Pravo na repliku koleginica Vjerica Radeta. Izvolite.

(Vjerica Radeta: Prvo, Nemanja Šarović. Kao pali ste sa Marsa…)

Koleginice Radeta, nisam pao sa Marsa, nego mi je kolega Milićević rekao po kom redosledu.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Nema potrebe da me vređate.

Pravo na repliku narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Markoviću, hajde da utvrdimo ko laže. Evo ja vam nudim sledeće – vi ste maločas tvrdili da su mesta u upravnim i nadzornim odborima ponuđena samo predstavnicima SRS. To je lako utvrditi. Nije to bilo u bronzanom dobu, niti u srednjem veku, već pre nekoliko godina.

Predlažem vam sledeće – ako utvrdimo da su ponuđena mesta samo predstavnicima SRS, ja ću podneti ostavku i povući se iz javnog i političkog života. Ako utvrdimo da je ponuđeno i predstavnicima drugih stranaka, da onda to uradite i vi ili makar da priznate da ste slagali, pa vi sad objasnite kako i zašto.

Druga stvar, vi odbore upravne i nadzorne smatrate kao stranački plen za zadovoljenje vaših stranačkih aktivista i botova. Upravni i nadzorni odbori imaju funkciju, a to je upravljanje i nadzor. Mi smo imali po jednog predstavnika u upravnim i nadzornim odborima i pokrenuli smo zahvaljujući tome čitav niz afera. Nismo glasali ni za jednu odluku. Nismo mogli da utičemo ni na jednu odluku, ali smo mogli da dođemo do informacija koje su nam bile od značaja.

Treće, gospodine Markoviću, to je stranački princip SRS i u vreme vlasti koju smo imali u Zemunu koja je bila najbolja moguća preporuka da građani Srbije glasaju za SRS, mi smo svim političkim strankama koje su imale predstavnike u SO Zemun dali deo mesta u upravnim i nadzornim odborima. To je demokratija i to pokazuje kako radikali tamo gde su većinski vlast, kako se mi ophodimo prema političkim protivnicima.

Dakle, mi ništa ne proglašavamo državnom i službenom tajnom, nego dajemo mogućnost izabranim predstavnicima građana da kontrolišu ono što rade oni koji su na vlasti i to je po mom mišljenju najbolji mogući princip.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Pravo na repliku. Izvolite.

Tačno je ovo što je kolega Šarović rekao da smo mi kada smo bili vlast u Zemunu i kada je predsednik bio Vojislav Šešelj, predsednik Opštine Zemun, da smo svim strankama koje su bile u lokalnom parlamentu dali određen broj, srazmeran broj mesta u upravnim odborima i svaka odbornička grupa je imala svoju sekretaricu, i svaka odbornička grupa je imala posebnu kancelariju i svaka odbornička grupa je imala rezervisano mestu u Zemunskim novinama da piše šta god hoće o vlasti najgore, najbolje, šta god hoće.

Mi odlično znamo i ne samo da znamo, nego tamo gde smo u prilici sprovodimo demokratske principe za razliku od vas koji to ne znate, a pominjati ko je uzeo od koga pare, a da to govori neko ko je član stranke koja četiri godine nije iz budžeta dobijala nijedan jedini dinar, a potrošila ne zna se koliko, od prostorija, prevoza, kampanja itd, od dobrovoljnog priloga malo sutra, ne nego se zna, javna tajna je i gde je Pariz, i gde je „Ric“ i gde je sedeo Stanko Subotić i Milo Đukanović i sa kime su sedeli i koliko je para ko dobio i toplo vam preporučujem – nemojte počinjati o tome.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Kaže jedan od prethodnih govornika, spominjao je neka srebrna vremena, bronzana vremena, ja znam da je ono vreme za njega bilo zlatno vreme. Vreme kada je učestvovao u Đilasovim upravnim i nadzornim odborima i ovde pokušava nama da prikači to da mi smatramo upravne i nadzorne odbore stranačkim plenom ili kako je on to već rekao.

Pa on je ovde jedini koji upravne odbore, članstvo u upravnim i nadzornim odborima doživljava kao stranački plen, jer hrli u njih. On je jedini koji je pristao da bude deo Đilasove koalicije, zarad upravnih i nadzornih odbora. A, onda je genijalno smislio jedno obrazloženje koje glasi, od prilike – mi smo hteli da kontrolišemo tamo to, mi smo hteli da utvrdimo eventualne malverzacije ili nezakonitosti u radu tih javnih preduzeća.

Mogu da ga pitam a, koje si to nezakonitosti tamo utvrdio? Koje ste vi to informacije dobili u članstvu u tim upravnim i nadzornim odborima? Koju ste aferu razotkrili, koju nezakonitost, koju malverzaciju? Gde ste to objavili? Hajde da pitamo Dragana Todorovića, koji je svojevremeno pitao Vojislava Šešelja - kako to, da Nemanja Šarović ulazi u koaliciju sa Đilasom? Po kom osnovu? Ko je dao saglasnost za to, ko je dao dozvolu? Nijedan stranački organ u tom trenutku nije raspravljao o tome. Pitamo Dragana Todorovića da li je to istina ili ne? Siguran sam da će reći istinu. Nijedan stranački organ o tome nije raspravljao. I on je pitao Šešelja, - otkud Šarović u koaliciji sa Đilasom i ko mu je to uopšte dozvolio? I ne samo Šarović.

I za kraj, opet nismo dobili odgovor na pitanje - šta je sa 350 hiljada evra? Jel dobio ili nije u Šaperovoj kancelariji? Gde je potrošio te pare? Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Nemanja Šarović.

Hajde da krenemo gospodine Markoviću od kraja.

Ako, sam dobro shvatio, vi tvrdite da sam ja dobio 2012. godine u Šaperovoj kancelariji iznos od 350 hiljada evra. Da li je to tačno?

(Aleksandar Marković: Ja pitam.)

Da li to tvrdite?

(Aleksandar Marković: Ja pitam.)

Da li to tvrdite a, vi tvrdite i pitali ste gde sam ih potrošio, rekli da je bilo zlatno doba i tako dalje. Da li vi tvrdite ili ćete odmah priznati da ste i to slagali?

(Aleksandar Marković: Pitam.)

Ja vas pitam da li tvrdite da sam ja primio neki novčani iznos, konkretno 350 hiljada evra, u Šaperovoj kancelariji 2012. godine? To ste dva puta ponovili. Izvolite, recite, da li stojite iza toga ili ne? Da li stojite iza toga?

(Aleksandar Marković: Pitam.)

Da li stojite iza toga?

(Aleksandar Marković: Pitam.)

Pitate, a mogu ja, pazite, ja sam veoma talentovan gospodine Maroviću. Ja mogu da vas pitam - da li ste vi nešto radili iza kuće, da li ste nešto pojeli? To mogu da vas pitam. Jel to legitimno pitanje?

Dakle, vi ste, podsetiću vas u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vodite računa šta govorite. Dakle, ako ćete se baviti takvim bezočnim lažima i takvim optužbama, onda makar stanite iza njih. Nemojte da vas savetuju ti koji vam dobacuju, to nije dobro. Dakle, budite prisutni, vi ste ipak nekad bili radikal i nadam se da ste makar malo od tih principa zadržali, makar malo.

Pitali ste, pošto sam ovo shvatio da ste slagali i da to više nećete ponavljati u javnosti, dakle, pitali ste koju smo aferu objavili? Pokrenuli smo na primer aferu „Veliki brat“ i objavili u 100.000 primeraka specijalnog izdanja „Velike Srbije“ koje smo podelili u Beogradu, gde smo u ono vreme kada je krenuo „Veliki brat“ objavili da je Dragan Đilas zloupotrebio prostor u Pionirskom gradu. Konkretna dokumenta pribavili i optužili ga za to. To je vreme kada vi niste smeli da izgovorite ime Dragana Đilasa ili ste to činili sa strahopoštovanjem, jer je on taj koji vam je davao i medijsku i finansijsku podršku.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Pravo na repliku Vjerica Radeta, izvolite.

Ja ću samo da postavim jedno pitanje kolegi Markoviću koji je ovde pitao gde je nešto, gde su neke pare itd. odnosno dva pitanja.

Jedno – zna li ko je Arno Danžan? Drugo – gde je milion evra Caneta Subotića?