Dakle, usput, niste me prozvali, bio sam 27. po amandmanu na član 1, ali ste sto preskočili, ali nema veze, to vam nije ništa novo.

Sad ću da iskoristim priliku da kažem šta je bila ideja tog amandmana. Pitanje je leksičke prirode. Tako da je važno da li iza rimskog broja ide tačka ili ne ide. Postoji varijanta i za jedno i za drugo. Prirodnije je da nema, bar se tako nekad bilo učilo u gimnaziji, ali nema veze.

Moje pitanje za ministra je - koliko je bilo, pošto je ovo centralni registar socijalno osiguranih ljudi, koliko je bilo stvarno zaposlenih ljudi, ljudi koji su bili prijavljeni u socijalnom, u nekim drugim službama koje vode te evidencije 4. marta 2003. godine, a koliko danas? I, kako se to desilo da je nezaposlenost iz 2014. godine od 18 i nešto posto pala za godinu dana na ispod 12%, odnosno ispod 13%? Kako je moguće bilo da je broj zaposlenih po evidenciji nadležne institucije 2015. godine bio milion i 716 hiljada ljudi, a sledeće godine 2016. milion i 977 hiljada? To znači da je u roku od godinu dana zaposleno 261.000 ljudi. To bi trebalo da znači da je svakog radnog dana te godine se zapošljavalo po 1.000 ljudi. To je naravno nemoguće.

Šta je to? To je laž, neistina, laž. To je promena metodologije, gde se broj zaposlenih, gle čuda, izražava po anketi. Neko vas zovne i pita – jeste li radili nešto u zadnjih šest meseci, vi kažete – brao sam višnje ili maline tri dana, e vi ste zaposlen.

Tako da imamo stanje da je broj zaposlenih po anketi prošle godine bilo dva miliona 850 hiljada ljudi, a realno je bilo dva miliona i 70 hiljada i da je broj nezaposlenih po anketi bio ispod 400 hiljada ljudi, a realno je blizu 700 hiljada ljudi i to su ti uspesi. To je šibicarenje statistikom na najgori mogući način. To su pitanja na koja bih voleo da ministar, koji je bio dobar ekonomista tamo 2003. godine, kada je sprovodio privatizaciju „Duvanske industrije Niš“, „Vranje“, „Beopetrola“ i nekih drugih firmi, da odgovori. Ne znam u šta se to pretvorilo za ovih 15 godina.

Ako niste primetili, ja sam završio.

Ne smem da vas prekinem.

Da vas obavestim. Vidim da vam to teško ide, pa da vam pomognem.

Ne smem da vas prekinem. Čekam da vidim da li je to to.
Ministar. Izvolite.

Uvaženi poslanici, kao što znate, CROSO ili jedinstvena baza obaveznog socijalnog osiguranja osnovana je zakonom 2010. godine. Operativna je od avgusta 2013. godine. Tako da podaci iz 2003. godine postoje samo u određenim bazama podataka institucija koje su vezane za obavezno socijalno osiguranje kao što su PIO fond, RFZO i Nacionalna služba za zapošljavanje.
(Zoran Živković: To sam pitao.)
To ste mogli da vidite u zakonu, s obzirom da je još jedanput ova baza i ovaj registar definisani i osnovani 2010. godine. Po pitanju nezaposlenosti i zaposlenosti, Zavod za statistiku Republike Srbije je jedini zavodi i jedan zavod koji imamo. Nemamo ih više, niti se zavod menjao. Kada pogledate, ja imam podatke u poslednjih par godina, a rekao sam par puta ovde podatke. Dakle, 2012. godine stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji bila je 25,5%. U poslednjem kvartalu ove godine je 11,3%. Tako kaže Zavod za statistiku Republike Srbije i to pokazuje koliko se situacija u Srbiji promenila, koliko se naša privreda promenila, koliko je ispravna politika koju Vlada Republike Srbije sprovodi već pet godina unazad, a to je da se borimo za svako novo radno mesto, za svaku novu fabriku i za svako dete da ostane ovde, a ne svoju budućnost da traži po nekim Amerikama, Novom Zelandu, Kanadi itd.
Ono što je meni posebno važno, kada uporedite cifre iz 2014. i 2018. godine vidite da je otvoreno i zaposleno 370 hiljada ljudi. Dame i gospodo, 370 hiljada ljudi. To je veliki broj i dalje nedovoljan i to ću reći u ime Vlade Republike Srbije. Hvala.

Vreme.

Izvinjavam se.

Ništa.
(Zoran Živković: Replika.)
On je odgovorio na vaše pitanje.
(Zoran Živković: Po amandmanu.)
Po amandmanu? Dobro.

Znači, prisutni ministar Mali nije odgovorio ni na jedno moje pitanje. To nešto je bilo nekad, pa je promenjeno pa sada ne može. Znači, hoćete da kažete da vi kao ministar finansija ne znate koliko je ljudi bilo zaposleno, ali realno, ne po anketi, 4. marta 2004. godine, niti znate danas koliko je ljudi realno zaposleno.

Ako znate odgovorite mi na to pitanje, ako ne znate, kažite mi da ne znate. Ako ne smete da kažete, jer biste time otkrili tajnu statističkog šibicarenja, onda kažite da ne smete i ko vam je to zabranio i koga se vi plašite? Mi smo spremni, cela ova opozicija da vam pruži zaštitu, ako imate da kažete, ako se osmelite jednom u poslednjih nekoliko godina da nam kažete istinu.

Ovde nije pitanje stanova u Bugarskoj, ovde nije pitanje „Beograda na vodi“ ovde je pitanje koliko je ljudi bilo zaposleno 4. marta 2004. godine, a koliko je ljudi zaposleno 3. decembra 2018. godine? Ne u procentima, nego u apsolutnim brojkama, ne po anketi nego oni kojima se plaćaju porezi i doprinosi.

Reč ima ministar. Izvolite.