Hvala predsedavajući.

Javljam se po amandmanu koleginice Borke, s obzirom da je govorila o tome da ovaj fond, odnosno registar za obveznike socijalnog osiguranja svakako treba da doprinesemo tome da bude transparentniji, da smanjimo administraciju, da bude brža prijava i da za sve nas bude lakše.

Ali, ja se sada, ovoga puta pitam, pre svega pitam gospodina ministra finansija, Sinišu Malog, ovo mu je prvi Predlog budžeta sa kojim je došao u Skupštinu Srbije. Meni je žao, verovatno se vi, ili bar bi trebalo vama bude žao, što su vam poslanici SNS onemogućili da argumentovano raspravljate sada u pojedinostima o svakom amandmanu koji je podnela opozicija. Verujem da bi trebalo da se ljutite i zbog toga što je ovaj najvažniji predlog zakona nije po prvoj tački dnevnog reda, nego je tek četvrta tačka dnevnog reda. To vi verovatno treba sa sobom da raspravite.

Drugo, gospodine ministre, kažete i većina ovde kaže, budžet je uravnotežen. Svakako da je uravnotežen, mi moramo da imamo jednake prihode i da trošimo onoliko koliko prihodujemo, ali zar ne mislite da ako hoćemo da kažemo da je budžet i reformski, treba jednog dana da se dotaknemo javnih preduzeća i sistema uređenja plata u javnom sektoru. Vama je to ukazao Fiskalni savet. Dve najveće mane koje ovde treba da kažemo, jeste neuređen sistem javnih plata u sektoru. Mi ćemo jednog dana ako nas iko gleda od mladih sada šta se ovde dešava, verovatno će već sutra na desetine, hiljade njih da pakuje kofere i da ode i u jednom momentu više nećemo imati ni koga da prijavimo u ovaj obavezni registar socijalnog osiguranja.

Zato vas molim, vas kao ministra finansija i vas kao predstavnika Vlade, jer vi kreirate uopšte ono što se dešava u Srbiji i vi kreirate način na koji će opozicija da reaguje na vaše predloge zakona. Zato vas molim da plate u javnom sektoru bar u 2019. godini započnete da sistemskim reformišete, da jednom krenemo i da popišemo sva radna mesta u javnom sektoru i da izjednačimo makar plate, recimo administrativnog osoblja u Ministarstvu finansija, u javnim agencijama i u javnim preduzećima.

Vi verovatno znate da su plate visokoobrazovanih ljudi u vašem ministarstvu, u administraciji negde 35, 40, 45 hiljade dinara.

Isto tako su plate visoko obrazovanih mladih ljudi u lokalnim samoupravama. Ja neću da idem dalje, poći ću samo od svog sina koji je diplomirani inženjer arhitekture i radi za 38.000 dinara.

Da li vi verujete da ćemo mi, ako ovakve plate imamo za mlade i školovane ljude imati jednog dana koga da prijavimo u Registar obaveznog socijalnog osiguranja?

Zato vas molim da se pozabavite javnim preduzećima, reformisanjem javnih preduzeća, da se pozabavite platnim razredima, jer u to niko ne sme da takne zbog jakih sindikalnih organizacija u javnim preduzećima, pre svega, u EPS.

Molim vas da razmislite da li i dalje treba da ostane na snazi Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Ovim zakonom koji traje pune četiri godine osakatili smo mnoge sisteme. Ja ću da navedem samo jedan sistem socijalne zaštite, jer, pre svega, iz njega dolazim. Na stotine radnih mesta je ostalo nepopunjeno zbog odliva prirodnog iz socijalne zaštite. Centri za socijalni rad i mnoge ustanove socijalne zaštite suočene su sa nemanjem stručnih kadrova da normalno obavljaju svoj posao i da normalno rade za ono za šta ih država plaća. Verovatno ni ove godine, a prošle godine su nam baš iz ministarstva rekli da nam je na Vladinoj komisiji koja, uzgred, budi rečeno, izgleda i služi za to da bude usko grlo i kontrolno telo koje će dati zeleno svetlo da se zaposli samo neko ko je blizak SNS ili ko će sprovoditi politiku SNS.

Molim vas da dobro razmislite da li vam je budžet reformski i da obratite pažnju na sve ono što vam danima ovde ukazuju i poslanici opozicije, a isto tako da vodite računa i o onome što na budžet spočitavaju ili vam makar kažu kao dobronamernu kritiku članovi Fiskalnog saveta, koji su, između ostalog, i plaćeni za to, da prate na koji način se vodi fiskalna politika u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
(Radoslav Milojičić: Sad će on nešto pametno da kaže.)

U vezi svega onoga što je na račun Aleksandra Vučića i SNS rekao čovek koji se pohvalio da je nekakav bivši član Glavnog odbora ili već nečega, nekakva struktura u nekoj bivšoj stranci, uglavnom jedan od bivših među svim ovim bivšim bivšima, koji je, takođe, hteo da istakne ili istačinje, kako on to kaže, da ima kičmu i svoj čvrst stav kao onomad kada je kazao da neće nikad prihvatiti da koordinator ovde bude, a izgleda ipak jeste, dokazani i samoproglašeni ponosni LJotićevac.

Kad smo kod tog čoveka, igrom slučaja, nekako mi se baš sad na stolu našlo šta je taj LJotićevac imao da kaže i o ovom bivšem bivšem i onom bivšem bivšem i o svim tim bivšim bivšima u svojim LJotićevskim novinama 2000. godine, tako da dok razgovaramo, neka to posmatraju i neka se podsećaju malo.

Ovo su, dame i gospodo, ovo su, građani Srbije, svi oni zajedno po njihovom sopstvenom mišljenju. Oni su, dakle, američki SKOJ i danas se verovatno oko toga slažu, kao što se slažu oko svega ostalog i sa gospodinom koordinatorom Dragana Đilasa i jedni sa drugima međusobno.

Kad smo kod bivših bivših, u njih svakako spada i bivši gradonačelnik Dragan Đilas sa svojim fantastičnim prometom od, kako beše, 300 miliona evra dok je bio na političkoj funkciji, zato što je to izvanredno pošten čovek i bivši bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji, evo, kako se lepo sastajao sa belosvetskim kriminalcima, lopužama i trgovcima oružjem.

Među te bivše bivše svakako spadaju svi ovi koji danas pokušavaju, skupljeni s koca i konopca, da nešto spočitaju Aleksandru Vučiću na temu Kosova i Metohije.

Koliko je među bivšim bivšima bilo onih koji su se udostojili da prenesu jedan paket mleka u prahu do našeg ugroženog naroda ovih dana? Nešto ne videsmo jednog jedinog.

Koliko je među bivšim bivšima pokušalo da prenese paket pelena za naš ugroženi narod na Kosovu i Metohiju? Izgleda opet ni jedno jedino bivše bivše lice.

Koliko njih je pokušalo da dopremi lekove? Koliko medicinski materijal? Koliko je na bilo koji način, ne samo ovih dana, nego ikada u svojim bednim karijerama pokušalo da pomogne našem narodu na Kosovu i Metohiji?

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Nikada niko ni na koji način, ako im u tu pomoć, naravno, ne računamo što su se lično postarali da danas na Jarinju i da danas na Brnjaku može da stoji neko ko će humanitarnu pomoć da oduzima, ko će i to mleko u prahu, kada ga neko pošalje, da oduzima, ko će pakete s pelenama da oduzima i lekove i sve drugo.

Na kraju, jeste, ovo je sve već viđeno. Između ostalog, i u tom prištinskom parlamentu tamo to radi Vetevednosje, a ovde gospoda bivša bivša koja stoje.

Ne znam samo ko je bio inicijator svega ovoga, jer je mnogo nervozan, da li Đilas što je video rejting ili Pacoli što je jedanaesta država povukla priznanje? Razmislite o tome.

Reč ima narodni poslanik gospođa Maja Gojković. Izvolite.

Hvala.

Žao mi je što poslanica Gorica Gajić nije ostala duže od pet minuta ovde u parlamentu, jer sam želela da diskutujem o njenom amandmanu, ali na način kako je ona to i obrazložila, odnosno da govorimo o Zakonu o budžetu koji je tačka 4.

Dakle, ovde se čitav dan iznosi jedna neistina da ovde poslanici koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije ne dozvoljavaju poslanicima, koji smatraju da su opozicija i mi im to ne sporimo, sporimo samo čemu su opozicija, da ne dozvoljavamo da govore o svojim amandmanima koje su predložili na tačku 4. i to svakako nije istina.

Čitav današnji dan treba dobro, dobro posle, kada završimo ovaj radni dan, da razmislimo šta se ovde danas, u stvari, dešavalo i kako se to opozicija pojavila u istom momentu ovde. Rade svi isto, izgovaraju isto. O čemu se ovde radi?

Nije me mrzelo da vidim koliko to ima tih amandmana na tačku 4. Zakon o budžetu, uopšte podnetih od strane poslanika koji delimično stoje, a neki sede na naslonu od stolica ili neke… Svejedno, to već ostavljamo…

(Aleksandar Martinović: Dobro je samo dok ih ne budu nosili kući.)

Dobro. Da, jednom smo videli i nošenje kući, ali neće niko da vrati te stolice, fotelje i slike. To je neka druga priča.

Ukupan broj amandmana na Zakon o budžetu od svih opozicionih stranaka ovde, ne samo od onih koji stoje, je 175 amandmana i od toga je 75 amandmana od današnjih bukača ovde.

(Radoslav Milojičić: Poslanika!)

Niko ne može da mi dokaže… Mi smo danas već mogli uveliko da pređemo…

(Radoslav Milojičić: Šta je bukač?)

Nemojte da mi dobacujete. To već svaku granicu ukusa predstavlja kada neko pokušava da diskutuje danas a da ne viče, ne urla, ne vređa nego normalno priča.

(Radoslav Milojičić: Šta je bukač? Ne znam, objasnite.)

Objasniću vam ja kasnije u diskusiji ako mi, uvaženi kolega, dozvolite da nastavim.

Znači, niko ne može da me ubedi, niti građane Srbije koji čitav dan gledaju ovu lošu predstavu danas režiranu od strane pojedinih poslanika, bukača, a ja ću vam objasniti šta to znači. Znači, nije od reči „bukva“. Nemojte misliti da je nešto uvredljivo, nego na način ophođenja ovde u parlamentu – vikati, stvarati buku. To su bukači.

Da nismo mogli danas da raspravljamo o tih 75 amandmana i da u vremenu koje je predviđeno po Poslovniku, nismo mogli to vreme da utrošimo upravo na raspravu o tih 75 amandmana.

Ono šta je suština, a dozvolićete mi da imam svoje političko mišljenje i stav, da u ovom budžetu za 2019. godinu u stvari nije imalo šta da se zameri. Sve pohvale od MMF, od Svetske banke su pokazatelji da ova država zaista ide ekonomski napred. Pa, ako hoćete, pre neki dan pohvale i od Evropskog parlamenta, koji nam uopšte nije naklonjen. Trudili su se odmah nekakav amandman da predlože i da usvoje da bi opštu sliku pozitivnog napredovanja u ekonomskom i u političkom smislu Srbije pokvarili.

Moralo je danas da se dođe ovde na sednicu, da se proba da se napravi haos, da se urla, da se govore neistine kako mi crtamo mete. Četrdeset njih je ponovilo jednu te istu rečenicu, a pri tome ste dozvolili da vređate sve nas koji podržavamo rad Vlade Republike Srbije.

Pokušali ste da ponizite i one poslanike iz opozicije koji nisu hteli da vam se pridruže, da urlaju ovde, da stoje, da ležu, stavljaju maske, kape, panoe neke podižu i ne znam ni ja šta sve, dokle je mašta politička da ide daleko.

Da vam kažem nešto, vama uvaženi poslanicima koji ste se sada okupili u neku najnoviju koaliciju, 2000. godina je davno prošla.

(Radoslav Milojičić: Doći će opet.)

Kako ko gleda, šta se desilo 5. oktobra 2000. godine, da li je bilo pozitivno ili negativnih rezultata, slika je crno bela, bilo je i dobrih stvari, mnogo više loših stvari, zato ste i izgubili izbore posle 12 godina vladavine i 16 u Vojvodini.

Ali, šta misli jedan od učesnika i velikih zagovornika, neko ko sigurno nije na ovoj političkoj strani, treba da odete jednostavno u pozorište, JDP, da pogledate predstavu „Vrat od stakla“, Biljane Srbljanović i Jagoša Markovića i da vidite šta neko ko je učestvovao do skora sa vama i o tim događajima 5. Oktobra, a koji ne poštuje nas ni najmanje, šta misli o rezultatima 5. Oktobra i o vašoj vladavini.

Znači, ne moramo mi ništa da vam kažemo, idete vidite šta misli neko ko je jurišao zajedno sa vama 5. Oktobra, ovamo i na parlament Republike Srbije i na Narodnu banku, čak i na Teniski klub u Novom Sadu. Sećam se i tamo ste napravili nekakav krizni štab, valjda je trebalo tamo nešto uraditi, pojma nema šta se sve dešavalo 5. Oktobra.

Šta je bilo-bilo je, idemo dalje, ali nemojte ovde da ismevate sve što se…

(Radoslav Milojičić: I Siniša Mali je bio tamo.)

Svaka čast, nemam ja problem sa tim ko je gde bio 5. oktobra, meni to uopšte ne smeta, jel tako Živkoviću? Meni najmanje smeta to šta je bilo 5. oktobra 2000. godine.

(Zoran Živković: Nemojte da dobacujete, nije vam ovo autobuska stanica.)

Ali, rezultati govore i nemojte ovde da ismevate. Ismevate građane Srbije koji su 56% glasova dali Aleksandru Vučiću, na poslednjim izborima. Vi im se smejete. Nisu dovoljno fini, valjda? Nisu valjda dovoljno dobri? Nisu vredni? Valjda ne vide svojim očima, treba vi da ih naterate da progledaju. Valjda silom, odkud znam?

Ko danas to spočitava rezultate Aleksandra Vučića i ove Vlade? Pa, ljudi koji nisu uspeli da pređu cenzus na beogradskim izborima. Izvinite što to primećujem, ali to su poslednji izbori koji su se dešavali u našoj državi. Beograd, to je trećina Srbije.

(Radoslav Milojičić: Lokalni.)

Ma, lokalni. Ne gledam ja glavni grad moje države kao nekakav lokal, ja to gledam kao politički reper. Cenzus niste prošli, a ovde ismevate Aleksandra Vučića koji je pre dva dana dobio, predsednik moje države, vaše države, države vaših glasača, naših glasača, ako se to uopšte deli u Srbiji, sramota je da delimo građane Srbije na glasače, ove ili one…

(Radoslav Milojičić: Vi ih delite.)

… dobio je nagradu za mir, u opštoj pometnji koja se dešava na našim prostorima.

(Zoran Živković: Od koga?)

Pogledajte šta se dešava u regionu.

Dobio je „Zlatnog lava“. „Zlatni lav“ vredi jednako kao nagrada „bambi“, koju je Zoran Đinđić čini mi se 2001. godine dobio u Berlinu. Potpuno jednaka nagrada.

(Zoran Živković: Nije postojala 2001.)

Jednaka nagrada, po vrednosti, po kriterijumima, po svemu. Po onima koji dodeljuju. Čak je „Zlatni lav“ i vredniji i mi se nismo smejali Zoranu Đinđiću kada je otišao u Berlin, glumice, nema veze Klaudija Šifer je bila tamo, svega se ja sećam. Kada imate ovoliko godina, bolje se sećate onog od pre 18 godina i dobio je tu nagradu, od manekenke, glumaca, ali je to bilo lepo za jednu Srbiju 2001. godine.

Jednako tako je lepo i veliko i značajno što je predsednik Srbije dobio nagradu za mir, u ovim trenucima, kada na Kosovu ne daju ljudima kiseonik, ne daju lekove. Juče su zaustavljali autobuse sa igračkama, pelenama, ne daju im da čitaju novine u Evropi u 21. veku.

(Radoslav Milojičić: što sedite onda? Što sedite u vlasti sa Tačijem?)

Kada je u Parizu haos na ulicama, kada u Crnoj Gori hapse poslanike, jel tako, kada u Makedoniji političari beže iz Makedonije zato što su kupili automobil, u opštem haosu kada se prave nekakve koalicije protiv Srbije, vi sebi dozvolite ovde da uđete unutra u Skupštinu Srbije i da pravite haos i posle kao ovi su rekli za nas da smo izdajnici.

Ne, kako će običan građanin tamo, koji gleda ovaj prenos, šta će on da misli o vama? Šta će…

(Radoslav Milojičić: Ne, nego treba da vas podržimo.)

Ne, ne treba da nas podržite, ne, ali nemojte ovo da radite. Ja sam ponosna na to što je predsednik države dobio nagradu za mir, u ovom trenutku, i nije to naš i vaš, to je predsednik Republike Srbije, predsednik Republike Srbije.

Budžet je dobar, zato ste i podneli samo 75 amandmana i prištedite vaše vreme, nemojte da trošite na povrede Poslovnika, na budalaštine, pa povredu Poslovnika ne može da jede običan građanin, nema pojma o čemu vi govorite. Kakva povreda Poslovnika? Član 27, stav ovo, 103, 107. Oni samo to vide da radite čitav dan.

(Zoran Živković: Nisu oni glupi kao vi, oni znaju. Oni su homo sapiensi, oni su intelektualci.)

Da, 75 amandmana ste samo podneli, pa to je pobeda za vladajuću većinu. Niste imali ništa da zamerite. Petnaest sati je predviđeno za raspravu. Što niste dozvolili da pričamo o Zakonu o budžetu? Što niste dozvolili da tih 15 sati potrošimo na tačku 4?

(Radoslav Milojičić: Ko vam brani?)

Sve ste uradili da nema rasprave. Vi nećete tu raspravu. Nećete tu raspravu zato što ovaj budžet posle 2012. godine je za desetku po svim ekonomskim parametrima u svetu. Svetska banka, MMF, Evropski parlament, niko vas ne razume, još najmanje vas razume običan građanin ove države. Šta radite bre, ljudi? Šta radite? To nikome nije jasno, osim što hoćete da ugrozite pozicije Srbije u ne lakom momentu, ne lakom momentu.

(Radoslav Milojičić: Podnesite ostavke ako vam je teško.)

Možete da kažete posle moje diskusije šta god želite, ali vas građani Srbije ne mogu da shvate, na lošem ste putu, a ako nemate pare, ako su vam male plate, kupiću vam ja ulaznice za predstavu „Vrat od stakla“, odlična je, poučna je, lepo su sumirani rezultati petooktobarske revolucije u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite, po amandmanu.

Ja sam se, gospodine predsedavajući, javio po amandmanu i iskreno dao bih prednost i ministru Siniši Malom, ako želi da se javi po replici ili u replici da odgovori predsednici parlamenta.

Pre svega, ja sam te 2000, 2001, 2002. i 2003. godine, jeste bavio sam se politikom, ali lokalno, bio sam klinac. Ministar finansija, Siniša Mali, je bio produkt 5. Oktobra i kadar stranaka koje su izvojevale 5. Oktobar. Možda bi mogao da replicira na sve ovo što je pričala predsednica parlamenta.

Sve i da hoćemo da govorimo o prvom zakonu, o Centralnom registru, sa kime da razgovaramo? Gde su vam ministri? Gde je Vlada? Gde su ministri koji su predložili 62 zakona i sve stavili u jednu tačku dnevnog reda? Sa kime da razgovaramo o Centralnom registru? Sa kime da razgovaramo o ostalim tačkama dnevnog reda?

Siniša Mali je ministar finansija, možemo sa njim da razgovaramo o budžetu, ali on nije na dnevnom redu i vi to znate i zato niste pozvali ostale ministre jer neće doći ostali zakoni na dnevni red, nećemo moći da razgovaramo o njima.

O čemu bi trebalo da razgovaramo? O tome što se Srbija nalazi u vanrednom stanju. U vanrednom stanju se nalazi sada i parlament. Vi ste do toga doveli da nam ne date da govorimo o onome o čemu imamo pravo da govorimo. Radnici se nalaze u vanrednom stanju, gledaju kako da prvi u mesecu dođe deset dana ranije, kako da mesec ima manje dana da bi izdržali sa svojom platom.

Penzioneri se nalaze u vanrednom stanju. Doveli ste ih do egzistencijalne borbe. Nema reči o tome da im se vrati ono što je oteto za četiri godine desetine i stotine hiljada dinara.

Deo mladih iz Srbije se ne nalazi u vanrednom stanju, jer nema vanrednog stanja u Nemačkoj, u Austriji, u Kanadi, u Americi. Oni koji su ostali ovde jesu u vanrednom stanju.

Ministre, kome ćemo mi da se obraćamo za 20 godina i kome se vi obraćate danas? Koliko budućnosti ima u ovom budžetu? Po zvaničnim podacima OECD, 100 hiljada ljudi godišnje u poslednjih šest godina je napustilo Srbiju. Četrdeset hiljada ljudi više umre nego što se rodi. 140 hiljada ljudi godišnje je manje u Srbiji. Za šest godina, koliko ste na vlasti, 840 hiljada ljudi nema u Srbiji ili je otišlo ili nije više živo. To je taj procenat od 25 do 11%. To je sramota da razgovarate da ste zaposlili ljude.

Mladi ljudi danas moraju da kleknu, da obuku beli šuškavac, da uzmu sendvič, u autobus, pa cirkus, obilazak po Srbiji, da tapšu na mitinzima. To je danas budućnost za mlade ljude. O tome treba da razgovaramo. I razgovarali bismo, da imamo prilike. Ovo je naš protest. Imamo pravo da stojimo ovde. Imamo pravo da razgovaramo o tome.

Odgovorite na ova pitanja. Uključite se u raspravu. Odblokirajte parlament. Odblokirajte društvo već jednom. Ako ne, sami ćemo to da uradimo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Javila sam se da reklamiram Poslovnik, član 107. i član 108, za koji mislim da ste ga prekršili, tokom izlaganja pretposlednje govornice, odnosno predsednice Skupštine, Maje Gojković, iako razumem da saučestvujete u ovom cirkusu i u ovoj areni mržnje koju stvarate godinama od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ona je istakla u svom izlaganju, niste mi odmah dali reč, da ona dobro pamti. Pa, pamtimo i mi, koji smo ovde, nismo se juče rodili da bismo poverovali u bajke Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Ona nas je prozvala da smo bukači, naravno, krijući da je to reakcija na huškače, na one koji su huškali naše građane i protiv naših građana tokom 90-ih godina u crveno-crnoj koaliciji, pomenuću opet, u kojoj je ona bila ministarka bez portfelja, što mnogi zaboravljaju, gde je perjanica takođe bio Aleksandar Martinović, u crveno-crnoj koaliciji koja je u rat i u crno zavila ovu zemlju i ceo region.

Ne patimo od kolektivne amnezije, nismo mi bukači, nego ste vi huškači. I ono što ste radili 90-ih, pokušavate da radite i sada, da huškate građane jedne protiv drugih, misleći da će neko umesto vas da ubija, kao što ste ubijali i bili odgovorni i za Slavka Ćuruviju i za atmosferu kada je ubijen Zoran Đinđić, i za 16. januar i Olivera Ivanovića, i za razbijenu glavu Borka Stefanovića. I nećete na nas svaliti krivicu.

Mi reagujemo, a vi ste huškači i zauvek ćete biti zapamćeni kao takvi.

Na osnovu člana 103. stav 8, minut i 47 sekundi od vremena poslaničke grupe.
(Marinika Tepić: Hoću da se izjasnimo o povredi.)
Nisam dužan da vam odgovorim na povredu Poslovnika, zato što se povrede Poslovnika odnose na neposredno učinjene.
Iskoristili ste pravo na povredu Poslovnika i replicirali, nema tu nikakve povrede Poslovnika.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.