Zahvaljujem.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika javlja za reč? (Ne)
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su sednici pozvani da prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Nebojša Tomić, direktor Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Mirjana Ćojbašić i Irena Injac, viši savetnici u Sektoru budžeta u Ministarstvu finansija.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali takođe govorimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu. To je moj utisak, ali ne samo utisak, već jedna činjenica da je ovaj Predlog budžeta značajno bolji nego prethodni. Jedan od razloga zašto tako mislim jeste i činjenica da ja od opozicije nisam čuo značajne argumente koji bi govorili protiv ove moje konstatacije.

Pored toga, dovoljno je pogledati Razdeo 27 ovog budžeta. U Razdelu 27, koji se tiče zdravstva, moram podsetiti građane Republike Srbije o kakvim promenama se radi i o kojoj količini finansijskih sredstava koja su namenjena zdravstvu je reč.

Naime, u 2017. godini za ovaj razdeo, dakle, za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, u bilo kom smislu, opredeljeno je 11.594.666.000 dinara. Već u idućoj godini, dakle, u 2018. godini, ta cifra je bila 17.380.099.000 dinara. Projektovana suma u ovom budžetu je 18.712.691.000 dinara. Same brojke govore sve. Razlika između 2017. godine i ove sume koja je projektovana u ovom budžetu, a vezana je za zdravstvo je sedam milijardi dinara.

Moram da podsetim građane Republike Srbije, da za vreme vladavine bivše vlasti u opšte nije bilo fonda, budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu lečiti uspešno u našoj zemlji. Mi, naime imamo fond danas pomoću čijih sredstava se leče, pre svega, najpre deca, dakle najpre deca koja su obolela od onih oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji i taj fond neprestano kroz godine, dakle za taj fond se neprestano povećava novčana masa koja je namenjena upravo ovim indikacijama. Naime, u 2017. godini ta suma je bila 261.402.000 dinara, 2018. godine 268.946.000 dinara, dok je za ovu godinu suma koja je predviđena za lečenje ovakvih lica, koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji 475.161.000 dinara.

Na osnovu ovih primera koje vam govorim se upravo vidi ta briga o građanima, briga o tome da pacijent bude uvek u središtu zdravstvenog sistema, briga da ono što je nedostajalo u nekom proteklom periodu, vezano za zdravstvenu zaštitu na ovaj način bude nadoknađeno. Ovo se ne tiče samo budžetskog fonda o kome govorim, ovo se tiče i sredstava koja su vezana za primarnu zdravstvenu zaštitu, za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, za nabavku opreme u zdravstvu, za kapitalno ulaganje u zdravstvu itd. itd.

Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, kao lekar po struci mogu samo da pozdravim ova povećanja, moram da apelujem da i u narednom budžetu bude sagledano makar na sličan način kao što je to danas i apsolutno želim vam uspeha. Hvala.

Hvala, doktore Laketiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović. Izvolite, profesore.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, imam nekoliko predloga ili primedbi koje bih želeo sada da kažem vezano za budžet.

Evidentno je da je Srbija u veoma teškom položaju i razumem da nije bilo ni lako ni jednostavno napraviti budžet koji bi zadovoljio potrebe svih nas, ali šta nama predstoji u budućnosti? Ukoliko budemo želeli da se takmičimo sa drugim zemljama i ukoliko budemo želeli da opstanemo moramo više pažnje posvetiti onome što se zove znanje, onome što se zove pamet. To je naše jedino oružje sa kojim možemo da se borimo sa svim ovim belosvetskim jagoridama koje su tako žestoko navalile na Srbiju.

Zbog toga očekujem da ću u budućnosti u narednoj godini a ministara finansija je tu, biti više sredstava za obrazovanje, biti više sredstava za kulturu i za zdravstvo, jer to su tri osnovna stuba na kojima počiva svaka država. Znam da nije lako sve učiniti onako kako bi mi želeli, ali mislim da mora da postoji način da se pronađe mogućnost da se posebna pažnja pokloni obrazovanju, jer samo tako će Srbija moći da uđe u borbu sa svim ovim problemima koje ima.

S druge strane, hteo sam ministra da podsetim i na područja koja su u blizini granica na nerazvijena područja gde i njima mora da se posveti malo više pažnje, odnosno da im se odobri malo više sredstava. Koliko sam video Crna Trava je dobila na istom nivou kao i prošle godine 89.000.000 od ovih transfernih sredstava i kao i do sada trudiće se lokalna samouprava i građani da ta sredstva iskoriste na najbolji način. Mislim da je mogao ministar malo da odreši kesu pa da još malo više pomogne toj našoj sredini, pogotovu što je u proteklom periodu doživela veliku katastrofu u toku poplava, porušeni su mostovi, uništeni putevi itd.

Još jednu stvar za Ministarstvo zdravlja šta sam video na terenu, ustanove zdravstvene ulaze u proces akreditacije i šta mislim da bi tu trebalo promeniti. Akreditacija njih košta milion i po dinara. Za milion i po dinara oni mogu da kupe dva vozila i to su sredstva koja moraju da obezbede iz ličnih sredstava. Nisu iz budžeta. Pa, mislim da bi tu malo ministar zdravlja trebao da povede računa, pogotovu za ove državne ustanove, jer one ne rade na principu profita. NJihove usluge su u najvećoj meri besplatne i služe na korist svim građanima. Hvala lepo.

Hvala, profesore Stojmiroviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite, gospodine Mićin.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog budžeta za 2019. godinu koji je uvek najbolji pokazatelj kako radi jedna Vlada. Ovaj budžet pokazuje da smo radili dobro, jer smo ovi budžetom napravili prostor za poboljšanje životnog standarda građana, obezbedili smo sredstva za još intenzivniji ekonomski napredak, ali i sredstva za investiciju u infrastrukturu koji će pogurati rast našeg BDP.

Znate, prethodnih dana smo mogli da čujemo zaista smešne kritike od strane opozicije na ovaj budžet. Pa, recimo jedna od kritika, kažu, ne valja deficit, ali ne valja ni suficit u budžetu. Pazite, on kažu da ne valja što je suficit u budžetu 54,5 milijardi dinara. A, znate, valjalo je kada je kod njih bio deficit, kada je 2008. godine bio deficit od 72 milijarde, odnosno minus 72 milijarde u budžetu, kada je 2009. godine bilo minus 127 milijarde u budžetu, kada je 2010. godine bilo 1401 milijardu u budžetu, kada je 2011. godine bilo minus 163 milijarde u budžetu i kada je 2012. godine bilo minus 245 milijarde u budžetu, bili smo pred bankrotom. Gospodo, to su nam oni ostavili.

A kakvo je to u vreme kada SNS vodi Srbiju. Već 2015. godine imali smo minus od 141 milijardu, dakle, 110 milijardi manje nego 2012. godine. Godine 2016. smo imali minus 54 milijarde i već 2017. godine smo imali suficit, odnosno plus u budžetu od 33,9 milijardi dinara, da bi 2018. godine ovaj suficit bio 54,5 milijardi dinara.

Kažu stručnjaci iz opozicije da imamo najmanji rast BDP u regionu, a imamo kumulativni rast od čak 4,5%, a zamislite oni su 2009. godine imali rast od minus 3,1%. Dakle, njihov rast je bio u minusu, gospodo, a nama je u plusu 4,5%. I ako znamo da je BDP sve ono što proizvedemo u jednoj godini onda moramo shvatiti koliko je važan ovaj rast koji imamo. Imam ovu jednu tabelu i zaista ne znam odakle su oni izvlačili ove podatke. Ovo je tabela koja je dakle, IBRD, odnosno Evropske banke za obnovu u razvoj i vrlo jasno piše, Hrvatska 2,7%, Slovačka 3,9%, Slovenija 4,2%, Bosna 3%, Bugarska 3,6% i da ne čitam sve i Srbija 4,5%. Dakle, ovo su jasni pokazatelji koliko napredujemo i koliko dobro radimo. Hvala vam.

Hvala kolega Mićin.
Reč ima ministar finansija dr Siniša Mali. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se osvrnem na komentar prethodnog govornika, dakle u budžetu za 2019. godinu i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo kulture imaju veći budžet u ciframa, u procentima Ministarstvo prosvete za 6% veći budžet, zdravlje za 7,7%, i kulture za 8,1%.
Ono što je meni još važnije, jednu lepu vest želim da podelim sa vama i sa građanima Srbije, mi smo juče kao Republika Srbija u jednom danu vratili milijardu i 30 miliona dolara starog duga. Milijardu i 30 miliona dolara, to je negde 890 miliona evra, i taj dug nismo vratili tako što smo ga refinansirali ili reprogramirali nego smo iz ušteda koje smo napravili u budžetu skupili novac i u jednom danu taj stari dug vratili. To je važna vest za građane Srbije. Mi smo na takav način u procentima sa 56,1% javnog duga u BDP smanjili smo se na 54,1%. Dakle u jednom danu za dva procentna poena i to govori na koji način ti krediti iz prošlosti mogu da se vrate i koliko ovo znači za stabilnost naših javnih finansija i naravno za one stope rasta i budućnost koju želimo da ostvarimo.
Kada pogledamo naše ekonomske pokazatelje tokom ove godine, dakle - 4,5% rast BDP-a u prvih devet meseci ove godine; nikada manja nezaposlenost 11,3%; 370 hiljada novih radnih mesta i novih zaposlenih u poslednje četiri godine; suficit u budžetu nam je 68 milijardi dinara samo za prvih devet meseci, odnosno deset meseci ove godine; učešće i udeo javnih investicija nam raste iz godine u godininu.
(Marko Đurišić: Vreme!)
To su pravi pokazatelji koji pokazuju da je Srbija na dobrom putu ekonomskog oporavka, ekonomskog razvoja i upravo budžet za 2019. godinu govori u prilog tome da taj rast moramo da nastavimo, da moramo da vraćamo stare dugove, da moramo da smanjujemo udeo javnog duga u našem BDP-u i da smanjujemo nezaposlenost, otvaramo nove fabrike i borimo se za svakog čoveka koji treba da ostane, osnuje svoju porodicu i svoju budućnost dobije u Srbiji. Hvala puno.

Hvala, ministre Mali.
Kolega Đurišiću, lepe su vesti, zato sam pustio ministra.
(Marko Đurišić: Lažne su vesti!)
Ne, ne, dobre vesti za našu zemlju. I vi se radujte.
(Marko Đurišić: Dug iz 2013. godine je vratio!)
Reč ima, po amandmanu, Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Bilo bi interesantno da nam ministar kaže koja je struktura tog duga koji je vraćen, da a li su to, možda, neki obveznici ili hartije od vrednosti koje su emitovane 2013. godine, kada je na vlasti bila ista koalicija koja je i danas? Tako da to nije dug… Dobro je što je vraćeno, šta god da je vraćeno, samo da ne ispadne da su to dugovi nekih prethodnih vlasti.

Nego, da vidimo šta je to tačno vraćeno i koji je danas nominalni nivo našeg javnog duga i koji su planovi Vlade Srbije da taj dug vrati na period, recimo, 2004. godine, kada je on bio devet milijardi evra, a danas je 23, 24, 25 milijardi? To bi bile interesantne stvari i da poduči svog kolegu iz iste stranke da je, naravno, suficit bolja varijanta od deficita, ali da takođe nije dobra i da ono što je prava mera jednog dobrog budžeta to je balans. To znači da se završi godina sa nulom.

Ako je suficit veliki, to znači da se ili loše planiralo, pa je napravljena greška, ili da je uzeto previše od poreskih obveznika, a time su oni osiromašeni, bilo da su građani, bilo da su to privredni subjekti, ili, treća varijanta, da nije dovoljno dato korisnicima budžeta, a samim tim to znači da je njihovo životno poslovanje, da li su to socijalna davanja, da li je to kultura, zdravstvo ili bilo šta, školstvo, je uskraćeno za jedan deo novca koji bi mogli da daju neku javnu uslugu koja bi bila na korist svih građana Srbije.

Znači, izbalansiran budžet je ono čemu se teži, a ne budžet sa suficitom. Budžet sa suficitom se koristi samo da bi se fasciniraju time ljudi koji nemaju pojma sa ekonomijom.

(Aleksandar Marković: Kao ti, na primer.)

To je, nažalost, sudbina ovoga što mi trpimo poslednjih šest godina.

Konačno, 2%, 3% povećanja, 5% povećanja za kulturu, nauku i školstvo, to je bedno. Znači, naš budžet za kulturu je najmanji u Evropi i to je odraz nivoa kulture onih koji vode ovu državu u poslednjih šest, sedam godina.