Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 narodna poslanika od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenice i okolnosti vezanih za posete Narodnoj skupštini Republike Srbije određenih ekstremističkih organizacija i pojedinaca, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Predlog za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Aleksandar Marković, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2 i čl. 170. i 192. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je podnela Vlada; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Da li narodni poslanik Aleksandar Marković želi reč?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 137, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 16 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 137, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 16 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, koji je podnela Vlada;
12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada;
13. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada;
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada;
12/4BD/MJ
15. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koji je podnela Vlada;
16. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je podnela Vlada;
17. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja;
18. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tač. od 1. do 18. dnevnog reda.
Najpre obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade, sa saradnicima, i to: Slavica Savičić i Jelena Tanasković, državni sekretari u Ministarstvu finansija; Bojana Stanić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Miodrag Poledica i Aleksandra Damnjanović, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Milica Ćatić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova; Zoran Ilić, Jovanka Atanacković i Đorđe Milić, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede; Darko Komnenić i Verica Ignjatović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra finansija; Lazar Radaković i Saša Stojanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Jovan Ćosić, v.d. pomoćnika ministra pravde; Ana Tripović, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija; Luka Tomić, šef Kabineta ministra finansija; Stojanka Vučković, šef Kabineta ministra privrede; Gordana Savić, šef Odseka u Ministarstvu privrede; Zorica Vulić, iz Uprave granične policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova; Bojan Terzić, iz Narodne banke Srbije; Irena Injac, viši savetnik u Ministarstvu finansija; Sava Gavranović, viši savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Vladimir Vinš, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde; Miladin Maglov, registrator; Ružica Mačukat, zamenik registratora Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre i Ivana Jančković, diplomirani pravnik.
Otvaram zajednički načelni pretres.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. i članu 192. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, Predlogu zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Da li predstavnici predlagača, svi članovi Vlade, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu žele reč?
Najpre, da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar Siniša Mali.

Uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, poštovani poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, kojim se posle više od jedne decenije rešava problem građana koji imaju stambene kredite u toj valuti. Ovaj leks specijalis je kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana građana, odnosno udruženja koja ih predstavljaju, banaka i države sa treće strane. Predlogom zakona biće obuhvaćeni svi korisnici ovih kredita na čemu smo kao država insistirali, a kako bismo omogućili svim građanima koji imaju ovaj problem da ga trajno i reše.
U poslednjih nekoliko nedelja ova tema je, kao što znate, veoma aktuelna u javnosti, pa su tako mogla da se čuju različita mišljenja. Pojedini ekonomisti smatraju da je uzimanje kredita individualna odluka i da država, odnosno svi poreski obveznici ne treba da plaćaju nečije pogrešne poteze. To svakako jeste individualna odluka, ali sa druge strane ne treba da dozvolimo da ljudi ostanu na ulicu, bez krova nad glavom ukoliko ima prostora i mogućnosti da im pomognemo.
Podsetiću vas da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pre tačno tri nedelje posetio zadužene građane ispred Vrhovnog kasacionog suda i obećao im je da će biti pronađeno rešenje za njihov problem. Razgovori koji su zatim usledili nisu bili ni malo lako, ali smo uspeli da nađemo kompromis, tako da danas ispunjavamo obećanje koje je predsednik tada dao. Mislim da smo, s obzirom na date okolnosti, pronašli najbolje moguće rešenje za sve tri strane.
Prethodnih nedelja smo, takođe, mogli da čujemo kritike od strane opozicije koja se sada, navodno, zabrinula za probleme ovih ljudi. Licemerno je i tužno što pokušavaju da iskoriste tešku i nemilu situaciju u kojoj se zaduženi građani nalaze, tako što kritikuju izvršnu vlast i time pokušavaju da steknu jeftine političke poene. To su, da vas podsetim, isti oni ljudi koji su, dok su bili na vlasti, ohrabrivali građane da uzimaju kredite u švajcarskim francima, a danas, kada su u opoziciji, s obzirom na to da nemaju svoje ideje i programe, upravo pokušavaju da skrenu pažnju na sebe koristeći te iste građane koje su prevarili pre samo 10 ili 12 godina. Interesuje me šta će danas da kažu, danas kada rešavamo ovaj problem, danas kada su državne finansije dovoljno stabilne i kada imamo novac koji ćemo izdvojiti u ovu svrhu.
Podsetiću vas da do pre samo nekoliko godina ovo ne bi bilo moguće. Kasa koju su nam ostavili bila je potpuno prazna. Morali smo najpre da dovedemo u red naše javne finansije, kako bismo došli do toga da možemo da rešavamo nasleđene probleme, a među kojima i probleme građana koji su zaduženi u švajcarskim francima.
Na kraju ovog uvodnog dela, podsetio bih vas na neke od makroekonomskih rezultata koje smo postigli, a zahvaljujući kojima danas možemo da govorimo o ovom zakonu. U prva tri meseca ove godine ostvarili smo suficit u budžetu u iznosu od 15,8 milijardi dinara, iako smo imali planirani deficit od 19 milijardi dinara. To je za skoro 35 milijardi dinara bolje od budžetskog plana. Dakle, 300 miliona evra bolje nego što smo planirali smo u prvom kvartalu ove godine.
Podsetiću vas i da smo prošle godine imali rast našeg BDP od 4,3% i da smo iza sebe ostavili skoro sve zemlje iz regiona, uključujući i neke članice EU. Lošiji rezultat od nas imaju i Hrvatska, i Rumunija, i Bugarska, i Slovačka, i BiH, i Severna Makedonija, i Albanija.
Javni dug na kraju marta iznosio je 50,8% BDP, a sećate se 2015. godine bio je preko 70% našeg BDP.
Osim toga ukupna vrednost stranih direktnih investicija u prošloj godini iznosila 3,5 milijardi evra, dok su sve druge zemlje u regionu privukle ukupno 1,9 milijardi, pri tome nezaposlenost je duplo manja nego 2013. godine, pa je tako sa rekordnih 25,9 pala na oko 12%. I dalje je to visoko ali se svaki dan borimo za nova radna mesta i nove fabrike i bolji kvalitet života građana Srbije.
Uvaženi narodni poslanici, na osnovu ovih dobrih makroekonomskih rezultata vi danas imate ispred sebe leks specijalis, zakon kojim rešavamo probleme zaduženi u švajcarskim francima kojih prema podacima kreditnog biroa ima tačno 15.785. Sada ću se osvrnuti na neke od glavnih odredaba predloženog zakona.
Predlog zakona predviđa da se preostali deo duga korisnika konvertuje u evro nakon čega će se iznos dobijen konverzijom umanjiti za 38%. Dodatno olakšanje predstavlja i činjenica da se obračun konverzije vrši na iznos bez zateznih kamata i na tome smo kao država insistirali. Takođe, iako je bilo tendencija da se ograniči domašaj primene zakona njegove odredbe će se primenjivati na sve postojeće korisnike zadužene u švajcarskim francima.
Što se kamatne stope tiče banka je dužna da na iznos dobijen konverzijom primeni kamatnu stopu prema ponudi banke koja je važila na dan 31. mart 2019. godine za kredite indeksirane u evrima iste vrste i ročnosti. Za one banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike i visoke kamatne stope primenjen je limit od 3,4% plus tromesečni ili šestomesečni euroribor za promenljive kamatne stope i limit od 4% za fiksne kamatne stope. Kroz ograničavanje visine kamatne stope uspećemo na minimum da svedemo rizik dalje otplate kredita.
Po ovom zakonu banka je dužna da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostavi korisniku ponudu zajedno sa indikativnim obračunom. Sa druge strane, korisnici koji se odluče da prihvate konverziju u obavezi da u roku od 30 dana od prijema pomenutih dokumenata obaveste banku o svojoj odluci. Ukoliko se korisnik ne odluči za konverziju otplata kredita se nastavlja u skladu sa postojećim ugovorom o kreditu. Korisnici koji se odluče za konverziju i to je veoma važno, neće snositi nikakve dodatne troškove kao što su troškovi javnih beležnika i katastara, a sva postojeća sredstva obezbeđenja ostaju na snazi. Parnični postupci čiji je predmet spor u vezi sa valutnom klauzulom se prekidaju danom stupanja na snagu zakona sve do kraja roka u kom korisnik može izabrati konverziju. U isto vreme sva izvršenja u postupku prinudnog izvršenja, odnosno vansudskog namirenja se odlažu od dana stupanja ovog zakona do isteka pomenutog roka.
Izdvajanja države u svrhu primene ovog zakona će iznositi do 11,7 milijardi dinara i to u slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje. To nije mali novac ali je to novac koji zahvaljujući odgovornoj, ekonomskoj politici imamo na raspolaganje i želimo da ga iskoristimo kako bismo pomogli građanima Srbije. Nadzor nad primenom ovog zakona vršiće NBS.
Poštovani narodni poslanici nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona kako bismo konačno zatvorili ovu priču koja muči hiljade porodica širom naše zemlje.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, ovim zakonom se vrši usklađivanje sa članom 52. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, njime je propisano da osnovica za obračun i isplatu plata u predškolskim ustanovama ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Na taj način će plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biti povećane za 9% u odnosu na platu iz decembra 2018. godine i umesto dosadašnjih 7% i to počev od plate za maj 2019. godine koja se isplaćuje u junu mesecu ove godine. Ovo je veoma važna i dobra vest za zaposlene u predškolskim ustanovama širom Srbije i mislim da će ovom odlukom biti zadovoljni. Finansijski efekti ovog zakona na budžete lokalnih vlasti iznosiće 382 miliona dinara.
Pred vama je takođe danas i Zakon o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Češke o regulisanju duga i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Rondex Finance. Neregulisani dug Republike Srbije prema Češkoj Republici koji potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja u prometu roba i usluga između bivše SFRJ i bivše Češke i Slovačke Federativne Republike godinama je stajao kao otvoreno pitanje u odnosima dve zemlje, reč je o ne lociranom državnom dugu bivše SFRJ koji podleže podeli između svih država sukcesora, a u skladu sa odredbama Sporazuma o pitanju sukcesije potpisane 29. juna 2001. godine.
Međutim, kako u okviru Komiteta za raspodelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ nije postignut konsenzus o podeli Republika Srbija je samostalno u bilateralnim pregovorima na međunarodnom nivou regulisala pripadajući deo duga najpre sa Češkom Republikom a zatim i sa poveriocem Rondex Finance.
Početni dug Srbije prema Češkoj iznosio je 32,7 miliona američkih dolara ali je nakon pregovora sveden na 9,8 miliona što predstavlja umanjenje obaveza Republike Srbije za 70%. Takođe, imajući u vidu da je od početnih 10,9 miliona američkih dolara, dug koji će biti jednokratno otplaćen poveriocu Rondex Finance, sveden na 3,2 miliona dolara, to je umanjenje obaveza Republike Srbije od oko 70% što je takođe optimalno postignut dogovor sa naše strane.
Sledeća tačka na dnevnom redu je Predlog zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnosti Francuske agencije za razvoj i društva za promociju i učešće u privrednoj saradnji u Republici Srbije. Sporazum reguliše osnivanje predstavništva AFDG grupe u Srbiji radi unapređenja i realizacije njihovih aktivnosti. Ova se grupa inače bavi obezbeđenjem zvanične pomoći Republike Francuske zemljama u razvoju i aktivna je u više od 80 zemalja koje kroz mrežu od oko 60 lokalnih kancelarija. Grupa ADF podržava privredni rast kroz obezbeđenje finansijske i tehničke pomoći kao i investicije u skladu sa tim sporazumom i pravnim okvirom Republike Srbije uzimajući u obzir nacionalne prioritete za međunarodnom razvojnom pomoći Vlade Republike Srbije.
Poštovani poslanici danas je na dnevnom redu i Zakon odavanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka, Komercijalne banke i Vojvođanske banke za izmirivanjem obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“. Reč je o zaduženju „Srbijagasa“ po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Srbijom kroz ulaganje u kapital Akcionarskog društva South Stream Serbia AG. Iznos kredita je 70 miliona evra, a rok vraćanja šest godina uključujući period počeka od dve godine. Navedeni gasovod je deo međunarodnog projekta kojim se prirodni gas iz Ruske Federacije isporučuje ka zemljama jugoistočne i centralne Evrope. Donošenje ovog zakona preduslov je da poslovne banke odobre kredite JP „Srbijagas“ kao i isplatu odobrenih sredstava.
Poštovani poslanici pred vama je danas i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima. Imajući u vidu značaj i interes naše zemlje za dodatnim zapošljavanjem radnika a samim tim i jačanje naše privrede i ekonomije MUP izradilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima a u cilju omogućavanja stranim državljanima da u Republici Srbiji dobiju radnu dozvolu po olakšanoj proceduri. Pomenuta olakšana procedura za dobijanje radne dozvole predviđa mogućnost da stranac kome je izdata viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja ostvari pravo na zapošljavanje u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.
Takođe još jedna novina u ovom zakonu je propisivanje mogućnosti da strani državljanin podnese zahtev za privremeni boravak kako lično tako i elektronskim putem s tim da će se bliži uslovi za podnošenje zahteva za odobrenje privremenog boravka elektronskim putem propisati podzakonskim aktom, odnosno pravilnikom. Mogućnost podnošenja ovog zahteva elektronskim putem predviđena je i za slučaj da strani državljanin podnosi zahtev iz inostranstva čime se maksimalno ubrzava postupak dobijanja odobrenja privremenog boravka stranaca u Republici Srbiji.
Ovim predlogom zakona propisano je jedinstveno upravno mesto za podnošenje objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad stranca, tako da stranac zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranca sa zahtevom za dozvolu za rad, podnosi lično ili elektronskim putem nadležnom organu na propisanom obrascu.
Još jednom bih želeo da istaknem da će se predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o strancima stvoriti neophodni uslovi za dalja pojednostavljenja adminstrativnih postupaka prilikom izdavanja radne dozvole strancu, a u cilju stvaranja još povoljnijeg poslovnog okruženja, povećanjem konkurentnosti i daljeg privlačenja stranih investicija, kao jednog od prioriteta Vlade Republike Srbije, što će doprineti i otvaranju našeg tržišta radne snage i tržišta kapitala za nove ideje, nove tehnologije i jačanje privrednog potencijala naše zemlje.
Uvaženi poslanici, nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala.

Hvala, ministre Mali.
Reč sada ima ministar rada, zapošljavanja, socijalne politike i boračkih pitanja, gospodin Zoran Đorđević.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani poslanici, gospodo ministri i gospođice ministarka, poštovane kolege, dame i gospodo, Zakon o zapošljavanju stranaca usvojen je krajem 2014. godine i već u prvim godinama nakon stupanja na snagu bili su primetni pozitivni efekti njegove primene. Naime, do njegovog donošenja u primeni je bio Zakon iz 1978. godine, kada se na godišnjem nivou u proseku izdavalo oko 1.500 dozvola za rad strancima.
Od početka primene novog zakona, odnosno od decembra 2014. godine pa do danas, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je ukupno 33.167 dozvola za rad, kako novih, tako i produženih.
Sama primena Zakona u praksi otvorila je pojedina pitanja, tako da je u decembru 2017. godine i u junu 2018. godine izvršeno preciziranje pojedinih odredbi ovog zakona, a u cilju pojednostavljenja procedura, izdavanja dozvole za rad i lakše primene propisa u praksi.
Ovim trećim izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca vrši se dalje preciziranje pojedinih odredbi zakona i doprinosi se efikasnijem sprovođenju propisa i efikasnijem postupanju nadležnih organa, što u krajnjem pozitivno utiče na dalji razvoj povoljnijeg poslovnog okruženja i privlačenje stranih investicija.
Ovaj predlog zakona prate istovremeno izmene i dopune Zakona o strancima, kojim se vrši pojednostavljenje postupka prilikom pribavljanja odobrenja za privremeni boravak i preciziraju odredbe koje uređuju pribavljanje viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja.
Usklađivanjem odredbi Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, poslodavcu se pruža mogućnost da tokom trajanja postupka odobrenja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, koji se vodi pred nadležnim diplomatsko-konzularnim predstavništvom, pokrene postupak za izdavanje radne dozvole pred Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Dakle, dok je stranac još uvek u postupku pribavljanja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odnosno dok je još uvek u inostranstvu, poslodavac može preduzeti neophodne aktivnosti pred Nacionalnom službom za zapošljavanje i u cilju izdavanja odgovarajuće radne dozvole.
Predlogom zakona predviđeno je i objedinjeno postupanje Nacionalne službe za zapošljavanje prilikom produženja radne dozvole za upućena lica i radne dozvole za kretanje u okviru privrednog društva, kao i mogućnost izdavanja radne dozvole strancu kome je odobrena viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja.
Objedinjeno postupanje Nacionalne službe za zapošljavanje podrazumeva da se teret pribavljanja potrebne dokumentacije, pribavljanje prethodnog mišljenja resornog ministarstva o opravdanosti produženja navedenih vrsta radnih dozvola i saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, prebacuje na Nacionalnu službu za zapošljavanje, čime je izvršeno pojednostavljenje postupka, a poslodavcu znatno olakšan postupak produženja radne dozvole.
Ovaj zakon je upravo pravi signal da je Republika Srbija zemlja ubrzanog razvoja i da postoji zainteresovanost stranaca da rade u njoj, kao i stranih investitora da investiraju i prenose svoja znanja domaćim poslodavcima u Republici Srbiji.
Hvala vam, a verujem da ćete u danu za glasanje podržati i glasati za usvajanje ovog zakona.

Hvala, ministre.
Reč ima potpredsednik Vlade i ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dobar dan, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, drage poslanice i poslanici.
Iz oblasti koju pokriva Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture pred vama je set zakona, gotovo sedam, predloga zakona o izmenama i dopunama. Svi su jednako važni i pokrivaju oblast koja treba da nam pomogne da napravimo jedan bolji, još bolji ambijent za ulaganje u Srbiju, još bolji ambijent u kojem može da se radi i da se otvaraju nova radna mesta.
Staviću akcenat posebno na nekoliko izmena i dopuna zakona. Jedan od njih je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova.
Srbija je zemlja koja ima, pre svega, ne samo stabilnu političku situaciju nego ima stabilan budžet i u tom smislu mi već prethodnih nekoliko godina ubrzano pripremamo velike, početak novih velikih infrastrukturnih projekata.
Ono što smo mogli da vidimo iz novog Zakona o planiranju i izgradnji i svega što smo uradili u prethodnom periodu, gde je potpuno jasno da Srbija jeste učinila mnogo na brzini izdavanja građevinskih dozvola, lokacijskih uslova, na kraju krajeva, to se meri i na listama Duing biznisa, gde je Srbija u odnosu na 2014. godinu, kad je bila druga ali otpozadi, dakle, na 184. mestu, danas je na 11. mestu na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, ipak smo smatrali da upravo linijski infrastrukturni objekti koji su veoma značajni za privredni razvoj naše zemlje moraju da budu mnogo brže realizovani u onom delu koji se zove izdavanje dozvola.
Suština izmene i dopune ova dva zakona tiče se dve stvari – kako da skratimo vreme i kako da smanjimo troškove, budući da ćemo određene procese raditi paralelno. Podsetiću vas samo da se vrednost novih infrastrukturnih projekata koje ćemo započinjati kako 2019. tako i svih narednih godina meri milijardama evra, a mi pričamo o vrednosti sadašnjih i potencijalnih infrastrukturnih projekata od 16 milijardi evra, kako u oblasti drumskog saobraćaja, železničkog saobraćaja, vodnog saobraćaja i vazdušnog saobraćaja.
Mislimo, takođe, da u Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji postoje i izmene koje se tiču funkcionisanja Inženjerske komore. Smatramo je zaista veoma važnom komorom i želimo da ubrzamo, takođe, proces, praktično, svega onoga što ta Inženjerska komora treba da nam da. Srbiji su potrebni inženjeri u svim oblastima, ali ti inženjeri treba da rade zajedno, odnosno nadamo se da će biti uključeni u sve ove velike infrastrukturne projekte koje ćemo raditi.
Sledeći zakon jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Činjenica je da u Srbiji ne možemo sa potpunom sigurnošću, ali procene govore da u drumskom saobraćaju siva ekonomija se negde procenjuje na iznos između 80 do 100 miliona evra, to su pre svega procene kako prevoznika tako i Ministarstva. Sve što radimo u oblasti drumskog saobraćaja, svaki zakon koji smo predložili, i ove danas izmene, idu samo ka jednom cilju, a to je da smanjimo svaku vrstu mogućnosti da se siva ekonomija pojavi, a i kad se pojavi, da u smislu izmene zakona pokušamo da to potpuno ukinemo i smanjimo.
Sve ono što se odnosi na deo kod ovog zakona usklađeno je pre svega sa evropskim standardima, što je takođe važno. Dakle, smanjujemo mogućnost obavljanja nelegalnog prevoza koji de fakto još uvek u Srbiji u nekim oblastima postoji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, podsetiću vas da smo prvi put imali ovakav zakon 2015. godine i da tada čak nismo ni znali broj žičara koje imamo u Srbiji. Nakon tog zakona, danas možemo reći da raspolažemo sa 70 žičara za transport lica, a od toga 42 žičare su u nadležnosti JP „Skijalište Srbije“ a za 28 upravljači i nosioci osnivačkih vlasničkih prava su privatna pravna i fizička lica. Menjamo zakon, odnosno imamo izmene i dopune zakona pre svega zbog toga kako bismo ga uskladili, jer je u međuvremenu došlo do izmena nekih drugih zakona, zbog čega je neophodno da ovaj zakon bude usklađen sa tim zakonom.
I naravno, prvo i jedino u svakom od ovih zakona koji se tiču saobraćaja, bezbednost je na prvom mestu, a i u ovom zakonu takođe.
Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima ima, pre svega, jednu glavnu promenu, a to je da je Vlada Republike Srbije formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ da bi sve one aerodrome, osim Aerodroma „Nikola Tesla“, bili deo tog preduzeća, kako bismo zajednički investirali u sve aerodrome u Srbiji.
Podsetiću da je Vlada Republike Srbije direktno, zajedno sa gradom Nišom, zaslužna za to da mi danas na aerodromu Niš, recimo, od 1.000 putnika koliko je bilo 2014. godine, ove godine verujemo da ćemo brojati negde oko 380 – 400 hiljada, a nadamo se sledeće godine da će ih biti već oko pola miliona.
Međutim, nije samo Niš, tu je i aerodrom Morava, tu je i aerodrom Bor, tu je i razgovor o aerodromu Zrenjanin i naše razmišljanje je bilo, i zato je ovaj Predlog zakona ispred vas, izmena zakona jeste da sedište preduzeća „Aerodromi Srbije“ ne bude u Beogradu, nego da bude u Nišu. Nadam se iskreno da ćete to podržati.
Sledeći Predlog zakona je Utvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju.
Mi imamo stari Sporazum koji je na snazi gde smo u prevozu tereta imali, odnosno morali ste da imate licence da bismo uopšte mogli da obavljamo prevoz tereta. U ovom slučaju, dakle, postigli smo Sporazum sa Britanijom da nema licenci, nema ograničenja, odnosno liberalizovan je prevoz tereta.
Poslednji, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, deo takođe našeg Akcionog plana za bolje poslovanja, za poboljšanje poslovanja u Republici Srbiji. Dakle, deo vezan za samo sprovođenje „Duin biznisa“.
Dakle, novina u ovoj izmeni i dopuni Zakona jeste, pre svega, elektronska prijava. Stvaraju se uslovi za uspostavljanje onlajn sistema za registraciju, promene, stanja i sve ono što u tom smislu ide.
Nadam se, takođe, da ćemo imati jednu kvalitetnu i dobru raspravu. Nadam se da ćete podržati izmene i dopune Predloga ovih zakona.
Negde, gledajući sektor građevinarstva i saobraćaja, mislim da smo u prethodnom periodu pokazali da svaka izmena zakona koja je definisana, definisana je zbog toga što smo u praksi videli šta možemo da učinimo još više, još bolje, još efikasnije kako niko ko ulaže u Srbiju ne bi čekao ni jedan jedini dan na izdavanja, odnosno stvaranje uslova za njegovu investiciju. Hvala lepo.

Hvala, potpredsednice Vlade.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Po redosledu, prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo, ja bih najradije danas govorio o ovim predlozima sa kojima se pojavila Zorana Mihajlović, jer nekako najviše volim da o tome raspravljam, da to onako razaram stručno do kraja, pa da usput i pomenem predugovor o izgradnji auto puta od Čačka do Pojata sa američkom firmom koji je 300 miliona evra skuplji nego što su nudili Kinezi. Ali, nužda me je naterala, pošto je spojeno 18 tačka dnevnog reda, da se koncentrišem samo na zakon sa kojim je ministar Mali došao danas na sednicu, a to je zakon koji ima ovde atribut leks specijalisa, a ja bih dodao da je to protivustavni zakonski projekat i ako ga vi danas izglasate, ili sutra, SRS će pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom. Taj zakon ne može da se nađe u našem pravnom poretku, jer dovodi do grozne neravnopravnosti građana, do diskriminacije građana.

Prvo, diskriminiše se ogromna većina građana koja nije ušla ni u kakva kreditna zaduženja u odnosu na one koji su ušli u kredite sa švajcarskim francima, pa se upropastili, a onda se diskriminišu ljudi koji su ušli u kredite u švajcarskim francima.

Oni koji su uzimali te kredite bili su prevareni i tu je odgovornost države, zato je ovde trebala da sedi Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke. Nije to donešeno u njeno vreme, ali ona je već sedam godina guverner i ništa nije učinila da se taj problem reši. Neke države koje imaju pametnu vlast, poput Mađarske, problem su rešile. Mogli smo i mi tako rešiti problem, ali priznajte, vi se bojite reakcije EU. Vi se bojite da vam ne zalupe neko Poglavlje odmah i da je to razlog zašto ste ovako krenuli oprezno, ishitreno, a u stvari protivpravno.

Ljudi, više stotina porodica je ostalo bez stanova. Njihovi su stanovi prodati na doboš zato što nisu mogli da plate kamate u švajcarskim francima, a vi uopšte ne rešavate njihovo pitanje.

Šta mora da se uradi? Moraju svi ti dobošari lepo da se pozovu pameti, da se ukinu kupoprodajni ugovori kojima su stanovi ovih građana prodati za bagatelu, da se stanovi vrate vlasnicima. U našem sistemu strane banke su itekako privilegovane. One su, praktično, samo obveznici plaćanja poreza na dobit korporacija i dobrovoljno odlučuju da li će dobit da prikažu, ako uopšte neke od njih i prikažu. Veoma su privilegovane.

Ne mislim da treba oterati sve te banke, ali trebalo je odavno na dugogodišnjoj robiji da bude Mlađan Dinkić, koji je jednim Dekretom ukinuo sve domaće banke i otvorio prostor stranim bankama, pa smo mi Srbi postali belo roblje, a te strane banke nam opljačkaše i crno ispod nokata i odnesoše i niko to ne zaustavlja, niko to ne kontroliše.

Koje bi rešenje bilo ispravno? Ne mislim ja da treba sad oterati sve strane banke, da me pogrešno ne shvatite, tu su da nastavimo, ali racionalno. Ne treba da budu na gubitku, ali ne smeju da budu na gubitku ni građani koji su prevareni.

Evo, raspitao sam se malo preko interneta, kamata u Nemačkim bankama je kada uzimate kredit otprilike 3,5% godišnje, možda i manja, možda možete i za 3%, pa se vi sa njima cenkate, a negde možete i sa 2,5% ali da se odredi jedan srednji iznos koji daju banke u Nemačkoj, jel to 3%?

(Čedomir Jovanović: Kada budemo Nemačka.)

Ne, kada budemo Nemačka, nego da ne oštetimo strane banke, da im bude ovde kao da su kredite plasirale u Nemačkoj.

(Čedomir Jovanović: Zar nisu?)

Šta me briga što nisu. One su prevarile građane i naš Vrhovni Kasacioni sud je utvrdio da su ništavi ti krediti koji su ovde obračunavani u švajcarcima, a isplaćivani u dinarima. To je bila prevara, to je krivično delo, nekome pozajmljujete dinare, a pišete u priznanici da ste mu pozajmili švajcarske franke ili evro. To je krivično delo. Evo, ovi stručnjaci iz Ministarstvu finansija, valjda znate to da je krivično delo? Znate, ali ćutite pognete glavu i baš vas briga. Ministar Mali to odlično zna, ja mu priznajem to da ima znanje iz finansija.

(Čedomir Jovanović: I ekonomija.)

I ekonomija i finansija. Ekonomija je opšti pojam, a finansije su im species. Čedo, ja ću to tebi jednom posebno predavanje, nemoj sada da se uplićeš.

(Čedomir Jovanović: Možemo i u rubljama da se zadužimo.)

Može i u rubljama. Rublja je trenutno jaka valuta, da znaš Čedo.

Šta bi onda mogli da uradimo ovde, da se uzme cela ova gomila kredita i da se ponovo obračuna, i ne samo krediti u švajcarskim francima, nego i u evrima, ako je rađeno protivzakonito, ako je kredit fiktivno obračunavan u stranoj valuti i isplaćivan u domaćoj i ako banka nije imala ni pokriće u tom trenutku u toj stranoj valuti, nije se uopšte potrudila da potraži tu stranu valutu.

Na primer, ja vama pozajmljujem 100.000 dinara, ili 120.000 dinara, a napišem da je to 1000 evra, a nemam tih 1000 evra, imam samo dinare. Dakle, ponovni obračun i da se sagleda koliko je dosada ko platio. Onaj ko je isplatio glavnicu i za sve ove godine kamatu od 2,5%, 3% ili 3,5% zavisno kako utvrdi Ministarstvo, nema više šta da plaća, završio je.

Banka nije oštećena. Ovo je rešenje pravično, a rešavamo situaciju koja je protivpravna i građani nisu krivi zbog protivpravnosti situacije, nego su banke krive.

E sad, znam, ako ćemo hapsiti direktore banaka, odgovorne u tim bankama, banke će pobeći iz Srbije. Ne treba to da radimo, ali treba i banke da snose odgovornost i da im se kaže – nismo baš mi volovi, pa da možete s nama kako god želite. Možete samo u skladu sa našim zakonima i po principima pravičnosti.

Šta znači to ako je neko kupio stan koji vredi 50 hiljada evra, pa ga plaća 150 ili 200 hiljada? To odmah država treba da interveniše i da zaštiti građanina, da spreči to.

Mi moramo graditi socijalnu državu, a ne državu kakvu su ostavile dosmanlije 2000. godine, država koja je protiv građanina, koja je protiv radnika, koja je protiv seljaka, protiv studenta, protiv nezaposlenog, koja služi samo interesima stranog kapitala i domaćih tajkuna, koji su sve uništili ili opljačkali. To je suština. Hoćete li vi tako da uradite ili ne, sad to je pitanje. Mi ćemo vas terati pred Ustavnim sudom, jer ovo nećemo dozvoliti da prođe tek tako.

Vidite, na sebe uzimate i obaveze. Vidim ovde ste naveli u obrazloženju predloga od 2020. do 2023. godišnje 380 miliona dinara na ime troškova kamate da im iz budžeta obezbedite, a 2024. godine 10 milijardi.

Nemojte, bre, ljudi. Nemate vi prava iz budžeta da dajete novac za ove stvari. Nemate pravo i nemojte to da radite. Onda ćemo krivičnu prijavu podnositi. Budžet ostavite na miru. U budžet su novac dali svi građani i budžet treba da se troši u interesu svih građana, a ne da se marifetluci stranih banaka i domaćih kriminalaca u sprezi sa njima na ovaj način pokrivaju.

Dalje, gospodo, ako vi ostavite ove građane, više stotina porodica, koji su ostali bez kuća, koji su sada beskućnici, među kojima ima i samoubistava, brakovi su mnogi pucali, deca ostajala bez ikakvih prihoda, ako vi pustite da to prođe, na kome je odgovornost? Banke baš briga. Strane banke su nam ovde ogoleli kapitalizam.

Ono što smo svojevremeno čitali kod Fridriha Engelsa- Položaj radničke klase u Engleskoj, one nam sprovode ovde u Srbiji. Hoćemo li skrešteno na to gledati? Hoćemo li gledati na dalje raubovanje radnika u našoj zemlji, seljaka, hoćemo li i dalje se baviti samo kvalitetom pampers pelena, koje neke od tih fabrika nude radnicima kako bi bili produktivniji, kako ne bi trošili vreme na fiziološke potrebe i kako bi radili punih osam sati za mašinom? Ne smemo to da radimo. Naši su nam građani najpreči, ali ujedno i insistiranje na pravdi i pravičnosti. Ne treba ih ošteti.

Neka se Čeda udara po glavi koliko god želi, glava odjekuje, ali nema u njoj baš mnogo sadržaja da nas uznemiri, da se nešto ne uzbućka previše, da se ukiseli.

Dakle, znam da eksponentima stranih interesa ne odgovara ovako nešto, ali ovo je jedino patriotsko rešenje i ovo je jedino ispravno sa aspekta morala.

Ako ćemo dozvoliti zelenaške kredite, onda će to krenuti bestraga. Znate kako su ti zelenaški krediti ranije pravljeni? Pozajmite hiljadu dinara, a potpišete da ste pozajmili pet hiljada. Ima još takvih ugovora. Ima još prinudne naplate takvih kredita. To ni policija nije uspela da suzbije. Kod nas su banke postale glavni mafijaši u tom pogledu.

Ne može. Jednostavno, ne može i stop. Što ih pre zaustavimo, to će biti lakše. Možda će neka dignuti sidro i otići. Većina neće sigurno. Sve dok im damo da ovde ostvaruju prosečan profit, pa malo više od tog prosečnog profita, one će imati interesa da ostanu, jer nije lako danas u svetu ni plasirati kapital. Ima zemalja sa ogromnim kapitalom koji nemaju gde da ga plasiraju, pre svega Kina. I sve dok je takva situacija ne moramo da se bojimo. Ako ode jedna banka, doći će dve druge strane i gotovo. Slobodna konkurencija, ali puna zaštita građana.

Morate što pre doneti celi sistem socijalnih zakona. Ljudi, to smo u komunizmu imali. Godine 1978. je donesen zakon kojim je bilo onemogućeno da se u slučaju izvršenja čoveku oduzme određen broj kvadratnih metara.

Ti se toga sećaš, Mijatoviću.

(Milorad Mijatović: Kako da ne.)

Ti si tad pisao te zakone.

(Milorad Mijatović: Kako da ne i poštujem to što govoriš.)

Pa znao sam.

Određen broj kvadratnih metara po čoveku, po članu domaćinstva, ne može se oduzeti. Ne može se više oduzeti od dve trećine plate, da li je tako bilo? Ne može se oduzeti više od pola penzije na ime naplate.

Meni su naplaćivali neku sudsku taksu zaboravljenu dok sam još bio na službenom putu. Advokat nešto nije negde platio, pa se nagomilalo, pa meni u dva meseca dve cele plate srezaše i dužim tog javnog izvršitelja. Jednom ću doći da to izvrši. Neću ga unapred upozoravati. Tražim sve ajde nazad i gotovo.

Dakle, socijalnu državu da stvaramo, gde će građanin osećati da je zaštićen, da ima neka prava i da ne može niko da ga vara na sistematski način.

Da li su svi dužnici u švajcarcima prevareni?

(Čedomir Jovanović: Nisu.)

Svi su prevareni.

(Čedomir Jovanović: Nisu.)

Svi su prevareni.

(Čedomir Jovanović: Znali su šta rade.)

Nisu znali šta rade. Prevareni su. Nagovarani su. Vlast ih je nagovarala. Ministri su ih nagovarali.

Kako se zvao onaj ministar? Da li je Parivodić?

(Čedomir Jovanović: Parivodić.)

Jeste.

Nagovarani su da idu u takve kredite. Obećavano im je da je to najpovoljnije.

(Čedomir Jovanović: Bilo je tada.)

Ne može – bilo je tada, pa više nije. Mora građanin imati socijalnu sigurnost.

Bilo je tada? Pa onda se građanin nagovara da se kocka. To je kockanje. Ne može vlast da nagovara građanina da se kocka. Hohštapleri mogu da nagovaraju na kockanje, ali država ne može. Ministri ne mogu.

Čedo, bre?

(Čedomir Jovanović: Imao si nekad zdrave ekonomske stavove.)

Čedo, bre, skupo ćete koštati ovi moji ekonomski stavovi kada počnem da ih tabirim po tvojim papirima.

(Čedomir Jovanović: Kod mene je sve u rubljama.)

Dobro bi ti bilo da je sve u rubljama. Onda bi bio najsigurniji.

(Borisav Kovačević: Nije ti ovo kafana!)

Šta je bilo? Ne čujem.

(Borisav Kovačević: Pričate međusobno.)

Šta se ti stalno buniš, bre?

Sto godina imaš, ovde nam pamet prosipaš.

Sve je u redu. Samo nastavite.

Evo, nastavljam.

Dakle, mora da si i ti uzeo neki kredit, pa te zveknulo u čelo. Da li je tako?

Jeste, znao sam, ali ja ti nisam kriv. Ja sam samo jednom u životu uzeo kredit, kada sam bio vrlo mlad i kada sam krenuo u zatvor 1984. godine izmirio sam do poslednjeg dinara da mi žiranti ne bi morali da plaćaju.

Dakle, da pojednostavim ovo i da svedem, država ima, pre svega, moralnu obavezu ali i pravnu obavezu da ovaj problem reši. Ona ga mora rešiti na ustavan i zakonit način unutar pravnog sistema, a ne leks specijalisom. Država ovaj problem mora da reši tako da se on više nikada ne ponovi.

Država ovaj problem mora rešiti da ostvari i edukativnu funkciju, da i građani nauče nešto iz ovog primera, ovoga iskustva, ali i strane banke da nauče da nismo volovi, da imamo mozga i da se ne može tako sa nama kako su one navikle.

Država to mora da uradi što pre i država ne sme iz budžeta da plati ni dinara za ovo. Ovo sve mora biti pokriveno iz planiranog ekstra profita stranih banaka iz realizovanog ekstra profita stranih banaka, a naravno iz onog redovnog profita kojeg su očekivali na osnovu više kamatne stope po kojoj plasiraju kredite u Srbiji, nego što je kamatna stopa u većini država EU.

To se sve precizno može obaviti. Imate valjda stručne ljude u ministarstvu koji će sve to obračunati, Narodna banka mora da se uključi, pa onda i da se smeni guverner Narodne banke. Zašto je do sada bila neaktivna? Zašto je do sada bila pasivna? Zašto je uopšte to nije interesovalo? On mora da odgovara Narodnoj skupštini za to. To sam imao da vam kažem.

Što se tiče ovih drugih zakona, da vam samo još napomenem, vi ste opet krenuli po starome iako je juče bio konsultativni sastanak predstavnika poslaničkih grupa sa predsednicom Narodne skupštine, Majom Gojković, gde ste obećali i promenu Poslovnika.

Opet spajate tačke dnevnog reda bez ikakve veze jednu sa drugom, 18 tačaka dnevnog reda, umesto da o svakoj tački dnevnog reda vodimo posebnu raspravu. Ne bi te rasprave bile toliko duge, ali je trebalo pružiti šansu poslanicima da o svim temama razgovaraju.

Ja sam uskraćen za mogućnost da govorim o nekoliko zakona, koje takođe smatram veoma važnim.