Hvala.

Ja bih hteo na početku da kažem da predloženi budžet je dobar, dobro izbalansiran i da on s jedne strane jeste razvojni, jer predviđa velika izdvajanja za kapitalne investicije čiji je cilj rast BDP. S druge strane, on je i socijalni jer vodi brigu o socijalnim kategorijama, socijalno osetljivim grupama, predviđa porast plata i penzija. S treće strane predviđena su i značajna izdvajanja za zdravstvene objekte, za modernizaciju škola, za poboljšanja u kulturi, za socijalnu zaštitu, kao što sam rekao i posebno za subvencije u poljoprivredi.

Ono što nije dobro, jeste da je budžetom predviđeno određeno smanjivanje sredstava za boračko-invalidsku zaštitu. Dobro znamo da u Srbiji živi preko 400.000 građana koji su učestvovali u oružanim sukobima 90-tih godina prošloga veka. Imamo značajan broj ranih vojnih invalida, civilnih invalida rata i da se predviđa usvajanje novog zakona o pravima boraca i boračko-invalidskoj zaštiti. Očekujemo da do kraja ove godine, u skladu sa dogovorom u kabinetu predsednika Vučića i predsednikom Vučićem lično, navedeni zakon o pravima boraca i boračko-invalidskoj zaštiti bude usvojen i da se predvide i sredstva za njegovo sprovođenje.

Ono što nam je bitno vezano za taj budući zakon jeste da se konačno ispravi istorijska nepravda prema preko 50.000 krajiških boraca koji do sada nisu priznati, odnosno priznato im je pravo na ratni staž do 27. aprila 1992. godine do dana stvaranja Savezne Republike Jugoslavije, odnosno do 19. maja do dana povlačenja JNA sa područja današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ono što očekujemo da u novom zakonu o pravima boraca i boračko-invalidskoj zaštiti stoji ključna odredba da svim krajiškim borcima bude priznat ratni staž u dvostrukom trajanju za čitavo vreme rata, kao što je priznat i krajiškim oficirima, podoficirima i građanskim licima koja su bila u JNA.

Posebno bih hteo da istaknem pitanje položaja Srba u regionu. Takođe imamo određeno smanjenje sredstava za upravu za dijasporu i Srbe u regionu. Mislim da se svi slažemo da pitanje skoro dva miliona Srba u regionu treba da bude jedno od pitanja državnog i nacionalnog značaja. Položaj Srba u regionu je u većini država težak, možemo da kažemo da je taj položaj jedino dobar i zadovoljavajući u Mađarskoj i Rumuniji, gde je zvanična Budimpešta i zvanični Bukurešt izdvajaju značajna sredstva i pomažu da se neguje i očuva srpski nacionalni i kulturni identitet. Međutim, u ostalim državama taj položaj, kao što sam rekao, veoma težak.

Najteži je i najtragičniji je u Hrvatskoj i Federaciji BiH, odakle je proterano preko milion Srba. Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Federaciji BiH, ono što ih je ostalo, su građani ne drugoga, nego građani petoga reda. NJihova imovinska i statusna prava se svakodnevno krše. Imaju probleme, takođe, vezano za očuvanje svog nacionalnog i kulturnog identiteta.

Posebno težak položaj jeste položaj Srba u Crnoj Gori. Aktuelna vlast u Crnoj Gori sprovodi politiku diskriminacije prema gotovo trećini svoga stanovništva. Srbi u Crnoj Gori imaju probleme vezano za zapošljavanje u javnom sektoru, probleme vezano za upotrebu srpskog jezika i ćirilice. Evo, juče i danas imamo dve sramne, dve skandalozne odluke. Sinoć je Skupština Crne Gore donela sramnu odluku kojom se poništavaju odluke podgoričke Skupštine iz 1918. godine, ujedinjenju Srbije i Crne Gore. Nažalost, u Crnoj Gori, već dugi niz godina, na delu je potpuno falsifikovanje istorije čiji cilj je dalje udaljavanje i dalje produbljivanje podela između srpskog i crnogorskog naroda.

Ovom skandaloznom odlukom Skupštine Crne Gore od sinoć, Srbija je zvanično proglašena za okupatora, koja je tobože izvršila aneksiju Crne Gore 1918. godine, a srpska vojska koja je oslobodila Crnu Goru i koja je imala ključnu ulogu da spreči aneksiju Boke Kotorske od strane Italijana, kojima je ta teritorija bila data Londonskim ugovorom iz 1915. godine, se takođe proglašava okupatorskom vojskom. To je ono što je veoma loše i to je ono što ne može doprineti razvoju dobrosudskih odnosa između Srbije i Crne Gore.

Takođe, imamo i danas sramnu odluku vlasti u Crnoj Gori, da se uhapsi jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta, Nebojša Medojević, i da se izda nalog za hapšenje drugog lidera Demokratskog fronta, Milana Kneževića. Ove odluke apsolutno su štetne, izazivaju dodatni rast tenzija u Crnoj Gori i na ovaj način vlast u Crnoj Gori šalje jednu lošu poruku. S jedne strane želi da bude član EU, a sa druge strane krši temelje evropske vrednosti, poštovanja opozicije, toleranciju, poštovanje civilnog sektora, dijalog, itd.

Položaj Srba u Makedoniji takođe je veoma loš, imaju mnogo problema vezano za slobodnu upotrebu ćirilice, srpskog jezika za informisanje na srpskom jeziku. U Albaniji, takođe, ono malo Srba što je ostalo, imaju velike probleme da očuvaju svoj nacionalni i verski identitet. Srbi u Sloveniji su najveća etnička grupa, posle većinskog slovenačkog naroda, međutim i dalje nemaju status nacionalne manjine.

Dakle, generalno govoreći, položaj Srba u regionu, ponavljam, je veoma težak i složen. Ono što je najbolje u svemu tome jeste što je konačno zapadno od Drine stvorena druga srpska država, naša Republika Srpska koja razvija najbolje ekonomske, političke, kulturne, sportske i sve druge odnose sa Srbijom. U skladu sa Dejtonskim sporazumom i u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim odnosima između dve države. Konačno je Drina postala reka spajanja, a ne razdvajanja.

Očekujem u narednom periodu da će Srbija, kao što je do sada radila, na čelu sa predsednikom Vučićem, pomoći opstanak Srba u regionu, pomoći očuvanje njihovog kulturnog i nacionalnog identiteta, da svi Srbi u regionu, ponavljam, njih blizu dva miliona, zaista znaju da Srbija, kao njihova majka, svaki dan stoji iza njih i da brine o njima. Hvala.

Hvala, kolega Linta.
Reč ima Krsto Janjušević. Nije prisutan.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite, profesore.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Marinkoviću, poštovani prof. dr Martinoviću, obraćam se i vama direktno zato što ste vi danas čitav dan jedini od predsednika poslaničkih grupa u ovom visokom domu. To dokazuje koliko naši politički protivnici drže do građana Srbije i do ovog visokog doma, a znali su čitavo prepodne neistine iznositi o vama i gospodinu Vladi Orliću.

Poštovani građani Srbije, lagali su vas kada su o njima govorili. Profesor Martinović i profesor Orlić imaju svoje radno mesto i na njima rade i imaju po Zakonu o visokom obrazovanju još jednu trećinu radnog odnosa da idu kao i svi mi drugi profesori univerziteta. Oni su skromni i neće to da kažu. E, ja vam to kažem. Iziđite gospodo iz bivšeg režima, recite je li ovo istina ili ne.

A sad ćemo malo o budžetu, o lažima njihovim. Poštovani državni sekretare i poštovani ministre i dame i gospodo iz ministarstva, budžet je odlično koncipiran, on je razvojni, ali i socijalno odgovoran i zasniva se na tri stuba, prvi put prošle godine i sada u ovoj godini – prvo na proizvodnji, tj. na privrednom rastu, na investicijama i prvi put na potpunoj potrošnji.

Ja ću na neobičan način da govorim o budžetu. Videćete, vrlo kratko, ali na neobičan. Oni koji vas kritikuju danas, gospodine sekretare i gospodo iz ministarstva, iz stranke bivšeg režima, ostavili su SNS i bivšem predsedniku Vlade, danas aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću, 2014. godine Srbiju urušenu i poniženu. Ja ih pitam, neka ustanu i neka kažu, da li je istina ovo što ja govorim? Prvo, koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno devastirana. Je li tačno, gospodo bivšeg režima? Ustanite ovde pred građanima Srbije i recite jeste li ili nije. Drugo, Srbiju bez bezbednosti i sigurnosti njenih građana. Je li tačno, gospodo iz bivšeg režima, gledate po kancelarijama sada ovaj prenos? Treće, Srbiju koja je bila ponižena, četvrto, Srbiju koja je bila bez plana i programa. Je li tačno, gospodo iz bivšeg režima, ili nije? Srbiju bez nade i vere njenih građana u budućnost. Je li tačno, gospodo iz bivšeg režima, ili nije?

Dođite u ovaj dom i recite je li ovo tačno ili ne. Dalje, Srbiju sa prevelikom zaduženošću, Srbiju uništenih državnih totalno institucija, Srbiju bez međunarodnog ugleda, narod u Srbiji koji je totalno satanizovan i Srbiju sa brutalnom pljačkaškom privatizacijom u koju je ušlo za vreme vašeg režima 128 milijardi, a izneto 51 milijarda. Gospodo iz bivšeg režima, gde su pare? Položite račune ovde pred građanima. Nijednu tvornicu niste, nijedan kilometar niste izgradili, ni tvornicu napravili.

A onda je 2014. godine došao za predsednika Vlade Aleksandar Vučić, postavio ekspoze, koji sam ja ovde često citirao, a vi sprdnju pravili. Ja vas danas nakon tri godine pitam – da li je tačno ovo što iznosim ili ne? Koji je bio najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najveći i najbolji od svih 72 prethodna, počevši od 1805. godine do danas, a ja ću citirati u ekspozeu ovu rečenicu. Na 9. stranci ekspozea od 2014. godine, gospodin Aleksandar Vučić je rekao, citiram: „Merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do kraja 2017. godine spustiti na granicu održivog 3-4% bruto društvenog proizvoda, što će dovesti do zaustavljanja javnog duga na nivou 75% od bruto društvenog proizvoda“.

Gospodo iz bivšeg režima, citiraću sve i jednog od vas koji ste sprdnju pravili od ovoga i rekli da je to nemoguće, da su to bajke, da su to priče za malu decu. Pitam vas, ustanite danas ovde, gospodo iz bivšeg režima, ako imate bar malo političke korektnosti, poslaničke, akademske, građanske čestitosti, na koju se često pozivate, i bar malo istinitosti i malo morala – da li su ovi parametri ostvareni ili nisu, ne u 100% nego neki u 120%? Zbog toga sam upoređivao, a vi ste sprdnju pravili od toga. A gde ste danas? Sakrili ste se u mišju rupu.

Vi ste stvorili nekakav savez koji se zove za drugu pljačku Srbije. Prvu ste opljačkali kada ste u DOS-u bili. U tom savezu je, gle čuda, i nekakav Saša Janković, zvani „Sale prangija“. Znate zbog čega? Pa, ubijen mu je Gojković u njegovom stanu, pa to je i dokazano, koji je 3. avgusta gospodnje 2017. godine izjavio, je li tačno gospodo ili ne, citiram: „Kosovo i Metohija treba da bude primljena u Interpol, a time i da prizna nezavisnost Kosova i Metohije“. Ronio je suze zbog debakla Prištine u prijemu u Interpol. Toliko tuge nisu pokazali ni predstavnici države pokrovitelja šiptarske nezavisnosti. Za njega je akademik Dušan Todorović rekao, koji mu je bio član predsedništva, citiram: „U svojoj dugogodišnjoj karijeri u zemlji i inostranstvu nisam toliko pogrešio u proceni moralnih i radnih kvaliteta kao što sam pogrešio kod Saše Jankovića“.

Znate li ko je još tamo? Niko drugi nego Vuk Jeremić, zvani „Vuk potomak“. To je taj Vuk Jeremić koji je u razgovoru sa kongresmenom SAD-a Teodorom Dorom rekao, citiram: „Kosovu treba priznati nezavisnost i da postane nezavisna država“. To je jedan od vođa međunarodne banditske grupe kojoj se danas sudi u SAD-u, on ode kao svedok.

Znate li ko je još u toj grupi? Niko drugi nego Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“. To je čovek koji je od 2008. do 2012. godine, gle čuda, uvećao prihod na 300 miliona evra dok je bio gradonačelnik i u politici.

E, to je taj savez. Tu su i ostali okupljeni. Znate, poštovani građani, ko još? E, sad ćete čuti. Janko Veselinović, zvani „Janko stanokradica“, jer je ukrao stan u Obrovcu Milici Badži, izbeglici koja je i danas, a on nije bio izbeglica.

Znate ko je još? Onaj što je pobegao malopre, Dušan Petrović, zvani „kravoubica“, koji je kao ministar poljoprivrede, neka kaže, neka dođe, jel je naredio da se pokolje 250.000 krava, ukupni fond 500. On danas govori o poljoprivredi. NJegov predstavnik blati našu državu neki dan, videli ste gde. Sram ga bilo, i jednog i drugog. Neka ovde dođu i to kažu. Nije čudo, jer je njegov predsednik cinkario za vreme bombardovanja, pročitajte knjigu jednog našeg autora šta je rekao savetnik Joška Fišera, on ih je vodio po nemačkim gradovima, kako da se bombarduju, ubije Milica Rakić i naša deca. Od čega mi očekujemo? Od njih očekujemo nešto?

Na kraju, da ostavim nešto i svojim kolegama, poštovani državni sekretare, o Fondu za nauku neću da govorim zato što ste u haos ušli, neviđeni haos. Vi znate i naučnici znaju koji je to haos. Hvala vam što ste udostojili sektor nauke, baš vi direktno, Vladimire Popoviću i ministar Šarčević. Neka kaže gospoda iz bivšeg režima je li tačno. NJihov ministar Đelić je 11 miliona evra u tom ministarstvu ukrao. Neka kažu je li ili ne, ja ću im dati podatke ovde direktno.

E sada, dozvolite još da kažem, da li je tačno ili ne da je Republika Srbija postala stabilna ekonomski 2017. godine na kraju? Je li tačno, ustanite, gospodo iz bivšeg režima? A sprdali ste se sa ekspozeom, pobegli ste u mišje rupe, nema vas nigde, bre.

Sad na kraju dozvolite, da bi svi građani Srbije razumeli, kako se to kaže na srpskom jeziku?

(U salu ulaze narodni poslanici Balša Božović i Maja Videnović.)

Evo ih, evo ih, poštovani građani, sada dolaze na jutarnju kaficu. Evo ih, dolaze na jutarnju kaficu.

Poštovani građani Srbije, to se na srpskom jeziku kaže, da bi svi razumeli, evo, sad ulaze, umesto od jutros, lezijedovići, džabalebaroši, secikese i luftiguzi. Hvala.

Hvala, profesore Atlagić.
(Balša Božović: Replika.)
Balša Božović, po kom osnovu?
Nije vas spomenuo profesor Atlagić.
(Balša Božović: Dobro onda po Poslovniku.)
Izvolite, po Poslovniku.

Gospodine Marinkoviću, reklamiram dostojanstvo koje je povređeno Narodne skupštine, iz prostog razloga što je neko ko sebe naziva profesorom dopustio da kalja ugled, ne samo univerziteta na kome predaje, nego i svih njegovih kolega koji predaju na istom time što psuje, što se nedolično ponaša, time što vređa, time što je polu pijan očigledno došao na današnju sednicu …

Kolega Božoviću, oduzimam ovo vreme od vremena poslaničke grupe.
Idemo dalje sa radom.
Nema smisla da vređate profesora Atlagića na tako prizeman način, bilo koga. Nije on to zaslužio, niko od nas to nije zaslužio.
Nemojte, molim vas. Ja sam ovde zadužen za red u sali. Radimo već tri dana. Molim vas, razuman ste čovek.
Hvala.
Idemo dalje. Milan Knežević ima reč.
Izvolite, doktore Kneževiću.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu kao jednom od najvažnijih dokumenata jedne zemlje u kome i sa planiranim budžetom se planiraju sve poluge, funkcije jedne države za narednu godinu.

Naravno, sve moje kolege su dosad iznele dobre strane budžeta koji je i razvojni i izbalansiran. Ja bih pri kraju, jer rasprava o budžetu je pri kraju, da opet rezimiram, mada je sve to rečeno, da su tri osnovne karakteristike ovog budžeta. Povećanje životnog standarda građana Srbije, veći iznos namenjen kapitalnim investicijama i umanjenje opterećenja poslodavcima.

U izradi ovog budžeta sigurno vidi se da je Ministarstvo finansija i Vlada na odgovarajući način saslušala potrebe privrede i njene predloge, što je neophodno za dalji razvoj privrede u narednoj godini.

Što se tiče povećanja životnog standarda, naravno, na prvom mestu je već uvećanje penzija koje je bilo u proseku od osam do 13% i za koje su odvojena sredstva u budžetu u iznosu od 35 milijardi za narednu godinu. Isto tako u budžetu su planirana povećana sredstva za uvećanje plata u javnom sektoru, isto od osam do 13% i zato su predviđena sredstva od 35 milijardi. Isto tako, ono što su i kolege rekle i ministar, što u ovom paketu, isto, ide za poboljšanje životnog standarda je uvećanje minimalne cene rada koja će od nove godine biti 27.000 dinara.

Što se tiče uvećanja novca za kapitalne investicije, izdvojeno je 220 milijardi. To je oko 30% više nego u ovoj godini i ova sredstva su opredeljena za projekte kao što je izgradnja Moravskog koridora, auto puta Požega – Preljina, završetak obilaznice oko Beograda, put Surčin – Obrenovac.

Treba reći da se za 2019. godinu planira i više novca za subvencije. Znači, ukupno 101 milijarda dinara, što je više, jer ovogodišnje planiranje za subvencije bilo je 89,3 milijarde. Najveći deo ovog novca u narednoj godini, 41% biće dat za dotacije poljoprivrednicima. To govori o politici Vlade koja vodi računa i o ovoj oblasti iako su pojedini poslanici bili kritični što se tiče dotacija u poljoprivredi. Zatim, 17% privredi, 14,5 železnici, 9% za puteve. Znači, poljoprivreda će u sumi, da ne govorimo u procentima, dobiti šest milijardi dinara više nego ove godine, a budžet za privredu biće veći za 2,5 milijarde dinara nego ove godine.

Treba još i napomenuti da će oblasti koje su meni bliske opet biti uvećane, a to je da će za Ministarstvo prosvete sredstva biti uvećana za 6% u narednoj godini, a za Ministarstvo zdravlja 7,7%. Što se tiče Ministarstva prosvete, tu ima dosta reći. Mi smo imali mnogo zakona, usvajali, a ovde samo dve stvari da pomenem. Predviđeno je od ovih sredstava, između ostalog, opremanje 8.000 učionica za izvođenje nastave za upotrebu digitalnih materijala što nije mali broj. Osam hiljada učionica za digitalizaciju i edukaciju dece u toj oblasti.

Ono što je malopre moj kolega profesor Atlagić pomenuo bitno i što je uradilo Ministarstvo prosvete, to je formiranje Fonda za naučno-istraživačku delatnost. Ta oblast je godinama bila ne uređena, ili bolje rečeno na pravi način nije bila uređena i tu je trebalo mnogo posla i truda. Hvala Bogu, Ministarstvu prosvete, što je pokušalo i našlo način da se ovaj Fond formira sa jasno definisanim planovima i ciljevima koje treba da ostvari i koje će u ovoj oblasti da učini napredak. Pri tome, mnogo je značajno i ovo što je danas na raspravi, a to je i promena zakona o patentima, jer i to su aspekti koji utiču na poboljšavanje naučno-istraživačkog rada.

Izneo sam glavne stvari, po mom mišljenju, koje su iznele i moje kolege pre mene. I, na kraju opet treba pomenuti, jer se napada i u novinama, čak mnogo više nego ovde u Skupštini, kako je smanjenje nameta poslodavcima od 0,75% nešto što je jako malo. Da je ta mera tako laka, zašto to dosad nije uradila neka Vlada i Vlada ovih poslanika preko puta? Malo izgleda, ali je teško bilo uraditi. Jer, da prevedemo malo i u novac budžeta za državu, tih 0,75% košta budžet oko 12 milijardi dinara. To je 100 miliona evra. Ali, na ovaj način je još jedan aspekt podsticaja i osluškivanja potreba privrede kako bi bilo više ulaganja i novih privrednih investicija i podsticaja, a sve sa ciljem u povećanje uposlenosti i zaposlenosti u sledećoj godini.

Da ponovimo zbog gledalaca, čuli smo danas najnoviji podatak da je nezaposlenost rekordno niska dosad, da je pala na 12,3%, a u vreme onih koji su bili bučni i glasni iz klupa, u vreme prethodne vlasti, DS, nezaposlenost, da ponovim još jedanput, je bila 25,8%.

Brojke su nekad surove, ali su surove po one koji nisu radili na pravi način, zloupotrebljavali vlast i oštetili svoju državu i stavili je u jedan predbankrotski položaj u kojem je zatekla Vlada prvoformirana predsednika Aleksandra Vučića, a izvrsnu odgovornu i posvećenu politiku nastavlja i Vlada predsednice Ane. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima LJubica Mrdaković Todorović.
Nije prisutna.
Tijana Davidovac.
Nije prisutna.
Olivera Ognjanović, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, predloženi državni budžet za 2019. godinu i set reformski zakona ukazuje na poboljšanje životnog standarda naših građana, privredni rast i ekonomski napredak.

Mi ove godine imamo izvanredne ekonomske rezultate, za prvih devet meseci stopa privrednog rasta je 4,5%, treću godinu za redom imamo suficit u budžetu, što je 28 milijardi dinara.

Predlog budžeta rezultat je mera preduzetih 2014. godine, koncipiran da ubrza razvoj, da poveća zarade i penzije i da nastavimo reforme. Glavni ciljevi su razvojna podrška privredi, smanjenje opterećenja na zarade, nastavak jačanja ekonomije, podizanje zdravstvenih usluga, unapređenje rada javne uprave i viši kvalitet života građana.

Budžet će biti uravnotežen, jer predviđa i rast plata u javnom sektoru i penzija. Predviđeno je dodatnih 33 milijardi dinara za planirano povećanje plata i 35 milijardi dinara za planirano povećanje penzija.

To je rezultat teških reformi, koje smo sproveli u periodu od 2014. godine do pre mesec dana, odnosno tereta koji su naši građani, naša deca i penzioneri izdržali na svojim leđima za dobrobit svih nas.

Hvala koleginice, isteklo je vreme na listi. Hvala.
Nastavljamo dalje.
Pošto na listi poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, odnosno isteklo je vreme, pre zaključivanja zajedničkog, načelnog, jedinstvenog pretresa, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Dr. Dragan Vesović ima reč. Izvolite.