Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Dvadeset četvrte posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodna poslanika, odnosno da imamo uslove da nastavimo sa radom Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč narodni poslanik general Božidar Delić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u proteklih deset dana u Srbiji su održane tri naučne konferencije, odnosno simpozijuma, i to 10. na Univerzitetu odbrane i na Institutu za političke studije, a od 17. do 19. u Nišu međunarodni simpozijum „Istinom do pravde“ u organizaciji Advokatske kancelarije „Aleksić“, Pravoslavne akademije nauka, umetnosti, veština i inovacija Srbije i Asocijacije za bezbednost kritične infrastrukture.

Moje pitanje je usmereno prvenstveno prema predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković. Naime, na ovim naučnim konferencijama postavljeno je pitanje rezultata Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje posledica delovanja osiromašenog uranijuma na ljude i životnu sredinu i o radu skupštinske komisije koja je takođe formirana pre 13 meseci, 18. maja prošle godine u ovoj sali, a koja je takođe trebalo da utvrdi uzročno-posledične veze između bombardovanja, odnosno dejstva osiromašenog uranijuma i bolesti ljudi i oštećenja životne sredine.

Naša predsednica gospođa Maja Gojković je prošle godine od nas tražila jedinstvo i bila je vrlo angažovana prilikom formiranja ove komisije. Mi narodni poslanici smo iskazali jedinstvo jer od 167 narodnih poslanika 166 je glasalo za tu inicijativu. U tim dokumentima je predviđeno da ta naša komisija skupštinska svakih šest meseci izvesti Skupštinu o rezultatima koje je postigla u tih šest meseci. Mi evo posle godinu dana nemamo nikakvu informaciju da li se ta naša skupštinska komisija sastaje, da li ima neke probleme, jer mi kao narodni poslovi to moramo da znamo. Za onu drugu komisiju državnu koju je formirala Vlada takođe imamo potrebna saznanja da ona ništa nije učinila i da ništa ne radi.

Ali, nešto što je simptomatično, gospodo, pored ovih šestomesečnih izveštaja, prvih preliminarni izveštaj koji naša komisija treba da dostavi javnosti je kraj 2020. godine. Ali, gospodo, ovaj Jedanaesti saziv Skupštine Republike Srbije neće biti u ovoj sali krajem 2020. godine, možda će biti neki narodni poslanici, ali odlaskom Jedanaestog saziva odlazi i skupštinska komisija koja je trebalo da saopšti te rezultate. Ja to onda nekako doživljavam ne mogu da kažem kao svojevrsnu prevaru, ali mi koji smo dali potpunu podršku za formiranje te komisije nikada nećemo saznati šta je to ona uradila, jer ona jednostavno neće biti u mogućnosti da saopšti taj izveštaj jer više neće biti aktuelna, neće biti skupštinska komisija.

Želeći da pomognem toj našoj komisiji, angažovao sam se nekoliko puta, i kod doktora Laketića doveo sam u ovu ovde Skupštinu i doktore nauka koji se bave ovom problematikom. Šta je osnovni problem u Srbiji? U stvari, postoji jedno pitanje na koje mi treba da odgovorimo – šta mi to u stvari hoćemo? Da li mi hoćemo da saznamo istinu?

Ako hoćemo da saznamo istinu, gospodo, onda moramo da imamo i da formiramo našu nacionalnu laboratoriju koja će biti akreditovana, koja će imati instrumente koje danas nemamo u Republici Srbiji i gde će svaka žrtva biti individualizovana odnosno dobiti svoje ime i prezime, preko žrtve se uspostaviti ta veza između bolesti i osiromašenog uranijuma i tek tada sve one statistike o kojima govorimo mogu da dođu u obzir.

Oprema koja nedostaje Srbiji košta 600 hiljada evra, a materijal koji je potreban uz tu opremu godišnje će koštati oko 400 hiljada evra. Pa, gospodo, ako smo mogli za jedan Notr Dam da preko noći damo milion evra, valjda možemo za našu decu, naše vojnike i sve ljude iz Republike Srbije.

Ja ne bih voleo da budem u pravu, ali u razgovoru sa ovim doktorima nauka…

(Predsedavajući: Vreme.)

Samo da završim rečenicu.

…sa doktorima nauka došao sam do saznanja da su rezultati katastrofalni, i kod dece i kod odraslih.

Mi kao narodni poslanici moramo učiniti taj prvi korak, da pritisnemo, na kraju krajeva, i Vladu da se nabavi odgovarajuća oprema, da se formira nacionalna laboratorija, jer je prošlo 20 godina. Za 10 godina više nećemo imati koga da ispitujemo.

Hvala, generale Deliću.
Idemo dalje sa pitanjima.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Prvo pitanje upućujemo ministru prosvete i pitamo ga da li će podneti ostavku, nakon saznanja da je test iz matematike za đake osnovnih škola za prijem u srednje škole ipak procureo u javnost iz štamparije, obzirom da je on lično tvrdio da je tako nešto, zahvaljujući njemu i njegovom ministarstvu, nemoguće i da je, citiraću ministra, "ta rupa u poslednje tri i po godine zapušena".

Dakle, ako je test izašao iz štamparije, onda se baš radi o kršenju protokola za distribuciju testova. Taj protokol je direktno u nadležnosti ministarstva i nesumnjiva je onda i lična odgovornost ministra.

On je vrlo lakonski ustvrdio, vrlo brzo nakon provaljivanja testova, da su za izlazak testova u javnost odgovorne neke žene, neke majke. Međutim, najnovija saznanja su da je uhapšen radnik štamparije koji je direktno iz štamparije izneo testove u javnost.

Dakle, sugerišemo ministru prosvete da iskaže ličnu odgovornost i podnese ostavku.

Sledeće pitanje upućujemo ministru unutrašnjih poslova. U javnosti se nedavno pojavila informacija da je novi Pravilnik o policijskim ovlašćenjima, koji je usvojen 10. juna, stupio na snagu, a njime se detaljnije reguliše upotreba suzavca, spreja, šokera i električne palice. Novim Pravilnikom predviđena je upotreba elektro-šokera i električne palice i na osobe koje su ranjene, obilno krvare, ali i na trudnicama i mentalno obolelim osobama, čak i na srčanim bolesnicima.

Ovakve odredbe stvaraju ogromnu zabrinutost, iako u Pravilniku piše da se ovakva sredstva nad ovim licima smeju upotrebiti samo kao krajnja i jedina preostala mera, uz obavezu službenih lica da momentalno obezbede medicinsku negu tim licima. Ali, ako upotrebite elektro-šoker i električnu palicu na srčanom bolesniku za pružanje naknadne medicinske pomoći, možda neće biti vremena.

Potrebno nam je objašnjenje koja je logika da se ovakve drastične mere dozvole i prema ovim nemoćnim licima i licima u posebnim stanjima i interesuje nas namerava li Ministarstvo unutrašnjih poslova promeniti ovaj pravilnik i ukinuti ovakve drastične odredbe o primeni fizičke prisile?

Upućujemo još jedno pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, od 1. jula vozači u Srbiji mogu vozačke dozvole da dobiju preko "Pošte Srbije" na kućnu adresu, barem tako propisuje pravilnik o vozačkim dozvolama koji je donet 13. juna i objavljen u "Službenom glasniku", videćemo kako će to u praksi zaista funkcionisati, ali nas interesuje da li je ovako nešto planirano i sa ostalim ličnim dokumentima, a pre svega sa putnim ispravama?

Ovih dana, poslednjih nedelja i meseci, ponovo, kao i svake godine u vreme godišnjih odmora, formira se gužva po šalterima Ministarstva unutrašnjih poslova, pogotovo u većim urbanim sredinama. Gužve se pre svega prave radi preuzimanja izrađenih novih pasoša. Kod predaje zahteva za pasoše sistem e-uprave i elektronskog zakazivanja u određenoj meri još i uspeva da predupredi gužve, mada se i tu dešava da na duži rok svi termini za elektronsko zakazivanje su popunjeni i nemoguće je zakazati elektronski termin za predaju zahteva za pasoš. Ali, gužve su pre svega prisutne, redovi i čekanje u redovima, kod podizanja pasoša.

I poslednje pitanje Ministarstvu finansija i predsednici Vlade - da li planiraju da u skupštinsku proceduru predaju svoju verziju zakona o finansiranju Vojvodine, jer donošenje takvog zakona predstavlja i ustavnu obavezu? Verzija zakona koja je ovde nedavno raspravljana nije usvojena, pa nas zanima da li Vlada planira da preda svoju verziju?

Pitanje postavljamo i povodom izjave pokrajinskog premijera Igora Mirovića da se u Vojvodini prečišćava svega 10% otpadnih voda i da je taj problem stavljen na visoko mesto na listi prioriteta, ali i da je za njegovo rešavanje potrebno izdvojiti značajna finansijska sredstva, a pored toga, preko 600 hiljada ljudi u Vojvodini pije tehnički neispravnu vodu koja ima arsen u sebi, koji je vrlo opasan i kancerogen. Dakle, imamo problem zaštite životne sredine koji je u Vojvodini vrlo izražen i koji treba finansirati i za koji u narednih 10-15 godina nam je potrebno preko osam i po milijardi evra. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Đuriću.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Počeću, kolege kažu da se čuje i počeću tamo gde sam stao u utorak, pitanje za predsednika Vlade i za ministra finansija, zbog čega država prodaje svoj udeo u Komercijalnoj banci? Reč je o banci koja je jedna od dve, uslovno rečeno, banke sa većinskim ili sa punim državnim vlasništvom i banci koja dobro posluje, banci koja je nakon likvidacije onih državnih banaka početkom 2000. godina bila najznačajnija finansijska institucija u Srbiji. Time se nastavlja, plašim se i dovršava ova fatalna praksa, više vlasti Republike Srbije da rasprodaju državne resurse, da rasprodaju zapravo resurse budućih generacija sa više ili manje dobrim obrazloženjima i sa više ili manje dobrim projektima.

Nezavisno od toga da li će biti postignuta cena koliko se očekuje ili ne, mislim da je pogubna praksa pogotovo u kreditno finansijski institucijama a i drugim, kako bih rekao kompanijama od vitalnog nacionalnog značaja. Tokom ove vlasti je prodato samo protekle godine, prodat je i PKB, prodat je i RTB Bor, još nekoliko preduzeća se sprema sa ove liste i to preporukama MMF-a, čak i uz pohvalu i Fiskalnog saveta kako smo to juče mogli da čujemo.

Mislim da to nije dobro, pogotovo što je, pošteno govoreći, i ova vladajuća većina, između ostalog godinama kritikovala tu praksu, te privatizacije i prodaje, ali sad bukvalno, svega i svačega i najavljivala da će sa tom praksom prekinuti.

To se nije dogodilo. Sećamo se kako se grmelo, ja bih rekao sa razlogom, iz ovih poslaničkih klupa samo sa druge strane, odnosno sa tada opozicione, a sada vladajuće strane kada su likvidirani početkom dvehiljaditih godina na jedan skandalozan način, slažem se, likvidirane vodeće državne banke na čelu sa „Beobankom“ i ostalima.

Dakle, ovo nije tako, daleko od toga, ali je svejedno ovo pogubno, jer bez utemeljenja u nekoj i u nekoliko uspešnih finansijskih institucija domaćih mislim da je uzaludno očekivati da će iko drugi imati više razumevanja za potrebe domaće privrede nego što to ima banka, domaća banka u državnom vlasništvu.

To do dali oni posluju dobro, da li imaju gubitke, da li im je menadžment kvalitetan ili ne, to je odgovornost vlasti, države i onih koji taj menadžment postavljaju.

Podsetio bih vas, takođe, na drugo, tj. na moje prošlo pitanje od utorka, kada sam pomenuo onaj skandal sa izjavom službenice crnogorske ambasade u Turskoj, neću ga citirati ponovo, svi znamo o čemu se radi. Pitanje je bilo, samo da podsetim Ministarstvo spoljnih poslova, ta praksa odgovora je ranije funkcionisala vrlo dobro i na ovih poslanička pitanja odgovori su stizali nekada malo više rutinski, nekada konkretniji, ali da se ne zaturi to moje pitanje. Dakle, prošlo je već nekoliko dana, a ja i dalje nisam čuo, a dozvoljavam da sam možda nešto propustio, nisam čuo niti šta je učinilo Ministarstvo zvanično, Ministarstvo spoljnih poslova, niti sam video da je došlo do obraćanja i zvaničnog izvinjenja Srbiji.

Dakle, to šta će crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova učiniti prema svom službeniku, to je njihova stvar, ali mene zanima šta će država Crna Gora učiniti sa tim u vezi prema državi Srbiji i da li smatraju da postoji neka potreba za nekim gestom izvinjenja.

Ono što je sa tim u vezi još bitno, ja bih podsetio na slučaj, već pomalo zaboravljen, ali i dalje prilično dramatičan, četvorice srpskih intelektualaca na čelu sa gospodinom Bećkovićem, kolegom Mirovićem, Antićem, Rakovićem, dakle kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru. Dakle, četvorici intelektualaca koji imaju više ili manje kritički stav prema vlasti Crne Gore zabranjen je ulazak u državu Crnu Goru i ja stvarno, prvo, želim da vidim šta je naše Ministarstvo spoljnih poslova učinilo sa tim u vezi i da li možda se smatra da postoji potreba za nekim adekvatnim ili analognim potezom ili makar za energičnom intervencijom i maršem u vezi sa tim?

Mislim da je apsolutan skandal da, ne kriminalcima, ne ljudima sumnjive, ne znam, prošlosti ili za koje se smatra da mogu teroristički delovati prema bilo kome, nego ozbiljnim srpskim intelektualcima se uskraćuje mogućnost boravka i ulaska u Crnu Goru. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, danas je svetski dan izbeglica, odnosno dan da se po ko zna koji put podsetimo tragične činjenice da je srpski narod doživeo brutalno etničko čišćenje, sistematsko uništavanje, otimanje i pljačkanje svoje pokretne i nepokretne imovine, otimanje stečenih statusnih prava, brojne i nezapamćene zločina na prostoru bivše Jugoslavije krajem 1990. godina, XX veka.

Sa prostora bivše Jugoslavije proterano je preko milion i 200.000 Srba i drugih građana, od toga 500.000 sa prostora Hrvatske, preko 500.000 sa prostora Federacije BiH i preko 220.000 Srba i drugih Albanaca sa prostora KiM.

Iz tih razloga, naša organizacija Savez Srba iz regiona je uradila jednu evidenciju otete, uništene i druge imovine proteranih Srba i drugih očišćenih građana sa područja današnje Hrvatske, BiH i Slovenije. Ukupno je obrazac za evidenciju popunilo 10.322 porodice, odnosno preko 30.000 oštećenih građana.

Obzirom da je sa prostora današnje Hrvatske i BiH proterano je preko milion Srba. Ovaj podatak se može smatrati jedno veoma reprezentativnom anketom. Nakon popunjenog obrasca urađen je jedan izveštaj sa veoma preciznim podacima o sistematskom uništavanju i otimanju pokretne i nepokretne imovine, otimanju stečenih prava kao što su neisplaćene penzije, dinarska devizna štednja, ne priznati radni staž, hartije od vrednosti, pitanje neadekvatno obnovljene prodane imovine.

Savez Srba iz regiona planira uskoro da ovaj izveštaj pošalje na sve relevantne međunarodne organizacije - UN, EU, Konferenciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savet Evrope i vodeće države sveta. Posebno naglasak dajemo na EU, odnosno evropske institucije, Evropski parlament, Savet ministara spoljnih poslova, Evropski savet i Evropsku komisiju.

Pokušaćemo sve što je u našoj moći da kroz ovaj izveštaj i slanje ovog izveštaja tražimo da evropske institucije otvore suštinski dijalog sa Zagrebom, Sarajevom i Ljubljanom o pronalaženju pravičnog i trajnog rešenja brojnih imovinskih, stečajnih i drugih problema našeg naroda.

Smatram da nije moguće govoriti o trajnom miru i stabilnosti, da nije moguće govoriti o međusobnom poštovanju i uvažavanju ako imamo stotine hiljada građana koji ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava kao temeljnu vrednost EU.

Drugo važno pitanje jeste pitanje rešavanja stambenih pitanja desetina hiljada proteranih Srba koji žive u Srbiji.

Poznato je da naša država, odnosno Komesarijat za izbeglice i migracije realizuje regionalni stambeni program. Više puta sam govorio u javnosti, želim i sada da ponovim, smatram da Komesarijat za izbeglice i migracije i druge nadležne institucije moraju daleko brže, efikasnije i kvalitetnije da sprovode taj program, odnosno da proterani Srbi reše ključno pitanje integracije, pitanje stanovanja, da li kroz stanove, montažne kuće, dodelu građevinskog materijala ili kupovinom seoskih imanja, sasvim je svejedno.

Ono što je veoma važno i na čemu insistiram jeste da posle završetka ovog regionalnog stambenog programa ne sme ostati nijedan izbeglička porodica, nijedan proterani Srbin koji nije rešio svoje stambeno pitanje. Zato je važno i postavljam pitanje Komesarijatu za izbeglice i migracije da učini sve da u što kraćem vremenskom roku se reše stambena pitanja svih izbegličkih porodica. To su ljudi koji preko 25 godina žive kao podstanari i zaslužili su da reše ovo ključno pitanje.

Takođe, postavljam, odnosno apelujem na Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije da pomogne oko distribucije ovog izveštaja vezano za evidentiranje otete, uništene imovine, proteranih Srba i drugih oštećenih građana na sve relevantne međunarodne adrese i organizacije. Hvala.