Hvala, kolega Vujadinoviću.
Po amandmanu se javio Radoslav Milojičić.
Izvolite, gospodine Milojičiću.

Hvala.

Drago mi je da je prethodni govornik pominjao zdravstvo i bolnice u Srbiji. Centar ovog budžeta treba da budu građani koji sedam godina sve teže i teže žive, nemaju dovoljno novca u novčaniku, dovoljno goriva u rezervoaru i dovoljno hrane u frižideru zbog toga što im je SNS otela plate, otela penzije, smanjila dnevnice i unizila njihov životni standard, povećala akcize, povećala cenu struje, povećala cenu goriva.

No, kada govorimo o zdravstvu, ovo je bolnica u Smederevskoj Palanci. U martu mesecu ove godine ste obećali kompletnu rekonstrukciju. Naravno, zato što su tada bili izbori u Smederevskoj Palanci i od tada ni jedan jedini ministar nije došao u Smederevsku Palanku. Tako će biti i u Doljevcu i u Lučanima i u Kuli, tako i u svim opštinama, dođete, slažete i odete. To je vaša politika već sedam godina.

Ovo je Infektivna klinika, pošto je prethodni govornik govorio o zdravstvu. Pogledajte, ministre, na šta vam liči Infektivna klinika, ako možete. To je budžet.

Budžet je i to što meštanima Smederevske Palanke 10 meseci niste isplatili ni jedan jedini dinar, ostali su bes krovova nad glavom, pogotovo meštani Goloboka. Uništeno je preko 500 domaćinstava, jedan jedini dinar im niste isplatili kao odštetu usled elementarnih nepogoda. O tome treba da razgovaramo u ovom budžetu.

Dajete 250 miliona evra za stadion. I da imate taj novac u budžetu, da je stanje u državi idealno, podržavam, ja i dalje igram aktivno fudbal i celog života sam igrao fudbal, pored onolikog stadiona Crvene zvezde, Partizana, Obilića, OFK Beograda, vi gradite stadion od 250 miliona evra i to ne našim sredstvima, već sredstvima naše dece, jer se zadužujete kod Evropske investicione banke, zadužujete za stadion. To bi značilo kao kada ne bi građanin imao krov na kući, a kupuje sliku i stavlja na zid. Ne, prvo treba da popravite krov. Ali, vi niste domaćini, vi ne znate kako se rukovodi budžetom.

Vi se zadužujete 250 miliona evra za stadion, a smanjujete budžet za kulturu. Zašto? Pa, zato što kažnjavate one koji vide da je vaša vlast pogubna po građane Srbije i koji imaju kuraži da to kažu.

Zadužili ste nas 10 milijardi evra za sedam godina vaše bahate i korumpirane vlasti, 10 milijardi evra. I nemojte da govorite da ste nas zadužili zato da bi vraćali naše dugove. Ako ja uzmem 100 evra od gospodina Živkovića i pozajmim se od gospođe Tepić da vratim tih 100 evra, ja dugujem istih 100 evra samo različitoj osobi.

Nemojte da mislite da građani Srbije ne razumeju. Deset milijardi evra ste zadužili Srbiju. Dok su građani Srbije sve siromašniji, vaši bankovni računi su sve bogatiji i bogatiji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Uvaženi poslanici, ja sam o ovome već pričao, pa ću ponoviti, pošto vidim da mnogi zaboravljaju kako je išlo stanje javnog duga u našoj zemlji od 2007. godine pa nadalje.
Dakle, od 2008. godine kreće dramatično povećanje javnog duga u našoj zemlji. Sa 8,8 milijardi evra raste dug 12% na 9,8 2009. godine, pa za dodatnih 23% na 12,1 milijardu evra 2010. godine, pa za dodatnih 20,1% na 14,8 milijardi 2011. godine, pa 14,8 se povećalo na 17,8, dakle, 20% više 2012. godine.
Uvaženi građani Srbije, dame i gospodo, ovo je verovatno za istoriju neodgovornog ponašanja i načina kako se finansirala država Srbija u tom trenutku, uz ne samo povećanje javnog duga u tim godinama, imate i smanjenje BDP-a naše zemlje. Dakle, oni, ne samo što su zaduživali sve građane Srbije, nego su sebe finansirali na način na koji su smanjivali i opadao nam je BDP, ekonomska aktivnost i nikada veću nezaposlenost zbog toga niste imali.
Godine 2013, dame i gospodo, nezaposlenost u Republici Srbiji preko 25%. A ja sam vam malopre rekao da smo juče vratili milijardu i 30 miliona dolara starog duga, neto smo ga vratili, i smanjili udeo našeg javnog duga. Bio je skoro 80%, sada je 54,1%. To je dobra vest za građane Srbije i to je primer odgovorne ekonomske politike. Nikada nam manja nezaposlenost nije bila nego što je danas. Borimo se za svako novo radno mesto.
(Marko Đurišić: Vreme.)
Borimo se za svaku novu fabriku. Borimo se za svako dete koje treba da nađe posao u ovoj zemlji.

Hvala.
Molim kolege da ne dobacuju.
(Marko Đurišić: Molimo ministra da ne laže.)
Javite se za reč, kolega Đurišiću, nikakav problem nije. Nemojte dobacivati. Ja to od vas ne očekujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Mi smo o tom pitanju odnosa prema Smederevskoj Palanci već ovde govorili. Već smo o tome govorili kada smo razgovarali o tome kako je pomagala Vojska Srbije građanima ove zemlje. I već smo podsetili one koji bi voleli da se toga niko u ovoj zemlji ne seća, da je upravo Vojska tada pomagala građanima u tom mestu, dok je onaj ko je bio zadužen, čiji je glavni posao bio da se stara o tom mestu i o građanima koji tamo žive, u to vreme radio šta, pokušavao da postigne svetski rekord u ispijanju piva u lokalnom lokalu, u obližnjoj kafani. Dakle, to je odnos prema mestu.

Kako građani sve to vide kako to tumače i koliko su zahvalni državi s jedne strane, odnosno onom čoveku koji je na njihovu nesreću imao posao da se o njima stara, a postarao se samo da ostanu bez struje, da ostanu bez vode i da budu u svakom smislu devastirani, ti su građani već govorili.

Pokazivao je neke slike ovde, pre nego što je, naravno, krenuo da priča o stanju duga i drugim stvarima koje uopšte ne razume.

Dakle, ta priča, znate, ja pozajmim tebi, ti pozajmiš meni, pa da vidimo koliko je to na kraju. To je na nivou Dragana Đilasa. Čuli ste sigurno da Dragan Đilas iste te mehanizme objašnjava koristi, ali nekako uvek zaboravi da priča o uslovima duga, nekako uvek zaboravi kamate, pa kada se te kamate izgube iz svake računice, dobijate nivo priče „a la mali Perica“, poput onoga prekoputa.

Pokazivao je slike i pokušavao sam da vidim odavde da li je među tim slikama bilo onih fantastičkih slika Beograda iz vremena Dragana Đilasa. Znate, onaj otpad koji se valja ulicama, oni rastureni kontejneri, a svi plaćeni i to preplaćeni u milionima evra, a upravo od građana glavnog grada. Pokušavao sam da vidim, ali nisam video da li je pokazao i sliku „Heterlenda“, da li je pokazao sliku ruine koja je trebalo da košta milion evra, da se uredi za našu decu. Na kraju je ostala ruina, milion nestao, a deca pokradena.

Hvala.

Poslednja rečenica.

Kada smo kod tog slučaja, za njega je lično odgovoran Bojan Pajtić. Znate li šta je o Bojanu Pajtiću i Draganu Đilasu rekao predsednik opštinskog odbora DS u Rumi Nenad Borović? Kaže, da su napunili svoje džepove, da su Đilas i Pajtić lopurde. To kaže predsednik njihovog odbora.

Hvala.

Još jedna rečenica.

Dakle, da su njih dvojica omogućili da se novac kroz zelenaške kamate od 13% slije u njihove džepove.