Hvala, gospođo Kuburović.

Da li želite pravo na repliku? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Replika. Izvolite.

Gospođo Kuburović, moja kritika je bila veoma dobronamerna. To što aktuelno rešenje nije dobro, kako vi kažete, mi smo to govorili još kada je taj zakon donošen i kritikovali ga žestoko u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To nije opravdanje da se zakon koji sada donosimo, da i on ne bude dobar.

Ja sam u svojoj diskusiji krenuo od toga i podsetio vas da je u skladu sa Ustavom sistem vlasti u Republici Srbiji zasnovan na podeli na tri grane vlasti – izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Vi veoma dobro znate da u pravnoj teoriji postoji princip koji se naziva – „checks and balancens“ da te tri grane vlasti međusobno kontrolišu jedna drugu, proveravaju i kontrolišu i mogu da utiču jedna na drugu, kao što Narodna skupština treba da bira i razrešava sudije, kao što sudije mogu suditi narodnim poslanicima, ili bilo kom građaninu, itd, to je ono što je suština.

Vi ste rekli još jednu stvar. Rekli ste kako ne predlaže ministar kandidate. Upravo je to stav 1. narednog člana 24. kaže – ministar za poslove pravosuđa predlaže kandidate Narodnoj skupštini. To je sledeći član. Naravno da predlaže, a Narodna skupština samo bira među tim kandidatima. Čak, može da se desi situacija da nema dovoljnog broja kandidata. Koja je tu onda mogućnost izbora? Tu izbora nema. Neko je obavio prethodni posao, neko je od ukupnog broja kandidata, koji se prijavljuju, rekao koji predlozi mogu da dođu pred Narodnu skupštinu i ograničio na taj način mogućnost Narodne skupštine da bira. Nema izbora ako je neko pre nas izabrao, pa, rekao - među ovima možete da birate. I niste ništa rekli od tom testu za profesionalni integritet.

Pazite, to su kategorije koje je jako teško procenjivati. Na osnovu čega? To su stvari sa kojima se mora biti veoma pažljiv. Ja sve vreme ovde govorim principijelno, nije ovde sad pitanje o kandidatima da li će biti ovaj ili onaj, nego se morati principijelno postaviti sistem tako da funkcioniše i za vreme ove i svake naredne vlasti.

Naš problem je što svaka vlast donosi zakone praktično samo za svoj mandat, pa onda naredna koja dolazi kritikuje prethodnu i donosi novi zakon. I Skupština konstantno raspravlja, iznova, iznova, o jednom te istom zakonu i po ko zna koliko puta uređujemo jednu oblast. Umesto da jedanput, kada je uredimo i zaokružimo, da to bude kraj.

Hvala, kolega Šaroviću.
Na član 24. amandman su zajedno podeli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovana gospođo Kuburović, kada se pročita Predlog zakona o sprečavanju korupcije apsolutno je jasna namere predlagača zakona, tj. Vlade Republike Srbije da maksimalno suzbije svaki vid korupcije i da nema zaštićenih.

Javni funkcioneri su i do sada morali da prijavljuju Agenciji svoju imovinu, imovinu svojih supružnika itd, što smo i činili, i tu ne vidim nikakav problem.

Dalje, ovim zakonom proširiće se nadležnost Agencije, jača njena nezavisnost u smislu da će Agencija imati pravo uvida u bankarske račune javnih funkcionera i da za to nije potrebna saglasnost. To je u redu, ali, ovim se zakonom uvodi mogućnost da Agencija može da postupa i po anonimnim prijavama.

Postoji bojazan da može doći do velikih zloupotreba ove mogućnosti i da mnogi funkcioner mogu biti izloženi nepotrebnom pritisku i šikaniranju, zato što svako kome nisu simpatični, može da anonimno prijavi da postoji koruptivna radnja. Ne znam da li je to uočeno kao mogući problem, u implementaciji zakona, ali u svakom slučaju, htela sam da skrenem pažnju na moguću zloupotrebu i da zamolim da Agencija u tim slučajevima postupi maksimalno profesionalno. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kovačević.
Reč ima docent dr Mihajlo Jokić.
Izvolite, dr Jokiću.

Predložio bih da uopšte ne govorimo o onim amandmanima gde predlagači nisu prisutni. Mislim da smo tome već govorili. Nemojmo da otvaramo uopšte raspravu o takvim amandmanima.

Sa druge strane, sve vreme, umesto reči – „borba“, treba upotrebljavati reč – „sprečavanje“, jer to je prvi kvalitet koji donosi ovaj zakon.

Treću stvar, kada budu predloženi kandidati, skupština ne mora da izabere nikog, znači da ceo postupak vrati. Prema tome, nije skupština ovim načinom, ovim izborom dovedena pred svršeni čin.

Nova stvar za sprečavanje korupcije, bitni su zakoni. Zakoni se ne smeju tumačiti, zakoni se moraju primenjivati. Ja sam predložio u prošloj diskusiji da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju menja i to je dobro, vi ste rekli, itd. ja bih ukazao na još jedan zakon. To je Zakon o javnim nabavkama. On mora biti više kontrolisan, čak mislim da on mora biti menjan da bi ispunili svoju obavezu i sprečavali korupciju. Hvala.

Hvala, doktore Jokiću.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman koji se posle člana 24. dodaju naziv iznad člana i član 24.a podnela je narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, sinoćni naslov sudije Majića me je malo potresao, s obzirom da je oslobodio 11 dokazanih po svedoku saradnika albanskih terorista, koji su najsvirepije zločine učinili u Gnjilanu na nesrpskim stanovništvom, pa, ako nešto iskoči, da imate razumevanje.

Gospođa Čomić nije trenutno ovde. To je žena koja se zalaže za demokratiju, za slobodu govora, za razmenu mišljenja, ali na parče. Kada naredi Đilas, gospođe Čomić nema, iako, navodno nije zadovoljna Poslovnikom Narodne skupštine i procedurom u Narodnoj skupštini. To je primer korupcije. Ne znam čime je Đilas korumpirao Gordanu Čomić, ali nje nema. Koliko ja znam, gospodine predsedavajući, gospođa Čomić je tako rado primenjivala kaznene odredbe Poslovnika, to gospoda iz opozicije, sa moje desne strane vrlo dobro znaju. To i gospodin Martinović zna, koliko je rado gospođa Čomić primenjivala Poslovnik koji reguliše proceduru u Narodnoj skupštini, a sada po naređenju Đilasa, ta velika demokratska gromada, kako se sve nazivaju tamo u Pećincima, odjednom po nalogu jednog čoveka vi bojkotujete rad Narodne skupštine koji se odvija po vašem Poslovniku. To pokazuje da Gordana Čomić, u suštini, nije demokrata, nego da je samo prividno ona za demokratiju, ali ako Đilas kaže, Đilas je preči od svake demokratije po svake razmene mišljenja, preči od slobode govora, preči od slobode medija, Đilas je za njih božanstvo. Prema tome, ja pozivam Gordanu Čomić da dođe i da negira ovo što ja kažem.

Što se tiče ovog mandata, svi se sećate gospodina Šabića. On je dobio, zajedno sa Sašom Jankovićem 80. 000 funti od Britanske ambasade da izradi Zakon o uzbunjivačima, koje je Vlada već bila izradila kao Predlog i mi smo to usvojili, u ovoj Narodnoj skupštini.

Radilo se o delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije, gde su uzbunjivači vrlo bitno. Znači, za njih što su dobili 80.000 funti i od tog trenutka počinje njihova borba protiv Vlade Republike Srbije i vladajuće koalicije.

Ta moralna gromada Šabić i dan danas upravlja povereništvo zato što su poverenik i sva ta regulatorna tela, pričaću u nastavku o REM, u stvari drugopozivci, rezervni sastav DS. To je tzv. četvrta grana vlasti i mandat Šabića koji se tamo nešto pijan valja itd, glumi neku povredu, je dva puta produžavan, na moju žalost, i to je čovek koji nama podnosi razno-razne prijave sve do dana današnjeg, a videli ste njegovu moralnu kvalifikaciju i moralnu vrednost kada je pokušao da fingira napad na sebe i da nas prikaže kao nasilnike. E taj čovek je dobio 80.000 funti od britanske ambasade koja mnogo voli Srbe tako što je htela da nas proglasi genocidnim, i od tog trenutka gospodin Šabić i gospodin Saša Janković su u službi britanske ambasade protiv svoje države. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Želim da kažem po amandmanu nekoliko rečenica. Mi se suočavamo sa jednom pojavom koja je nezabeležena u civilizovanom i demokratskom svetu. Iz jednog dela srpskog pravosuđa stalno dolaze kritike kako narodni poslanici, a pogotovo izvršna vlast, a pogotovo ministarka pravde, vrše nekakav pritisak na pravosuđe i mi smo mnogo puta dokazali da to nije tačno.

Više puta smo pozivali i te sudije koji se žale na te pritiske i razno-razne nevladine organizacije da nam kažu koji su to narodni poslanici, koji su ministri, koji su to političari koji vrše pritisak na pravosuđe da sudija u odgovarajućem predmetu donese određenu presudu i nisu uspeli da navedu ni jedno jedino ime.

Mi se sada suočavamo sa jednom potpuno obrnutom situacijom. Ovde je jedan sudija, koga je spomenuo gospodin Rističević, sudija Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu sebi dao za pravo da vrši pritisak na Narodnu skupštinu, na narodne poslanike, na ministarku pravde, na Vladu Republike Srbije zato što ćemo evo sutra, tj. koliko sutra, između ostalog, da glasamo o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim uvodimo doživotnu kaznu zatvora za onoga ko sa smrtnom posledicom siluje dete, trudnicu ili nemoćno lice. Kaže sudija Majić – nečovečno je to što će Narodna skupština da uradi. Zamislite, nečovečno je? Pazite te smelosti. Pazite te drskosti. Kaže, nečovečno je što će narodni poslanici da uvedu doživotnu kaznu za nekoga ko siluje dete od tri godine zato što taj siledžija, taj manijak i taj ubica, njemu se, kaže, oduzima svaka nada da će jednog dana da se nađe na slobodi.

Ja pitam sudiju Majića kao sudiju, neka na tu svoju vagu … Vi znate šta je simbol pravosuđa, ona rimska boginja Justicija kojoj su zavezane oči, da ne gleda ko je ko, a sudija Majić i te tako gleda ko je ko. Dakle, neka zaveže sudija Majić svoje oči, simbolično govorim, metaforički i neka na ona dva tasa vage koju drži rimska boginja pravde Justicija stavi život deteta od tri godine koje je silovano, a neka na drugi tas vage stavi čoveka koji je tako nešto uradio, pa neka nam kaže sudija Majić šta je pravda. Da li je pravda kazniti doživotnim zatvorom čoveka koji je silovao devojčicu od tri godine i ubio ju je pri tom, da li je važnije njegovo pravo na nadu, kako on to kaže, trudeći se da bude poetičan, da bude filozofski nadahnut ili je preči život koji je na žalost ugašen, a takvih slučajeva je u našoj praksi bilo, te devojčice od tri godine koju je neka bitanga silovala i ubila?

Ovde se postavlja pitanje šta je pravda. Platon je rekao – pravedno je dati svakome ono što mu pripada. To je pravda. Pitajte bilo kog građanina Srbije, pitajte bilo koga ko ne mora da bude pravnik šta je pravedno u situaciji kada dokažete da je neko silovao dete od tri godine. Od 100 građana Srbije, 99 će vam reći da tog čoveka treba staviti uza zid, a ne doživotna kazna zatvora. Međutim, mi smrtnu kaznu ne možemo da uvedemo zato što nas u tome sprečava Ustav Republike Srbije, ali možemo da uvedemo doživotnu kaznu zatvora za onoga ko uradi tako nešto. Nije Republika Srbija ni prva ni poslednja zemlja u Evropi koja ovakvu kaznu poznaje.

Ono što želim da kažem u ime poslaničke grupe i u svoje lično ime, bolje rečeno, govorim sada u svoje lično ime i zbog toga imam pravo da budem malo i emotivan i da kažem nešto sa čime se neke od mojih kolega možda neće složiti. Suočavamo se jednom bujicom farisejstva, sa jednom bujicom licemerstva, sa bujicom lažnog humanizma koji dolazi od strane onih koji besomučno iz dana u dan vode kampanju protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, protiv Vlade Republike Srbije, protiv Ministarstva pravde, protiv poslanika koji pripadaju skupštinskoj većini i koji nam sada govore kako je nečovečan Tijanin zakon, a bio je čovečan onda kada su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Marinika Tepić, Aleksandra Jerkov i svi ostali pokušavali da zloupotrebe oca tragično preminule, bolje rečeno ubijene devojčice Tijane Jurić, Igora Jurića, da ga zloupotrebe u političke svrhe, pa su hteli za sebe prigrabe političke poene kada su skupljani potpisi za peticiju da se donese Tijanin zakon i skupljeno je 160.000 potpisa.

Među tim potpisima su i potpisi narodnih poslanica iz opozicije, jednog dela opozicije kojih dana nema u sali. Baš me zanima šta oni misle o toj tezi da je Tijanin zakon nečovečan? Šta misli Aleksandra Jerkov? Šta misli Sanda Rašković Ivić? Šta misli Gordana Čomić? Šta sada misle svi oni koji su hteli da zloupotrebe smrt Tijane Jurić u dnevno-političke svrhe? Kada su oni insistirali da se taj zakon donese, onda je sve bilo u redu, onda je sve bilo u skladu sa evropskim standardima i onda nikakvih problema nije bilo. Onda su glavni problemi bili Aleksandar Vučić i SNS i mi poslanici i ministarka pravde zašto tog zakona nema u proceduri. Sada, kada je zakon ne samo u proceduri, evo, sutra ćemo glasati za taj zakon …

Pozivam neka se pogleda svako ko sutra ne bude glasao za to da se uvede kazna doživotnog zatvora za ludaka, za siledžiju koji silovanjem, dakle, izvršenjem krivičnog dela silovanja, ubije dete, trudnicu ili nemoćno lice. Da vidimo gde su ti veliki humanisti, gde su ti veliki zagovornici ljudskih prava i sloboda, gde su ti veliki zagovornici porodice i porodične vrednosti. Šta je porodična vrednost? Da pustimo ludake da nam siluju decu? Da li je to porodična vrednost? Da li je to evropska vrednost?

U Americi izriču trostruku doživotnu kaznu zatvora. U Alabami je prošle nedelje, to da znaju ove velike demokrate, izglasan zakon da se uvodi doživotna kazna zatvora za abortus. Ne priznaju ni incest, ne priznaju ni silovanje. Ništa ne priznaju. Kako to tamo može? Kako je to sada tamo demokratski.

Ovde kada pokušavamo da zaštitimo decu, trudnice i nemoćna lica, sad nam tamo neki Majić, koji je oslobodio šiptarske zlikovce iz gnjilanske grupe preko američke televizije N1 svakog dana, ali bukvalno svakog dana, soli pamet kako smo nečovečni, kako smo nehumani, kako smo maltene poludivlji ljudi zato što ćemo da uvedemo doživotnu kaznu zatvora za siledžije, i to ne za bilo kakve siledžije.

Morate biti monstrum, ne običan siledžija, ako uopšte postoji običan siledžija, morate biti monstrum pa da silujete dete, da silujete trudnicu, da silujete nekoga ko je nemoćan.

Sudija Majić bi morao da zna da je svrha kažnjavanja ne samo specijalna prevencija, nego i generalna prevencija. Uvođenjem doživotne kazne zatvora mi insistiramo na generalnoj prevenciji ove vrste krivičnih dela. Kada se prvi slučaj bude procesuirao i kada prvi siledžija ubica bude završio u doživotnom zatvoru, bez mogućnosti da izađe, svi drugi će dobro da razmisle da li će da izvrše to krivično delo. To je svrha uvođenja, između ostalog, doživotne kazne zatvora.

Sramota je da imamo sudiju kao što je Majić, koji je sudija Apelacionog suda, a koji ne zna da je svrha kažnjavanja ne samo specijalna prevencija u smislu da ne dođe do povrata kod onoga ko je već izvršio krivično delo, nego generalna prevencija kriminaliteta, da drugi ljudi ne bi vršili krivična dela, pogotovo ovako gnusna krivična dela, gde svirepost treba da je, kako se kaže u jednoj presudi Vrhovnog suda, posebnog intenziteta, jer morate zaista biti krajnje svirep čovek pa da izvršite neko od ovih krivičnih dela.

Dakle, ja želim da vam kažem, gospođo Kuburović, da ćete sutra, što se tiče glasanja, imati punu podršku poslaničke grupe SNS i svih drugih poslaničkih grupa koje čine skupštinsku većinu. Verujem da će i neki drugi glasati za ovaj predlog zakona. A, ovo sam morao da kažem, jer se zaista ježim i grozim se tog licemerja koje dolazi iz jednog dela pravosuđa koje kaže - ne smete da komentarišete sudske presude, ne smete da komentarišete ništa što se tiče pravosuđa, ali zato mi možemo svakog dana sa jedne televizije, koja je očigledno u ulozi opozicije u Srbiji, da najbrutalnije napadamo i vređamo poslanike, ministre u Vladi, predsednika Republike itd.

Ne znam kad je radno vreme tog sudije Majića? Kako je mogao u radno vreme, umesto da sedi u svom sudu, da bude na televiziji N1? To je jedno pitanje za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Kakva je to sloboda, u kojoj to evropskoj zemlji ima da sudija Apelacionog suda pojavi se na televiziji i kritikuje poslanike koji će da donesu zakon? Da li to ima u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji? To nema nigde. Ovde samo pojedinci sebi daju za pravo zato što misle da imaju podršku nekih koji su van ove skupštine, a koji su objektivno mnogo moćni i mnogo jaki.

Donošenjem ovog zakona mi im poručujemo - neka su jaki i neka su moćni, ali mi smo jači. Država Srbija je jača i od sudije Majića i od onih koji stoje iza sudije Majića, a pogotovo će biti jača i mi ćemo u praksi to da pokažemo da smo jači i od siledžija i od ubica i da je ovo, nadam se, to sam rekao i neki dan na konferenciji za novinare, nadam se kao čovek da je ovo poslednji zakon koji ova ili bilo koja druga Narodna skupština u Republici Srbiji donosi, a koji se kolokvijalno zove po imenu jednog ubijenog deteta. Nadam se da više neće biti potrebe da donosimo nikakve ni Tijanine, ni Zojine, ni Aleksine, niti bilo kakve druge zakone, a da će ovi pametnjakovići, poput sudije Majića, konačno početi da rade svoj posao. Bilo bi mu bolje da čita zakone, da prati malo zakonodavstvo EU, za koju se toliko zalaže, nego što sa jedne otvoreno opozicione televizije kritikuje narodne poslanike i kritikuje Vladu Republike Srbije.

Dakle, gospođo Kuburović, puna podrška za ono što radite. Glasaćemo svim srcem za to da se najstrože moguće kazne oni koji su spremni da počine ovako gnusna krivična dela.