Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kao i u načelnoj raspravi pokušati da iznesem argumente koji mislim da su ispravni, a koji su protivni stavu i nametnutoj temi da je Vojvodina, prioritetan problem i da je Vojvodina zapostavljena u Srbiji, i da kao takva treba da kroz ovaj zakon dobije poresku upravu, da dobije veća finansijska sredstva, veću samostalnost i da na taj način pokuša da pojača svoj razvoj, a sve se pravda argumentima, da su pojedini delovi Vojvodine, zapostavljeni, da je infrastruktura u lošem stanju itd.

Ja naprotiv smatram da je Vojvodina u mnogim stvarima privilegovana i izneću samo, niz argumenata zašto smatram da je Vojvodina privilegovana i da ovo nije prioritetan problem, već da država Srbija, kao na žalost, zemlja koja je eklatantan primer za ogromne regionalne razlike, odnosno ogromne razlike u regionalnom razvoju i da ima mnogo prioritetnijih problema i većih problema koje treba hitnije rešavati nego što su to problemi u Vojvodini.

Vojvodina ima svoj sopstveni budžet u visini od 75 milijardi dinara, od čega 45 ide za plate zaposlenih i prosveti, znači 30 milijardi dinara za teritoriju AP Vojvodinu, je namenjeno kao dodatna sredstva kojim Vojvođanska pokrajinska administracija treba da razvija svoju teritoriju.

Tih 30 milijardi su bile, čini mi se, sasvim dovoljne da se interveniše u svim opštinama koje imaju lošu infrastrukturu, i da nemamo i ogromne razlike u razvijenosti i u platama za npr. Novi Sad i opštine koje su daleko 50 ili 100 kilometra od centra AP Vojvodine.

Takođe, Vojvodina je privilegovana i samim tim što je, ako se sećate u Zakonu o privatizaciji, jedina bila izuzeta i sve ono što se nalazilo na teritoriji AP Vojvodine, bilo je predmet privatizacije, polovina sredstava, prihoda od privatizacije je išla u budžet AP Vojvodine.

Nijedna opština u Srbiji, na žalost nije imala tu privilegiju. Nijedan statistički ni bilo koji drugi region nije imao privilegiju, da dobije deo sredstava od privatizacije, iako su samo onih minimalnih 5 posto je bilo namenjeno za sve opštine. Pored toga, pokrajinski budžet je inkasirao 90 posto od privatizacije NIS.

Da li je to bilo pošteno prema građanima Srbije, prema ostatku Srbije? Naravno da nije.

U čemu je još Vojvodina privilegovana? Kompletan „Koridor 10“, koji prolazi kroz teritoriju Vojvodine je završen, kroz uži deo Srbije, kroz ostatak Srbije se još uvek gradi.

Obnavljanje železnice kompletno od Beograda do Budimpešte, odnosno kroz celu teritoriju APV će se prioritetno rešavati i finansira se iz kineskog kredita od milijardu evra.

Takođe, Vojvodina ima privilegiju da jedina dva velika javna sistema, Naftne industrije Srbije i „Srbijagas“, imaju svoje centrale na teritoriji APV. Nijedno drugo javno preduzeće nema svoju centralu van Beograda, sem ova dva koja su na teritoriji APV, to je privilegija Vojvodine.

Najveći broj ljudi koji radi u tim kompanijama prima platu tamo i naravno, plaća porez na plate, upravo u mestima gde žive. Dakle, i to je jedna privilegija.

Bolnice, škole, vrtiće gradi država Srbija. Put preko Fruške gore od Novog Sada do Šapca, takođe gradi država Srbija kreditom. Sve mostove koji su porušeni u NATO agresiji, takođe je gradila država Srbija.

Na kraju krajeva, Vojvodina ima Radio-televiziju Vojvodina, sa 1200 zaposlenih i njoj je iz budžeta, svake godine, a za 2019. godinu predviđeno 1,5 milijardi dinara. Ni jedna druga opština, ni jedan drugi kraj Srbije nema javni servis koji se finansira od njihovih para, dakle para svih građana, samo ima tu privilegiju Vojvodina.

Zato, mislim da je Vojvodina privilegovana u državi Srbiji, a nije zapostavljena i zato naravno da neću da podržim ovakav predlog zakona. Apelujem i na Vladu i na vladajuću većinu da se formira ministarstvo za ravnomerni i regionalni razvoj, jer je to rak rana Srbije.

Vi imate krajeve u istočnoj Srbiji i u zapadnoj Srbiji, u južnoj Srbiji koji bukvalno umiru, nestaju sa lica zemlje. Imate hiljade sela koje nestaju, jer imaju po nekoliko stanovnika koji su stariji preko 70 godina. Nikakvu infrastrukturu, tamo je Bog rekao laku noć. Država tu treba prevashodno da interveniše, da ima drugačiji pristup, da mnogo više ulaže u te krajeve, jer, ako imamo ljude u rubnim područjima, imaćemo i teritoriju. Ako zapostavimo ljude oni će naravno tragajući za svojoj ekonomskom egzistencijom da se sele u razvijenije delove zemlje ili u inostranstvo pa zato imamo slučajeve da se Kuršumlija prazni, da se kompletna istočna Srbija prazni i bojim se da tako nećemo daleko stići. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Morao bih da skrenem, još jednom pažnju, da ovde razgovaramo o ustavnom poretku Republike Srbije, a ne o APV. Ako ćemo oko Vojvodine, pre svega, budžet Vojvodina za ovu godinu je 74,4 milijarde dinara, 44 od te 74 milijarde, su sredstva kojima se plaćaju plate prosvetnih radnika i drugih ljudi koji su korisnici budžeta, znači ostaje samo 30 milijardi. Budžet grada Beograda je 120 milijardi, na manji broj stanovnika, nema obavezu tri sedmine ulaganja u kapitalne projekte i ne plaća iz tih 120 milijardi dinara profesore, učitelje i ostalo što plaća Vojvodina, nego se to plaća iz republičkog budžeta.

Drugo, nije tačno da su mostovi zidani, kao što je navedeno iz republičkih para, jer recimo Žeželjev most u Novom Sadu je zidan toko što je jednu trećinu dao grad Novi Sad, jednu trećinu pokrajina, jednu trećinu Evropska Unija, a Republika je samo nadzirala radove.

Pogašene su sve lokalne, praktično, pruge, te svake investicije u pruge u Vojvodini je investicija od državne železnice, isto kao i u državne projekte, putne mreže, kao što je „Koridor 10“, koji nema nikakve veze sa Vojvodinom, nego samo prolaze preko njene teritorije.

Dakle, u pitanju je jedna zamena teza, koju ne bih dalje komentarisao, ali sam morao, istine radi, da iznesem ovih nekoliko podataka. Hvala lepo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Naravno da su ovi argumenti koje sam izneo potpuno tačni, da Vojvodina od 75 milijardi budžeta, 45 daje za plate prosvetnih radnika, odnosno transferiše se iz republičkog budžeta, ali ima ostatak od 30 milijardi za investicije. Nijedan drugi deo Srbije nema tu privilegiju.

Sve opštine u Vojvodini ravnopravno dobijaju transfere od republičkog budžeta, bez obzira da li su na teritoriji, takozvane, uže Srbije ili na teritoriji Vojvodine, po istom kriterijumu, po istom ključu.

Grad Novi Sad, na primer, dobija 950 miliona dinara, koliko se ja sećam, iz republičkog budžeta transferom, ima 350.000 stanovnika. Grad Niš ima 280.000 stanovnika, a ima 630 miliona dinara od republičkog budžeta. Da li je to ravnopravno? Naravno da nije.

Da li je 30 milijardi dovoljno para svake godine, slobodnih sredstava da se ulaže na razvijene opštine Vojvodine? Mislim da jeste. Ako svake godine, a to već traje desetak godina unazad, budžet APV ima slobodna sredstva da razvija infrastrukturu u nerazvijenim opštinama, sigurno da može da podigne svoj razvoj, naprotiv, te pare odlaze, verovatno, na neke drugu stranu, odlaze možda na investicije u Novom Sadu i okolini. Sada je opet država Srbija kriva što je neki Mali Iđoš ili gore opštine Sente ili koja već, nisu dovoljno razvijene i treba više sredstava od Republičkog budžeta.

Smatram da država Srbija podjednako gleda na sve opštine u Srbiji i da to što APV ima dodatni budžet od 30 milijardi je samo privilegija Vojvodine, a nikako nije hendikep.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Trideset milijardi, koje kolega spominje, nisu slobodna sredstva, nego su to ukupna sva sredstva sa kojima operiše pokrajinska administracija. Dakle, to su sva sredstva iz kojih treba da se namiri i te tri sedmine kapitalnih investicija.

U Vojvodini je 17 opština nerazvijeno i došli smo u poziciju da od deset najrazvijenijih opština u Republici Srbiji, svih deset se nalazi na teritoriji grada Beograda, što naravno, pre samo 20 godina nije ni izbliza bio slučaj.

Dakle, Vojvodina zaostaje daleko brže nego drugi delovi Srbije. To je ono što je posledica ove centralizacije. Zato sam uveren da bi drugačijim pristupom, a taj pristup bi mogao biti takav kada bi se pronašlo, dozvolilo da se statistički ustanovi koliko APV doprinosi budžetu Republike Srbije i da alikvotna količina novca ide u budžet APV, a ne ovakav voluntaristički izmišljen procenat od sedam posto.

Međutim, to i dalje nije tema ovoga o čemu razgovaramo, nego razgovaramo o Ustavu Republike Srbije i njegovom zaokruživanju zakonima koji su trebali biti doneti do 31. decembra 2008. godine. To nije učinjeno. Upravo, o tome se jedino ovde radi. Nije nikakva privilegija imati pokrajinu, nego je problem u tome što je APV u međuvremenu obespravljena, opljačkana, rasprodata i sada se, čak ni ovo malo što Ustav garantuje ne primenjuje.

Nemate, kolega Lapčeviću, pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Gospodine Arsiću, samo jednom polurečenicom, neće se na mene gospodin Čanak naljutiti kada mu se direktno obratim i kažem – gospodine Čanak, sada me baš podsećate na Koštunicu. Da li vidite kako je to kada sedite sa jedne strane? Vi ste predlagač ovoga i u poziciji ste ministra ili predsednika Vlade trenutno, pa vidite kada poslanici koriste i malo šire od onoga što je čisto ono što piše na papiru, da obrazlože svoja zalaganja, kako odjednom skraćujete sve to i govorite – ja bih vas podsetio da sada govorimo samo o ovome, a da ovo drugo nije tema itd? Vidite, sve zavisi u kojoj se poziciji i sa koje strane nešto gledate.

Ja bih se osvrnuo na ono što je podnosilac amandmana, a to je gospodin Perić, govorio. On je spomenuo još jednu stvar koja je bitna, on je govorio o privatnom ili ličnom odnosu i o tome da mi donosimo zakone, tačno je, i zbog sistema, ali donosimo i zbog ljudi, a primenjuju ih ili sprovode često i ljudi.

Naš narod kaže: „Koga zmija ujede, taj se i guštera plaši“. Pa, znate, kada imate situaciju u kojoj vlada Vojvodinom Bojan Pajtić, a Srbijom Cvetkovićeva vlada, čitajte - DS i Boris Tadić, a sada ste rekli o nekim pljačkama koje su se tamo dogodile, podsetio bih vas da, recimo, „Mitrosrem“ i dan danas nije rešen, a podsetio bih vas da se cela Srbija zaprepastila kada je čula da su firme izvesnog narko-dilera, za koga smo saznali tek kada je američka Agencija za borbu protiv trgovine drogom DEA spopala u to vreme Ministarstvo unutrašnjih poslova da nađe i uhapsi Šarića, Darka Šarića ili kako već, svejedno, ta njegova grupa je kupovala po Vojvodini kombinate, zadruge i u jednom trenutku su te firme držale 10% poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, a to je kupovano od novca od prodaje droge u Evropi i to je činjenica. To svi znaju da je to rađeno, a rađeno je tako što je kupovano preko „Metals banke“, koja je davala garancije tim navodnim kupcima da sve to rade i kupuju, a kasnije je Bojan Pajtić tu „Metals banku“ spašavao tako što je pretvorio u Razvojnu banku Vojvodine.

Ja sam kao poslanik od 2008. do 2010. godine 11 puta postavio pitanje Cvetkovićevoj vladi na tu temu. Nijednom nisam dobio odgovor. Pazite, nijednom. Prvi put mi je odgovorio tek ministar Nebojša Stefanović kada je izabrana Vlada u kojoj je bio prvi put ministar unutrašnjih poslova i dao mi je taksativno na tri strane papira koje sve krivične prijave, protiv koga i u kom tužilaštvu se nalaze ti predmeti. To je i dan danas tako.

Znači, moramo o svemu ovome da vodimo računa kada pričamo i o finansiranju. Pazite, Vojvodina je svojevremeno pravila Razvojnu banku Vojvodine pored fonda koji je imala, od banke koja je davala garancije kriminalcima da kupuju poljoprivredno zemljište u Vojvodini i ta DS nije brinula o paorima i nije pričala o njihovim pravima. Sada im smeta krupni kapital, kao što je „Tenis“ iz Nemačke ili kao što su kompanije iz Emirata. To im smeta, a kada su dileri drogom kupovali zemlju, onda im to nije smetalo i tada su ćutali i nisu se protiv toga borili, nego su to koristili za lične interese.

Znači, moramo reći još jednu stvar malopre pomenutu - demografija, i tu moram reći jednu stvar koja nije tačna koja je ovde izrečena, je problem u celoj Evropi i u Srbiji. To je najveći problem koji imamo, ali, kao što je zastupljen u istočnoj Srbiji, zastupljen je i u Vojvodini.

Ja sam bio u selu Đala, kojo je poluprazno selo, na granici sa Mađarskom. Korov je do krovova kuća. Znači, ništa ne rešava… Ne postoji ekonomski model koji to rešava, to se već u Evropi zna. Pokazalo se da ta decentralizacija, o kojoj ovde pričamo, to ne rešava. Potreban je potpuno drugačiji pristup svemu tome i mi ćemo morati u narednom periodu da zajedno, kao i većina u Evropi, krenemo u rešavanje tog problema.

Znači, decentralizacija nije rešila problem iseljavanja i smanjivanja broja stanovništva. Ekonomski model ne postoji koji to rešava. I u Švedskoj se smanjuje broj stanovništva, iako je standard ogroman. Znači, moramo na drugi način. Da li je ovo o čemu danas govorimo rešenje za to? Ja sam ubeđen da nije i zato ovako govorim, ali, kažem, moramo da vodimo računa i o ljudima. Imali smo primer, znači, ponavljam još jednom, i na tome moramo i mi iz SNS da insistiramo i dalje i da se reši pitanje Razvojne banke Vojvodine i Metals Banke. To je bio jedan od najvećih lopovluka, a sigurno najveći koji je rađen na teritoriji Vojvodine od strane vlasti DS. Hvala vam.