Hvala puno.
Uvaženi poslanici, još jedanput bih iskoristio priliku da vas sve upoznam sa rezultatima koje smo ostvarili u proteklih par godina.
Dakle, samo u prvom kvartalu ove godine mi imamo suficit u budžetu u iznosu od 15,8 milijardi dinara u odnosu na deficit koji smo planirali od 19 milijardi, dakle, mi smo skoro 35 milijardi bolji nego što smo planirali, a to je nastavak politike u poslednje dve godine, odnosno tri godine. Ovo je treća godina kada imamo suficit u budžetu i ovo je posledica odgovorne ekonomske politike ili teških, ali mudrih odluka koje je još Vlada koju je vodio predsednik Vučić donela 2014. godine.
Smanjuje nam se javni dug kao udeo u BDP. Sa 78-79, sada smo na 50,8. Smanjuje nam se nezaposlenost, raste nam naš BDP. Rast našeg bruto društvenog proizvoda 2018. godine 4,3%. Kada sam posmatrao i gledao rezultate ostalih zemalja u Evropi, mi smo broj osam ako se ne varam. Dakle, osma najbrže rastuća ekonomija u Evropi prošle godine bila je naša zemlja.
Zato kada dođu i kada se dese ovakvi problemi kao što su problemi ljudi koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, onda morate da reagujete. Reagujete ne tako što ste uzeli neke skupe kredite, pa povećavate vaš javni dug, pa povećavate ambis, kao što je to radila prethodna vlast, nego radite tako što ste uštedeli neki novac, imate neka sredstva, stabilni ste, smanjujete dug i želite da pomognete onima kojima je ta pomoć potrebna da ne ostanu ljudi bez krova nad glavom, da se ne raspadaju porodice. Zato je ovaj zakon danas ovde pred vama.
Zakon je kompromis i mislim da se svi slažemo oko toga da postoji veliki broj strana koje je neophodno bilo konsultovati i uskladiti se sa njima kako bi došlo do finalne verzije zakona i udruženja građana, odnosno građani koji su uzeli stambene kredite i poslovne banke, na kraju krajeva, i država.
Imamo iskustva drugih zemalja u regionu. Želeli smo da izbegnemo negativna iskustva i negativne posledice njihovih odluka, a da građanima Srbije izađemo u susret. To je, po meni, hrabra odluka i naša želja da tim ljudima pomognemo.
Želim da zahvalim predsedniku Vučiću na njegovoj inicijativi da nađemo način da ljudima, još jedanput kažem, kojima je naša pomoć potrebna i koji već 12-13 godina imaju ovaj problem taj problem konačno i rešimo. Ovaj zakon je konačno rešenje ovog problema i daje mogućnost i građanima, a obavezu bankama da otpišu deo duga bez zatezne kamate i da ponude normalne uslove kako bi građani do kraja mogli te kredite da isplate.
Po pitanju vaših komentara na Zakon o budžetu, ako sam dobro razumeo, želite da se kao po uzrastu rangira. Nije problem, sagledaćemo vaš amandman, pa ćemo doneti odluku po pitanju završnih računa, ponoviću ponovo i proveriću to sa državnim revizorom dokle je stao u sagledavanju svih završnih računa u poslednjih 10 ili 15 godina. Ja mislim da kako koji završni račun sagleda, on i stavi na sajt DRI, tako da je taj materijal dostupan ukoliko želite da ga pogledate, samo ne znam do koje godine je stigao. Proveriću sa njim, pa ću vam dati odgovor i na to pitanje. Dakle, nakon toga možemo da razgovaramo i o analizi, odnosno i o raspravi o tim završnim računima.
Po pitanju javne rasprave, mislim da je to bio poslednji vaš komentar, ako se ne varam, vi me ispravite ako sam nešto promašio i zaboravio. Ovaj problem postoji već dugi niz godina i čuli smo veliki broj rešenja. Svako je našao za shodno da kaže da može ovako ili da može onako ili ne može ni ovako, ni onako. Na kraju, neko treba da preseče.
Mi ovaj zakon stavljamo pred vas, pred poslanike Narodne skupštine, da nam kažete ako negde grešimo i da vidimo da li je bio ili je postojao neki drugi način da se bolji kompromis napravi. Ja ne verujem. Sedeo sam i sa bankama i sa udruženjima građana, razgovarao sa njima. Svako je imao svoje tvrde stavove na početku, nekako smo se usaglasili kako da izađemo sa zakonom koji taj problem može da reši.
Ovde smo pred vama. Nadam se da ćemo u raspravi koja nas očekuje i po amandmanima imati konstruktivnu raspravu i da ćemo doneti najbolji mogući zakon i za državu, ali prevashodno za građane koji su zaduženi u švajcarskim francima. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDS podržaće sve zakonske predloge koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Moj kolega prof. Mijatović govorio je o zakonu koji je svakako najzanimljiviji i privukao je najviše pažnje, a to je Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ja bih hteo da progovorim nekoliko reči u ovom kratkom vremenu koje, nažalost, imam o dva zakona o kojima danas gotovo da nije bilo reči ili je bilo vrlo malo reči, a mislim da su vredni pomena i da su vredni diskusija. Prvo bih želeo da pohvalim zakon o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, kojim se ispravlja jedna nelogičnost. Ministar je čak upotrebi težu reč, ispravnu - nepravda, a i neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

O čemu se radi? Važeće zakonsko rešenje, odnosno aktuelni Zakon o budžetskom sistemu predviđa da se plate vaspitačicama i svim ostalim zaposlenima u sistemu predškolskog vaspitanja povećavaju za 7% u odnosu decembar 2018. godine, dok se recimo, plate zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju povećavaju za 9%.

Ovo naravno nije ispravno rešenje naročito ako uzmemo u obzir nešto sa čime ćemo se verujem svi složiti, a to je da za pravilan razvoj dece u ovom uzrastu jeste važno strašno kvalitetan rad sa njima. Taj kvalitetan rad sa njima obavljaju na prvom mestu vaspitačica, onda i svi ostali koji su zaposleni u sistemu predškolskog obrazovanja.

Dakle, mislim da je potpuno opravdano i rekao bih čak da i ovaj Zakon o budžetskom sistemu o kome danas govorimo nije u suprotnosti sa Zakonom o predškolskom obrazovanju. Mislim da bi bilo potpuno opravdano da se Zakon o budžetskom sistemu menja, odnosno da se izjednače prava zaposlenih u sistemu predškolskog obrazovanja sa onima koji su zaposleni u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Hteo bih da kažem i nekoliko reči o Zakonu o garanciji koju Republika Srbija daje preduzeću „Srbijagas“. Radi se o jednom vrlo važnom kreditu za Republiku Srbiju, a radi se o kreditu koji je za jedan izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju, kako za njene građane, tako za njenu privredu, a rekao bih u krajnjoj instanci i za državu Srbiju.

Samo pre nekoliko godina čini mi se da je vrlo mali broj ljudi bio među građanima naročito, a rekao bih među političarima koji su bili optimisti kada je u pitanju projekat dopremanja gasa u Jugoistočnoj Evropu tzv. „Južnim krakom“ ili „Južnim koridorom“, kako hoćete, odnosno mislim da je većina ljudi smatrala da je projekat „Južni tok“, da tako kažem pod znacima navoda „mrtav“.

Danas govorimo o ovom zakonu, o garanciji koju Republika Srbija daje i o garanciji da ovaj projekat nije mrtav, on se doduše sada zove „Turski tok“, ali ovo je jedan izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju, koji treba da donese velike benefite, kao što sam rekao i građanima i privredi, ali i državi Srbiji.

Ono što je ironija sudbine jeste da ovaj kredit koji uzima „Srbijagas“ uzima upravo za zajedničko rusko-srpsko preduzeće koje se zove „Južni tok“, odnosno u originalu „ Saut strim AG“. Radi se o kreditu koji je vrlo povoljan, kredit od 70 miliona evra koji se uzima od tri banke „Sosijete ženeral“, „Komercijalne banke“ i „Vojvođanske banke“ a.d. Novi Sad. Kredit je sa periodom otplate od šest godina sa počekom od dve godine, sa vrlo povoljnim kamatnim stopama koje su varijabilne i variraju, kao što je rekao jedan kolega od banke do banke, od 1,38 do 1,75% plus tromesečni euribor.

Mislim da je vrlo važno da kažem našim građanima, pošto to niko nije pomenuo, a mislim da je bitno, da je euribor poslednjih nekoliko meseci se kreće negde oko minus 0,3%, da prema poslednjim informacijama od juče je njegova vrednost minus 0,31%. Dakle, mi ovde imamo kredit koji je sa kamatnom stopom od 1% u najvećem delu. Dakle, 60 miliona uzimamo ponegde oko 1%, a još 10 miliona uzimamo za nešto manje od 1,5%.

Kažem, radi se o vrlo važnom projektu, projektu izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom, do granice sa Mađarskom, sa mogućnošću koja će biti sasvim sigurno iskorišćena da se taj gasovod širi i prema drugim susednim zemljama, odnosno da se napravi još jedan barem krak, odnosno da Srbija na izvestan način postane i čvorište kada je reč o ovom projektu.

Ova glavna trasa bi trebalo da bude dugačka 403 kilometara i već su počeli pripremni radovi i zbog toga je potpuno opravdano što se ovaj zakon nalazi u proceduri u Skupštini po hitnom postupku, jer koliko sam ja upoznat već su predati zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola i proces izdavanja građevinskih dozvola je u toku. Pretpostavljam da ministarka Mihajlović o tome zna više nego ja. Koliko ja znam, već u narednih nekoliko nedelja bi trebalo da budu izdate građevinske dozvole i moći ćemo da počnemo da izvodimo radove.

To je vrlo važno, a reći ću za nekoliko trenutaka zbog čega. Zašto je ovaj projekat toliko važan za Srbiju? Važan je prvo zato što obezbeđuje kontinuirano i stalno snabdevanje gasom građana Republike Srbije, ali i privrede Republike Srbije, jer gas nije samo važan energent za građane Republike Srbije, to je energent od koga zavisi, direktno zavisi, jedan deo naše industrije.

Kada govorimo o tome koliko je važan gas kao energent za Srbiju, moram da kažem da, prema nekim najavama, već naredne godine, dakle 2020. godine, će prestati isporuka gasa preko Ukrajine do zemalja južne Evrope, a to znači da ukoliko mi ne bismo izgradili ovaj gasovod do naredne godine, što jeste plan koji verujem da će biti ostvaren, mi bismo se našli potencijalno u vrlo ozbiljnom problemu nedostatka gasa i nemogućnosti da nabavimo toliku količinu gasa, jer nema izvora gasa koji su dovoljni da pokriju ono što su potrebe Republike Srbije.

Druga stvar koja je vrlo važna jeste da izgradnjom ovog gasovoda kroz Srbiju, Srbija postaje tranzitna zemlja, odnosno Srbija postaje vrlo važna zemlja za snabdevanje gasom čitavog regiona, odnosno zemalja jugoistočne i centralne Evrope. Mađarska je već rekla da je zainteresovana da preuzima gas iz ovog gasovoda. Koliko ja znam, odnosno koliko sam informisan, zainteresovana je i Slovačka, a sasvim sigurno i još neke od susednih zemalja.

U tom smislu, želeo bih da vas podsetim da je „Srbijagas“ pre samo, čini mi se, mesec dana postala većinski akcionar kompanije „Gaspromet“ sa Pala, čime smo mi praktično rešili, što je vrlo važno za nas, problem našeg naroda u Republici Srpskoj, odnosno žitelja Republike Srpske koji će na ovaj način dobiti sigurno snabdevanje gasom, ali smo istovremeno napravili, rekao bih, jedan dobar poslovni potez, jer će Srbija izgradnjom ovog kraka gasovoda, koji bi išao prema Republici Srpskoj, sasvim sigurno i prema Federaciji Bosne i Hercegovine, odnosno prema čitavoj Bosni i Hercegovini, a potencijalno i prema Hrvatskoj, imamo mogućnost da ostvarimo prihode od tranzitne takse, ali istovremeno ćemo ostvarivati kao kroz preduzeće „Srbijagas“ i profit kroz snabdevanje potrošača gasom u Republici Srpskoj.

Pošto treba da ostavim nešto vremena i mom kolegi Jelenkoviću, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.