Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ste videli, sve ste videli. Mi smo i ranije znali da si požuteo i ranije smo znali, nije ti trebao žuti prsluk. Znamo mi odavno kada si otišao kod Đilasa, znamo mi odavno da si ti zamenio ovaj pozdrav za ovaj. Znamo mi, posle pljačke Hilandara, šta si uradio. Znamo mi da si ti žut. Znamo mi da si ti sa Jeremićem i Borkom Stefanovićem povukao granice na Brnjaku za 50 hiljada evra koje si uzeo od Kolubare, od rudara Kolubare.

Znamo mi to dobro da si ti davno požuteo. Davno. Sada si samo priznao. Znamo još kada si 2012. godine zagovarao u drugom krugu bojkot da bi sprečio promene. Sve mi znamo, ne moraš ti nositi žuti prsluk. Ne mora ova masonka pored tebe zbog goriva da blokira patrijarha. Znamo mi da ste se vi od crkve oturili davno. Znamo mi da ste vi postali neverija. Znamo mi da ste vi masoni. Hajde reci da ta masonka pored tebe nije bila u Briselu u parlamentu, da se tajno dogovara sa Albancima? Hajde reci da nije bila pre dva dana, da ti pokažem fotografiju?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li je Borko Stefanović očigledno glasao za Briselski sporazum, a to je najbolji prijatelj boškića dverića kupusića.

Dakle, dame i gospodo, da krenemo redom, prvo pitanje, da li je tačno da je Marinika Tepić prebacila 6,7 miliona Dušanu Jakovljevu, tadašnjem potpredsedniku Skupštine Vojvodine? Projekat se zvao „Zlatni most - seks za početnike“.

Dakle, da je prebacila jedan pokrajinski funkcioner drugom pokrajinskom funkcioneru 6,7 miliona dinara i da je to rezultiralo stanom iza Banovine. Dakle, 6,7 miliona je prebačeno u tri tranše za projekat koji se zvao „Zlatni most – seks za početnike“. Nemojte se smejati, nisam ja to tako nazvao, evo i tranše kako su išle. Znate, ovi pošteni što govore kako je ovo lopovska vlast, pa gledajte, 2014. godine 1.491.000, pa 3.220.000, pa 1.600.000, evo ga ovde, prebačeno, udruženje se zvalo „Skaska“ na adresi Dušana Jakovljeva iz Zrenjanina. To je potpredsednik pokrajinske Skupštine. To tako ide, pa gospođa Marinika to treba da odgovori.

Dalje, postavljam pitanje odgovornosti Borisa Tadića za nabavljanje automobila od 600.000 evra bez javne nabavke.

Postavljam pitanje Vladi, Ministarstvu pravde, tužilaštvu – kada će Boris Tadić i Vuk Jeremić odgovarati za ubistvo dva vojnika u „Karašu“, koji su očigledno ubijeni? Da bi se prikrio štek narko-dilera 2004. godine surovo su likvidirana dva mlada vojnika. Pri tome je očigledna umešanost Vuka Jeremića i Borisa Tadića, koji su iz kabineta tadašnjeg predsednika Republike zataškali to ubistvo.

Takođe, šta će se učiniti povodom ubistva Milana Pantića, za čije ubistvo odgovornost snosi DS.

Takođe, idemo redom, da li je tačno, a ja sam dobio informaciju, da su albanski teroristi koje su Koštunica i DS pustili 2001, 2002. godine, da su oni likvidirali decu na Bistrici u Goraždevcu, 2003. godine? To su ovi koji su sada najbolji prijatelji sa Boškom Obradovićem.

Dakle, da li je tačno da su na Kosovu 2001. godine isti teroristi koje je pustila DS, njih 2.108 je pušteno, sa braćom Mazreku u Podujevu podigli autobus u vazduh, na Zadušnice 2001. godine, i tom prilikom ubili 12 Srba? Dakle, ovaj iz Palanku nemoj da dobacuje. U Palanku nema piva, istina je živa, ostala je samo pena, popio ga hajne Kena.

Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, šta će tužilaštvo preduzeti, a tužilac je Zagorka Dolovac, kuma Bojana Pajtića, čisto radi Balše, povodom transfera kriminalnog novca Vuka Jeremića? Pretpostavljam da su to pare koje su dobijene za izdaju zemlje. Verovatno će deo dati i Boškiću. Dakle, šta će se preduzeti povodom toga da se u ovoj zemlji ispitaju tokovi novca, tog poštenog, prepoštenog Koštuničinog, ili ne znam čijeg već, Vuka Jeremića, možda i prijatelja Đoke Vlaha, i one je dobio neki dinar od toga? Znači, da se ispitaju sve novčane transakcije i s tim u vezi da mi tužilaštvo da odgovor. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik koleginica Jadranka Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika javlja za reč? (Ne)
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su sednici pozvani da prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Nebojša Tomić, direktor Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Mirjana Ćojbašić i Irena Injac, viši savetnici u Sektoru budžeta u Ministarstvu finansija.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali takođe govorimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu. To je moj utisak, ali ne samo utisak, već jedna činjenica da je ovaj Predlog budžeta značajno bolji nego prethodni. Jedan od razloga zašto tako mislim jeste i činjenica da ja od opozicije nisam čuo značajne argumente koji bi govorili protiv ove moje konstatacije.

Pored toga, dovoljno je pogledati Razdeo 27 ovog budžeta. U Razdelu 27, koji se tiče zdravstva, moram podsetiti građane Republike Srbije o kakvim promenama se radi i o kojoj količini finansijskih sredstava koja su namenjena zdravstvu je reč.

Naime, u 2017. godini za ovaj razdeo, dakle, za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, u bilo kom smislu, opredeljeno je 11.594.666.000 dinara. Već u idućoj godini, dakle, u 2018. godini, ta cifra je bila 17.380.099.000 dinara. Projektovana suma u ovom budžetu je 18.712.691.000 dinara. Same brojke govore sve. Razlika između 2017. godine i ove sume koja je projektovana u ovom budžetu, a vezana je za zdravstvo je sedam milijardi dinara.

Moram da podsetim građane Republike Srbije, da za vreme vladavine bivše vlasti u opšte nije bilo fonda, budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu lečiti uspešno u našoj zemlji. Mi, naime imamo fond danas pomoću čijih sredstava se leče, pre svega, najpre deca, dakle najpre deca koja su obolela od onih oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji i taj fond neprestano kroz godine, dakle za taj fond se neprestano povećava novčana masa koja je namenjena upravo ovim indikacijama. Naime, u 2017. godini ta suma je bila 261.402.000 dinara, 2018. godine 268.946.000 dinara, dok je za ovu godinu suma koja je predviđena za lečenje ovakvih lica, koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji 475.161.000 dinara.

Na osnovu ovih primera koje vam govorim se upravo vidi ta briga o građanima, briga o tome da pacijent bude uvek u središtu zdravstvenog sistema, briga da ono što je nedostajalo u nekom proteklom periodu, vezano za zdravstvenu zaštitu na ovaj način bude nadoknađeno. Ovo se ne tiče samo budžetskog fonda o kome govorim, ovo se tiče i sredstava koja su vezana za primarnu zdravstvenu zaštitu, za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, za nabavku opreme u zdravstvu, za kapitalno ulaganje u zdravstvu itd. itd.

Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, kao lekar po struci mogu samo da pozdravim ova povećanja, moram da apelujem da i u narednom budžetu bude sagledano makar na sličan način kao što je to danas i apsolutno želim vam uspeha. Hvala.

Hvala, doktore Laketiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović. Izvolite, profesore.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, imam nekoliko predloga ili primedbi koje bih želeo sada da kažem vezano za budžet.

Evidentno je da je Srbija u veoma teškom položaju i razumem da nije bilo ni lako ni jednostavno napraviti budžet koji bi zadovoljio potrebe svih nas, ali šta nama predstoji u budućnosti? Ukoliko budemo želeli da se takmičimo sa drugim zemljama i ukoliko budemo želeli da opstanemo moramo više pažnje posvetiti onome što se zove znanje, onome što se zove pamet. To je naše jedino oružje sa kojim možemo da se borimo sa svim ovim belosvetskim jagoridama koje su tako žestoko navalile na Srbiju.

Zbog toga očekujem da ću u budućnosti u narednoj godini a ministara finansija je tu, biti više sredstava za obrazovanje, biti više sredstava za kulturu i za zdravstvo, jer to su tri osnovna stuba na kojima počiva svaka država. Znam da nije lako sve učiniti onako kako bi mi želeli, ali mislim da mora da postoji način da se pronađe mogućnost da se posebna pažnja pokloni obrazovanju, jer samo tako će Srbija moći da uđe u borbu sa svim ovim problemima koje ima.

S druge strane, hteo sam ministra da podsetim i na područja koja su u blizini granica na nerazvijena područja gde i njima mora da se posveti malo više pažnje, odnosno da im se odobri malo više sredstava. Koliko sam video Crna Trava je dobila na istom nivou kao i prošle godine 89.000.000 od ovih transfernih sredstava i kao i do sada trudiće se lokalna samouprava i građani da ta sredstva iskoriste na najbolji način. Mislim da je mogao ministar malo da odreši kesu pa da još malo više pomogne toj našoj sredini, pogotovu što je u proteklom periodu doživela veliku katastrofu u toku poplava, porušeni su mostovi, uništeni putevi itd.

Još jednu stvar za Ministarstvo zdravlja šta sam video na terenu, ustanove zdravstvene ulaze u proces akreditacije i šta mislim da bi tu trebalo promeniti. Akreditacija njih košta milion i po dinara. Za milion i po dinara oni mogu da kupe dva vozila i to su sredstva koja moraju da obezbede iz ličnih sredstava. Nisu iz budžeta. Pa, mislim da bi tu malo ministar zdravlja trebao da povede računa, pogotovu za ove državne ustanove, jer one ne rade na principu profita. NJihove usluge su u najvećoj meri besplatne i služe na korist svim građanima. Hvala lepo.

Hvala, profesore Stojmiroviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite, gospodine Mićin.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog budžeta za 2019. godinu koji je uvek najbolji pokazatelj kako radi jedna Vlada. Ovaj budžet pokazuje da smo radili dobro, jer smo ovi budžetom napravili prostor za poboljšanje životnog standarda građana, obezbedili smo sredstva za još intenzivniji ekonomski napredak, ali i sredstva za investiciju u infrastrukturu koji će pogurati rast našeg BDP.

Znate, prethodnih dana smo mogli da čujemo zaista smešne kritike od strane opozicije na ovaj budžet. Pa, recimo jedna od kritika, kažu, ne valja deficit, ali ne valja ni suficit u budžetu. Pazite, on kažu da ne valja što je suficit u budžetu 54,5 milijardi dinara. A, znate, valjalo je kada je kod njih bio deficit, kada je 2008. godine bio deficit od 72 milijarde, odnosno minus 72 milijarde u budžetu, kada je 2009. godine bilo minus 127 milijarde u budžetu, kada je 2010. godine bilo 1401 milijardu u budžetu, kada je 2011. godine bilo minus 163 milijarde u budžetu i kada je 2012. godine bilo minus 245 milijarde u budžetu, bili smo pred bankrotom. Gospodo, to su nam oni ostavili.

A kakvo je to u vreme kada SNS vodi Srbiju. Već 2015. godine imali smo minus od 141 milijardu, dakle, 110 milijardi manje nego 2012. godine. Godine 2016. smo imali minus 54 milijarde i već 2017. godine smo imali suficit, odnosno plus u budžetu od 33,9 milijardi dinara, da bi 2018. godine ovaj suficit bio 54,5 milijardi dinara.

Kažu stručnjaci iz opozicije da imamo najmanji rast BDP u regionu, a imamo kumulativni rast od čak 4,5%, a zamislite oni su 2009. godine imali rast od minus 3,1%. Dakle, njihov rast je bio u minusu, gospodo, a nama je u plusu 4,5%. I ako znamo da je BDP sve ono što proizvedemo u jednoj godini onda moramo shvatiti koliko je važan ovaj rast koji imamo. Imam ovu jednu tabelu i zaista ne znam odakle su oni izvlačili ove podatke. Ovo je tabela koja je dakle, IBRD, odnosno Evropske banke za obnovu u razvoj i vrlo jasno piše, Hrvatska 2,7%, Slovačka 3,9%, Slovenija 4,2%, Bosna 3%, Bugarska 3,6% i da ne čitam sve i Srbija 4,5%. Dakle, ovo su jasni pokazatelji koliko napredujemo i koliko dobro radimo. Hvala vam.