemo da radimo sa „Galenikom“? Hoćete li da vam kažem kakve su bile performanse 2008. godine, kada ste je vi i vaša partija preuzeli i zašto nam danas u oblasti farmaceutske industrije država liči, kao da smo mi divlje pleme koje je juče sišlo sa Karpata.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Izvinjavam se, neću moći da saslušam odgovore, pošto imam zakazanu konferenciju za novinare, moram nešto da uradim za moj narod na Kosovu.

Hvala na tome i na obaveštenju.

Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Ja se sada javljam na osnovu člana 27. stav 1. i odmah najavljujem povredu Poslovnika na osnovu člana 107. stav 1, zato što ste malopre napravili povredu Poslovnika zato što ste dali repliku Čedomiru Jovanoviću. To što on ima neke privatne obaveze, to je njegova stvar, on je sam rekao da ga ovde ništa ne interesuje, da je samo eto tako u prolazu kada se njemu hoće i vi, kažem, po Poslovniku, dajete njemu reč. Nemojte to da radite, zapravo to ne možete da radite.

S druge strane se javlja Boško Obradović, naravno, bez osnova da replicira dok se ne završi rasprava po Poslovniku. Kako ćete sada njemu objasniti, šta sad treba on da kaže, da on nekome nije simpatičan, pa Čedi dajete reč, a njemu ne dajete? Znate, te vaše stare simpatije i stare ljubavi političke nemojte ovde, molim vas. Vi ste bili nekada u koaliciji, sada ste u nekoj drugoj, ali u svakom slučaju tu ste predsedavajući i morate da vodite računa da svaki poslanik mora imati isti tretman.

Sada molim naredna dva minuta po Poslovniku, zbog onoga što sam htela da se javim malo pre.

Ne može.