Hvala.
Krajem novembra 2018. godine, ove godine u Srbiji imate zaposlenih 2.929.300 ljudi. To je egzaktan i tačan podatak. Ja ću vam uvaženi poslaniče dati podatak i za mart 2003. godine, samo razumite i vi da nemam baš svaku cifru u glavi, to je ipak bilo pre 15 godina, tako da ću čim saznam informaciju dati vam isti. Hvala.

Po amandmanu Zoran Živković.

Znači, čuli ste apsolutnu neistinu. Ovo je cifra koja se dobija tako što se vrši anketa na način koji sam vam rekao, realno, zaposlenost je jedva preko dva miliona. Ovo je lako proverljiva stvar. Idite do bilo koje institucije koja se bavi time, da li je to PIO Fond gde se plaćaju doprinosi, da li je to socijalno, da li je to zdravstveno i videćete da smo bili svedoci jedne epohalne laži.

Da li još neko želi po amandmanu.
Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da vas podržim gospođo Gojković u vašem radu. Znam da vam danas nije lako, ali dobro je da građani Srbije danas vide ovako sve na gomili ko sebe predstavlja kao alternativu Aleksandru Vučiću.

Pomenuću samo ili da ukažem na neke od njih. Inače, svi su oni manje-više bili u poziciji u kojoj je svojevremeno bio onaj prvi jevrejski car koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. Oni su svi 5. oktobra 2000. godine tražili izgubljene magarce, a pronašli carsku krunu.

Evo ga jedan koji je bio jedan palanački advokat, kasnije čovek postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, ministar pravde, pa ministar poljoprivrede. Evo ga jedan iz Niša za koga je Aleksandar Tijanić svojevremeno rekao da je pravio pljeskavice i ćufte. Neki kažu da je švercovao bunde, pa onda palio račune za struju u buradima, pa postao predsednik Vlade.

Onda imamo jednog koji je jako ucveljen, kome je jako teško pod režimom Aleksandra Vučića koji kuka i plače svaki dan, ali je specijalni savetnik generalnog direktora Pošte. Predsednik je poslaničke grupe DS, sa platom od 150.000 dinara.

Onda imamo jednog bivšeg predsednika opštine koji je popio na hektolitre piva i od Smederevske Palanke napravio jednu od najzaduženijih opština u Srbiji. Zatim imamo koordinatora svih njih koji je ideološki ubeđen LJotićevac. LJuti se na nas kada mu kažemo da je izdajnik. LJotićevci su bili izdajnici u vreme Drugog svetskog rata, služili Nemcima i danas služe onima koji su protiv Srbije i onima koji su protiv srpskog naroda.

Onda imamo jednog koji je prodao stranku Vuku Jeremiću, neki kažu za 50, neki kažu za 100.000 evra. Zatim imamo jednu gospođu koja je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport koja je davala milione iz pokrajinskog budžeta za razvoj tradicionalnog sporta koji se zove „Banatske šore“.

Zatim imamo jednu bivšu ambasadorku Republike Srbije u Italiji kojoj su puna usta Kosova, Srbije i srpskog naroda, ali čije je srce toliko krvarilo za KiM da nije htela da se vrati u Srbiju na poziv sopstvenog predsednika stranke i na poziv sopstvenog predsednika Vlade i koja je rekla da nije ništa sporno u operaciji „Oluja“, da je to bila jedna intervencija na koju je Hrvatska imala pravo.

Onda vidim tamo jednog tačijevog ministra poljoprivrede, velikog borca za KiM, izgubio se ovaj što je 2011. godine uvodio granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, koji je inače takođe gospođo Gojković mnogo ucveljen pod režimom Aleksandra Vučića, a i dan danas prima platu kao zaposlen u Poreskoj upravi u Zubinom Potoku, u opštini u kojoj živi. Dakle, to je ta šarena družina koju je neko spojio. Ko ih je spojio? Neko mnogo moćan, neko mnogo jak i neko ko pre svega ima mnogo novca.

Svi ovi ljudi koje sam naveo imaju jednu jedinu ljubav koju ne mogu da sakriju, to je ljubav prema novcu, ljubav prema bogatstvu. Neka kažu ti koji sada pitaju Sinišu Malog koliko je bilo zaposlenih 2003. godine – u kakvoj su garderobi i sa kakvom su imovinom došli na vlast 5. oktobra 2000. godine, a u kakvoj garderobi i sa kakvom imovinom su napustili vlast 2012. godine?

Sećam ih se u pocepanim farmericama, u pocepanim patikama, u pocepanim jaknama. Sada imaju stanove na Vračaru, sada imaju na računima nekoliko desetina i nekoliko stotina miliona evra i predstavljaju najbogatije ljude, ne u Srbiji, nego u regionu. Dobro je da ih narod vidi, dobro je da su ustali.

Dakle, svi ovi koji su ustali su bili gospodari života i smrti u Srbiji od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini neki i do 2016. godine. Pričaju o ubistvima, da ih podsetim, oni su ubili 2008. godine Ranka Panića …

(Maja Videnović: Pobogu!)

(Radoslav Milojičić: Sram te bilo.)

Pre toga su 2001. godine ubili Momira Gavrilovića, pa su onda ubili Boška Buhu, pa su onda ubili Nenad Batočanina, a 2003. godine su uspeli da ubiju i premijera Zorana Đinđića.

Što se tiče Borka Stefanovića, Saša Janković je rekao da je Borko Stefanović dobio batine u Kruševcu zato što ga ljudi nisu prepoznali. Da su ga prepoznali, niko ne bi digao ruku na njega. To je rekao Saša Janković. To je rekao vaš politički prijatelj. To je rekao vaš istomišljenik, to nisam rekao ja. Citirao sam reči Saše Jankovića.

Još da vas podsetim na najnoviji biser vašeg velika kulturne i umetničke scene u Srbiji Sergeja Trifunovića. Kaže – šta se ovi bune protiv Legije, Legija je bio jedan hrabar čovek, branio Srbe na Kosovu, doduše znao je ponekad po nekim beogradskim kafićima da nekom udari ćušku i da otkine minđušu, ali je inače bio pozitivan momak. To su reči čoveka za koga ste vi do juče tvrdili da je neko ko će možda biti ministar kulture kada vi preuzmete vlast.

Dakle, dobro je što su svi ustali, dobro je da ih narod vidi, dobro je da građani Srbije konačno vide ko su ljudi koji se navodno predstavljaju kao lideri opozicije u Srbiji i ko su ljudi koji navodno mogu da pobede Aleksandra Vučića. Super. Pobedite, ali morate da pobedite na izborima.

Ono što je jako dobro da građani Srbije znaju, legla je uplata. Ne bi oni stajali džabe, ništa oni u životu nisu radili džabe. Legla je uplata, sada je samo pitanje, verovatno je malo dao Đilas, malo su dali Šiptari, malo su dali Englezi, malo su dali Amerikanci, malo je stiglo para iz Hrvatske, malo je stiglo iz Crne Gore, malo je stiglo iz Makedonije, stiglo je sa raznih strana, ali uglavnom uplata je legla i svaka im čast opravdali su i do poslednjeg uloženog evra.

Poslovnik, Maja Videnović.

Član 103.

Predsednice, ja vas molim da, verujem, iako malopre niste čuli sve pretnje koje dobijamo moje koleginice prevashodno i ja, ja vas molim da sada, bez obzira što će oni nastaviti da nam prete, da me slušate pažljivo.

Gospođo predsednice, ovo nije obična sednica, ovo je sednica o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, to je najvažnija politika Vlade kako Vlada Republike Srbije vidi da bi građani Republike Srbije trebalo da žive u narednoj godini.

Šta pokušava Srpska napredna stranka? Pokušava da ućutka predstavnike građana, ne samo da oni ne čuju naš glas ovde, nego da ne čuju šta se krije iza budžeta. Pokušavate na najgore moguće načine da nas ponizite, a tako nešto vam neće uspeti samo iz jednog jedinog razloga. Gospođo predsednice, ja smatram da ste vi dramatično prekršili Poslovnik i ovo će ući u istoriju parlamentarizma. Vi ste predsednica Narodne skupštine koja je oćutala šefa poslaničke grupe SNS, koji je rekao da smo mi neprijatelji Srbije, da smo mi strani plaćenici, da smo mi organizovani u pakt protiv Srbije, da smo mi lopovi i ubice. To je rekao, ponavljajući reči zvaničnika BIA, koji je rekao da su delovi opozicionih stranaka, da su delovi medija, da su delovi nevladinih organizacija udružene i da rade, da su najozbiljnija i najopasnija bezbednost po Republiku Srbiju.

Nakon toga, imamo krvavu glavu jednog od lidera opozicije Borka Stefanovića, koji pažljivo slušaju važne reči, koji pažljivo slušaju ono što dolazi iz parlamenta Republike Srbije. To nisu reči. Iz koje god stranke da pripadate, pripadate SNS, vi ste ovde svi portparoli ideja i namera jednog čoveka, koja je isključivo namera da se glas opozicije ne čuje i neće stati ni pred kim. Neće stati, da jednu televiziju proglasi ovde za izdajničku televiziju, da glumca koji se usudi da nešto kaže proglasi za izdajnika, za svakog čoveka koji danas u Srbiji ne pristaje da ćuti da se povlači pred vama. U Narodnoj skupštini se mi proglašavamo, predstavnici građana i mnogo važnije od nas, nije to problem zbog poslanika ni DS, ni SDS, ni NS, ni svih ovih stranaka koje danas ovde stoje zbog građana Srbije koji su nas obavezali da ne ćutimo, da u njihovo ime govorimo, ne dopustivo je da ne reagujete kada se bilo ko, kada se bilo koji građanin Srbije proglašava stranim plaćenikom, izdajnikom, neprijateljem Srbije.

Posledice živimo svakog dana. Posledice, između ostalog, i krvava glava našeg kolege Borka Stefanovića. Nema teoretske šanse da se u normalnim uslovima nastavi sednica o kojoj bi trebalo da govorimo zašto se ne vraćaju penzije penzionerima, zašto se nastavlja sa zabranom zapošljavanja, zašto se gradi nacionalni stadion u trenutku kada se majke i porodilje ponižavaju sa milostinjom koju dajete iz Vlade. Ne postoji način, ukoliko drastično i dramatično ozbiljno ne reagujete ovo, da se u normalnim uslovima nastavi ova sednica.

Samo u jednoj stvari ću se složiti sa vama, da se ovako ne raspravlja o najvažnijem Zakonu o budžetu, ali to ne dozvoljavate vi od trenutka kad ste zajedno svi ušli u salu do ove sekunde.
Ali, član 103. stav 8. važi i za vas. Pričali ste tri minuta i šest sekundi.
Recite, Petroviću. Izvolite.
(Dušan Petrović: Rekao sam replika.)
Ja sam iz Runjana, isto. Znači, ja glasam.
Samo polako.
Da čujemo još, povrede Poslovnika.
Tako se diskutuje o budžetu danas.
Hoćete li skinuti masku, ne znam da li ste vi ili Dijana ili ko je?
Sanda Rašković Ivić.

Gospođo predsednice, ja reklamiram Poslovnik član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Zašto sam nosila masku sve vreme, sad sam morala da je skinem, da biste mogli da me čujete. Ali, naprosto od ovolike količine mržnje, pogotovo mržnje koja dolazi od govora gospodina Martinovića, koji je predsednik poslaničke grupe SNS, čovek ne može, a da ne bude zgađen tom količinom mržnje i tom količinom fluida i naprosto mora da stavi masku da ne bi udisao isti vazduh.

Dakle, on iz sednice u sednicu, a i sada, želi da zabašuri pravo stanje stvari i da sve nas iz opozicije toliko ocrni kao da se ovde nama sudi. Tretira nas kao izdajnike, ubice, strane plaćenike, ljude koji su pravi ološ, a on je profesor fakulteta i to ne jednog fakulteta nego više fakulteta, pa i zbog njega neki dobijaju otkaze kojima je to jedini posao i to žene.

Dakle, Aleksandar Martinović ovde nama sudi bez suda, on nama ovde sudi bez porote, on se sada smeje, jer naravno ne zna šta bi drugo rekao. Možda će za nekoliko godina kad se stvari promene reći - pa priznajem, opet, bio sam magarac.

Pošto ovo nema veze sa povredom Poslovnika, nego ste sami sebi dali repliku, iako ne znam po kom osnovu, član 103. stav 8, naravno.
(Narodni poslanik dobacuje.)
Pa kome? Pa, vas niko nije spomenuo?
Niko vas iz Šapca nije spomenuo, niko. Možda bi voleli, ali niko nije.
Član 104. stav 3. pročitati pre nego što počnete da vičete.
Polako, sve sam shvatila.
Samo glup ne bi shvatio od jutros o čemu se radi ovde.
Pustite me da vodim sednicu. Malo ja vodim, malo vi povrede Poslovnika i sve je jasno, šta sad. Sutra nećete da dođete verovatno, ja sam sve shvatila.
Član 104. stav 3. repliku određuje neko drugi, a ne onaj koji hoće.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Borka Grubor.
Da li želi reč? (Da)