Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici - niko nije ispunio poslaničku dužnost.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 3. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o sprečavanju korupcije.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je danas sa nama ministar pravde, Nela Kuburović i njeni saradnici u ministarstvu.
Na član 20. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Pre svega, slažem se sa mišljenjem Vlade da amandman treba odbiti, iz razloga necelishodnosti i zbog toga što bi usvajanje ovakvog predloga dovelo u pitanje efikasnost veća Agencije, kao drugostepenog organa u ovom konkretnom slučaju.

Govorili smo već dosta o postupanju Agencije za borbu protiv korupcije. Možemo da vidimo da se normama koje se nalaze u ovoj glavi Predloga zakona zapravo proširuju nadležnosti Agencije i detaljnije uređuju pitanja koja su bila nejasna u primeni važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Upravo proširivanje nadležnosti Agencije dovešće do analize konkretnih slučajeva i u tom smislu dobra će biti razmena informacija sa Ministarstvom.

Kada već govorimo o tome koliko su praktični primeri važni, uvek možemo da se setimo brojnih primera stranke kojoj pripada predlagač amandmana, a koji se nisu desili u tako davnoj prošlosti. Tu ima toliko primera da bi teško mogli da nađemo jednog istaknutog funkcionera Demokratske stranke koji nije bio umešan u neku korupcionašku aferu, od Đilasa koji je bio gradonačelnik Beograda kada se ređala afera za aferom, a epilog je dug koji je ostavljen prestonici od preko milijardu evra.

Imamo aferu "Bus plus", aferu u vezi rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, aferu oko nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, aferu "Pazl grad", aferu oko nabavke španskih tramvaja, aferu oko Mosta na Adi itd, itd. Sve su to tekovine Demokratske stranke.

Setimo se samo Keninih afera u Smederevskoj Palanci, kada je posledica njegove vlasti bio opustošen grad, opljačkan budžet, ostavljeni višemilionski dugovi, gubici i minusi. Setimo se Šapićevih afera, Jeremićevih afera. Kad smo kod Vuka Jeremića, on još uvek nije dao objašnjenje u koje svrhe je dobio silne milione od Patrika Hoa koji je nedavno i osuđen u Americi. O Pajtićevim i Šutanovčevim aferama bi verovatno knjiga jedna mogla da se napiše. Građani Srbije nisu zaboravili ni Živkovićeve afere, o čemu je i kolega Rističević dovoljno govorio.

Setimo se Dulića, koji je i osuđen za zloupotrebe službenog položaja. Samo akcija "Očistimo Srbiju" očistila je budžet Republike Srbije za preko 25 miliona evra.

Imamo primere i aktuelnih vlastodržaca iz Demokratske stranke - Paunovića u Paraćinu i Zelenovića u Šapcu, koji su svakodnevno u žiži javnosti zbog brojnih afera u ta dva grada.

Dakle, ako sumiramo, doći ćemo do zaključka da je skoro svako ko je činio ili sada čini rukovodstvo Demokratske stranke direktni učesnik afera koje su imale za cilj lično bogaćenje, dok su građani Srbije istovremeno siromašili.

U svakom slučaju, i Agencija za borbu protiv korupcije će ubuduće morati da se pozabavi ovakvim pitanjima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Po amandmanu.

Ja mislim da ovaj amandman treba odbaciti, jer zakon koji sada donosimo jeste zakon kojim želimo da damo veći akcenat na borbu protiv korupcije, da se korupcija suzbije u korenu.

Ja govorim o korupciji koja se tiče poljoprivrede. Svedoci smo da u periodu unazad sedam, osam, devet godina, su doneseni određeni zakoni i podzakonska akta shodno tome da se neko obogati i da neko nešto uradi.

Sada ovim zakonom stvaramo veliku mogućnost da se zaštitimo od korupcije, a država Srbije, na čelu sa našim predsednikom Srbije, radi na tome da niko nije zaštićen članskom kartom neke stranke.

Zbog toga, ja ću podržati ove zakone a ovaj amandman tražim da se odbaci.

Hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam i ove golubare u parku ispred Predsedništva, koji nisu danas sa nama.

Više stvari je problematično kada je reč o ovom amandmanu. Između ostalog, i sam naziv poslaničke grupe koja je podnosilac ovog amandmana. Naime, ovde piše - Socijaldemokratska stranka. To je valjda ova Tadićeva stranka, a mi smo imali priliku da čujemo juče u vestima jednu tragikomičnu situaciju, a to je da je došlo do nekakvog ujedinjavanja ili objedinjavanja Demokratske stranke.

Ako je verovati medijima, ovi poslanici koji su podneli ovaj amandman, odnosno većina njih, je od juče u tom, rekao bih, unapred propalom projektu, ponovo u Demokratskoj stranci. Sada ja pitam - kako da glasam za njihov amandman, kada je on pogrešno potpisan?

Dakle, ovde imamo klasičan primer lažnog predstavljanja i moramo to da razjasnimo, jer možemo doći u situaciju da prilikom rasprave i o narednim amandmanima imamo pogrešno potpisane poslanike.

Sad bi stvar bila donekle ublažena kada bi se predstavnici, odnosno predlagači amandmana pojavili na ovoj sednici, ali oni imaju pametnija posla, treba nahraniti te golubove u parku ispred Predsedništva, ili se bave sada ovim ujedinjavanjem tog unapred propalog projekta obnove te Demokratske stranke.

Zašto kažem unapred propali projekat? Da su oni mogli zajedno da funkcionišu, ne bi ni napuštali svojevremeno Demokratsku stranku. Setimo se samo šta su svojevremeno govorili jedni o drugima. Setite se šta je sve Boris Tadić govorio o toj Demokratskoj stranci kada je napuštao. Boris Tadić kaže - Odluku sam doneo upravo zbog toga što se u politički blok Demokratske stranke vraćaju ljudi koji su doneli epitet aferaške korupcionaške stranke. I sad taj Boris Tadić se vraća u tu aferašku i korupcionašku stranku.

Uzgred budi rečeno, kad je on tako nešto izjavio, Šutanovac je na to prokomentarisao - Putuj, igumane.

Tadić je, obrazlažući odluku da izađe iz Demokratske stranke, naveo da se stranka godinama suočava sa sintagmom o žutim lopovima, koja postoji u javnosti, a da su za takav teret zaslužne afere i pogrešne privatizacije. Ovo sve Tadić govori o Demokratskoj stranci svojevremeno.

Predsednik Demokratske stranke kaže - Napravili bi od partija akcionarsko društvo. Tačno sam znao ko će krenuti protiv mene. Moj tim je iznenađenje, nema mesta za stare. Očigledno ima mesta za stare.

Ovde sad Tadić govori o tajkunima - Pre mene oni su finansirali Demokratsku stranku, i to je jasno, to vam kažem i to je uostalom bilo jasno i nekim od mojih prethodnika, i saradnje njihove sa nekim od tajkuna. Tadić kaže: "Dragan Đilas, bivši predsednik DS-a, zajedno sa tajkunom Miroslavom Miškovićem, bio je suvlasnik lista "Pres", priznao je lider Boris Tadić.

Zatim, Tadić kaže - Mišković bi preko Demokratske stranke da uđe u politiku, itd, itd.

Zašto sve ovo iznosim? Oni koji su godinama sve najgore govorili jedni o drugima, danas glume nekakvo ujedinjavanje, mada suštinske razlike između njih nikada nije ni bilo. Dakle, nikada nije bilo razlike između Demokratske stranke, niti one Zelenovićeve ili Petrovićeve stranke, niti Tadićeve stranke. Ali oni koji su bili u stanju da sav prljav veš, koji je uzgred budi rečeno potpuna istina, iznose u javnost, da sve najgore govore jedni o drugima, danas glume nekakvo ujedinjavanje i glume neku alternativu vlasti.

Ja mislim da je to jedan krajnje licemerni potez, krajnje nemoralan potez, a kada je reč o samom amandmanu, želeo bih da kažem da se potpuno slažem sa svim onim razlozima koje je Vlada Republike Srbije dostavila u mišljenju kada je reč o neprihvatanju ovog amandmana. Zahvaljujem.

Reč ima Miljan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici, imali smo prilike da slušamo šta su radile agencije u borbi protiv korupcije osnovane u vreme vlasti DS. Videli smo i koliko ih je stvarno interesovalo da se bore protiv korupcije u društvu.

Samo da podsetim da je to bilo vreme najvećih afera i malverzacija. Postavlja se pitanje za šta su i kome to agencije služile, koja im je svrha postojanja bila? A, znamo kako su birani i postavljani članovi Odbora i direktor agencije, tako što je direktor birao članove, a Odbor je predlagao direktora, tako da to govori kako su radili. Dok su građani prijavljivali svu svoju imovinu i novčana primanja, Agencija je služila za isisavanje našeg novca.

Postavlja se pitanje zašto je Agencija za borbu protiv korupcije bila slepa i gluva za sve kriminalne radnje i pljačke koje su se dešavale u tom periodu, koga je to ona otkrila i procesuirala, a štitila je mnoge? Znači, postojali su dvostruki standardi, tako da su narod i država postajali sve siromašniji dok su pojedinci enormno uvećavali svoju imovinu.

Šta je sa oštećenim budžetom koji su ostavili građanima Srbije ili sa praznim gradskim kasama? Razmere pljačke su bile velike, a ništa nije preduzimano, nije se reagovalo na sve te koruptivne radnje. Sada sa ovog stanovišta izgleda da te agencije nisu trebale da postoje. Korupcije je bilo u svim segmentima društva za vreme prethodne vlasti. Toliko su bili uspešni u mahinacijama i isivanju novca da su, sem naroda i svoju žutu stranku doveli do bankrota. Toliko su bili alavi i bahati da su ojadili i sopstvene članove, pa su čak i iz budžeta namenjenog trudnicama i porodiljama uzimali sredstva. To je bilo vreme njihove vlasti. Isti oni koji su ostvarivali ekstra profit na tuđoj muci, gradeći pri tom svoje imperije.

Zbog svega navedenog javila se potreba da se stvari u radu Agencije menjaju i potreba da se donesu izmene u Zakonu o sprečavanju korupcije. Novi Predlog zakona rešava probleme iz prakse, te su predložena rešenja bolja. Bitnu novinu u odnosu na stari zakon predstavlja i proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti. Zatim, novina je sačinjavanje izveštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika. Novina u Predlogu zakona je to da će drugostepeni organ, veće Agencije odlučivati o žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere, izuzev odluka zaposlenih u Agenciji, kao i proširivanjem njegove nadležnosti na zauzimanje načelnih stavova za primenu ovih zakona.

U dosadašnjem radu Agencije za borbu protiv korupcije nije bilo dovoljno nadzora i kontrole. Do sada je Odbor Agencije birao direktora tako da je postojalo mnogo pristrasnosti u odlučivanju i uopšte o njihovom radu.

Naročito kada je Odbor trebao da odlučuje po žalbama odluka koje donosi direktor, koga je birao sam Odbor, što sve ukazuje na neobjektivom pristupu, nekritičnom, naklonjenom i navijačkom radu. Zato imamo izmenu zakona. Novina je u promeni načina izbora direktora i članova veća, koje će sada birati Narodna skupština većinom glasova. Narodna skupština će takođe razrešavati direktora i članove veća Agencije. Ovim će se drugačije donositi odluke, povećaće se odgovornosti, pravičnost i svest o dužnosti i drugačijem načinu rada. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o licu u državnim organima. Da li je sud državni organ? Jeste.

Sinoć ste mnogi od vas gledali emisiju, ko je imao živaca, Olje Bećković. U njoj je, gospođo ministarko, učestvovao i sudija Majić. To je sudija koji je zajedno sa Hadžiomerovićem, drugim sudijom, oslobodio, verovatno za novac, Gnjilansku grupu.

(Marko Atlagić: Tako je.)

Znači grupu OVK zločinaca iz Gnjilana, koji su imali taktiku ubijanja nealbanskog stanovništva po sistemu uzimati dušu polako.

Dakle, ne da su ubijali ljude, već su ih ubijali tako što su im razbijali lobanje, kidali komade mesa, ženama su sekli dojke i pekli. Dakle, to je bila taktika albanskih terorista, uzimanje duša lagano.

Dakle, taj sudija ne znam da li je imao dozvolu, a po meni trebala mu je, predsednika Apelacionog suda, da sinoć nastupi, ali vas ja pitam – s obzirom da je sudstvo nezavisno, da li je ono božanski nezavisno? Da li je nezavisno od zakona, s obzirom da se pojavio na sudu i svedok saradnik koji je upečatljivo svedočio šta su sa srpskim žrtvama radili, koliko su plivali u krvi, kako su ih pekli, kako su ih sekli u obliku krsta, itd. Veoma upečatljivo je svedok svedočio.

Međutim, sudija Majić se drznuo da oslobodi poput svojih mentora iz DOS-a, koji su oslobodili 2.108 terorista, uključujući i Fljora Brovinu, Kurtija, braću Mazreku, a da vas podsetim da je Brovina nedavno iznela lažni dokument želeći da optuži Srbe za genocid.

Dakle, ja tvrdim da je to koruptivna stvar i da su Albanci kupili tu presudu i prava je sramota da sudija Majić još uvek bude sudija Apelacionog suda, a kamoli da nastupa u javnosti posle takve sramne presude koju je doneo na štetu Srba, srpskog stanovništva i čovečanstva uopšte. Hvala.