Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. Evo, ovo je njihova kultura. Ja njima nikad neću okrenuti leđa, bez obzira koliko oni loših stvari uradili.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 103, gospodine predsedavajući, vi ste povredili Poslovnik, stoji da se „povreda Poslovnika ukazuje neposredno po učinjenoj povredi“. Gospođa Tepić to nije učinila.

Dakle, govorio je gospodin Nikolić. Ona se javila za povredu Poslovnika koja je učinjena dva govornika pre toga. To nije dozvoljeno i ja vas podržavam u tome što ste to vreme oduzeli.

Ali, ovi koji tvrde, pri tome su izrečene brojne uvrede, a ovi koji tvrde kako njima ništa nije dozvoljeno, sve vreme u poslednja tri sata, možete da oduzmete 20-ak minuta, najgrublje nas vređaju da smo lopovi, da smo ubice, da smo ubili Olivera, da smo ne znam šta uradili.

Ja vas molim da ubuduće vodite računa da im se ne dopusti. Sloboda je dobra, ali ona je ograničena Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Morate da vodite računa za šta optužuju predsednika Republike, za šta optužuju vladajuću većinu, zašto najgrublje vređaju, zašto tvrde da smo ubice, zašto tvrde da smo pljačkaši, kad sve što govore o nama su u stvari oni. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o vašoj povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima koleginica Maja Gojković. Izvolite.

Čisto da iznerviram koleginicu u sali koje stvarno ne mogu da istrpe kada neko ima drugačije mišljenje.

Žao mi je što je poslanica Sanda Rašković Ivić stavila masku i želi da se ogradi od Dijane Vukomanović, očigledno je.

(Dijana Vukomanović: Nije zbog mene, već zbog vašeg izlaganja.)

(Sanda Rašković Ivić: Zbog vas.)

Nemojte da se nervirate, sve je u redu. Istrpite slobodu govora i mišljenja, mogu i ja da ustanem, kao i vi.

Samo da podsetim koleginicu Sandu Rašković Ivić, pošto drži masku a stoji pored Dijane Vukomanović, da je to prosto simpatično to vaše nastojanje da se ogradite od koleginice koja je bila crveno-crna koalicija do pre neki dan. Pa kad nekom nešto spočitavate, onda razmislite i pogodite ko dolazi na večeru kod vas, a tu mislim na koleginicu koja sada beži iz sale, jer ne može jednostavno da izdrži. NJoj je bilo lepo do skoro, pa je sve bilo u redu, pa je niko ne kritikuje, pa sedi negde tamo ušuškana, i onda iz crveno-crne koalicije najednom, jedno jutro, preletela u koaliciju nekih drugih boja.

(Miroslav Aleksić: Jao, pa nemojte vi o tome.)

Ali, da znate da kolege i koleginice, kada govore o 2000. godini, o 2010, o 2015. godini, o 2018. godini, pa, misle i na vas. Nema veze što ste juče prešli kod njih. Pa, oni misle na to što ste vi do juče podržavali.

Da vam se zahvalim što nemate živaca da slušate i tuđe mišljenje, što trošite po neki dinar, pa odmah tvitujete ponešto o meni. Hvala vam na tome što mislite da se ja svojom diskusijom šlihtam nekome. Hvala vam, koleginice. Ja se ne šlihtam. Ja imam svoje političko mišljenje, svoj politički stav. Ne bojim se onih koji viču, u grupi naročito, koji zajedno ulaze, ustaju, viču, viču, viču. Nikad se nisam bojala, a najmanje se bojim kada hvalim rezultate rada predsednika Republike Srbije, zato što iza njega stoji 56% ljudi u ovoj državi koji su izašli na izbore. Uopšte se ne bojim.

Tako da, da li je to pohvala dobrih rezultata ili je to šlihtanje ili je to uvreda koju mi, evo, u ovom trenutku Sergej Trifunović, budući ministar kulture, koji je dobar glumac, ali pojma nema o politici, napisao kako me je kao zvao da ja dođem da budem u njegovoj fondaciji u upravnom odboru, ne daj bože, zato što sam mnogo učinila za decu Srbije, ali sam nedostupna. Dostupna sam, nije problem, samo pazim kome dajem broj telefona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajući.
(Dijana Vukomanović: Replika. Imenom i prezimenom sam pomenuta.)
Nećete da date repliku, da ispoštujete Poslovnik? Poslovnik daje obavezu da repliku date odmah po izlaganju.

Nije se ispunio nijedan uslov za repliku.
(Radoslav Milojičić: Pomenuta je.)
(Dijana Vukomanović: Jeste, moje ime i prezime.)

Ispunila su se oba uslova, sem poslednjeg, vaše volje da vi nekome date repliku.

Kolega Đurišiću, vi ste se javili po amandmanu. Ja vas molim da govorite po amandmanu. A, to što je neko stavio maske, a drugi poslanik komentarisao, nije osnov za repliku.

Nije osnov? Dobro.

Mnogo toga u ovoj Skupštini i skupštinskoj raspravi danas očigledno nije po Poslovniku. Cela ova rasprava i ovaj način urušavanja dostojanstva Skupštine, koji traje već godinu dana, godinu dana, kada svaka sednica koja je zakazana u prethodnih 12 meseca imala je objedinjavanje svih tačaka dnevnog reda u jednu tačku dnevnog reda, u jedinstvenu raspravu, na način da se onemogući da se govori u skladu sa Poslovnikom na svaku tačku dnevnog reda koja je pred nama.

To je slučaj i danas. Objedinili ste raspravu od 62 tačke dnevnog reda, da poslanici ne bi mogli da govore ni o Zakonu o budžetu, odnosno amandmanima, ni o budžetskom sistemu, ni o poreskim zakonima, zakonima o javnoj svojini, Zakonu o zaposlenima u državnoj upravi, o tome što se ponovo odlaže uvođenje platnih razreda, o imenovanju novih sudija, o sporazumima, o Zakonu o nuklearnoj zaštiti i mnogo čemu drugom.

Ovde se postavlja pitanje odakle sada poslanici opozicije i proglašavamo se bukačima. Ja moram da ponovim ono što je rekla koleginica Tepić – zato što ste vi huškači, mi smo danas bukači.

Huškanje koje ovde traje već dve i po godine u ovom sazivu dovelo je do razbijene glave našeg bivšeg kolege Borka Stefanovića. Da li ste vi mislili da ćemo mi i dalje da ćutimo ovde, da ćemo mi da se nadmudrujemo sa vama i trošimo vreme na raspravu ovako ili onako? Nećemo.

Meni je jasno zašto vi danas govorite o 2000. godini, 5. oktobar je prošao 2000. godine i neće se vratiti, ali ja sam mislio da se neće vratiti ni vreme 90-ih, ni huškanje u Srbiji koje je dovelo do brojnih žrtava, huškanje u bivšoj Jugoslaviji koje je dovelo do građanskog rata, smrti i proterivanja stotine hiljada ljudi za koje ste odgovorni vi. Neki među vama su i tada bili na vlasti, u Vladi, a neki su podržavali tu vlast svih tih godina.

Veliki je napor napravljen bio od tog 5. oktobra 2000. godine da se Srbija vrati u red normalnih, civilizovanih država i napravljeni su koraci od sedam milja. Da li je bilo grešaka? Da, bilo je grešaka, naravno. Ko radi, taj i greši. Mnogo grešaka je napravljeno.

Ono što se dešava danas je farsa, ismevanje demokratije. Vi govorite o nekakvoj volji građana na izborima koji nisu bili fer i demokratski. Što je rekla misija OEBS koja je nadgledala te izbore. Rekla je da izbori 2017. godine nisu bili fer i demokratski, i hvalite se tim izborima i rezultatima vašeg predsednika. Predsednik Aleksandar Vučić nije moj predsednik. Ne, na tako osvojenim izborima, izborima na kojima su drugi kandidati imali manje od 5% vremena predstavljanja u medijima, svi zajedno. Koliko je imao gospodin Aleksandar Vučić?

Hvalite si time i mislite da je to normalno. Nije normalno. Ono što vam se danas toleriše od strane Međunarodne zajednice i vi mislite da to može večno da traje, to traje samo zato što ste napravili dogovor sa gospodinom Hašimom Tačijem i Haradinajem da završite pitanje Kosova onako kako ne odgovara interesima Srbije. Zato se danas ćuti na sve ono što vi radite ovde u Srbiji, urušavate institucije, urušavate demokratiju, urušavate i ovaj parlament radeći na ovakav način.

Da, mi se danas bučimo i bukamo, ali šteta koju mi pravimo je mnogo manja od štete koju ste vi napravili. kreirajući ovakvu atmosferu u parlamentu. Godinu dana ne dozvoljavate da parlament radi normalno, da ne možemo da govorimo, da ne možemo da raspravljamo. Na šta liči rasprava 62 tačke dnevnog reda zajedno?

(Igor Bečić: Ceo dan samo vi govorite!)

Zašto ovo urlikanje sa ove sale predsedniče parlamenta ne sankcionišete?

(Igor Bečić: Ceo dan vičeš!)

Vaše huškanje dovelo je do razbijenih glava, razbijenih glava našeg kolege Borka Stefanovića i mi nećemo ćutati i čekati da naše glave budu razbijene, niti glava jednog građanina Srbije samo zato što ne misli onako kako vi mislite.

Oni koji danas misle da može da se ponovi vreme sa kraja 90-ih, ubistva političkih protivnika, greše, greše. Verujem da su građani Srbije naučili tu lekciju. Prepoznaju ono što su mislili da je davno prošlo, da je moguće crtati mete, nazivati ljude, političke protivnike i neistomišljenike stranim plaćenicima, izdajnicima, ljudi koji rade protiv interesa Srbije.

Ne priznajem, ne prihvatam da je neko ovde veći patriota od mene. Ne priznajem to. Uvreda je za mene da mi neko kaže da je veći patriota i da više voli ovu zemlju od mene.

Ovo što radite imaće trajne posledice po demokratski život Srbije. Način na koji ste urušili parlament radom, izvrgavanjem rada parlamenta u poslednjih godinu dana ima za danas posledicu ovo što se dešava u parlamentu. Ima posledicu za to da ćemo se mi boriti ovde za svoje pravo da kažemo ono što smatramo da nije dobro, da kažemo sa čim se ne slažemo u politici Vlade Republike Srbije i predsednika države. To je naše pravo koje stoji u tom Ustavu, kojim sada ovde mašete, a gde se nalazi Poslovnik. Pročitajte i Ustav. Pročitajte prava i obaveze Poslovnika. Građani koji su birali vas, birali su i nas, oni veruju u nešto drugo, veruju u nešto u šta vi ne verujete i naša je obaveza da se borimo za njihovo pravo da se taj glas ovde čuje i mi ćemo se za to pravo boriti do kraja.

Kolega, pustio sam vas da završite, govorili ste o čemu ste hteli, tako da nemate potrebe da se nervirate.
Reč ima koleginica Maja Gojković. Izvolite.