Zahvaljujem, potpredsedniče.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDS podržaće sve zakonske predloge koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.
Moj kolega prof. Mijatović govorio je o zakonu koji je svakako najzanimljiviji i privukao je najviše pažnje, a to je Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
Ja bih hteo da progovorim nekoliko reči u ovom kratkom vremenu koje, nažalost, imam o dva zakona o kojima danas gotovo da nije bilo reči ili je bilo vrlo malo reči, a mislim da su vredni pomena i da su vredni diskusija. Prvo bih želeo da pohvalim zakon o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, kojim se ispravlja jedna nelogičnost. Ministar je čak upotrebi težu reč, ispravnu - nepravda, a i neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.
O čemu se radi? Važeće zakonsko rešenje, odnosno aktuelni Zakon o budžetskom sistemu predviđa da se plate vaspitačicama i svim ostalim zaposlenima u sistemu predškolskog vaspitanja povećavaju za 7% u odnosu decembar 2018. godine, dok se recimo, plate zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju povećavaju za 9%.
Ovo naravno nije ispravno rešenje naročito ako uzmemo u obzir nešto sa čime ćemo se verujem svi složiti, a to je da za pravilan razvoj dece u ovom uzrastu jeste važno strašno kvalitetan rad sa njima. Taj kvalitetan rad sa njima obavljaju na prvom mestu vaspitačica, onda i svi ostali koji su zaposleni u sistemu predškolskog obrazovanja.
Dakle, mislim da je potpuno opravdano i rekao bih čak da i ovaj Zakon o budžetskom sistemu o kome danas govorimo nije u suprotnosti sa Zakonom o predškolskom obrazovanju. Mislim da bi bilo potpuno opravdano da se Zakon o budžetskom sistemu menja, odnosno da se izjednače prava zaposlenih u sistemu predškolskog obrazovanja sa onima koji su zaposleni u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Hteo bih da kažem i nekoliko reči o Zakonu o garanciji koju Republika Srbija daje preduzeću „Srbijagas“. Radi se o jednom vrlo važnom kreditu za Republiku Srbiju, a radi se o kreditu koji je za jedan izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju, kako za njene građane, tako za njenu privredu, a rekao bih u krajnjoj instanci i za državu Srbiju.
Samo pre nekoliko godina čini mi se da je vrlo mali broj ljudi bio među građanima naročito, a rekao bih među političarima koji su bili optimisti kada je u pitanju projekat dopremanja gasa u Jugoistočnoj Evropu tzv. „Južnim krakom“ ili „Južnim koridorom“, kako hoćete, odnosno mislim da je većina ljudi smatrala da je projekat „Južni tok“, da tako kažem pod znacima navoda „mrtav“.
Danas govorimo o ovom zakonu, o garanciji koju Republika Srbija daje i o garanciji da ovaj projekat nije mrtav, on se doduše sada zove „Turski tok“, ali ovo je jedan izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju, koji treba da donese velike benefite, kao što sam rekao i građanima i privredi, ali i državi Srbiji.
Ono što je ironija sudbine jeste da ovaj kredit koji uzima „Srbijagas“ uzima upravo za zajedničko rusko-srpsko preduzeće koje se zove „Južni tok“, odnosno u originalu „ Saut strim AG“. Radi se o kreditu koji je vrlo povoljan, kredit od 70 miliona evra koji se uzima od tri banke „Sosijete ženeral“, „Komercijalne banke“ i „Vojvođanske banke“ a.d. Novi Sad. Kredit je sa periodom otplate od šest godina sa počekom od dve godine, sa vrlo povoljnim kamatnim stopama koje su varijabilne i variraju, kao što je rekao jedan kolega od banke do banke, od 1,38 do 1,75% plus tromesečni euribor.
Mislim da je vrlo važno da kažem našim građanima, pošto to niko nije pomenuo, a mislim da je bitno, da je euribor poslednjih nekoliko meseci se kreće negde oko minus 0,3%, da prema poslednjim informacijama od juče je njegova vrednost minus 0,31%. Dakle, mi ovde imamo kredit koji je sa kamatnom stopom od 1% u najvećem delu. Dakle, 60 miliona uzimamo ponegde oko 1%, a još 10 miliona uzimamo za nešto manje od 1,5%.
Kažem, radi se o vrlo važnom projektu, projektu izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom, do granice sa Mađarskom, sa mogućnošću koja će biti sasvim sigurno iskorišćena da se taj gasovod širi i prema drugim susednim zemljama, odnosno da se napravi još jedan barem krak, odnosno da Srbija na izvestan način postane i čvorište kada je reč o ovom projektu.
Ova glavna trasa bi trebalo da bude dugačka 403 kilometara i već su počeli pripremni radovi i zbog toga je potpuno opravdano što se ovaj zakon nalazi u proceduri u Skupštini po hitnom postupku, jer koliko sam ja upoznat već su predati zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola i proces izdavanja građevinskih dozvola je u toku. Pretpostavljam da ministarka Mihajlović o tome zna više nego ja. Koliko ja znam, već u narednih nekoliko nedelja bi trebalo da budu izdate građevinske dozvole i moći ćemo da počnemo da izvodimo radove.
To je vrlo važno, a reći ću za nekoliko trenutaka zbog čega. Zašto je ovaj projekat toliko važan za Srbiju? Važan je prvo zato što obezbeđuje kontinuirano i stalno snabdevanje gasom građana Republike Srbije, ali i privrede Republike Srbije, jer gas nije samo važan energent za građane Republike Srbije, to je energent od koga zavisi, direktno zavisi, jedan deo naše industrije.
Kada govorimo o tome koliko je važan gas kao energent za Srbiju, moram da kažem da, prema nekim najavama, već naredne godine, dakle 2020. godine, će prestati isporuka gasa preko Ukrajine do zemalja južne Evrope, a to znači da ukoliko mi ne bismo izgradili ovaj gasovod do naredne godine, što jeste plan koji verujem da će biti ostvaren, mi bismo se našli potencijalno u vrlo ozbiljnom problemu nedostatka gasa i nemogućnosti da nabavimo toliku količinu gasa, jer nema izvora gasa koji su dovoljni da pokriju ono što su potrebe Republike Srbije.
Druga stvar koja je vrlo važna jeste da izgradnjom ovog gasovoda kroz Srbiju, Srbija postaje tranzitna zemlja, odnosno Srbija postaje vrlo važna zemlja za snabdevanje gasom čitavog regiona, odnosno zemalja jugoistočne i centralne Evrope. Mađarska je već rekla da je zainteresovana da preuzima gas iz ovog gasovoda. Koliko ja znam, odnosno koliko sam informisan, zainteresovana je i Slovačka, a sasvim sigurno i još neke od susednih zemalja.
U tom smislu, želeo bih da vas podsetim da je „Srbijagas“ pre samo, čini mi se, mesec dana postala većinski akcionar kompanije „Gaspromet“ sa Pala, čime smo mi praktično rešili, što je vrlo važno za nas, problem našeg naroda u Republici Srpskoj, odnosno žitelja Republike Srpske koji će na ovaj način dobiti sigurno snabdevanje gasom, ali smo istovremeno napravili, rekao bih, jedan dobar poslovni potez, jer će Srbija izgradnjom ovog kraka gasovoda, koji bi išao prema Republici Srpskoj, sasvim sigurno i prema Federaciji Bosne i Hercegovine, odnosno prema čitavoj Bosni i Hercegovini, a potencijalno i prema Hrvatskoj, imamo mogućnost da ostvarimo prihode od tranzitne takse, ali istovremeno ćemo ostvarivati kao kroz preduzeće „Srbijagas“ i profit kroz snabdevanje potrošača gasom u Republici Srpskoj.
Pošto treba da ostavim nešto vremena i mom kolegi Jelenkoviću, zahvaljujem se na pažnji.