Poštovane koleginice i kolege, danas je svetski dan izbeglica, odnosno dan da se po ko zna koji put podsetimo tragične činjenice da je srpski narod doživeo brutalno etničko čišćenje, sistematsko uništavanje, otimanje i pljačkanje svoje pokretne i nepokretne imovine, otimanje stečenih statusnih prava, brojne i nezapamćene zločina na prostoru bivše Jugoslavije krajem 1990. godina, XX veka.

Sa prostora bivše Jugoslavije proterano je preko milion i 200.000 Srba i drugih građana, od toga 500.000 sa prostora Hrvatske, preko 500.000 sa prostora Federacije BiH i preko 220.000 Srba i drugih Albanaca sa prostora KiM.

Iz tih razloga, naša organizacija Savez Srba iz regiona je uradila jednu evidenciju otete, uništene i druge imovine proteranih Srba i drugih očišćenih građana sa područja današnje Hrvatske, BiH i Slovenije. Ukupno je obrazac za evidenciju popunilo 10.322 porodice, odnosno preko 30.000 oštećenih građana.

Obzirom da je sa prostora današnje Hrvatske i BiH proterano je preko milion Srba. Ovaj podatak se može smatrati jedno veoma reprezentativnom anketom. Nakon popunjenog obrasca urađen je jedan izveštaj sa veoma preciznim podacima o sistematskom uništavanju i otimanju pokretne i nepokretne imovine, otimanju stečenih prava kao što su neisplaćene penzije, dinarska devizna štednja, ne priznati radni staž, hartije od vrednosti, pitanje neadekvatno obnovljene prodane imovine.

Savez Srba iz regiona planira uskoro da ovaj izveštaj pošalje na sve relevantne međunarodne organizacije - UN, EU, Konferenciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savet Evrope i vodeće države sveta. Posebno naglasak dajemo na EU, odnosno evropske institucije, Evropski parlament, Savet ministara spoljnih poslova, Evropski savet i Evropsku komisiju.

Pokušaćemo sve što je u našoj moći da kroz ovaj izveštaj i slanje ovog izveštaja tražimo da evropske institucije otvore suštinski dijalog sa Zagrebom, Sarajevom i Ljubljanom o pronalaženju pravičnog i trajnog rešenja brojnih imovinskih, stečajnih i drugih problema našeg naroda.

Smatram da nije moguće govoriti o trajnom miru i stabilnosti, da nije moguće govoriti o međusobnom poštovanju i uvažavanju ako imamo stotine hiljada građana koji ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava kao temeljnu vrednost EU.

Drugo važno pitanje jeste pitanje rešavanja stambenih pitanja desetina hiljada proteranih Srba koji žive u Srbiji.

Poznato je da naša država, odnosno Komesarijat za izbeglice i migracije realizuje regionalni stambeni program. Više puta sam govorio u javnosti, želim i sada da ponovim, smatram da Komesarijat za izbeglice i migracije i druge nadležne institucije moraju daleko brže, efikasnije i kvalitetnije da sprovode taj program, odnosno da proterani Srbi reše ključno pitanje integracije, pitanje stanovanja, da li kroz stanove, montažne kuće, dodelu građevinskog materijala ili kupovinom seoskih imanja, sasvim je svejedno.

Ono što je veoma važno i na čemu insistiram jeste da posle završetka ovog regionalnog stambenog programa ne sme ostati nijedan izbeglička porodica, nijedan proterani Srbin koji nije rešio svoje stambeno pitanje. Zato je važno i postavljam pitanje Komesarijatu za izbeglice i migracije da učini sve da u što kraćem vremenskom roku se reše stambena pitanja svih izbegličkih porodica. To su ljudi koji preko 25 godina žive kao podstanari i zaslužili su da reše ovo ključno pitanje.

Takođe, postavljam, odnosno apelujem na Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije da pomogne oko distribucije ovog izveštaja vezano za evidentiranje otete, uništene imovine, proteranih Srba i drugih oštećenih građana na sve relevantne međunarodne adrese i organizacije. Hvala.