Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova Stefanovića dr Nebojšu, što bi rekao neko ovde.

Pošto mi ne odgovara na moja prethodna pitanja, a ja i dalje temeljito obavljam istražne radnje, sad mu postavljam novo pitanje – zašto MUP dozvoljava da potpredsednik Vlade Rasim Ljajić kriminalnim radnjama kupuje celi Novi Pazar? Evo, nekoliko detalja. Bačevac, piši sve.

Ugostiteljsko preduzeće „Lipa“ iz Novog Pazara čim je Rasim Ljajić došao na vlast u tom starom srpskog gradu, prodato je za 1.250.000 evra. „Lipa“ je imala na desetine svojih objekata u Pazaru, gde, na primer, samo hotel „Vrbak“ vredi par miliona evra. Dakle, višestruko ispod cene preduzeće je prodato. Kupili ljudi Rasima Ljajića za njegov račun, jer on, znate, nije toliko glup da sve ovo što zaradi raznim kriminalnim radnjama drži u nekom budžaku, pa da miševi pojedu ili da mu neko jednog dana otme, on pametno ulaže u nekretnine.

Motel „Pazarište“ ili „Stari Ras“ takođe vredi par miliona evra. „Pazarište“ se prostire na nekoliko hektara zemlje gde prolaze dve reke, reka Raška i Sebečevska reka, a Rasim Ljajić je taj najatraktivniji objekat u okolini Novog Pazara uzeo za sebe.

Firma „Lađar“ se prostire na preko 50 hektara zemljišta. Nalazi se na putu Novi Pazar-Raška. Firma se vodi na ime Muje Ljaljara, a to je čovek koji se ceo svoj život borio da jedva preživi. Imao je jedan traktor i vadio je kamen, pesak i šljunak iz obližnjih reka. Sada je kupio za račun Rasima Ljajića i glumi vlasnika. Naravno, pravi vlasnik se zna. Zna celi Novi Pazar. Bačevac možda i ne zna. On retko ide u Novi Pazar. On je zauzet ovde nekim... Da li si ti lekar, Bačevac?

(Muamer Bačevac: Poznati…)

Jesi? Dobro.

(Predsedavajući: Molim vas, bez ličnog obraćanja)

Evo, još malo. Sad je to najjača firma u ovom delu Srbije. Poseduje firme za registraciju svih motornih vozila, parking prostor za hiljade kamiona i autobusa. Najsavremenije praonice auto, kamiona i autobusa i sva ta imovina nalazi se pored magistralnog puta Novi Pazar-Raška. Sva ova milionska imovina je vlasništvo najvećeg narkobosa Rasima Ljajića. Rasim Ljajić je zaposlio svu familiju. Muji Lađaru je dao veliku platu, naravno, kao pouzdanom čoveku, a taj Mujo nema ni osnovnu školu završenu.

Ovo građevinsko preduzeće je prodato za milion evra, a jednu firmu Rasim Ljajić je kupio za bagatelu i takođe se vodi na drugo lice.

Ribnjak „Vojin Popović“ u Novom Pazaru kupio je, takođe, Rasim Ljajić i o tome priča celi Novi Pazar. To je nešto najnovije. Moraću uskoro da odem i u Novi Pazar da se raspitam još među ljudima kako stoje te stvari.

Šta, ne smem u Novi Pazar, je li Bačevac?

(Muamer Bačevac: Bujrum, dobrodošao.)

Hvala ti na izrazima gostoprimstva. Neki dan sam bio u Sarajevu.

(Predsedavajući: Privodite kraju, gospodine Šešelj.)

Dakle, upozoravam ministra unutrašnjih poslova da se mnogo ovih informacija prikupilo, da policija ne sme ostajati skrštenih ruku, a i da je on lično odgovoran, ako ne zna, za sve ovo. Sramota je za jednog takvog ministra da ja pre njega saznajem za ovakve stvari.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi građani Republike Srbije, 4. marta 2019. godine jedan brucoš iz Novog Pazara, dvadesetogodišnji Ernad Bakan, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu u Zemunu, prelazi ulicu u Zemunu, to je slika, jedan automobil staje, a drugi, krećući se u sporoj traci, velikom brzinom naleće na njega, odbacuje ga nekoliko metara napred. Ova stravična scena šokira Srbiju. Dva dana kasnije nesrećni momak umire.

Koliko je ova nesreća bila teška i koliko je vozač koji je pokosio Ernada bahato vozio vidi se sa snimka koji kruži društvenim mrežama, a koji je snimio anonimni prolaznik iz Zemuna. To je snimak, gospodo poslanici, od kojeg se ledi krv u žilama.

Ova tragedija potresla je Novi Pazar, jer je jedan mladić, koji je, takoreći, tek zakoračio u život i došao da se školuje u Beograd, sa željom da stekne znanje i postane koristan član naše zajednice, ali kojem je, nepažnjom, život brutalno prekinut.

Da stvar bude još gora, veliko uznemirenje izaziva činjenica da ni porodica, ni javnost nije obaveštena da li je identifikovan vinovnik nesreće, da li je priveden, saslušan, zadržan, da li je poštovao ograničenje brzine. Detalji nesreće danas još nisu poznati.

Vrlo je simptomatično da se u izveštaju svih medija, koji, naglašavam, korektno su doneli vest, nigde se ne navode inicijali vinovnika nesreće, niti se navodi da li je nakon kobnog slučaja pružio pomoć udarenom mladiću ili je pobegao sa mesta nesreće.

I porodica i javnost trenutno se informišu iz medija koji su nešto pisali. Počinju opravdane sumnje. Zadnja dva dana društvene mreže u Novom Pazaru i okolnim gradovima ova tema je zapalila. Javljaju se razne insinuacije i mnogobrojni scenariji. To dodatno pogađa porodicu i dodatno podubljuje bol i tugu za izgubljenim detetom.

Ovaj slučaj je svakog roditelja u Srbiji koji je poslao svoje dete na školovanje u neki centar prestravio. Velika su deca i velika strepnja. Svi smo bili strepnja i svi ćemo strepeti svojoj deci koju šaljemo da nešto nauče i da se oplemene. Posebno para uši što je ovaj dečak izgubio život na pešačkom prelazu u blizini svojeg fakulteta.

Upravo zbog osetljivosti ovog slučaja, da bi se stvari postavile na svoje mesto i da bi se odagnala svaka sumnja, apelujem na ministarku pravde Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pijetetom se pozabavi slučajem našeg Ernada.

Takođe, tražim da se nadležno tužilaštvo u najkraćem roku oglasi o detaljima nesreće i poduzetim koracima u postupku protiv počinioca ove saobraćajne nesreće koja je dovela u smrt i odvela u smrt jednu mladu, plemenitu dušu.

Unesrećenim roditeljima ništa ne može biti zamena za njihov neutešni gubitak. Jedino je istina za njih lekovita.

Što se tiče ovih budalaština od gospodina Šešelja, koje danima slušamo, na njih više nemam nikakav komentar.

Reč ima koleginica Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč ili želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova a povodom nemilih događaja od pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a na protestu koji su organizovali Đilas, Obradović, Jeremić i ostali tzv. lideri opozicije.

Pitanje glasi – da li će biti procesuirani organizatori i inspiratori ovih događaja? Mislim da je jako važno da Đilas, Obradović i ostali odgovaraju zbog svog licemerja ali i kukavičluka. Naime, oni su na najgori mogući način iskoristili mlade ljude, iskoristili decu za svoje političke ciljeve, nagovorili ih da upadnu u zgradu RTS, nahuškali ih da se sukobljavaju sa policijom, a neki od tih momaka su privedeni i uhapšeni, a onaj koji je najodgovorniji za to, upravo onaj koji je najodgovorniji je u maniru najgore kukavice pobegao iz zemlje. Drago mi je što su ta deca puštena i što su mogli da shvate da su zloupotrebljeni od strane onih koji im ništa dobro ne misle i onih kojih su ih samo iskoristili za svoje političke ciljeve. Umesto da muški stane ispred i kaže – ja sam odgovoran, Đilas je pobegao iz zemlje, pobegao u inostranstvo i ostavio tu decu na cedilu.

Dakle, kada je gusto svi su se razbežali, Đilas u London, uzgred budi rečeno, sada je u Vašingtonu, Sergej u Ameriku, Jeremić u Beč, sve sami junaci. Posebno je pitanje šta oni traže tamo, kakva posla svi odjednom imaju po belom svetu? Hajde, za ovog Sergeja znamo da je u Americi, on je otišao tamo na skijanje, ne znam samo od kojih para, jer je u pitanju preskupo skijalište, ali šta traže ovi ostali?

Da li su otišli da traže podršku od svojih prijatelja za rušenje vlasti u Srbiji na ulici? Da li su otišli da traže instrukcije kako da nasilno menjaju vlast? Kako da izazivaju haos i krvoproliće? Da li su otišli da dobiju odobrenje za pokušaje nekakvih makedonskih i sličnih scenarija? Nije tajna da predstavnici opozicije računaju upravo na podršku nekih zapadnih zemalja da ostvare svoje ciljeve tj. da dođu na vlast u Srbiji ali bez izbora.

Evo, ovako to izgleda, ovo je Đilas na aerodromu, putuje u Vašington, a setite se i slika koje su objavljivane na kojima su predstavnici nekih ambasada, dakle, u pitanju je američka ambasada, predstavnici ambasade sa organizatorima ovih protesta. Setite se da je Đilas pre nekoliko nedelja boravio u Skoplju gde se sastao sa svojim prijateljem Zaevim. Evo ih, drugari, Đilas i Zaev, a nije se setio tom prilikom da obiđe i da se susretne sa predstavnicima Srba u Makedoniji. Toga tada nije interesovalo, verovatno ga je zanimalo da od Zaeva dobije savet kako se dolazi na vlast bez izbora. Verovatno je i to deo one strategije, onog čuvenog pakta, balkanskog pakta protiv Srbije, ali Đilasa ne zanima ni Srbija ni srpski narod, njega jedino zanima da po svaku cenu dođe na vlast i da nastavi svoje lično bogaćenje, ovde je sada već očigledno da je otvoren konkurs za srpskog Gvaida, pa su se mnogi prijavili na taj konkurs, ima mnogo kandidata, ali prednjače Đilas i Jeremić. Jer, kako drugačije objasniti to da nije ni pokušao da demantuje da je otišao u Vašington da traži podršku za nasilnu smenu vlasti u Srbiji?

Sad su napali i patrijarha. Sad im smeta i patrijarh. Videli ste svi jučerašnji sramni napad na patrijarha Irineja. I ovde se radi o tome, i to je suština, isti oni koji su godinama uništavali Srbiju, koji su godinama pljačkali Srbiju, sada hoće da se vrate na vlast i da nastave bogaćenje, ali znaju da regularnim putem, dakle, redovnim putem, izborima, ne mogu to da ostvare, pa pokušavaju izazivanjem haosa i na ulici da se vrate na vlast. I znaju da mnogima spora, time završavam, predsedavajući, mnogima spolja ne odgovara jaka i stabilna Srbija i računaju na njihovu podršku i spremni su da se stave otvoreno u službu njih da bi ostvarili svoje interese, a to je dolazak na vlast u Srbiji. Zahvaljujem.