Predsednice, reklamiram povredu člana 27, jer ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Dopustili ste sebi da ponižavate i ovaj parlament i ovaj dom i građane Republike Srbije koje mi ovde predstavljamo. Niste kolegama davali povredu Poslovnika, na koju imaju pravo da ukažu.

Drugo, oduzimali ste dva minuta od vremena grupe, bez osnova, pozivajući se na stav 8. člana 103, da pri tome nikome pre toga niste izrekli nikakvu opomenu. Dakle, nemate pravo to da radite i da gušite slobodu govora ovde u ovom domu.

Ako se bojite istine, izađite, nemojte da slušate. Ali, ne možete nam zapušiti usta. Ne možete nam zabraniti da govorimo ono što je u skladu sa ovim Poslovnikom. I vi ga kršite.

Kršite i član 100.

Ako želite da polemišete sa poslanicima, siđite u klupu, pa budite poslanik, a ne da sve vreme zloupotrebljavate taj mikrofon koji imate uključen ispred vas non-stop i da nama držite ovde lekcije, da nas kinjite i da nas omalovažavate i da puštate Martinovića da širi nasilje i mržnju, kao da vam nije dosta mrtvih glava i razbijenih glava u Srbiji, koje su nastale i pre 2000. godine i sada, u ovih vaših sedam godina vladavine. Niste, izgleda, informisani da vladate od 2012. godine i da sve što se dešava, i ova ubistva na ulici i razbijene glave političarima i sve ostalo je rezultat vaše sedmogodišnje vladavine.

Ako ne smete da polemišete o tome, nemojte da sedite ovde, a ne da se krijete iza Poslovnika.

Prema tome, ponašajte se u skladu sa Poslovnikom, članom 27, a nemojte da oduzimate vreme i da nam stavljate flastere na usta, jer to nećemo dozvoliti, zbog građana koje mi ovde predstavljamo.

Koliko god vi nas omalovažavali ovde, u ovom parlamentu, mi ovde predstavljamo građane Republike Srbije, a vi nemate pravo nikoga da delite, bilo da je glasao za vas, bilo za opoziciju.

Hvala.
Pretpostavljam da i ja nekog predstavljam. Ali, izgleda da ja ne predstavljam građane Srbije. Hvala puno na tome.
Nažalost, moja uloga je ovde i da odgovorim na svaku povredu Poslovnika, koja to nije. I član 103. uopšte niste pročitali. To nema nikakvih dodirnih tačaka sa opomenama. Krenuli ste od 103.
(Marko Đurišić: Član 27.)
Ja jako dobro slušam, za razliku od onih koji unapred dolaze sa 10 kila i 500 tona mržnje u parlament. A ja nikog ne mrzim, pokušavam da časno svoj posao obavljam ovde, onoliko koliko mi vi dozvoljavate. A na snimku koji ide danas u svaki dom u Srbiji se vidi tačno šta se ovde dešava, ko je ovde nasilan a ko ovde sedi i pokušava nešto da uradi od ove sednice i ko to ne dozvoljava.
I vama, uvaženi kolega Aleksiću, preslušajte ono što ste vi govorili, u kom trajanju, pošto nije istina da se oduzima dve minute linearno, nego onoliko koliko traje govor. Dakle, član 103. stav 8. i u vašem slučaju.
(Miroslav Aleksić: Na osnovu čega?)
Nećete me kolebati vikom, urlanjem, uvredama, zato što ne govorite o povredama Poslovnika.
(Miroslav Aleksić: Hajte vi.)
Nemojte vi meni – ajte vi, ajte ono, ajte ovo. Nego, Poslovnik je jedna celina od više stotina članova i pitajte uvaženog gospodina Konstantinovića iza vas šta je hteo da kaže.
A da li ću polemisati ili neću, ovo, nažalost, nije uopšte polemika, jer imala bih štošta da kažem u replici. Ali, ovo nije replika. Ja moram da obrazlažem. Ja ne mogu da trčim dole da obrazlažem.
Nemojte kao u kafani – siđi dole i takve stvari. To je užas šta ja doživljavam. Mislim da niko nije to zaslužio, voleli ga ili ga ne voleli.
Ko se javlja po Poslovniku, a ko se javlja po diskusiji?
Izvolite.

Hvala.

Nadam se da ste shvatili da građani Srbije neće dozvoliti da ih maltretirate kao što radite već sedam godina, ne lično vi, već sistem Srpske napredne stranke koji je oličen u svima vama koji sedite ovde.

Građani moraju da znaju…

Mogu li da vas zamolim barem član da kažete, onako, otprilike.

Rekao sam – član 108.

Isto.

Nije isto, gospodin Aleksić nije reklamirao član 108.

Ali, pre toga, 30 povreda Poslovnika, sve je prošlo.

Reklamiram član 108: „O redu na sednici stara se predsedavajući ili predsednik Narodne skupštine“. Potpuno je svejedno ko sedi na tom vašem mestu. Svi se ponašate u skladu sa voljom i željom jednog čoveka – Aleksandra Vučića, koji maltretira političke protivnike, koji ne želi drugačije mišljenje, koji gasi medije i koji kinji Srbiju već devet godina, ako uračunamo i one dve, 1998. i 1999. godine, kada je dobio stan dok su na nas padale bombe. (Isključen mikrofon.)

Evo, vi ste prvi poslanik kome stvarno moram da oduzmem mogućnost da nastavi da vređa predsednika Srbije. Evo, da me ubijete, streljate kad dođete na vlast, da me katranišete, sram vas bilo to što ste rekli, Aleksiću. Da, to što ste rekli sada.
(Radoslav Milojičić: Mogu li da nastavim?)
Ovo što ste namerili da kažete, u okviru povrede Poslovnika, ne.
(Radoslav Milojičić: Mogu li da nastavim?)
Ne.
(Radoslav Milojičić: Zašto?)
Spremna sam da me smenite odmah, za pola sata, ali ne može ovako.
(Radoslav Milojičić: Martinović nas naziva izdajnicima.)
Izvolite, poslaniče Stankoviću.