Hvala, dr Šešelj.
Reč ima ministar finansija, dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala lepo.
Dame i gospodo poslanici, izlaganje koje ste malopre čuli govori u prilog tome da ova tema nije jednostavna. Tema je veoma kompleksna i ovo je još jedna tema za koju skupo plaćamo cenu, onih koji su odluku o ovome doneli pre 10 ili 12 godina. Dakle, govorim o prethodnoj vlasti. Ovo je samo jedna od tih loših odluka čije posledice mi danas osećamo i danas imamo.
Kompleksna tema u smislu da imate veliki broj subjekata i zainteresovanih strana da se ova tema reši. Čuli ste i koji je interes banaka, banke kao strani investitori žele da zaštite svoje interese. Sa druge strane i međunarodno pravo im daje za pravo da štite svoje investicije u nekoj zemlji. Imate građane koji smatraju da su oštećeni. Imate državu koja takođe mora da reaguje i da vam kažem, nema ko drugi da reaguje osim države. U svim zemljama koje su rešile problem stambenih kredita u švajcarskim francima, reagovala je država. Da li je to pitanje Mađarske ili Hrvatske, opet je država bila ta koja je reagovala da se taj problem reši.
Smatram da ovaj zakon, da se nadovežem na komentar koji ste čuli, da predstavlja konačno rešenje. S druge strane, mislim da je sada svim građanima Srbije, ili bar većini, jasno da uzimanje kredita, generalno, nije jednostavna odluka, tako da i ta edukativna strana sigurno postoji.
Moram da vam napomenem da Predlog ovog zakona kojim se otpisuje 38% dospelog duga, bez zatezne kamate, je upravo zakon koji daje mogućnost onima koji su zaduženi u švajcarskim francima da na fer način, po tržišnim uslovima, završe otplatu kredita koji su uzeli pre 10, 12 ili koliko već godina.
Upravo metodologija koja je primenjena prilikom pripreme ovog zakona upoređivala je kredite u švajcarskim francima sa kreditima u evrima koji su uzeti na isti datum, recimo 2006. ili 2007. godine i kroz ovaj otpis koji je dat u ovom zakonu dolazite do toga da su korisnici kredita i u švajcarskim francima i u evrima nakon sprovođenja ovog zakona na istom nivou, odnosno na istom nivou rizika.
Tako da sa te strane mislim da smo uradili dobru stvar. Ne bojimo se ovde, kao što ste čuli, reakcije EU, mi ovde brinemo o interesima građana. Dakle u uslovima kada imate situaciju da ste makroekonomski stabilni, da imate novac u budžetu, mislim da je dužnost države da reaguje, da pomogne građanima koji imaju problema i koji su ostali bez krova nad glavom, kao što ste rekli, i nemaju mogućnost da isplate te kredite do kraja.
Mislim da je to naša obaveza, pogotovo što je važno napomenuti da se slučajevi koji su u toku, parnice koje su u toku, zaustavljaju ovim zakonom, uz saglasnost i banaka i građana Srbije, koji su uzeli kredite u švajcarcima, kako bi se dala šansa mirnom rešenju.
S druge strane, mislim da je svima jasno da retroaktivnost ne postoji ni u jednom pravnom sistemu. Nemoguće je doneti zakon koji je retroaktivan, to bi urušilo same temelje jednog pravnog sistema i upravo zbog toga mislim da smo našli rešenje koje u ovom trenutku pa nadalje rešava, ali smo ga našli, dame i gospodo.
Ovim problemom se prethodna vlast, koja ga je i napravila, nije bavila. Ostavila nam je ogromne dugove, ogroman deficit, ogroman javni dug. Sada kada smo stabilizovali naše javne finansije imamo mogućnost da pomognemo tim ljudima. Država mora, nema ko drugi to da uradi. Neće ni banke u potpunosti, oni hoće deo. Taj deo ne odgovara i ne može da obezbedi dalju isplatu tih kredita kod građana Srbije. Mora država da bude ta koja će da deo tog troška pokrije.
Mi smo to uradili, preduzeli, po meni, hrabar korak. Hrabar korak napred kako bismo ovaj problem rešili. Znate, i dalje je moglo da se desi da neko drži glavu u zemlji ili u pesku, kako god to da se kaže, da se ne obraća pažnja na te ljude, mi smo presekli i rekli – hajmo da nađemo zajedničko rešenje. Teški, veoma teški i kompleksni pregovori. Kažem puno zainteresovanih strana, puno varijabli koje treba rešiti, ali smo na kraju to rešenje našli, to rešenje je danas pred vama. Svaka stana je delimično zadovoljna, svaka strana je delimično nezadovoljna, ali ovo je konačno rešenje za građane koji su uzeli kredit u švajcarskim francima. Hvala.
(Vojislav Šešelj: Replika.)

Hvala ministre.

Pravo na repliku, profesor doktor Vojislav Šešelj. Izvolite.

Ako Ustavni sud bude obavljao svoj posao kako treba, u skladu sa Ustavom i zakonom, sa elementarnim pravnim principima, ovo vama ne može biti konačno rešenje.

Drugo, ministre, shodno stanovištu Vrhovnog kasacionog suda nisu dovedeni u pitanje samo krediti u švajcarskim francima, nego i krediti u evrima i bilo kojoj drugoj stranoj valuti, ako ih je bilo.

Svi su krediti morali da budu u dinarima, osim, kako kaže Vrhovni kasacioni sud, ako je banka obezbedila zaista te devize koje je fiktivno dala građanima na ime kredita. To su vrlo retki slučajevi.

Dakle, moraćete na isti način da rešavate i kredite u evrima i tu su ljudi ojađeni i tu je situacija, situacija je mnogo blaža nego u pogledu švajcarskih franaka, ali i tu je stanje protivpravno.

Ako je stanje protivpravno, onda se mora rešavati. Zašto vi niste krenuli mađarskim primerom, to mene najviše čudi? Mađari su to najelegantnije i potpuno u skladu sa svojim zakonima rešili. Oni su pretvorili sve kredite u forinte i obračunali po tom osnovu i kakav je bio ishod nakon obračuna? Morali su da budu zadovoljni i banke i građani, ali vi i dalje titrate bankama.

Ovo je traženje kompromisnog rešenja, a po stvarima gde su vršena krivična dela ili vršeno protivpravno postupanje, ne može biti kompromisa. Država ne sme da pravi kompromise sa prekršiocima zakona. Država ne sme da pravi kompromise sa izvršiocima krivičnih dela. Ali, u ovom slučaju, dakle, državi nije interes da budu oštećeni građani, to nikako, ali državi nije interes ni da budu oštećene banke. Pa, banke ne mogu da kažu da su oštećene ako za sve te plasirane kredite dobiju isti iznos kamate kakve bi imali u svojim zemljama. O tome se radi.

Hvala.
Reč ima ministar finansija Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Samo par komentara na ovo što smo čuli.
Dakle, model koji je Mađarska primenila koštao je Mađarsku državu devet milijardi evra. Devet milijardi evra je u odnosu na 45,7 milijardi, koliki je naš iznos BDP godišnji, dovoljno nam govori koliko je moguće sprovesti takav model u našoj zemlji. To morate da imate u vidu. Devet milijardi evra, samo saznajte koliko je koštao sistem i model koji je sproveden u Mađarskoj.
S druge strane, ne slažem se oko komentara koji je bio vezan za valutnu klauzulu. Dakle, mišljenje Vrhovnog kasacionog suda kaže - ugovor će se izvršiti konverzijom uz očuvanje jednakosti uzajamnih davanja tržišne vrednosti datog kredita, utvrđen je na osnovu kursa evra na dan zaključenja. Tako da, i Vrhovni kasacioni sud ne govori o valutnoj klauzuli i nikada se valutna klauzula ne dovodi u pitanje, nego samo klauzula koja je vezana za švajcarske franke, a ne za evro.
Treći komentar, malopre sam zaboravio da pomenem, što je veoma važno, pomenuli ste 3,5% kamatnu stopu u Nemačkoj, ono što, naravno, treba da znate i da na taj iznos kamatne stope treba dodati rizik zemlje ulaganja u Srbiju, da to nije Nemačka, nažalost, odnosno na svu sreću, izvinjavam se, taj se rizik zemlje ulaganja smanjuje iz godine u godinu, kako smo finansijski stabilniji i bolji. Ali, mi smo u ovom zakonu dali mogućnost i limitirali visinu kamatne stope za korisnike kredita u evrima, nakon konverzije iz franaka u evre, gde je taj limit za korisnike koji izaberu fiksnu kamatnu stopu 4%, a za one koji izaberu varijabilnu kamatnu stopu 3,4%, plus tromesečni ili šestomesečni EUR LIBOR. Tromesečni je minus 0,3, šestomesečni je minus 0,23.
Dakle, u ovom trenutku, ako uzmemo da je 3,5%, ne znam kolika je kamatna stopa u Nemačkoj, ovi bi krediti bili povoljniji nego u Nemačkoj. U svakom slučaju su limitirani ovim zakonom, što kažem i to sam rekao u svom uvodnom izlaganju, daju sigurnost ili veću sigurnost ili smanjuju rizik da će ti krediti moći i da se vrate na pravi način.
Ja ću kasnije tokom diskusije da vam ukažem i na visinu anuiteta po starome i po novome za razne vrste kredita, pa ćete da vidite veliku razliku, za koju se mi nadamo i očekujemo da će biti prihvatljiva za sve građane i da će moći da isplate te kredite do kraja. Hvala.

Hvala, ministre.

Profesor dr Vojislav Šešelj ima reč. Izvolite.

Ministre, treba imati u vidu da je u Mađarskoj bilo 500 hiljada ovakvih kredita u švajcarcima, da su naši ljudi ipak bili mnogo oprezniji nego Mađari, tako da je to u Mađarskoj bio još strahovitiji problem.

Drugo, ne reče ti nama ništa, ministre, šta ćemo sa onima koji su već ostali bez stanova, čiji su stanovi otišli na doboš? Da li ima 800 njih? Koliko porodica ima? Više stotina porodica je ostalo bez stanova, otišlo je sve na doboš.

Imamo slučaj da je sin jedne javne izvršiteljke otkupio kod drugog izvršitelja stan za bagatelu, jer je dobio odmah sve informacije da se to i to prodaje, tog i tog dana. Mafija se pojavila u sferi izvršiteljstva, prava mafija i mnogi su ogromno bogatstvo stekli što su po bagatelnim cenama kupovali stanove sa rasprodaje, a sirotinja na ulicu terana. Ne sme to Vlada da dozvoli. Morate rešiti i slučajeve koji se pravno smatraju rešenim, koji se pravno smatraju rešenim danom izvršenja.

Hvala.

Imaš ti pravo opet, ministre, ali opet i ja imam pravo, tako da možemo do večeras.