Razlog donošenja ovog Zakona je proširenje nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija (u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23), kao i usklađivanje radnopravnih odredaba koje se odnose na lica zaposlena u upravama za izvršenje krivičnih sankcija.

U nadležnosti ministra nadležnog za poslove pravosuđa je predviđeno, pored donošenja propisa koji uređuje rad Centra za obuku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, i organizovanje i sprovođenje obuke, stručnog osposobljavanja i usavršavanja.

Precizirani su kriterijumi koji se odnose na obrazovanje lica koje može biti postavljeno za direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i to da mora imati završen pravni fakultet na studijama drugog stepena uz detaljnije određene vrste studija, dok se zahtev za radno iskustvo od 9 godina u struci (opštije postavljen uslov u odnosu na raniju zakonsku odredbu koja je predviđala iskustvo u poslovima izvršenja krivičnih sankcija, pravosuđu ili advokaturi) precizira da je najmanje 7 na rukovodećim mestima.

Novinu u Zakonu predstavlja postupak po molbi za izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeno lice stanuje, koja se može podneti nakon pravnosnažnosti presude do početka izdržavanja kazne ukoliko je izrečena kazna zatvora do jedne godine. Predviđen je postupak po molbi za njeno izvršenje, uz obavezno vođenje računa o ostvarivanju svrhe kažnjavanja, okolnostima njenog izvršenja, primeni dodatnih mera nadzora, uz žalbeni postupak protiv odluke suda i shodnu primenu zakona koji uređuje izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.

Raspoređivanje osuđenog na kaznu zatvora ili na izdržavanje ostatka kazne koje ne prelazi 1 (izuzetno 2) godinu više ne podrazumeva njeno izdržavanje u okružnom zatvoru, već pravilo.

O upošljavanju osuđenih Zakon predviđa da odlučuje upravnik Zavoda na predlog stručnog tima.

Pored ranije mogućnosti rada na radnom mestu pod određenim uslovima po odluci direktora Uprave, Zakon precizira postupak i uslove odobrenja rada na radnom mestu van Zavoda po odluci suda uz predlog upravnika Zavoda, a na inicijativu osuđenog, kao i opoziv odobrenja. Predviđene su i okolnosti koje se tiču ugovora i zarade – njen iznos, kao i da je oslobođena plaćanja poreza i doprinosa.

Izmene Zakona se odnose i na disciplinsku meru upućivanja osuđenog u samicu u smislu da se obavezan lekarski pregled vrši odmah nakon započinjanja disciplinske mere upućivanja, a ne kao u ranijoj verziji zakona - pre. Ukoliko pregled ukaže da ovakva mera utiče na zdravstveno stanje osuđenika, njeno izvršenje se prekida dok oni ne prestanu, posle čega se ponovo vraća u samicu.

Zakon uvodi shodnu primenu odredaba Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa disciplinskim: postupkom, utvrđivanjem odgovornosti i mera koje donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, a koje nisu predviđene ovim Zakonom.

Pored mogućnosti prevremenog otpusta na osnovu odluke direktora Uprave sa izdržavanja kazne do 6 meseci, sudija za izvršenje može po predlogu upravnika Zavoda otpustiti osuđenog najviše 12 meseci pre isteka kazne, ako je izdržana jedna polovina kazne zatvora, a zbog teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti, pod uslovom da bi dalje izdržavanje kazne predstavljalo nehumano postupanje. Predviđen je postupak koji pokreće upravnik Zavoda, obaveza osuđenog da dostavlja dokaze o zdravstvenom stanju, a odluka može biti opozvana u slučaju utvrđivanja nepostojanja ili prestanka razloga za prevremeno otpuštanje.

Zakon unosi izmene u delu koji se odnosi na zvanja zaposlenih u Upravi, na poseban stručni ispit i stručno usavršavanje. U odnosu na zvanja zaposlenih u Upravi, Zakon predviđa podelu radnih mesta na položaje, krivično izvršna radna mesta, radna mesta za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje i izvršilačka radna mesta. Krivično izvršna radna mesta i radna mesta za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje podrazumevaju poslove primene propisa u vezi izvršenja sankcija i razvrstavaju se na posebna zvanja na način kako je predviđeno Zakonom u odnosu na stepen obrazovanja. Predviđeni su uslovi koje je potrebno da ispuni radno mesto kako bi bilo razvrstano u posebno zvanje, dok Vlada bliže uređuje razvrstavanje radnih mesta u zvanja, poslove, merila i sistematizaciju. Na preostala radna mesta – položaje i izvršilačka radna mesta primenjuju se propisi kojima se uređuju radna mesta državnih službenika.

Zakon predviđa obavezu polaganja posebnog stručnog ispita za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje na određenim radnim mestima i uslove koje je neophodno ispuniti. Ispitnu komisiju obrazuje direktor Uprave. Obuke, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih sprovode predavači određeni od strane direktora Uprave (raniji zakon je predviđao komisiju koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa). Zakon predviđa uslove koje moraju da ispune članovi ispitne komisije i predavači. Bliže određenje obuke i stručnog osposobljavanja i usavršavanja, uslove, evidencije, uverenja (o završenoj obuci) i potvrde (o osposobljavanju i usavršavanju), izglede obrazaca propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Predviđeno je za koja lica Centar za obuku sprovodi programe obuke, osposobljavanja i usavršavanja, uključujući i zaposlene u drugim državnim organima. Programe obuke izrađuje Nastavno veće Centra za obuku, čiji sasatav je takođe obuhvaćen Zakonom. Direktor Centra za obuku daje predlog direktoru Uprave za plan sprovođenja programa obuka, osposobljavanja i usavršavanja, koji ga donosi.

Iz Zakona se eliminiše odredba koja je licima u Upravi kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju predviđala uvećanje koeficijenta do 30% srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja. Zakon predviđa okončanje stručnih ispita u skladu sa prethodnim zakonom, oslobođenje zapovednika sa položenim ispitom od polaganja ispita za mlađeh zapovednika, kao i rokove za donošenje podzakonskih akata predviđenih Zakonom.

Zakon stupa na snagu 8. dana od objavljivanja.