Pretpostavljam da mogu jednako kao Marko Đurišić i da ne treba da se bojim da govorim u ovom parlamentu.

(Radoslav Milojičić: Po kom osnovu?)

Po osnovu toga što sam poslanik, što su građani Srbije glasali za listu na kojoj sam se nalazila i po osnovu toga što ne znam da vičem, da psujem itd, što predstavljam mirnu i tihu Srbiju. Valjda su dovoljna ta tri razloga da neko dobije reč ovde u parlamentu.

Samo da kažem nešto. Čuli smo danas jedan vrlo dirljiv govor o demokratiji u Republici Srbiji. Naravno, povodom amandmana, o čemu drugom, nego čitav dan samo o amandmanima.

Ne znam kakav je to razvoj demokratije da već pune dve godine, ovi koji danas viču, što su bukači, ne odustajemo od te svoje ocene, jednostavno, danas ste pokazali šta vam je zadatak, a to je da vičete, da pokvarite ovu sednicu, nije problem, sednica je bolja nego da sam je ja planirala, pošto su maske pale i vidi se ko kakve namere ime povodom ove tačke, upravo ovi poslanici, koji su danas upropastili ovu sednicu i ne daju nam da razgovaramo ozbiljno o predlozima zakona, predlažu nekih 220, svaki put po deset, dvadeset, 500 dopuna dnevnog reda sa besmislicama, za nešto što Poslovnik ne prepoznaje ni u milimetrima, ni u milimetrima. Znači, niti predlažu zakon uz taj naziv zakona, niti mi znamo šta tu piše. Predlažu 500 anketnih odbora na svaku temu koja im padne na pamet, i to je kao jačanje demokratije u Srbiji? To je vaš prilog demokratiji, uvaženi kolega? To je nešto što je najavilo da će vam poslanici kad tad odgovoriti na svoj način, takođe, u skladu sa Poslovnikom.

Nemojte da se perete od svoje odgovornosti. I dan danas i pre neki dan 220 dopuna dnevnog reda. Čitamo iste naslove po pet, šest puta samo drugačiji datum. Ovo sam predložio 2016, 2017, a ovo sam jutros, ova moja sekretarica nije me konsultovala, pa odnela dole sa faksimilom jutros, ali ću tri puta da ustanem… Jeste, smešno je. Tri puta da ustanem, pa ću da kažem šta ja hoću, i to je jačanje institucija Republike Srbije.

To je sprdnja sa parlamentom Republike Srbije, i to dve godine radite vi i nemojte da omalovažavate građane Republike Srbije koji izlaze na izbore od 2012. godine. To vam kažem dobronamerno. Ne brinem za SNS, ne brinem za SDPS, SPS i sve one koji ne komentarišu ružno o građanima Srbije. Građani Srbije izlaze na izbore. Da vam kažem nešto, građani Srbije su uvek u pravu, uvek su u pravu kada kažnjavaju neku političku opciju i kada daju nekoj političkoj opciji apsolutno poverenje. Građane Srbije ne potcenjujte, znaju oni zašto ne glasaju za dopune dnevnog reda, 220, 230, nego glasaju za konkretne rezultate, za ono što Aleksandar Vučić radi šest godina.

Nisu građani Srbije pogrešili 2012. godine. Vama se čini zato što su oni ćutali da su napravili istorijsku grešku, da su slučajno glasali za Tomislava Nikolića, da su slučajno glasali za listu koju je predvodio Aleksandar Vučić. Ma, nije. Ma nisu pogrešili. Nisu pogrešili. Znali su oni.

Znali su oni. Znali su oni da Vuk Jerimić uzima avion da bi išao U London da gleda meč na Vimbldonu Novaka Đokovića. Pa, znali su da uzima državni avion. Ne može ništa da se sakrije. Pa, znali su da Boris Tadić, a za njega ja nikad u životu nisam rekla, i ovde ljudi nikad nisu rekli, poslanici - on nije moj predsednik Srbije, zato što je to ružno da se kaže, glasao, neglasao za njega. Glasao, neglasao za njega, to se ne govori.

(Dušan Petrović: Ti si, Majo, bila sa nama tada.)

Okej. Godine 2012.

Menjala sam se sa Dijanom Vukomanović koja je bila na Ivicinoj listi do prekjuče i ukrala mu je mandat. Ušla ovde u parlament, jer je Ivica Dačić uveo u parlament, a sad vam je ona perjanica, mora da se dokazuje više nego vi da bi joj vi oprostili onaj period kad nije valjala. Ja nju razumem. Pa ona mora da bude u prvim redovima. To je tako, šta da radimo. Jel tako, Petroviću?

Meni to ništa ne znači što ćete vi da dobacujete.

Znali su građani Srbije šta radite ovde. Znali su, Boris Tadić uzme privatan avion i ode u Pandorf, pa vi vičite koliko god hoćete. I to je kažnjen. Znali su oni ko je izdao Kosovo i Metohiju, uvažena koleginice. Taj vaš Vuk Jeremić je iz UN pitanje KiM premestio u EU. Koliko mi imamo prijatelja u UN, uvažena koleginice, a koliko imamo u EU? Mnogo manje, ali on je to uradio. I to ne možete da sakrijete od građana Srbije. Oni ne greše i dok god se vi ovako budete ponašali…

Opet je došao poslanik Stanković, izgleda će biti neka gužva sada.

Stanković, Stevanović, kako se zove?

Stanković. Kaže da je Stanković.

Poštujem. Stanković, Stevanović, kako se zove.

Poštujem. Izvinjavam se što su pripadnici unutrašnjih poslova morali danas da vas legitimišu. Nisu vas prepoznali kao poslanika, jer ste danas prvi put tu. Ja se vama izvinjavam kao predsednik parlamenta.

Da završim. Ne radite dobro. Vi priželjkujete izbore, očigledno. Videćemo da li će ih biti, neće ih biti 2020. godine. Polako. Vi se spremajte za te izbore. Ali, građani Srbije nepogrešivo znaju da će samo glasati za rezultate. Samo za rezultate, a rezultati su na strani Aleksandra Vučića i SNS i naših koalicionih partnera. Sa vaše strane je dve godine, 200 …

Pa, ja sam vas sa parolom – naša Maja ubila na gradskim izborima u Novom Sadu kad je čitava Srbija bila žuta osim grada Novog Sada. Hvala što ste mi pomogli.

Tako da vam kažem, spremajte se za izbore, dajemo vam dve godine. Start je na vašoj strani. Mi ćemo sa rezultatima rada izaći na te izbore, a vi ćete izaći sa 24 meseca puta 220 dopuna dnevnog reda. Nemojte da se čudite što ste u Beogradu prošli tako kako ste prošli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik koleginica Dijana Vukomanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Evo, za razliku od koleginice koja nije mogla da izdrži danas pritisak i da se zadrži na mestu predsedavajuće Skupštine Srbije, već je morala da sigurnost potraži u redovima svoje, ne znam koje po redu, političke partije i da roni suze čitajući opozicione tvitove, ja s ponosom ističem da sam iz partije vlasti dobrovoljno prešla u opoziciju. Sa ponosom ističem da dok sam bila šef poslaničke grupe vladajuće partije dala sam ostavku na Upravni odbor u „Večernjim novostima“, a Maja Gojković kao diplomirani …(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se koleginice.
(Narodni poslanici opozicije negoduju.)
Kolege, molim vas, nije dobila repliku. Nemojte da mi govorite …
Četrdeset i dve sekunde je vreme koje je preostalo vašoj poslaničkoj grupi. Niste dobili pravo na repliku.
(Dijana Vukomanović: Ja sam tražila repliku.)
Potrošili ste vreme. Tako da, žao mi je zaista.
Replika, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Da li mogu da dobijem repliku? Da. Hvala.

Znate, istina je potpuno na drugoj strani, gospođo Vukomanović. Vi ste izašli iz SPS samo zato što vas je Ivica Dačić prvo smenio sa mesta šefa poslaničke grupe, zato što ste dve godine ćutali, niste imali ništa da kažete, a druga istina je što nije hteo da vas stavi u Vladu Republike Srbije da budete ministarka obrazovanja. To znamo svi mi.

Treće, vi ste vratili mesto u Upravnom odboru „Večernjih novosti“ da vas ne bi smenili.

Nešto ste zaboravili da vratite, mandat sa liste Ivice Dačića. Vi ste bili tamo neki na listi i niko nije zaokružio vaše ime, nego ime Ivice Dačića i njegovih koalicionih partnera. To ste mogli da zadržite u „Večernjim novostima“. Nemam ništa protiv, ali mandat vratite kolegama koje su vas uvele u parlament.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dijana Vukomanović.
Izvolite.

Kao doktor političkih nauka vrlo dobro znam da čitam najvažniji akt ove zemlje, a to je Ustav Republike Srbije koji mi dozvoljava i Zakon o narodnim poslanicima, koji mi dozvoljava da zadržim ono što sam zaslužila svojim radom i znanjem.

Nisam ovde važna ja. Važna je Maja Gojković. Ja se slažem sa tim što kao predsednica Skupštine Srbije krši Ustav i stavlja najviši zakonodavni dom u poziciju sluge ove Vlade i Aleksandra Vičića. Vi direktno kršite Ustav, gospođo, i vi unižavate najviši zakonodavni dom i zbog toga ćete kada tad odgovarati pred istorijom i pred građanima ove zemlje.

Dakle, naučite se kao diplomirana pravnica koja se usuđuje da bude predsednika Upravnog odbora Agencije za nuklearnu bezbednost, a da sa tim nemate ni obrazovanje, ni znanje, da podnosite ovoj Skupštini predloge zakona koje ne razumete, to ste sami rekli kada ste čitali Predlog tog zakona, da poštujete Ustav, gospođo. Ne unižavajte ga i dana u dan, iz časa u čas, a zatim da ronite sa poslaničkog mesta ovde suze i čitate opozicione tvitove.

Što se bojite? Što odstupate sa mesta predsedavajuće? Što tražite sigurnu kuću među partijom u čijim redovima niste bili kada su bili izbori, što ste preleteli? Želite da vas oslovljavam sa – kraljice, kraljice svih preletačevića. Evo hoću. Evo to mogu.

Predsedavajući nikada nije ravnopravan sa kolegama poslanicima. To treba da znate i uvek ima manja prava.
Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.
Izvolite.

Normalno da ste prespavali poslednje izbore kada ste bili sa Ivicom Dačićem. Nešto vam se pomešalo. Vi ste uzeli mandat sad u ovom sazivu. Ja sam bila na listi SNS i to sam bila, mislim, na broju tri ili četiri. Nismo na pijaci, iako ste se tako namestili kao da smo na pijaci, pa ćemo da zasmejavamo građane kako dve žene kao o politici govore. Niste vi moj nivo, nego da vam samo kažem, da vas se izvinim što sam vas iznervirala. Nisam znala da ste tako osetljivi na kritike. Zamalo da zaplačete. Nemojte. Hrabro, držite se, tu ste u grupi jakih političara koji zamalo da dođu na vlast. Nego da vam kažem, nikada niste ništa govorili ružno o Aleksandru Vučiću, niti o nama iz SNS, niti o Ivici Dačiću, a vidim da ne smete ni da ga pomenete, dok ste bili šefica poslaničke grupe.

Obratite se generalnom sekretarijatu da vidimo da li je istina da je skupštinski vozač svaki dan dovozio vas i vraćao vas kući kada ste dolazili u parlament? Tako da ja ne bih ništa o tome, vidim da se strašno nervirate i onda mucate i ne znate koliko duboko da idete da me uvredite, ali ja znam da ja govorim istinu, a vi samo srljate i srljate dalje u svojoj odbrani. Nije problem kad neko kocka, nego je problem kad se vadi, a vi ste sad u toj fazi koleginice.

Po amandmanu, narodni poslanik koleginica Sanda Rašković Ivić.
(Dijana Vukomanović: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Dijana Vukomanović: Što ne može?)