Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu u ovom setu zakona imamo predlog ratifikacija sporazuma koji se odnose na kreditna zaduživanja, i to dva u odnosu na kinesku Eksport-import banku, dva sporazuma Evropske investicione banke, tri koja se odnose na Evropsku banku za obnovu i razvoj i jedan koji se odnosi na Banku za razvoj Saveta Evrope.
Važno je reći da svako ko je zajmodavac, odnosno daje kredite, naravno da ima određene interese. Ti interesi, kada posmatramo političku situaciju danas u Srbiji 2019. godine i onu koja je bila 2010, 2011. i 2012. godine, potpuno je u velikoj suprotnosti, zato što danas krediti o kojima govorimo i sporazumi se isključivo odnose na infrastrukturne projekte, što jednostavno pokazuje jednu ozbiljnu, odgovornu politiku vođenu od strane Vlade Republike Srbije još od 2012. godine, kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje države, pa do danas kada je na poziciji predsednika države, da jednostavno takva politika ima svoj kontinuitet.
Ona pokazuje suštinski da mi danas govorimo da u Srbiji postoje i ruski i kineski krediti i evropski krediti, azerbejdžanski krediti i krediti koji se odnose na turske investitore i da zahvaljujući takom vođenju odgovorne politike i sa istokom i sa zapadom, Srbija danas zaista postaje razvijenija država, upravo što razlika između, kada država podiže infrastrukturne kredite, odnosno kredite za infrastrukturu i kada podiže za prostu potrošnju, za povećanje plata i penzija, govori o tome koliko ste odgovorni kao državnici i koliko ste odgovorni i zaista sposobni da vodite Srbiju u bolje sutra.
Reći ću vam da do 2012. godine krediti o kojima je govorio moj kolega Marijan Rističević su pokazali da javni dug Srbije o kome se toliko govorilo, oni koji danas ne žele da uđu ovde u salu, da su bili zadužili Srbiju za 15 milijardi evra, govori o tome da su krili o tome koliko su u stvari napravili duga za sve ove sledeće godine, jer smo mi svaku sledeću 2013, 2014, 2015. godinu, pet godina imali samo kamate da otplaćujemo u vrednosti od 1,1 milijarde do 1,4 milijarde evra. Tako da je za pet godina skoro pet milijardi evra otplaćeno samo na kamate. Nemojte da zaboravite da su dugovi javnih preduzeća vođeni kod poslovnih banaka koje takođe nisu ulazile u stvari u javni dug nego skrivane na posebnim računima, a nemojte da zaboravite da smo imali famoznih 38 firmi u restrukturiranju, odnosno one koje su privatizovali, pa koje se nisu pokazale kao dobre, pa su vraćene praktično da 100 hiljada ljudi prima neke mizerne plate za firme koje ne rade, u vrednosti koje su koštale budžet Republike Srbije 750 miliona evra godišnje, što za četiri godine iznosi tri milijarde evra.
Prema tome, to je sve ono što je sačekalo Vladu Aleksandra Vučića i SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, da te probleme rešava – i onda kada je podizala određene kredite od strane ruskih fondova koje je trebalo da nadomeste određena plaćanja za plate i penzije i kada je trebalo izaći pred građane Srbije i reći da para za isplatu plata i penzija nema, da moramo da sprovedemo ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju.
Danas mi imamo toliko dobre sporazume i ugovore koji su potpisani još kao neki tehnički sporazumi 2009. godine, kada pričamo o Narodnoj Republici Kini. Govorimo o kineskoj Eksport-import banci koja je osnovana još 1994. godine, u državnom je vlasništvu pod direktnom upravom državnog saveta i finansirana je od strane države. Podrška kineskoj spoljnoj politici, trgovini i investicijama i međunarodnoj ekonomskoj saradnji pokazuje da kineska strana tek kada ima na drugoj strani sa kojom pregovara oko puštanja određenih kreditnih linija za infrastrukturu, tek kada ima zaista odgovornu drugu stranu koja je pripremila projekte koji su isključivo iz oblasti infrastrukture, jer su se oni tu pokazali kao najodgovorniji i najbolji, tek onda je spremna da izađe sa jednim ovakvim sporazumom i potpiše sporazume sa određenim državama.
Srbija se očito pokazala kao sposobna za tako nešto da prošle godine zaista potpiše gotovo u vrednosti od tri milijarde evra projektno finansiranje i kao takva ide u fazno po sekcijama. Danas mi imamo na dnevnom redu onaj deo koji se odnosi na povlašćenog kupca za projekat izgradnja auto-puta E765, znači deonica Preljina-Požega, koji govori o 445 miliona dolara, gde je to oko 85% same investicije projekta i govorimo o ugovoru o kreditu koji se odnosi na projekat modernizacije graničnog prelaza mađarsko-srpske železnice, pogotovo granica Kelebija, koja je u stvari nastavak ovog projekta koji treba da zaživi, putna odnosno železnička infrastruktura u pravcu Beograd-Budimpešta. Mi time suštinski treba da obezbedimo železnicu koja će ići brzinom 200 kilometara na sat, koja će nam obezbediti zaista jedan evropski put kroz Evropsku uniju i koja će pokazati da, bez obzira što imate kineske investitore, mi kao Srbija radimo sa najboljima u određenim projektima koji se odnose na infrastrukturu.
Ovo pokazuje da Srbija ide zaista svojim razvojnim putem koji govori o tome da poslednje četiri godine mi imamo suficit u budžetu. Šta to znači? To znači da više prihodujemo nego što rashodujemo, da sa razvojem infrastrukturnih projekata mi povećavamo investicije. Ne smemo da zaboravimo da je Srbija u prošloj godini imala 3,5 milijardi priliv stranih direktnih investicija, što je ukupno više nego ceo regiona zemalja zapadnog Balkana.
Znači mi time pokazujemo da smo zaista krajnje odgovorni i pre svega prema sebi kao građanima Srbije, a onda i prema svojim partnerima sa kojima sarađujemo i zbog toga me i ne čudi što mi imamo u istom ovom paketu danas ne samo ratifikaciju sporazuma sa kineskom bankom već i sa Evropskom investicionom bankom, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kao i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.
Kada smo rekli da Evropska investiciona banka je potpisala svoje sporazume još 11. maja 2009. godine da će pustiti određene svoje kreditne linije onda danas si rekla da postoji taj program partnerstva za lokalni razvoj kojim će odobriti 22 miliona evra za određene svoje projekte, ali će i dati takozvane projekte jačanja otpornosti lokalnih samouprava gde će 40 miliona evra praktično odobriti za povlačenje određenih investicija koje se odnose na rekonstrukciju, modernizaciju, proširenje kanalizacione infrastrukture, vodovodne infrastrukture i time ovim sporazumima vidite da je različit način finansiranja. Dok, recimo kineski naši partneri daju određene kamatne stope koje su fiksne mnogo manje. Oni odmah naplaćuju, recimo troškove obrade kredita, dok određene, znači kreditne linije Evropske investicione banke pokazuju da njihova ulaganja ovde kroz određene kredite, nisu predviđeni troškovi obrade kredita i provizije za ne povučena sredstava.
Znači, samim tim postoje određeni projekti realizacije od 2018. do 2022. godine i postoje različiti modaliteti u kojima se finansiraju različiti projekti. Tako da mislim da je Srbija i Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevine, kao i Kancelarija za javna ulaganja i Kancelarija za IT i Poreska uprava su prema svojim potrebama projektnog finansiranja praktično sagledali sve mogućnosti na osnovu kojih određene projekte treba da realizuju i našli najbolji način, u stvari najbolji put do realizacije tih projekata.
Kada govorimo o kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj onda tu imamo tri vrste ratifikacije sporazuma, jedan se odnosi na modernizaciju poreske uprave u iznosu od 45,3 miliona evra, zatim imamo unapređenje trgovine i saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana sa 35 miliona evra i unapređenje usluga elektronske uprave sa 43,8 miliona evra. Razvoje digitalizacije i obećanje ove Vlade Republike Srbije da će građani Srbije imati sve više bolji pristup u smislu elektronskih usluga koje država treba da obezbedi, da smanji troškove bespotrebne administracije, da poboljša i olakša rad uz pomoć, zaista onih projekata koji bi doveli do uvođenja IT i inovacija u kontaktima države i samih građana Srbije, pokazuje da Vlada zaista nije odstupila od svojih obećanja koje je dala kada je ovde i premijerka Ana Brnabić iznosila svoj ekspoze i zaista to treba podržati.
Na kraju krajeva, mi imamo ovde sagledano sa svih strana, a kada pogledate ove projekte, odnose koji se odnose i na modernizaciju lokalnih samouprava i na kraju kada govorimo o banci Saveta Evrope imamo unapređenje zdravstvenih ustanova u 17 opština koje su od velikog značaja kroz finansiranje od preko 200 miliona evra. Vi možete da vidite da je Ministarstvo finansija oformilo jednu centralnu fidicijalnu jedinicu koja će u stvari obavljati stručno upravljanje ovim projektima i raspisivati konkurse za javne nabavke koje bi trebale suštinski da se završe u što efikasnijem roku prema zakonskim odredbama upravo da bi se najbolji i najefikasniji način realizovali svi ovi projekti. Time suštinski mi pokazujemo i kao država da smo sposobni da sutra dan kada budemo govorili o nekim strukturnim finansiranjem iz fondova EU zaista postoje ljudi koji se nalaze i u Ministarstvu finansija, sposobni da zaista vode i upravljaju ovim projektima na najbolji i najefikasnije mogući način.
U danu za glasanje, smatram da ovakav set sporazuma i ratifikacija njih treba da bude podržana ne samo od SNS za koju ne sumnjam da će poslanici podržati već i od onih poslanika koji se možda i ne slažu sa politikom vladajuće koalicije zato što ovi zakoni, ove ratifikacije, ovi sporazumi daće jedno bolje sutra svima nama koji živimo u Srbiji. Hvala.
