Hvala, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Gospodin Mirčić kaže da niko nije procesuiran. Čudi me, gospodine Mirčiću da ne znate da je procesuran Borislav Novaković, zbog malverzacija sa gradskim građevinskim zemljištem i sa nekretninama u Novom Sadu. Dakle, izrečena je pravosnažna presuda.

Što se tiče Božidara Đelića, Mlađana Dinkića i svih ostalih koje ste naveli, koji su upropoštavali državu Srbiju od 2000. do 2012. godine, njih je Aleksandar Vučić pobedio na izborima, on je srušio taj režim, ne vi.

Dakle, Aleksandar Vučić je sprečio da Srbijom i dalje upravljaju ljudi poput Božidara Đelića, svih onih drugih koji su došli na vlast 5. oktobra 2000. godine. To je njegov uspeh.

Aleksandar Vučić je izgurao Mlađana Dinkića iz Vlade Republike Srbije, ne bilo ko drugi i SNS je na to ponosna. Slažem se sa onim što vi i vaše kolege, na kraju krajeva i mi poslanici SNS vrlo često ističemo, policija uradi svoj deo posla, tužilaštvo uradi svoj deo posla, ali zapne u sudu. To je problem.

To je problem, zato što postoje sudije kao što je sudija Majić koji otvoreno opstruiše državu Srbiju, misleći da imaju moćne sponzore i zaštitnike, koji im omogućuju da rade sve ono što hoće. To je dan od razloga.

Drugi razlog je po meni taj što se nezavisnost sudova pogrešno tumači i pogrešno shvata. Sudija je nezavisan samo kada je u pitanju postupanje u konkretnom predmetu, u smislu da niko na njega ne može da vrši pritisak, da donese ovakvu ili onakvu presudu, ali sudija ne može da bude nezavistan od Ustava, zakona.

Sudija ne može da bude nezavisan, na kraju krajeva, formalno pravno može, ali suštinski ne bi trebalo, ni od sudske prakse koja postoji u Republici Srbiji, jer nas ta različita postupanja u suštinski, istovetnim predmetima jako mnogo sprečavaju da dostignemo željeni nivo pravde u našem društvu, tako da tu ima mnogo problema, što se tiče pravosuđa.

Ministarka pravde je toga svesna, i mi smo toga svesni kao i vi.

Što se tiče političkog dela vašeg izlaganja, SNS je ta koja je sprečila da oni koji su pljačkali državu Srbiju do 2012. godine, to i dalje čine i to je istorijski uspeh SNS i Aleksandra Vučića.

Hvala dr Martinoviću.
Reč ima Milorad Mirčić, pravo na repliku.

Ne bih želeo da se ovo pretvori u licitiranje i koji je predstavnik veći lopov, da li je to Božidar Đelić ili pomenuti Borislav Novaković.

Suština je u sledećem. Vi gubite iz vida gospodine Martinoviću jednu veoma bitnu činjenicu. Taj režim je smenio Tomislav Nikolić. Tomislav Nikolić, izabran za predsednika i na talasu te pobede, SNS je došla na vlast, a pobedio je tako što je rekao da će sve ove koje smo i vi i ja nabrojali, da će ih procesuirati i da im je mesto u zatvoru, i Đelića, i Vlahovića, i Dinkića i sve redom.

Nije to tako davno bilo da bi kod nas zavladala tolika zaboravnost. Naravno, vi imate puno pravo da istaknete sadašnjeg predsednika vaše partije, što nije sporno da ima određenu ulogu.

Ali, pravi primer ste naveli, pa on je taj svoj trijumf, Aleksandar Vučić započeo na tome što je sa govornice Skupštine Srbije tada govorio da, čim dođe na vlast u zatvor će ići Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Vlahović i svi ostali.

Oni se šetaju slobodno. To što je Mlađan Dinkić izmešten iz Vlade, on je na čelu Odbora za koordinaciju saradnje sa Arapskim Emiratima. Kakva je tu kazna?

Gde je tu odgovornost? Gde vam je Božidar Đelić?

Znate, mi pričamo o borbi protiv korupcije i o kriminalu. To vam je kao onaj statistički izveštaj MUP, pa kaže u tom i tom procentu, visokom procentu sprečili smo kriminal, a tu ulaze i oni sitni mali džeparoši i oni gladni što su ukrali kilogram hleba i oni što su počinili mala krivična dela. Čovek kada to gleda, bude fasciniran.

Ovde su krupne zverke. Dokle god ne bude toga, mi možemo da pričamo samo priče, da licitiramo ko je od njih veći kriminalac. Po nama, srpskim radikalima svako je kriminalac ko je u korupciji, ko je korumpiran, podmićen, ko je u kriminalu, svako treba da odgovara pred sudom, pa taman bila njegova stranka na vlasti ili opoziciji, ili se odavno ne bavi više politikom.

To su državne pare, to je društvena svojina. Oni su narod ojadili i mi se sada pravimo kao da ništa nije bilo, sada ćemo doneti zakon, a jedno od žarišta korupcije je upravo i parlament. Zašto? Zato što nije regulisano statusno pitanje poslanika i pred kraj mandata svakog, dolazi do pretrčavanja, preletanja iz poslaničke grupe u poslaničku i na taj način se krivotvori sve ono što se zove donošenje zakona i sve ono što je zakonodavna vlast. Hvala.

Hvala kolega Mirčiću.
Pravo na repliku takođe ima dr Martinović.

Gospodin Mirčić je malo bio anahron jednim delom u svojoj diskusiji, zato što je spominjao društvenu svojinu. Društvena svojina kao pravna i kao ekonomska kategorija kod nas ne postoji već dugi niz godina, ali nije to toliko važno.

Ono što je gospodine Mirčiću važno da se naglasi, Aleksandar Vučić nije taj koji izriče pravnosnažne presude. Vi ste bili svedoci kao što su bili i svedoci svi građani Srbije koliko je ljudi za koje je postojala osnovana sumnja da su izvršili različita krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, uhapšeno, policija dostavila dokaze tužilaštvu, tužilaštvo pokrenulo istragu i na kraju je sud te ljude, u jednom dobrom broju slučajeva oslobodio. Ali, da sada ne bi ispalo da se ja sada mešam u rad sudova i da vršim pritisak na sudije.

Moraju građani Srbije da razumeju da je zadatak policije da pribavlja dokaze, a na sudu je da ceni te dokaze, da ih uzima u obzir ili da zauzme drugo stanovište pa da kaže da oni nisu relevantni. Ali ne može Aleksandar Vučić da bude kriv zato što je po vama ovaj ili onaj kriminalac na slobodi. Prosto ne može. Aleksandar Vučić nije sudija, kao što ni vi ni ja nismo sudije. Izvršna vlast ne sudi. Izvršna vlast, odnosno jedan deo izvršne vlasti, a to je policija, pre svega pribavlja dokaze. Tužilaštvo goni učinioce krivičnih dela, a sud je taj koji na kraju krajeva daje svoju konačnu reč i izriče pravnosnažnu presudu.

Ja mislim, pošto ste spomenuli Tomislava Nikolića, gospodine Mirčiću, da vas u stvari suštinski boli jedna druga stvar, što je Tomislav Nikolić a ne vi ispunio zavet Vojislava Šešelja kada je odlazio u Hag 2003. godine, kada je rekao – ja idem tamo da pobedim Haški tribunal, a vama ostavljam u zadatak da srušite dosovski režim. I eto igrom istorijskih prilika upravo je čovek koga vi očima ne možete da vidite ispunio zavet predsednika vašeg stranke, kao što ste i sami rekli, eto on je srušio taj omraženi dosovski režim, a ne vi.

Hvala doktore Martinoviću.
Pravo na repliku Milorad Mirčić.

Dobro da ste me podsetili gospodine Martinoviću. Tada kada se to dešavalo bili smo u istoj stranci, bio nam je predsednik Vojislav Šešelj. Ali to je nebitno.

Tomislav Nikolić je na neki način fenomen kada je u pitanju rušenja prethodnog režima. Izbori i glasanje je trajalo sve do 20,00 časova, a on je u 17,00 časova pobedio. To do sada u novijoj istoriji nije zabeleženo, istoriji izbora da je EU čestitala Tomislavu Nikoliću u 17,00 časova njegovu pobedu. I sami ste, kao i ja izražavali sumnju, vezano za to. Da li je on oslobodio se tog dosovskog režima, pa evo i dan danas imate ostatke tog dosovskog režima, koji su vam koalicioni partneri. Znači niste u pravu. Mi bi voleli da jeste. Da se oslobodilo, da su svi procesuirani, ne svi bukvalno, nego oni koji su nosioci kriminalnih radnji, ali ili nemate hrabrosti, ili kako to ovde želite da istaknete da je sudstvo nesposobno, samo nemojte gubiti iz vida i ti dokazi koji dolaze od MUP nisu potpuno valjani. Ne kažem da nisu svi, ali mnogi su sa dosta toga što fali. Zato što i samo MUP ima ostatke tog tzv. DOS. Pa to namerno rade. Vidite sa kakvim se situacijama sve surećete.

Ono što želim da naglasim. Nemamo mi ništa protiv ličnosti bilo koje. To što vi kažete da mi ne možemo Tomislava Nikolića, ili ja da ne mogu očima da ga vidim, niste u pravu. Politička borba je takva koja podrazumeva da se iznosi argumentacija, da se politički obračunava argumentima. Ja vam kažem, a vi ste svedok. Njegova pobeda je i dalje pod znakom sumnje. Jel da nije pod znakom sumnje, zašto mu je Evropa u 17,00 čestitala? Zašto? Zar to nije neka logika stvari da se čovek priupita malo, da kaže da li je to sve pošteno, da li je to časno bilo? Po nama radikalima nije. Saznaće se, kao što je sve prolazno, prolazna je i vlast. Toga ste vi duboko svesni. Doći će do promene kada dođu srpski radikali u situaciju, proverićemo sve, neće ništa ostati tajna. Kao i za kriminal, tako ćemo i to. Zašto što i tu jednim delom i te kako začet kriminal, ali nova vrsta kriminala kojom se služio kupovinom glasova, nameštanjem izbora itd, a sve to zapad gledao, tako što je stavio ruku na oči i kao da nije primećivao.

Hvala kolega Mirčiću.
Pravo na repliku doktor Martinović.
(Vjerica Radeta: A ja?)
Da, vi ćete sledeći. Priznaćete da je realno da pustim i drugu stranu, pa onda vas.

Moram da kažem da ova argumentacija koja se tiče pobede Tomislava Nikolića, odnosno dovođenja u sumnju pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012. godine, koju smo maločas čuli, mene u mnogome podseća na argumentaciju koju vrlo često iznosi Boško Obradović, Bojan Pajtić itd.

Manje, više svi se oni služe tom istom argumentacijom da je pobeda Tomislava Nikolića pod znakom zato što su mu neki zvaničnici EU greškom čestitali pobedu u 17,00 časova, a izbori su okončani, odnosno glasanje je završeno u 20,00 časova. Ono što je činjenica, to je da je Tomislav Nikolić na tim izborima pobedio, sviđalo se to nekome ili ne.

I ono što je takođe činjenica, opet se sviđalo to nekome ili ne, Aleksandar Vučić je prvi političar u Srbiji koji je imao hrabrosti da se zajedno sa svojim saradnicima iz MUP, iz Ministarstva pravde, iz BIA i drugih nadležnih organa i službi uhvati u koštac i u borbu sa ljudima kao što su Kosmajac, kao što je Mišković koji su do 2012. godine bili apsolutno neprikosnovene ličnosti. Ne da neko nije mogao da pokrene postupak protiv njih, nego niste smeli ime da im spomenete.

Mišković je sastavljao Vlade kako je on hteo, pisali su se zakoni kako je on hteo, ministri u Vladi su bili ljudi koje je on direktno postavljao ili kasnije smenjivao.

Svega toga sada nema. Srbija je slobodna država, Srbija je država koja vodi borbu protiv kriminala i korupcije.

Ja ponovo ističem, slažem se sa vama, voleo bih da ima više pravnosnažno rešenih slučajeva iz oblasti korupcije i iz oblasti organizovanog kriminala ali moramo malo pustiti da i vreme odradi svoje. Na pragu smo krupnih reformi. Kada je u pitanju naše pravosuđe, ja se nadam da će i te reforme dati svoga efekta kada je u pitanju procesuiranje onih slučajeva koji dolaze iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije.

Što se tiče pobede nad DOS-ovskim režimom, možemo mi sada da pričamo šta hoćemo. Ono što je činjenica da nije bilo promena 2012. godine, pitanje je da li bi Srbija danas, uopšte postojala kao država, jer je situacija, ekonomska, finansijska, politička bila takva da je, praktično, Srbija kao država bila na rubu propasti i da nije bilo tog istog Aleksandra Vučića i njegovih hrabrih reformi koje su započele krajem 2013. i početkom 2014. godine, nikada Srbija ne bi bila ovako ekonomski uspešna kao što je danas, nikada ne bismo imali ovoliko investicija, ovoliko novih radnih mesta, nikada ne bismo imali nove tunele, nove mostove, nove autoputeve kao što je ovaj kroz Grdeličku klisuru.

Ništa od svega toga ne bi bilo, bili bismo jedna mala Balkanska mračna državica u kojoj tajkuni caruju, u kojoj se jedino oni pitaju, ne bi bilo ništa od ovoga čega smo danas svedoci, da smo jedna od ekonomski najnaprednijih država i to je veliki uspeh i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. Bilo bi dobro i ja se slažem sa vama u tome i svi se slažemo da je ekonomski napredak Srbije bude praćen i napretkom kada je u pitanju borba protiv kriminala ili korupcije, ali tu je presudna uloga sudova. Ja se nadam da će sudije imati dovoljno društvene svesti i odgovornosti da shvate i da razumeju da su krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, iz oblasti korupcije rak rana srpskog društva i da nam one bukvalno jedu ta krivična dela koja nisu procesuirana, jedu deo rezultata koji postižemo na ekonomskom planu.

Dakle, Srpska napredna stranka želi borbu na dva koloseka. Jedan je borba za ekonomski preobražaj Srbije, to nam je pošlo za rukom, a drugi kolosek je bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije i tu ukazujemo na značaj pravosudnog sistema u Republici Srbiji i tu ukazujemo na značaj svakog pojedinačnog sudije koji postupa u predmetima korupcije i u predmetima organizovanog kriminala.