Počeću, kolege kažu da se čuje i počeću tamo gde sam stao u utorak, pitanje za predsednika Vlade i za ministra finansija, zbog čega država prodaje svoj udeo u Komercijalnoj banci? Reč je o banci koja je jedna od dve, uslovno rečeno, banke sa većinskim ili sa punim državnim vlasništvom i banci koja dobro posluje, banci koja je nakon likvidacije onih državnih banaka početkom 2000. godina bila najznačajnija finansijska institucija u Srbiji. Time se nastavlja, plašim se i dovršava ova fatalna praksa, više vlasti Republike Srbije da rasprodaju državne resurse, da rasprodaju zapravo resurse budućih generacija sa više ili manje dobrim obrazloženjima i sa više ili manje dobrim projektima.

Nezavisno od toga da li će biti postignuta cena koliko se očekuje ili ne, mislim da je pogubna praksa pogotovo u kreditno finansijski institucijama a i drugim, kako bih rekao kompanijama od vitalnog nacionalnog značaja. Tokom ove vlasti je prodato samo protekle godine, prodat je i PKB, prodat je i RTB Bor, još nekoliko preduzeća se sprema sa ove liste i to preporukama MMF-a, čak i uz pohvalu i Fiskalnog saveta kako smo to juče mogli da čujemo.

Mislim da to nije dobro, pogotovo što je, pošteno govoreći, i ova vladajuća većina, između ostalog godinama kritikovala tu praksu, te privatizacije i prodaje, ali sad bukvalno, svega i svačega i najavljivala da će sa tom praksom prekinuti.

To se nije dogodilo. Sećamo se kako se grmelo, ja bih rekao sa razlogom, iz ovih poslaničkih klupa samo sa druge strane, odnosno sa tada opozicione, a sada vladajuće strane kada su likvidirani početkom dvehiljaditih godina na jedan skandalozan način, slažem se, likvidirane vodeće državne banke na čelu sa „Beobankom“ i ostalima.

Dakle, ovo nije tako, daleko od toga, ali je svejedno ovo pogubno, jer bez utemeljenja u nekoj i u nekoliko uspešnih finansijskih institucija domaćih mislim da je uzaludno očekivati da će iko drugi imati više razumevanja za potrebe domaće privrede nego što to ima banka, domaća banka u državnom vlasništvu.

To do dali oni posluju dobro, da li imaju gubitke, da li im je menadžment kvalitetan ili ne, to je odgovornost vlasti, države i onih koji taj menadžment postavljaju.

Podsetio bih vas, takođe, na drugo, tj. na moje prošlo pitanje od utorka, kada sam pomenuo onaj skandal sa izjavom službenice crnogorske ambasade u Turskoj, neću ga citirati ponovo, svi znamo o čemu se radi. Pitanje je bilo, samo da podsetim Ministarstvo spoljnih poslova, ta praksa odgovora je ranije funkcionisala vrlo dobro i na ovih poslanička pitanja odgovori su stizali nekada malo više rutinski, nekada konkretniji, ali da se ne zaturi to moje pitanje. Dakle, prošlo je već nekoliko dana, a ja i dalje nisam čuo, a dozvoljavam da sam možda nešto propustio, nisam čuo niti šta je učinilo Ministarstvo zvanično, Ministarstvo spoljnih poslova, niti sam video da je došlo do obraćanja i zvaničnog izvinjenja Srbiji.

Dakle, to šta će crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova učiniti prema svom službeniku, to je njihova stvar, ali mene zanima šta će država Crna Gora učiniti sa tim u vezi prema državi Srbiji i da li smatraju da postoji neka potreba za nekim gestom izvinjenja.

Ono što je sa tim u vezi još bitno, ja bih podsetio na slučaj, već pomalo zaboravljen, ali i dalje prilično dramatičan, četvorice srpskih intelektualaca na čelu sa gospodinom Bećkovićem, kolegom Mirovićem, Antićem, Rakovićem, dakle kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru. Dakle, četvorici intelektualaca koji imaju više ili manje kritički stav prema vlasti Crne Gore zabranjen je ulazak u državu Crnu Goru i ja stvarno, prvo, želim da vidim šta je naše Ministarstvo spoljnih poslova učinilo sa tim u vezi i da li možda se smatra da postoji potreba za nekim adekvatnim ili analognim potezom ili makar za energičnom intervencijom i maršem u vezi sa tim?

Mislim da je apsolutan skandal da, ne kriminalcima, ne ljudima sumnjive, ne znam, prošlosti ili za koje se smatra da mogu teroristički delovati prema bilo kome, nego ozbiljnim srpskim intelektualcima se uskraćuje mogućnost boravka i ulaska u Crnu Goru. Hvala.