Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva spoljnih poslova i glasi – šta će, dakle ne da li će nego šta će Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova preduzeti povodom nečuvenog incidenta i skandala koji se dogodio juče, koji je napravila visoka službenica ambasade Crne Gore u Turskoj, gospođa Mirna Nikčević, koja je, dakle, i za naše balkanske prilike, čak i za ratna vremena izjavila nešto što i tada, dakle u vreme sukoba na prostoru bivše Jugoslavije nismo mogli čuti od najviših službenika ili zvaničnika i službenika država koje su međusobno ratovale?

Ona je, dakle, komentarišući veliki narodni skup, Sabor ispred hrama Hristovog spasenja u Podgorici 15. jula, između ostalog, rekla, napisala – iskreno, zapalila bih hram i sva goveda tamo. Ja se izvinjavam, ovo je dosledni citat – zapalila bih hram i sva goveda tamo. Dakle, tamo su bili visoki jereji Srpske pravoslavne crkve, Mitropolije i drugih eparhija, hiljade vernika, sveštenstvo.

Dakle, ne neki pubertetlija, ne neki uspaljeni anonimni komentator na nekoj društvenoj mreži, već prvi savetnik, dakle drugi čovek ambasade Crne Gore u Turskoj izjavljuje da bi zapalio hram Hristovog vaskrsenja i sve one ljude okupljene tamo.

To je suviše velika, krupna stvar da bi se mogla ignorisati i zato moje pitanje glasi - ne da li će, nego šta će i zašto već sada, u ovom trenutku dok ja o ovome govorim, naša Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova nisu preduzeli, ne neke, nego vrlo oštre i najoštrije mere?

Jasno je da, i u ostalom Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore se jeste ogradilo od toga, ali ovo jeste nešto što je mnogo važnije i mnogo strašnije da bi moglo proći samo na takav način, a pogotovo da je moglo proći bez jasnog demarša i nekog konkretnog poteza Vlade Srbije. O tome bi se moglo široko pričati, ali želim da ovo vreme iskoristim da postavim još neko pitanje i pokrenem još neku temu.

Moje drugo pitanje ide, takođe, na adresu Vlade Srbije i ja bih molio jedno preciziranje, odnosno od nadležnih organa i službi, ko pregovara, ko zvanično ispred Srbije pregovara sa predstavnicima Prištine u Briselu?

Dakle, ko je šef pregovaračkog tima, ko je ovlastio, dakle kojom odlukom, prosto da se meni kao narodnom poslaniku, a i javnosti dostavi ta odluka kojom je dato ovlašćenje tome ko vodi pregovore?

Mi smo videli izveštaj Kancelarije na ovoj posebnoj sednici, čuli smo predsednika Republike koji je podneo usmeni izveštaj. Dakle, ja ne znam na kraju krajeva ni o čemu se glasalo, da li o tom pismenom izveštaju Kancelarije i Marka Đurića ili o tom izveštaju Aleksandra Vučića, ali šta god je u pitanju, voleo bih da se tu, mislim da ne bi škodilo, da se unese neophodna i nepostojeća doza transparentnosti u pogledu ovlašćenja naših pregovarača, kada već ne znamo koja je platforma sa kojom, na kojoj pregovaraju, onda barem da vidimo ko su ti koji zvanično pregovaraju.

U vezi sa tim još samo jedna napomena. Naša strana, šta god to značilo, ali predstavnici pregovarača Beograda stalno ističu da su oni spremni da nastave razgovore ako se ukinu takse, ako Priština ukine takse. To je, naravno, legitiman zahtev, ali se toliko o tome priča u poslednje vreme da ja imam osnovani strah ili bojazan da se čitava priča oko platforme i oko pregovora sa Prištinom u vezi sa Kosovom i Metohijom ne pretvori u to da oni nama konačno ukinu takse ili barem suspenduju važenje tih taksi i eventualno obećaju ono što su trebali da ispune još pre pet, šest godina, onu Zajednicu srpskih opština, a da za uzvrat onda Srbija, odnosno srpska strana prihvati sve što se od nje traži u pogledu pravno obavezujućeg sporazuma.

Dakle, jeste, legitiman je zahtev za ukidanje taksi, ali se ne može svesti čitava priča i čitava strategija Srbije i Vlade u Beogradu na takvu stvar koja nije smela da se dogodi, a kamoli da ona sada bude nešto od čega zavisi da li će pregovora uopšte i biti, da li će sporazuma biti.

Dakle, da nam ne bude da ispunjenjem nečega što je stara obaveza od pre pet, šest godina iz Briselskog sporazuma, zamažu oči i da se to onda predstavi srpskoj javnosti kao neki veliki uspeh.

Poslednje, pošto vreme polako ističe, samo za Komercijalnu banku i privatizaciju Komercijalne banke, ministarstvo finansija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?

Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.

U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.

U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.

Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.

Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.

Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.

U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.

Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.

Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li će Tužilaštvo pokrenuti postupak protiv izvesnog Jove Bakića, koji je u javnosti predstavljen kao sociolog, a zbog pozivanja na revoluciju i pretnje nekim dugim cevima.

Zašto ovo pitam? Zato što se u delu javnosti, u delu medija koje kontrolišu Đilas, Šolak i ostali, a povodom policijskog saslušavanja dotičnog Bakića, koji se predstavlja kao sociolog, danima već spekuliše i stvara histerija o nekakvom napadu na tog Jovu Bakića, kako je to, tobože, ugnjetavanje, kako je to gušenje slobode izražavanja, represija i ostale nebuloze.

Šta se zapravo desilo? Taj Jovo Bakić, sociolog, je u više navrata prizivao revolucije, revolucionarne sudove, prebijanje političkih protivnika, jurnjave po ulicama i slične scenarije u Srbiji, a kap koja je očigledno prelila čašu bila je izjava o dugim cevima, i to u kontekstu upada dela opozicije u zgradu RTS-a.

Evo kako to izgleda otprilike – Jovo Bakić, Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ovo je izjavio 1. januara 2019. godine. Kaže – režim je duboko kriminalizovan u svojoj srži mafijaški. Njihova je stvar da li će im suditi nezavisni ili revolucionarni sudovi. Njihova pamet pokazuje da će im suditi revolucionarni sud. To kaže Jovo Bakić.

Onda, isti Jovo Bakić kaže – voleo bih da ih jurimo po ulicama, jer oni to zaslužuju. To je revolucija, ali bojim se da ne postoji kritična masa za to.

On se žali kako ne postoji kritična masa, pa kaže – ja bih voleo da ih jurimo po ulicama, ja bih to voleo. Na pitanje voditelja, da li je to onda revolucija, on je odgovorio - da, ja bih to voleo.

Onda kaže, sad citiram - da su imali duge cevi pa da upadnu, pa, ako upadate tamo šta ćete bez dugih cevi. Šta je vaš cilj? Idete tamo i onda vašem kolegi upere dugu cev u glavu i kažu čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u javni servis, šta ćete tamo.

Dakle, ovo su citati Jove Bakića. Zamislite da je ta protuva, taj Bakić, sve ovo izjavio u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, odmah bi bio uhapšen, odmah bi bio procesuiran. On otvoreno poziva na revoluciju, na prebijanje političkih protivnika, preti da će juriti po ulicama. Verovatno mu je to ostalo od onog 5. oktobra, kada su upravo dugim cevima upadali i institucije države, kada su palili zgrade i prebijali ljude na ulicama. I, nikom ništa. Tužilaštvo ćuti. Policija je, doduše, obavila saslušanje, a onda kreće medijska hajka i medijska kampanja kako vlast zloupotrebljava policiju, kako se obračunava sa neistomišljenicima, kako je Vučić diktator, kako je Vučić Hitler, itd. Sve to gledamo ovih dana na Đilasovim medijima. Ja pratim sve medije, pa tako ponekad upalim i taj N1, uglavnom zbog vremenske prognoze, ali tamo imamo svakodnevnu kampanju kako je Bakić sada žrtva režima.

Sećamo se tog Bakića kako je svojevremeno podržavao i onog Sašu Jankovića nesrećnog, i onog tužnog Borka Stefanovića, pa mu je čak i program pisao. Lagao ga je mesecima da izađe iz DS, da napravi neki svoj pokret, ovaj bio dovoljno naivan, naseo, pa to uradio, onda ga ovaj ostavio na cedilu. Zato što mu je stalo da u javnosti gradi imidž vanstranačke ličnosti. Umislio čovek da je mnogo pametan. Sam sebe proglasio za nezavisnog intelektualca i misli da mu je to dovoljno, i može da obara i da pali zgrade, i da obara institucije sistema i da priziva revoluciju.

Ne mogu, a da se ovom prilikom ne setim velikog Slobodana Jovanovića i njegovog dela o poluintelektualcu. Mislim da je upravo imao ovakve pojave na pameti kada je pisao svoje delo, pojave poput Jove Bakića.

Ovde je očigledno da je Bakić najnovija zvezda Saveza za Srbiju. Onu tako, malo po malo, izbace novu zvezdu u etar, setite se onog Šabića. Najviše vole te tzv. stručnjake za sve i svašta, nezavisne stručnjake, pa je bio Šabić, pre njega Saša Janković, pa smo imali ovog sudiju od skoro i njegove nastupe, pa sad imamo očigledno Bakićevih pet minuta. Ovde je već sasvim jasno da je u pitanju jedan širok front u kome učestvuju najrazličitiji faktori, koji imaju najrazličitije uloge. Tako tu neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su opozicioni lideri, neki glume da su sudije, neki glume da su sociolozi, ali je svima jedini zadatak, a to je napad na Aleksandra Vučića i SNS. Zahvaljujem.