Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u proteklih deset dana u Srbiji su održane tri naučne konferencije, odnosno simpozijuma, i to 10. na Univerzitetu odbrane i na Institutu za političke studije, a od 17. do 19. u Nišu međunarodni simpozijum „Istinom do pravde“ u organizaciji Advokatske kancelarije „Aleksić“, Pravoslavne akademije nauka, umetnosti, veština i inovacija Srbije i Asocijacije za bezbednost kritične infrastrukture.

Moje pitanje je usmereno prvenstveno prema predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković. Naime, na ovim naučnim konferencijama postavljeno je pitanje rezultata Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje posledica delovanja osiromašenog uranijuma na ljude i životnu sredinu i o radu skupštinske komisije koja je takođe formirana pre 13 meseci, 18. maja prošle godine u ovoj sali, a koja je takođe trebalo da utvrdi uzročno-posledične veze između bombardovanja, odnosno dejstva osiromašenog uranijuma i bolesti ljudi i oštećenja životne sredine.

Naša predsednica gospođa Maja Gojković je prošle godine od nas tražila jedinstvo i bila je vrlo angažovana prilikom formiranja ove komisije. Mi narodni poslanici smo iskazali jedinstvo jer od 167 narodnih poslanika 166 je glasalo za tu inicijativu. U tim dokumentima je predviđeno da ta naša komisija skupštinska svakih šest meseci izvesti Skupštinu o rezultatima koje je postigla u tih šest meseci. Mi evo posle godinu dana nemamo nikakvu informaciju da li se ta naša skupštinska komisija sastaje, da li ima neke probleme, jer mi kao narodni poslovi to moramo da znamo. Za onu drugu komisiju državnu koju je formirala Vlada takođe imamo potrebna saznanja da ona ništa nije učinila i da ništa ne radi.

Ali, nešto što je simptomatično, gospodo, pored ovih šestomesečnih izveštaja, prvih preliminarni izveštaj koji naša komisija treba da dostavi javnosti je kraj 2020. godine. Ali, gospodo, ovaj Jedanaesti saziv Skupštine Republike Srbije neće biti u ovoj sali krajem 2020. godine, možda će biti neki narodni poslanici, ali odlaskom Jedanaestog saziva odlazi i skupštinska komisija koja je trebalo da saopšti te rezultate. Ja to onda nekako doživljavam ne mogu da kažem kao svojevrsnu prevaru, ali mi koji smo dali potpunu podršku za formiranje te komisije nikada nećemo saznati šta je to ona uradila, jer ona jednostavno neće biti u mogućnosti da saopšti taj izveštaj jer više neće biti aktuelna, neće biti skupštinska komisija.

Želeći da pomognem toj našoj komisiji, angažovao sam se nekoliko puta, i kod doktora Laketića doveo sam u ovu ovde Skupštinu i doktore nauka koji se bave ovom problematikom. Šta je osnovni problem u Srbiji? U stvari, postoji jedno pitanje na koje mi treba da odgovorimo – šta mi to u stvari hoćemo? Da li mi hoćemo da saznamo istinu?

Ako hoćemo da saznamo istinu, gospodo, onda moramo da imamo i da formiramo našu nacionalnu laboratoriju koja će biti akreditovana, koja će imati instrumente koje danas nemamo u Republici Srbiji i gde će svaka žrtva biti individualizovana odnosno dobiti svoje ime i prezime, preko žrtve se uspostaviti ta veza između bolesti i osiromašenog uranijuma i tek tada sve one statistike o kojima govorimo mogu da dođu u obzir.

Oprema koja nedostaje Srbiji košta 600 hiljada evra, a materijal koji je potreban uz tu opremu godišnje će koštati oko 400 hiljada evra. Pa, gospodo, ako smo mogli za jedan Notr Dam da preko noći damo milion evra, valjda možemo za našu decu, naše vojnike i sve ljude iz Republike Srbije.

Ja ne bih voleo da budem u pravu, ali u razgovoru sa ovim doktorima nauka…

(Predsedavajući: Vreme.)

Samo da završim rečenicu.

…sa doktorima nauka došao sam do saznanja da su rezultati katastrofalni, i kod dece i kod odraslih.

Mi kao narodni poslanici moramo učiniti taj prvi korak, da pritisnemo, na kraju krajeva, i Vladu da se nabavi odgovarajuća oprema, da se formira nacionalna laboratorija, jer je prošlo 20 godina. Za 10 godina više nećemo imati koga da ispitujemo.