Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Neće se kolega Šormaz ljutiti ako mu se obratim direktno.

To što ste ispričali je zaista strašno. Da li ste o tome upoznali nadležne organi koji bi trebalo da povedu istragu i da nešto urade na tu temu, jer ja sam sasvim siguran da niko u vojvođanskoj administraciji, mada ja nemam nikakav razlog da branim tu administraciju, jer sam bio funkcioner samo četiri godine, od 2000. do 2004. godine, i ne osećam se odgovornim za sve što se događalo u izvršnom delu vlasti.

Kažete da se ćutalo na to da narko-dileri kupuju zemlju? Pa, ko je mogao da upozori na narko-dilere, obzirom da Vojvodina nema policiju, a policija Republike Srbije nije dala nikakav signal na tu temu?

Drugo, pitate zašto su sela prazna i zašto se prazne. Pa, donet je Zakon o zemljištu kojim je na 30 godina dato državno zemljište na upotrebu velikim firmama, čime su čitava sela osuđena na smrt, obzirom da više ne mogu da uzimaju zemlju u najam, u zakup od države, kao što je to rađeno decenijama, da bi mogli mali i srednji proizvođači da prežive. Dakle, u pitanju su sistemske stvari za koje je velikim delom odgovorna i vlast od, recimo, 2012. godine pa do danas, ali to je deo koji se ovde gubi iz vida.

Ponoviću još jednom, ne razgovaramo o tome, nego o zakonu o finansiranju Vojvodine, koji treba da Srbiji učini pravnom državom, s time što će biti donet sa više od deset godina zakašnjenja.

Izuzetno cenim vaše poznavanje situacije u Vojvodini, ali bih još više cenio da ste u vezi ovog zakona intervenisali, nema sumnje, korisnim amandmanima koji bi doprineli njegovom usvajanju. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Vi sada pokušavate da kažete nešto što ja nisam rekao. Policija je radila, gospodine Čanak, nema veze gde, da li u Beogradu ili Novom Sadu i policija je podnela krivične prijave, ali da li znate ko nije radio?

(Nenad Čanak: Ko?)

Pa, nisu radili upravo Pajtić i Cvetković, kojima je bio posao. Oni su ti koji su to stavljali ispod tepiha dok se nije umešala američka agencija koja je tražila da se ceo taj slučaj reši i to sam lepo rekao, a policija je radila. Ja imam tačno spisak prijava koje je policija podnosila. Policija je radila, ali su moćnici iz DS sve vreme dok su bili na vlasti pokušavali da spreče da se to procesuira do kraja. Toliko o njihovom zalaganju za EU itd.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Mislio sam da se ne javim, ali moram da postavim pitanje. Kako je moguće da se sedam godina ništa ne učini na tu temu i da se ti, kako ste ih vi nazvali, moćnici iz DS, ukoliko je sve ovo što ste rekli, a ja nemam razloga da sumnjam da je tačno, dakle, ukoliko je to tačno, zašto nisu privedeni pred lice pravde i zašto im nije već presuđeno, jer se pokazalo da sudstvo može da bude efikasno, a ovo su dela koja su apsolutno protiv države i naroda i to znate isto dobro, kao i ja, i meni zaista nije jasno zbog čega bi ovaj pravosudni sistem štitio nekoga ko je činio takva krivična dela i to sedam godina pošto više nije na vlasti, mada, ponoviću po iksti put, molim vas, razgovaramo o zaokruživanju ustavnog sistema Republike Srbije i o Srbiji kao pravnoj državi koja sa deset godina zakašnjenja donosi zakon koji je trebala da donese do 31. decembra 2008. godine, jer ako se to sada ne u radi, onda će se taj rok samo produžavati, a Srbija ostati u nezaokruženom pravnom sistemu sa Ustavom koji nije do kraja dovršen, obzirom da nisu doneti Ustavom propisani zakoni.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan bivši Koštuničin poslanik želi uporno da dokaže kako Vojvodina koristi, a ja ne volim to da kažem, uži deo Srbije. Moram da ga podsetim, u poljoprivredi, o čemu je on govorio, marginalna područja su u tzv. „užoj Srbiji“. Taj izraz ja ne volim da koristim, ali zbog toga što je ovo započeto na neki način moram.

U marginalnim područjima da bi dobili podsticaj za stočarstvo, za ovce, dovoljno je da imate 10 komada. U Vojvodini morate da imate 30. Tri puta više. Sad ja postavljam pitanje – šta je marginalnog područje za stočarstvo? Recimo, za ovčarstvo i kozarstvo, ja mislim da brdsko-planinska područja nisu marginalna područja za ovčarstvo i kozarstvo i da su Bogom dani. Vojvodina bi bila marginalno područje, ako već mora da deli. Zato što u Vojvodini ima previše biljne proizvodnje, a premalo stoke koja treba da koristi tu biljnu proizvodnju.

U Srbiji je marginalno područje za kukuruz, soju, pšenicu, itd, tu se slažemo, ali za ovčarstvo nije. Ali, recimo, mi smo na Odboru skinuli subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara sa namerom da podstičemo investicije i u stočarstvu, voćarstvu itd, od čega na sreću mala poljoprivredna gazdinstva imaju najviše koristi. To što se one nalaze u jednom delu Srbije u kome ja ne živim tim bolje za te koji dobijaju. Ja sam za to da se to tako deli.

Idemo dalje. Kad izdate poljoprivredno zemljište, a kolege nema, očigledno da mu ovo ne odgovara, kad izdate poljoprivredno zemljište u tom delu Srbije za koje on tvrdi da ga iskorišćava ovaj severniji deo Srbije, kad izdate zemljište u zakup prihodi se dele 40% lokalnoj samoupravi, 60% Republici.

Kad izdate zemljište u Vojvodini prihodi se drugačije dele. Pokrajina Vojvodina dobija 30%, 40% dobija lokalna samouprava, a 30% dobija Republika Srbija. Kad se novac koristi za uređenje zemljišta, atarskih puteva, bunara, itd, komasaciju, onda svi prihodi od 60% i 40%, u ovom delu za koji tvrdi gospodin Lapčević da je iskorišćen, koriste u tzv. „užoj Srbiji“ poljoprivrednici. Ja sam za to da se to dešava zato što je u tom delu malo poljoprivreda slabija, ali onih 30%, što iz Vojvodine dolazi u budžet Srbije, Vojvodina ne može da koristi. Ta sredstva mogu da koriste koja se uplate u budžet Republike Srbije i onih 30% i 60% iz ovog drugog dela sve koristi Republika Srbija u onom delu za koji se ja slažem da vredi potpomagati poljoprivredu zbog malih poljoprivrednih gazdinstava i neko kaže i otežanih uslova rada.

Ima više načina na koji podstičemo, barem iz Odbora za poljoprivredu, taj deo želeći da uravnotežimo ekonomske prilike u poljoprivredi. Dakle, uzeli smo od paora uz velike prigovore po hektaru i prebacili na mala poljoprivredna gazdinstva za one delatnosti za koje verujemo da će podići poljoprivrednu proizvodnju u voćarstvu, u stočarstvu, itd, i to je sigurno tako. Možda smo se ogrešili o paore, ali cilj da podignemo investicije, stočarstvo da možemo da koristimo biljnu proizvodnju i da naša prerađivačka industrija ima dovoljno mesa, mleka, jaja da to postigne.

Idemo dalje. Podsticaji u Vojvodini, republički, su 50%, to zapamtite, a kad su u ovom tzv. „užem delu“, a ponavljam, ne volim da koristim taj izraz, ti podsticaji su 65% i to smo na Odboru radili sa namerom da što više podstaknemo poljoprivrednu proizvodnju i u tom delu Srbije da bi se uravnotežila poljoprivredna proizvodnja i u jednom i u drugom delu zemlje.

E, sada ako je to bio greh i ako to prigovara gospodin Lapčević, ja sam morao ovo da iznesem, ne želeći sad tu da, pošto je tema finansiranje AP Vojvodine, odnosno član 4, koliko se sećam, je bio samo za prenete nadležnosti i poverene poslove, dakle za ono što Republika poveri, mora da obezbedi finansije i sa tim članom se ja slažem. Sa mnogo toga u zakonu se ne slažem i neću glasati za njega, ali sam ovo bio u obavezi da kažem.

Prigovore za NIS. Neka pitaju Borka Stefanovića. On je bio pregovarač. Neka ga pitaju. On danas diže revoluciju, valjda nema ni jedan NIS. On je danas levičar, on je prodao NIS, nisam ja. On je bio glavni pregovarač. On ga je prodao za 400 miliona. Koštunica i Tadić su se otimali ko će da sedne na stolicu. Bilo je kao biće „Južni tok“. Pošto „Južnog toka“ nema, a obaveze nema, nisam ja propisao rudnu rentu od 3% već Borko Stefanović. Neka njega pitaju. Neka ga pitaju ljotićevci – što si odredio rudnu rentu od 3% kad je u Rusiji, čini mi se ona 22%? Zašto je prodato za 400 miliona? Pa, to je bio državni interes, a šta je za njih bio državni interes? Hajde da priznamo, za njih je bio državni interes da overe svoje funkcije. To se sve desilo pred izbore. I danas neko čiji je predsednik Vlade tamo učestvovao, zajedno sa Borkom Stefanovićem i Tadićem, u prodaji NIS-a, on danas nešto prigovara oko NIS-a.

Ja stvarno mislim da oni imaju onu politiku – što stražnjici godi, obrazu ne smeta. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Nema veze ko je podneo ovaj Predlog zakona, ionako je danas plagijat u modi.

Dame i gospodo narodni poslanici, po Ustavu iz 2006. godine sistem decentralizacije je postavljen nakaradno. Naš Ustav poznaje dve autonomne pokrajine, AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Veliki deo teritorije nije pod tim sistemom decentralizacije. Dakle, jedna očigledna asimetrija koja može samo da uvede i uvodi već dugi niz godina zabunu u naš administrativni sistem.

Ako znamo da je trenutno na teritoriji Kosova i Metohije, da je teritorija Kosova i Metohije je trenutno pod okupacijom, mi faktički imamo samo jednu autonomnu pokrajinu i koja je potreba za tim? Da li je to neka pokrajina koja je specifična po nekom svom stanovništvu, po nekim drugim elementima kojih nema na teritoriji ostatka Srbije? Nije. Tamo živi više od dve trećine srpskog naroda.

Živi naravno određeni broj pripadnika nacionalnih manjina i srpski radikali su uvek bili prepuni poštovanja prema nacionalnim manjinama i njihovim pravima, ali poštovanje prava nacionalnih manjina nema veze sa postojanjem autonomne pokrajine. To ima veze sa Zakonom o nacionalnim manjinama.

Dakle, AP Vojvodina je samo jedan birokratski aparat za koje se izmišljaju nadležnosti, koji se obilato finansira i pravi, faktički, država u državi.

Mihajlo Đurić je proročki rekao, profesor sa Pravnog fakulteta, za Ustav iz 1974. godine, da je to osnov za dezintegraciju Srbije. On je zbog toga bio uhapšen i osuđen.

Šta je sada razlog postojanja AP Vojvodine? Šta je razlog postojanja zastave AP Vojvodine? Ne postoji ni jedan. Jedino može da bude osnov za dalji separatizam.

Mi koji smo imali iskustva sa tim separatizmom, govorim kao država Srbija, u celom 20. veku, mi moramo da danas povedemo računa o tome, i ne smemo da pređemo preko toga olako. Zato što, ko je mogao i da pomisli da će jednog dana u Crnoj Gori biti teško reći da si Srbin, a da nisi Crnogorac? Ko je mogao da pomisli da će danas da prava srpskog naroda u ovoj novoj državi Crnoj Gori budu ugrožena, da se ne poštuju i da Srbi kao narod budu progonjeni? To niko nije mogao da zamisli pre 20 ili 30 godina.

Postojanje AP Vojvodine jeste isključivo samo osnov za budući separatizam na našoj teritoriji.

Srpski radikali se zalažu za ukidanje AP i pokrenućemo postupak za održavanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li su za postojanje AP Vojvodine. Hvala.