Mislite ukinuli ste vize?

Građani Srbije su imali vize koje su ukinute posle toga.

Dragi prijatelji, možemo da govorimo i o 14 milijardi evra, koliko je ostalo posle nas. Vi ste nas zadužili 10 milijardi evra za sedam godina vaše bahate vladavine. Kako pobeđujete na izborima? Pitajte Danila Bobića, koga ste kidnapovali u Vrbasu…

Molim vas, kolega Milojičiću, po amandmanu.

… pitajte Milana Gavrilovića iz Mionice, koji je dobio tri kopče i kome je polomljena arkada, pitajte Borka Stefanovića kako pobeđujete na izborima. Pobeđujete isto onako kako je i nastala vaša stranka, na otimačini poslaničkih mandata, na lažima, na prevarama, finansirana od najvećih tajkuna u ovoj zemlji. Kako ste nastali, dosledni ste, tu politiku sprovodite već sedam godina.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Napadači na Borka Stefanovića su otkriveni i protiv njih se vodi krivični postupak i kao što vidi srpski državni organi danas efikasno rade svoj posao za razliku od 2008. godine kada ste vi policijskim čizmama izgazili glavu Ranka Panića samo zato što nije mislio isto kao Boris Tadić i kao Demokratska stranka.

Vi ste 2000. godine uradili nešto što nije uradila ni jedna ozbiljna vlast. Vi ste prihvatili da je SRJ nova država i kao nova država je primljena u UN i vi ste time nivelisali Srbiju i Crnu Goru sa onima koji su razbili SFRJ i priznali ste da podjednako pravo na sukcesiju SFRJ imaju i Slovenija, i Hrvatska, i Bosna, i Hercegovina i Makedonija, podjednako kao i Srbija i Crna Gora koje su branile suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije. To je uradila vaša štetočinska vlast.

Što se tiče dugova koje ste vratili, jedini dugovi za koje sam ja čuo da su vraćeni, je otpis dugova Londonskog i Pariskog kluba i to je bio poklon vama od onih, zahvaljujući čijoj pomoći političkoj, medijskoj, finansijskoj ste i došli na vlast. A na vlast ste došli tako što ste 5. oktobra 2000. godine upali ovde u zgradu Narodne skupštine, tada Savezne skupštine. Ovde je da podsetim građane Srbije bilo sedište Savezne izborne komisije i onda ste do temelja spalili kompletan izborni materijal. To takođe nijedna pobednička vlast u istoriji nije uradila da neko pobedi na izborima i onda uništi odnosno zapali dokaz svoje pobede. To nije uradio niko drugi, to je uradio DOS 5. oktobra 2000. godine.

Zahvaljujem kolega Martinović.
(Zoran Živković: Replika.)
Po kom osnovu kolega Živkoviću?
Pravo na repliku narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Samo zato što me Milojičić spomenuo lično imenom i prezimenom, nešto ste povezivali mene i 5. oktobar.

Ja ne znam šta vi znate, uvaženi kolega o 5. oktobru 2000. godine? Ja bih htela samo da vas pitam kada ste vi rođeni tačno, koje godine? Vi ste u to vreme imali 16 godina i o 5. oktobru i dešavanjima tih dana znate, eventualno, ako su vam stariji u porodici pričali to kao bajku pred spavanje. Znači, vi govorite napamet o 5. oktobru jer ste imali 16 godina, sedeli ste u Smederevskoj Palanci, Beograd vas nije video. Ne možete čak ni da se pravdate da ste u onoj magli, onom dimu vi bili jedan od tih. Niste. To vas amnestira. Znači, slike i nameštaj kod vas ne tražimo. To tražimo od onih drugih starijih, ozbiljnijih tako da njima poklanjamo rezultate 5. oktobra, a vi nama vratite slike i nameštaj. Tu smo se dogovorili.

Da vam kažem ovu analogiju koju pravite da neko ko čini danas vladajuću većinu, tuče ljude, ubija i ne znam ni ja šta, e to govori o vašem velikom političkom neznanju. Tu analogiju koju pravite, pravite na štetu DS i to 5. oktobra o kome ne znate ništa, jer onda ispadne da su perjanice DOS-a učestvovale u kidnapovanju svih onih ljudi čiji su kriminalci otkup kasnije tražili ili su barem dobili blagoslov, to vam je ta analogija. Znači, u to vreme je kidnapovan Mišković i veliki novac je tražen za njegov otkup, dete od Bobe Živojinovića. Znači po vašoj analogiji za to je kriv DOS, pa je Milija Babović kidnapovan u to vreme, znači i to je rezultat 5. oktobra, zato što vi vučete analogiju da su režimi krivi kada neko bude kidnapovan, kad je neko pretučen itd.

Znači, uvaženi kolega od ovoga što ste vi izgovorili spašava vas samo životno neiskustvo i ništa više. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, član 107. ja sam vas već opomenuo da se ovde malo zavede reda i da mi nećemo trpeti uvrede.

Ja više ne mogu da trpim uvrede. Ne mogu da trpim uvrede da neko kaže da nemamo hrabrosti, kao onaj tamo LJotić ili LJutić. On ima hrabrosti samo da bije žene. Dakle tu vrstu hrabrosti stvarno nemam.

Ne mogu da trpim više da neko govori da smo pokrali penzionere. Nismo mi pokrali penzionere, nismo mi otpustili 400.000 ljudi oni su otpustili 400.000 ljudi, oni su sa prihodovne strane na rashodovanu stranu stavili 400.000 ljudi.

Ne mogu da trpim više ljude koji nas vređaju po pitanju suvereniteta zemlje, ljude koji su ostavili jedan pokvareni avion i dobro razoružanu vojsku. Ne mogu više da slušam o prebijanju, a pri tome sam 2008. godine kao kandidat surovo prebijen sa novinarom Sarapom koji je tada bio u gradskoj kući, odnosno u „Studiju B“, bio je novinar, na predsedničkim izborima sam surovo prebijen. Policija više ne prikriva napadače. Sad ih otkriva. Više policija nije na strani napadača, mislim na strani napadnutih i ne mogu više da slušam takvu vrstu napada.

Ne mogu više da slušam o Tačiju i Haradinaju, pa oni su gori od Tačija i Haradinaja. Tači i Haradinaj nisu pustili 2.108 albanskih terorista, nisu pustili one koji su Srbima vadili organe, ti isti ljudi su digli autobus u vazduh u Podujevu, ubili 12 ljudi. Ti isti ljudi su pobili decu na Bistrici, u Goraždevcu. Ti isti ljudi koje su oni pustili, ti isti ljudi su ubili Olivera Ivanovića. Oni su krivi za to. Hvala.