Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova dr Nebojšu Stefanovića.

Pošto sam došao u posed vrlo poverljive informacije, a računam ako sam ja sa svojim ograničenim materijalnim i kadrovskim resursima došao do takve informacije, onda mora i da su sve naše službe bezbednosti, državne službe, takođe o tome informisane i da imaju potpunije informacije.

Rasim LJajić je dugogodišnji saradnik britanske obaveštajne službe. Na vezi je sa Lusi Mejzels, šefom političkog odeljenja britanske ambasade u Beogradu. Sa njom se povremeno sastaje i pouzdano sam obavešten, na poslednjem ili pretposlednjem razgovoru, da su dogovarali moju likvidaciju. I još je rekla Lusi Mejzels da bi volela da se taj posao obavi dok je ona u Beogradu, pošto joj uskoro ističe mandat i odlazi iz Beograda. Nekim od tih razgovora prisustvuje i Silija Somestin, koja od jula meseca radi u Beogradu i priprema se da zameni Lusi Mejzels.

Ja postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta je služba bezbednosti, odnosno policija, pod njegovom nadležnošću, uradila povodom ovoga? Imaju li neki plan? Da li njihov plan znači hapšenje onih koji planiraju i pripremaju ovo krivično delo pre nego što ga pokušaju, pa da podnese krivičnu prijavu zbog planiranja i pripremanja, gde su kazne slabije ili čekaju da se prvo izvrši krivično delo, pa da ih onda pohapse ako im na vreme ne pobegnu i onda bi to krivično delo bilo kažnjivo mnogo višom kaznom? Ja zahtevam, kao narodni poslanik i kao građanin, informacije o tome.

Uostalom, vi znate, gospodo narodni poslanici, da naša policija ima vrlo sposobne službe i praćenja i javljanja i obaveštavanja, a dosta resursa koriste za zaštitu određenih ličnosti kojima niko ne preti i kojima nikakva zaštita nije potrebna. Celi bataljon policije angažovan da se štite osobe poput Nataše Kandić, Sonje Biserko i slične. Koliko bi policija mogla drugih poslova da obavi? Koliko bi ti kadrovi bili uspešni u gonjenju počinilaca krivičnih dela, sprečavanju šverca, gonjenja trgovaca drogom i svih ostalih?

Krajnje je vreme da policija izađe sa nekim konkretnim rezultatom i u borbi protiv kriminala, koji ima političke atribute, ali u suštini mnogo opasniji predstavlja mafijaški vid kriminala povezan, pre svega, sa trgovinom, sa proizvodnjom i trgovinom droge, jer se ta droga proizvodi i u našoj zemlji i nesmetano postoje čitave laboratorije. Kad se desi incident u nekoj od tih laboratorija, pa se izlože smrtnoj opasnosti dvojica radnika, pa ih spašava LJajićev brat, uspe njih da spasi, a on sam pogine zbog vazduha zasićenog heroinom. Policija dođe, napravi uviđaj, a posle toga neko skloni celu laboratoriju.

Eto, to je moje pitanje. Očekujem da napokon ministar unutrašnjih poslova počne da odgovara na moja pitanja.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, građani Republike Srbije, vidite da je nestalo ideja i izmišljenih gluposti ovog lažnog vojvode gospodina Šešelja na račun…

Postavljajte pitanje kolega Bačevac.

Pitanje ću postaviti, jer je zaista vezano za ovaj istup i vezano je za ono što mi radimo u ovoj Skupštini.

Ja ću vas podsetiti da smo mi najveće zakonodavno telo, koje ne samo da donosimo zakone, već se i brinemo o njihovom izvršenju.

Podsećam javnost da je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove odbilo zahtev Vojislava Šešelja, čime su postale jasne dve stvari - da nema više nijedne sumnje i da nema više nijedne zakonske nedoumice da ovaj čovek više ne sedi u ovoj Skupštini i druga stvar, da je Vojislav Šešelj pisanjem ove žalbe priznao sam Hag i ovo veće kao nadležno i kao validno da mu presuđuje.

Podsetiću javnost da su u aprilu ove godine sudije osudile Šešelja na kaznu zatvora od 10 godina, po tri tačke optužnice za podsticanje, za progon, deportaciju i druga nehumana dela, kao i za zločin protiv čovečnosti.

Svi dobro znate, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, u članu 88. u stavu 3. se jasno kaže da osoba koja je osuđena na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci ne može biti narodni poslanik. I, pozivam vas da što pre, pre svega, pozivam predsednicu Skupštine da sazove Administrativni odbor, da se konstatuje ova stvar.

Još jednom ponavljam, nema u Evropi parlamenta u kojem sedi jedan osuđeni ratni zločinac.

Šešelj je podsticao na ubijanje i progone, pozivajući dobrovoljce svoje SRS da nikog među svojim istorijskim neprijateljima, citiram, ne pošteđuju, a njegovi istorijski neprijatelji su Bošnjaci, kojima se treba posebno osvetiti jer su, citiram Šešelja, muslimanski dušmani, i Hrvati, citiram Šešelja, kojima treba ispostaviti račune za žrtve iz Prvog i Drugog svetskog rata i citiram opet gospodina Šešelja, svetiti im se tamo gde su najslabiji.

Gospodo draga, u 21. veku čovek koji daje ovakve izjave, u modernoj Srbiji, protiv zakona ove države treba da sedi ovde i da promoviše parlamentarizam, zakonodavstvo i sve ono što je savremena Srbija.

Takvim govorima, gospodo, Šešelj je stvorio okolnosti za izazivanje nasilja i direktno upućivao na zločine u ratu, koji je iza sebe ostavio 20.000 mrtvih u Hrvatskoj i 100.000 mrtvih u BiH.

Na osnovu iskaza 72 svedoka, dokazano je da je Šešelj odgovoran za osnivanje paravojne formacije – srpski četnički pokret, poznate pod nazivom „Šešeljevci“, koji su počinili zločine nad Bošnjacima i Hrvatima u Vukovaru, Bjeljini, Zvorniku, Brčkom, Nevesinju i okolini Mostara. Zar je više išta dovoljno dodati osim ovoga što je izrečeno.

Posebno zabrinjava poplava ove rijaliti zvezde u medijima sa nacionalnom frekvencijom, pa čak i njegovo sve veće prisustvo u kulturi.

Gospodo, podsetiću vas šta se desilo na poznatom sajmu knjiga, gde je, ne znam kakvim čudom, gospodin Šešelj imao svoje mesto, na mestu gde stoje reprezentativni izdavači i gde je širio nacionalne mračne ideje, pozivao i zloupotrebljavao mladu decu u političke svrhe. Pa, kako da se oseća jedno odeljenje koje dođe iz Novog Pazara, kada čuje da on promoviše četnike i srpski četnički pokret i poziva da se slikaju sa njim oni koji su četnici? Kako da se osećaju manjine? S toga vas pozivam da u što kraćem roku ispunite zakone ove države.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo pitanje želim da uputim ministru unutrašnjih poslova, da kaže da li ima saznanja koja su lica počinila delo oštećivanja vozila Predraga Voštinića, odbornika lokalnog fronta u Kraljevu, koje je oštećeno pre neki dan, na koje je izgrebano SNS Đ+8?

Drugo pitanje predsedniku Republike – odakle mu podaci o penzionerima da im šalje pisma, obzirom da odgovor na ovo pitanje koji je stigao iz vladajuće stranke zasigurno ne može biti tačan? Naime, rečeno je da predsednik Republike ove podatke poseduje iz terenskih akcija vladajuće stranke, a evo ja lično znam barem nekoliko penzionera koji nikada nisu na terenu vladajućoj stranci ostavili sve svoje podatke, pogotovo ne lične i adresne podatke. Ima čak i narodnih poslanika među njima koji to nikada nisu uradili.

Sledeće pitanje ministarki za evropske integracije. Naime, 26. oktobra ove godine potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija između ovog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj. Nažalost, o ovom sporazumu u javnosti se ne zna ništa, pošto isti nije nigde objavljen. Interesuje nas na koji način će tačno po ovom sporazumu pokrajinska administracija biti uključena u procese evropskih integracija i to po različitim fazama u kojima se pregovaračka poglavlja nalaze? Posebno, da li će biti uvažene specifičnosti Vojvodine kao višenacionalne sredine? Imamo situaciju da udžbenici za đake koji slušaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina kasne, evo na samom kraju prvog polugodišta. Da li će biti uvažene i vojvođanske specifičnosti u poglavljima od posebnog interesa, kao što su poljoprivreda i ruralni razvoj?

Sledeće pitanje je ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je upoznat sa dešavanjima u novosadskoj fabrici „Lir“? Prema podacima sindikata „Nezavisnost“ preko 260 radnika ove fabrike bilo je nedavno primorano da potpiše nekakve sporazumne raskide ugovora o radu, dakle, unapred. Pored ovih nezakonitih sporazumnih raskida radnog odnosa, na koje se prema informacijama granskog sindikata industrije, energije i rudarstva radnici primoravaju, u javnost su preko radnika ove fabrike dospele i informacije o nepoštovanju odredaba Zakona o radu koje se tiču minimalne zarade, korišćenja godišnjih odmora i plaćanja prekovremenih radnih sati. Prekovremeni sati se, navodno, umesto da se plaćaju, u fabrici „Lir“ u Novom Sadu evidentiraju u nekakvu banku sati iz koje radnici nikad ne uspevaju da naplate te prekovremene sate. Pritiscima su obično izloženi radnici koji su išli na bolovanje, ali i radnici koji su jednostavno koristili godišnji odmor. Ovi radnici prebacuju se u nešto što kolokvijalno se u fabrici naziva tzv. škart grupom. Smatramo nedopustivim da se radnici diskriminišu samo zato što su koristili svoja prava propisana radnim zakonodavstvom.

Konačno, smatramo da je nužno postaviti na primeru „Lira“ pitanje isplativosti ekonomske politike i razvoja zasnovane na subvencijama. Radi se o investiciji koja je od Republike Srbije i Grada Novog Sada u raznoraznim formama direktnih plaćanja subvencija i raznoraznih indirektnih pogodnosti i direktnih ulaganja Grada Novog Sada u instaliranje ove fabrike dobila preko 60 miliona evra u protekle dve godine. Ako uzmemo da u toj fabrici radi 3.000 radnika koji poslodavca koštaju oko 350 evra mesečno bruto, doći ćemo do cifre od svega 25 miliona evra. Dakle, država Srbija i Grad Novi Sad su ovoj fabrici dali novca duplo više od bruto troškova zarada za ovakav tretman radnika u toj fabrici.

Konačno još jedno pitanje ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je predviđena izmena Zakona o socijalnoj zaštiti u pravcu da se osobama sa invaliditetom omogući značajnije i stabilnije finansiranje usluge personalnih asistenata i usluge pratnje maloletnog lica sa invaliditetom? U Srbiji ovu uslugu koristi oko 250 ljudi, a potrebu za njom ima 10-ak puta više ljude. Razumemo da se radi o malom broju građana koji svojim glasovima ne mogu doprineti ničijem izbornom uspehu ili ne uspehu, ali smatramo da kao moderno društvo moramo odgovoriti potrebama svake ugrožene manjinske grupe, konkretno u ovom slučaju mislim na ovu manjinsku grupu koja, prema podacima koji su objavljeni u medijima, broji nekih dve, dve i po hiljade ljudi. Pitamo ministra – da li će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti ovoj društvenoj grupi biti obezbeđeno stabilno finansiranje? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, šta preduzima i da li su svesni činjenice da je od 2012. godine u Srbiji 139 žrtava koji su stradali usled mafijaških obračuna, tj. ubistava? Dakle, podaci su katastrofalni i poražavajući u smislu bezbednosti građana Republike Srbije čiji su životi ugroženi zbog mafijaških likvidacija, i to neretko usred bela dana u Srbiji.

Stotinu trideset i devet ubistava od 2012. godine za vreme vaše vladavine se dogodilo u Srbiji, a od toga 89 kvalifikovano kao nepoznati počinioci, ne zna se ni ko je, ni šta je, ni šta je motiv.

Da bi građani Srbije znali kako je to bilo ranije, 2012. godine bilo je sedam takvih ubistava, 2013. godine 12, 2014. godine 14, 2015. godine 22, 2016. godine 24, 2017. godine 28 i rekord u ovoj 2018. godini, koja još nije završena, 32 ubistva. Dakle, da li je to brže, jače bolje? Da li je to način na koji ćete obezbediti sigurnost i bezbednost građanima Republike Srbije?

Da li je to jedna od stvari zašto je Aleksandar Vučić dobio nagradu za mir, Zlatnog lava, koji je dodelila nevladina organizacija, trebalo bi da čuju kolege poslanici iz SNS, iz Italije koja je prošle godine ustanovila tu nagradu? Pre njega nagradu je dobio lokalni proizvođač testenina u Italiji. Tu nagradu je verovatno dobio i zbog toga što gradi dobrosusedske odnose sa svim državama u regionu. Ja ne znam da li ima neke države sa kojom se on nije posvađao u ovih sedam godina. Svi su nam neprijatelji. Mi nemamo komšije. Kriv nam je svet, kriva nam je Evropa, kriva nam je Amerika.

Sa druge strane, šta je odgovor države Srbije i Aleksandra Vučića povodom krize na Kosovu, osim kukumavčenja i kukanja kako su Albanci, kako je Ramuš Haradinaj juče posle posete Johanesa Hana rekao da će ukinuti takse od 100% onog trenutka kada Srbija prizna nezavisnost Kosova. On je sinoć na pres-konferenciji kukumavčio i rekao – oni su ovakvi, oni su onakvi, oni nas biju, plačljivim glasom – oni će formirati vojsku 14. decembra ove godine. Šta si ti uradio? Šta ste vi uradili za Srbiju? Sedeli u Rimu 4. novembra sa Tačijem i dogovarali ovaj scenario. Građani Srbije treba da budu svesni toga da ovo što se dešava danas je scenario dole i da ovi ljudi danas koji su žrtve ovakve pogrešne politike Srbije su samo deo predstave Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Oni prave, izazivaju sukob i stvaraju ambijent da jedino rešenje bude pravno obavezujući sporazum, priznavanje Kosova, Kosovu u UN, i to je poruka koju je i sinoć poslao na pres-konferenciji predsednik države.

Pitam ga – šta je rešenje Republike Srbije na najave od strane albanske strane da će takse biti ukinute onda kada Srbija prizna Kosovo i šta je rešenje kada formiraju vojsku jer će je očigledno formirati ili će to biti samo kukanje – pa oni su nam uzeli vojsku, pa policiju, pa uspostavili granice, pa formiraju vojsku, pa uzeće nam Gazivode i naša država to konstatuje? Nikada Srbija i srpski narod nisu više bili poniženi i uniženi nego za vreme vaše vladavine i vaše vlasti i to treba da bude jasno svima i nećete time što pokušavate da se predstavite kao veliki mirotvorci uspeti da prevarite više nikoga sa koje-kakvim nagradama koje plaćate i koje vam obezbeđuju vaši savetnici, u ovom slučaju Frankok Frantini, koga je ova Vlada plaćala. Zašto Toni Bler ne pomogne Srbiji u rešavanju kosovskog problema? Gde su ti prijatelji koje plaćate? Gde je Guzenbauer? Gde su ostali savetnici Aleksandra Vučića? Nema nigde nikoga. Kako to Srbija sa toliko prijatelja u svetu ostaje sama sa sobom da rešava probleme naših građana koji danas trpe na Kosovu dole?