Zahvaljujem, predsedavajući.
Prvo pitanje želim da uputim ministru unutrašnjih poslova, da kaže da li ima saznanja koja su lica počinila delo oštećivanja vozila Predraga Voštinića, odbornika lokalnog fronta u Kraljevu, koje je oštećeno pre neki dan, na koje je izgrebano SNS Đ+8?
Drugo pitanje predsedniku Republike – odakle mu podaci o penzionerima da im šalje pisma, obzirom da odgovor na ovo pitanje koji je stigao iz vladajuće stranke zasigurno ne može biti tačan? Naime, rečeno je da predsednik Republike ove podatke poseduje iz terenskih akcija vladajuće stranke, a evo ja lično znam barem nekoliko penzionera koji nikada nisu na terenu vladajućoj stranci ostavili sve svoje podatke, pogotovo ne lične i adresne podatke. Ima čak i narodnih poslanika među njima koji to nikada nisu uradili.
Sledeće pitanje ministarki za evropske integracije. Naime, 26. oktobra ove godine potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija između ovog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj. Nažalost, o ovom sporazumu u javnosti se ne zna ništa, pošto isti nije nigde objavljen. Interesuje nas na koji način će tačno po ovom sporazumu pokrajinska administracija biti uključena u procese evropskih integracija i to po različitim fazama u kojima se pregovaračka poglavlja nalaze? Posebno, da li će biti uvažene specifičnosti Vojvodine kao višenacionalne sredine? Imamo situaciju da udžbenici za đake koji slušaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina kasne, evo na samom kraju prvog polugodišta. Da li će biti uvažene i vojvođanske specifičnosti u poglavljima od posebnog interesa, kao što su poljoprivreda i ruralni razvoj?
Sledeće pitanje je ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je upoznat sa dešavanjima u novosadskoj fabrici „Lir“? Prema podacima sindikata „Nezavisnost“ preko 260 radnika ove fabrike bilo je nedavno primorano da potpiše nekakve sporazumne raskide ugovora o radu, dakle, unapred. Pored ovih nezakonitih sporazumnih raskida radnog odnosa, na koje se prema informacijama granskog sindikata industrije, energije i rudarstva radnici primoravaju, u javnost su preko radnika ove fabrike dospele i informacije o nepoštovanju odredaba Zakona o radu koje se tiču minimalne zarade, korišćenja godišnjih odmora i plaćanja prekovremenih radnih sati. Prekovremeni sati se, navodno, umesto da se plaćaju, u fabrici „Lir“ u Novom Sadu evidentiraju u nekakvu banku sati iz koje radnici nikad ne uspevaju da naplate te prekovremene sate. Pritiscima su obično izloženi radnici koji su išli na bolovanje, ali i radnici koji su jednostavno koristili godišnji odmor. Ovi radnici prebacuju se u nešto što kolokvijalno se u fabrici naziva tzv. škart grupom. Smatramo nedopustivim da se radnici diskriminišu samo zato što su koristili svoja prava propisana radnim zakonodavstvom.
Konačno, smatramo da je nužno postaviti na primeru „Lira“ pitanje isplativosti ekonomske politike i razvoja zasnovane na subvencijama. Radi se o investiciji koja je od Republike Srbije i Grada Novog Sada u raznoraznim formama direktnih plaćanja subvencija i raznoraznih indirektnih pogodnosti i direktnih ulaganja Grada Novog Sada u instaliranje ove fabrike dobila preko 60 miliona evra u protekle dve godine. Ako uzmemo da u toj fabrici radi 3.000 radnika koji poslodavca koštaju oko 350 evra mesečno bruto, doći ćemo do cifre od svega 25 miliona evra. Dakle, država Srbija i Grad Novi Sad su ovoj fabrici dali novca duplo više od bruto troškova zarada za ovakav tretman radnika u toj fabrici.
Konačno još jedno pitanje ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je predviđena izmena Zakona o socijalnoj zaštiti u pravcu da se osobama sa invaliditetom omogući značajnije i stabilnije finansiranje usluge personalnih asistenata i usluge pratnje maloletnog lica sa invaliditetom? U Srbiji ovu uslugu koristi oko 250 ljudi, a potrebu za njom ima 10-ak puta više ljude. Razumemo da se radi o malom broju građana koji svojim glasovima ne mogu doprineti ničijem izbornom uspehu ili ne uspehu, ali smatramo da kao moderno društvo moramo odgovoriti potrebama svake ugrožene manjinske grupe, konkretno u ovom slučaju mislim na ovu manjinsku grupu koja, prema podacima koji su objavljeni u medijima, broji nekih dve, dve i po hiljade ljudi. Pitamo ministra – da li će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti ovoj društvenoj grupi biti obezbeđeno stabilno finansiranje? Hvala.
