Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 63 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Milena Ćorilić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o glavnom gradu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Zoran Kasalović, Bojan Stević, Žikica Nestorović, državni sekretari u Ministarstvu, Saša Mović, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izvešaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, podneo sam amandman i praktično predložio jednu intervenciju koja je sasvim jasna, logična i nužna i usklađena sa onim što predlog koji ste dostavili ovoj Skupštini u daljem toku podrazumeva.

Naime, intervencija se odnosi na budući stav 6. i stav 8. člana 4. zakona u kojem ste predložili da komunalne mreže na teritoriji grada Beograda mogu biti u svojini vršioca komunalne delatnosti, čiji je osnivač grad Beograd, odnosno kome je grad Beograd poverio obavljanje delatnosti.

Moj predlog se odnosi na to da komunalna mreža može biti u svojini i vršioca komunalne delatnosti onog preduzeća čiji je osnivač gradska opština grada Beograda, jer već u sledećem članu, koji ste predložili, vi otvarate i ostavljate mogućnost da gradske opštine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin pod određenim uslovima mogu biti osnivači javnih komunalnih preduzeća.

U skladu sa tim, ovakva odredba je po mom skromnom mišljenju nužna, kao što je nužno da i u budućem stavu 8, tamo gde kaže da javna preduzeća, čiji je osnivač grad Beograd, dodao bih reči „ili gradska opština“ grada Beograda, imovinom grada Beograda upravljaju, raspolažu u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i drugim aktom nadležnog organa.

Znači, gradske opštine sa šireg gradskog područja, uključujući opštinu Obrenovac, iz koje dolazim, imaju ovlašćenje da obezbede uslove za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti na svom području.

Iz toga su isključeni linijski prevoz putnika i ZOO Higijena i za njihovo obavljanje su i do sada mogli, a i po predlogu koji ste dostavili Skupštini, i ubuduće će pod određenim uslovima, moći da organizuju obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom i propisima grada Beograda.

Osim toga pojedine gradske opštine, koje su ranije bile prigradske, a imam utisak, imale mnogo bolji i stabilniji status nego od 2007. godine, kad je izmišljen naziv gradske, su ogromna sredstva kako same sredine, i tada lokalne samouprave, već i građani sa tih teritorija ogromnu imovinu uložili u svoju ličnu imovinu, uložili u imovinu javnih komunalnih preduzeća.

Iz tog razloga smatram da ne postoji, ne samo prepreka, nego već postoji izuzetna potreba da se ovaj amandman usvoji i da se omogući da i ta preduzeća koja postoje ili za koja će se dati saglasnost za osnivanje u budućnosti mogu da koriste i raspolažu imovinom koju su već do sada stekli ili koju će u budućem periodu steći.

Hvala.

Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsedavajući.

U ovom amandmanu se govori o imovini Grada Beograda, koja obuhvata dobra u opštoj upotrebi, dakle, puteve, trgove i javne parkove, komunalnu mrežu, pokretne i nepokretne stvari, kulturna dobra, itd.

Danas se suočavamo sa jednom pojavom o kojoj mislim da treba i govoriti u parlamentu, a koja je neočekivana ako uzmemo u obzir da je glavni akter jedan predsednik opštine. Dakle, složićete se, ne očekuje se baš od jednog predsednika opštine da se protivi da ta opština i Grad Beograd uopšte da napreduju, da se razvijaju i da budu, praktično bolje i lepše mesto za život.

Marko Bastać ometa radove na Trgu Republike tako što sklanja ograde, on dovede svoje odbornike da se šetaju na mestima gde se izvode radovi, čupa i sklanja saobraćajne znakove i druge znakove i signalizaciju. Na taj način on, ne samo što, verovatno produžava rok za završetak tih radova, nego pravi dodatne troškove, na kraju krajeva, zloupotrebljava svoju funkciju i svoj položaj da bi svojim performansima vršio političke pritiske na gradsku vlast u Beogradu. Znači, radi se o čistoj zloupotrebi položaja.

Sa druge strane, danas čujem da će se sprovesti referendum, potpuno protivno zakonima i pravilima prakse. On će poslati ljude da obilaze stanove, da obilaze kuće, da obilaze stanovnike opštine Stari Grad i vrlo je jasno da se radi o još jednoj zloupotrebi položaja u nizu zloupotreba položaja koje je sproveo i svakodnevno sprovodi Marko Bastać, kao predsednik opštine Stari Grad.

Pošto raspravljamo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu, smatram da građani treba da čuju šta se radi, na koji način se radi i da će biti zloupotrebljeni i iskorišćeni u toj navodno političkoj borbi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Podržao bih amandman gospodina Komlenskog i napomenuo bih određene stvari, konkretno vezano za Grad Beograd, za rubna područja gde ima veći broj sela. Blizu 300 hiljada ljudi žive u tim područjima i tim ljudima u tim našim selima u okviru Grada Beograda mora se obezbediti, što se kaže, bolji uslovi, jer ti se ljudi bave ozbiljno poljoprivredom, rade ono što je bitno da se hrane svi građani ovde u Beogradu. Tako da ću ja podržati amandman gospodina Komlenskog.

Normalno, mislim da je potrebno i da stavimo veću pažnju za naše ljude koji žive u tim rubnim područjima, našim selima na teritoriji Grada Beograda. Konkretno, ja kada govorim uvek se govori dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig. Juče je koleginica Verica rekla da tu i jeste najlepša opština, ali nema sud, nema ovo, nema ono, ali smo svedoci da je Grad Beograd najlepši grad na svetu.

Prema tome, ja ću podržati amandman i mislim da je ovaj zakon dobar, da je ovaj zakon odličan i da stavljamo veći akcenat našim ljudima koji žive na selu u rubnim područjima Grada Beograda zato što ima blizu 300 hiljada ljudi koji tamo žive. Hvala još jednom.

Replika, koleginica Radeta.

Ja nisam juče govorila o glavnom gradu, to je danas na dnevnom redu, juče sam samo rekla, iznela jednu činjenicu da Svrljig za kojeg kolega Milija kaže da je najlepša opština u Srbiji i zaista jeste lepa. Rekla sam i zamolila da se povede računa o nekim budućim rešavanjima problema u pravosuđu, da je Svrljig jedna od opština koja nema sud, koja nema notara, koja, faktički, ne može da poštuje zakone. Evo, recimo u predizbornoj kampanji, tamo se overavaju potpisi i dalje u mesnim kancelarijama i u opštini što je dobro, samo nije dobro što nije u celoj Srbiji.

Zašto Svrljig kao tako lepa opština nije u centru pažnje na nivou Republike, pa da se zaista uredi na način kako to propisuju zakoni koji se bave time. Ako nemaju notara, oni nemaju gde da overe, moraju da idu u Niš da overavaju, recimo, kupoprodajne ugovore i to nije dobro.

U tom smislu sam ja pominjala Svrljig i naravno ništa loše što se tiče lepote Svrljiga, ali odnos republičke vlasti prema Svrljigu, bar kada je u pitanju pravosuđe mora biti malo bolji i ozbiljniji.

Zahvaljujem.
Kolega Miletiću, želite repliku? Izvolite. (Da)

Zahvaljujem se.

Normalno, kada govorimo o najlepšim opštinama, Svrljig jeste najlepša opština. Što se tiče ovih problema koje je navela koleginica Vjerica, to jesu fakat problemi da ne postoji sud, ali u jednom delu to je rađeno 2010. godine, rađena je i mreža sudova gde je skinuta ta, naš sud u Svrljigu koji je postojao, ali sa druge strane ja mogu da kažem da veliki broj ljudi i najveći broj ljudi u Svrljigu to su ljudi koji su pošteni, koji su vredni, marljivi, tako da možda sud nije ni potreban.

U krajnjem slučaju vezano za notare, ja očekujem u narednom periodu da će imati notare, završila je jedna pravnica taj notarski ispit i očekujem da će taj notar biti vrlo brzo u Svrljigu, s tim što je potrebno da svaka lokalna samouprava ima sve ove potrebne stvari i ja ću se normalno zalagati kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i predstavnik naroda koji živi u Svrljigu i podržava politiku razvoja i decentralizaciju Srbije normalno, Ono sve što je potrebno za sve nas, da svaka opština mora imati sve one potrebne stvari, a to se već i podrazumeva. Hvala, još jednom koleginici Vjerici, koja je potvrdila da je Svrljig najlepša opština u Srbiji, ali sa druge strane, ovo jeste jedan od problema koji moramo rešavati u narednom periodu, ali to, će se rešavati onako kako dolazi vreme.

Sa druge strane, mi tim našim opštinama moramo obezbediti više radnih mesta i uslove za dovođenje investitora, a svedoci smo da veliki broj investitora dolazi na jugoistoku Srbije i očekuje da će doći neki ozbiljniji investitor i kod nas u Svrljigu.

Hvala još jednom, uvažena koleginice Vjerice.