Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Kolega, da li želite repliku?
Izvolite.

Zbog ovih, moram da priznam, vrlo interesantnih napomena na temu partija, građana, učešća na izborima.

To je, za one koji možda to nisu tako detaljno pratili, stara i neažurirana verzija političkog programa nečega što se zvalo Dveri, da znate. To je priča koju su oni pričali, dok nisu odlučili da se registruju kao politička stranka i mi smo to čuli mnogo puta. Partije su zlo, ne treba da postoje uopšte. Kako građani mogu da dođu do izražaja pored tih zlih, strašnih partija? Eto, igrom slučaja, te Dveri, Boško Obradović pre svih, a onda i svi ostali sa njim, pa i gospodin Ševarlić, čini mi se, nekako dođoše na te izborne liste o kojima je sad upravo krenuo da govori ono što su Dveri govorile dok nisu postale stranka.

Kako ste to uspeli ako je to nemoguće za poštenog građanina. Verujem da sebe smatrate poštenim građaninom jel tako? Taj stari program Dveri, samo da znate, ima svoje duboke korene, ima svoje razloge. Mi smo ovde iznosili citate onoga što je sam Boško Obradović svojevremeno pisao u u Ljotićevskoj „Novoj iskri“ kada je taj tekst iznosio na temu višestranačja, parlamentarizma, višestranačke demokratije ili demokratije na bilo koji način. Tada je govorio da je to, kako beše onaj citat, kontejner svih ljudskih želja, nešto najgore što na svetu postoji.

Dakle, on je to nekada pisao tamo u onim novinama gde je hvalio Dimitrija Ljotića, a mislim da razumem zašto ste danas evocirali uspomene na taj period, zato što je danas u novinama „Lemond diplomatik“ ne drugoj i na trećoj strani izašao tekst čoveka koji je sam bio pripadnik Srpskog pokreta Dveri u periodu od 2004. do 2009. godine, tako se potpisao, Vladimir Veljković. On podseća da je Boško Obradović te i takve stavove iznosio ne samo dok je bio mlad Ljotićevac nego i dok je bio jedan od starešina ili čak sam vrhovni starešina Dveri, u knjizi „Srpski zavet“, čini mi se 2007. godine, on je rekao da je parlamentarna demokratija i stranački pluralizam u Srbiji tuđinska društvena organizacija nastala u saglasju sa drugačijim duhovnim suštinama. Dakle, i tada je on bio protiv demokratije, protiv učešća na izborima, protiv stranaka i protiv parlamentarizma.

Čemu sve to služi? Pa, bukvalno ničemu. Dokle vredi? To smo već videli na primeru Boška Obradovića, do momenta kada je u stanju da neke druge misli, stavove, ideje unovči na konkretniji način. Gde je danas Boško Obradović? Pa, na čelu sa onima koji su ovde puna usta imali demokratije uvek ali su pre svega brinuli o svom džepu, mislim tu na Đilasa, bivše žuto preduzeće matično i njegove filijale. Kada sa takvima Boško nađe društvo nema više priče ni o politici ni o partijama, Ljotića zaboravi i odrekne se lako. Dođemo do onoga što te ljude stvarno zanima, pun džep, dobro odelo, dobar automobil, dame i gospodo, i od svega ostane šta? Samo tu i tamo po neka uspomena ili emocija koja dođe sa natpisom koji objavi bivši saborac ili doskorašnji pripadnik poslaničke grupe koji nije abdejtovao softver na vreme.

Zahvaljujem kolega Orliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem.

Govorio sam o partijskim strukturama i ne pravim razliku između onih koje su većinske i one koje su manjinske, odnosno pozicione i opozicione. Princip je isti, finese su možda različite ali meni kao nestranačkom poslaniku koji je ušao kao nestranački poslanik, jedini mogući način da građanin uđe, ne samo u listi Dveri, vi imate, ako se ne varam pet nestranačkih poslanika, a ja sam predlagao da se nestranački poslanici udruže u klub nestranačkih poslanika i da se menjamo svakog meseca po funkciji predsednika tog poslaničkog kluba. Nisam naišao ni na kakav odziv sa druge strane.

Ako smo nestranački hajde da budemo nestranački, svako može da zadrži svoj pristup i da se izjašnjava kako god hoće. Nemam ja ni malo respekta ni prema jednoj pozicionoj i opozicionoj stranci. Ja sam i od predsednika poslaničkog kluba u kome sam bio tražio da od 3.000 evra koliko mesečno po osnovu moje poslaničkog mandata dobijaju Dveri da da barem 50% da angažujem dvoje mladih ljudi, ekonomistu i pravnika, da se zaposle i da mi asistiraju i pomažu i da ih obučavam. Nisam naišao na razumevanje, to je za partijsku infrastrukturu. Verovatno je tako i kod vas. Sada lično funkcionišem bez ikakve podrške. Kada odem kod Službe za pripremu sednica kažu mi, mi nismo ovlašćeni da vam pomažemo, samo da odgovaramo na konkretna pitanja i da vas tako usmeravamo.

Mislim da u Srbiji nema više od milion članova svih partija i pozicionih i opozicionih, a ima šest miliona i nešto glasača. Pozivam građane da ubuduće ne ubijaju svaki svog subašu nego da izaberu najboljeg svoj predstavnika i da tako napravimo listu jer u protivnom ne bi se desilo da 72 opštine i četiri grada u Srbiji nemaju poslanika upravo zbog ovakvog partiokratiskog sistema. Kome će građani 72 opštine i četiri grada da se obrate za pomoć kada ne znaju ko im je uopšte poslanik. Prema tome, po meni jedina demokratija jeste da građani po izbornim jedinicama biraju i opozivaju sve svoje narodne predstavnike od članova saveta mesne zajednice preko skupština opština gradova do poslanika u pokrajinskoj i republičkoj skupštini. Onda ne bi bilo situacije koja je sada prisutna, da sjaše Kurta a da uzjaše Murta.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Znači, ako sam dobro shvatio, kada se izlazi na izbore onda je lista stranke u redu, sistem nije sporan, a kada se postane poslanik, a onda ti otkaže šef poslaničke grupe Boško Obradović zahtev da dobiješ finansije, e onda ne valja ni stranka, ni lista, ni parlament itd. Cenim ovo priznanje koje smo upravo dobili da je Boško Obradović rešio da taj novac zadrži za sebe, znali smo mi to, ali hvala što ste to rekli građanima da čuju. To je apsolutno nevažno u celoj priči, a suština je, može da se neko naziva samostalnim, slobodnim, kakvim god hoćete narodnim poslanikom, znate da već imamo i klubove koji se tako zovu, jedni su se nazvali klub samostalnih, drugi je klub slobodnih, treći je, ne znam, klub nesvrstanih, nebitno je. Suština je da tu nema politike koja bi se zastupala pa zato tim ljudima ništa specijalno ne znači, ako hoćemo da budemo iskreni, da li su u stranci, da li su u nekom pokretu, kako im se nešto zove juče, kako danas, kako će sutra. Znate tolike primere, toliko ih se izmenjalo, više ni sami ne znaju u kojoj su poslaničkoj grupi, pa i ta vaša gospodine Ševarliću, Dveri, više ne postoji, a upravo iz tih razloga. Nema tu suštine ispred koje bi se stalo i koja bi se zastupala. Nema politike, a motivacija tu nije politika, upravo smo zajednički došli do zaključka, a to je novac. Novac od samog početka do samog kraja.

Šta su rekli oni koji su poslednji izašli iz poslaničke grupe Dveri u kojoj ste vi bili do juče i koja više ne postoji. Boško Obradović i ljudi oko njega uzimali su i taj novac o kome vi sada pričate da nisu hteli da podele sa vama, ali su uzimali i kampanjski novac koji su dobijali u tačno zakonom definisane svrhe i interni novac tog njihovog dojučerašnjeg pokreta, pa onda stranke. Dakle, sve su to oni proneverili jer ih je to zanimalo od samog početka i zato ih danas nema i zbog toga su oni verovatno danas rame uz rame sa žutim tajkunom Đilas Draganom. Šta će da ih privuče više, bolje i značajnije neko ko je, a to čitava javnost u Srbiji zna, uspeo da se obezbedi za dobrih 500 miliona evra. Ima li nečega što ljude koji još jednom, politiku nemaju, a novac mnogo vole može da motiviše bolje i značajnije. Rekao bih da je odgovor više nego jasan.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Mislim da ja nikada nisam rekao da sam ja tražio novac za mene. Vrlo jasno sam rekao da sam tražio novac da se angažuje dvoje mladih ljudi koji će da me opslužuju, pomažu i da se obučavaju. Kako mislite da osposobimo kadrove za ovaj život ovde? Mislim da bi doktoranti i magistranti sa pravnog i ekonomskog fakulteta bili prezadovoljni da imaju mogućnosti da učestvuju u pripremi diskusija i materijala sa sednice u Narodnoj skupštini. To je prvo.

Drugo, nikada od Dveri jednog dinara nisam uzeo ni u predizbornoj kampanji ni posle toga kao poslanik. Nađite mi dokument da sam uzeo dinar od bilo koga, a ne od Dveri. Nemojte molim vas da zloupotrebljavate, ja sam ušao na listu kao nestranački kandidat i ostao sam nestranački kandidat. To sam pokazao iks puta do sada, to sam pokazao i za ovu sednicu kada sam i kao opozicioni poslanik spustio karticu posle 40 minuta čekanja jer niste mogli da obezbedite kvorum za početak sednice jer sam smatrao da je iluzorno da ovoliki broj nas uzalud sedi 40 minuta. To nije bilo prvi put i ranije sam pre toga to radio. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Samo iz razloga što ne želim da gospodin Ševarlić sa ove sednice ode ljut zbog toga što se nismo razumeli, ja nisam rekao da je on dobio novac, naprotiv, ja sam se složio da ja njemu zaista verujem kad kaže da je tražio novac od Boška Obradovića i da mu ga ovaj nije dao. Meni to apsolutno ide uz moju predstavu o karakteru Boška Obradovića, uostalom, uz sve ono što mi znamo o tom čoveku.

Ono gde postoje jasna svedočanstva da je novac proneveren, nije bilo upućeno na vaše ime i prezime, gospodine Ševarliću, od strane vaših dojučerašnjih kolega iz Dveri, nego na račun Boška Obradovića, Jugoslava Kiprijanovića i možda vi možete da se setite, ja sad ne mogu, kako se zove onaj predsednik Izvršnog odbora Dveri. Dakle, njih, zajedno sa još nekima, a tamo ovi koji su bili u Dverima do juče, Radojčić i Nogo, čini mi se, optužuju da su proneverili sav taj silni novac, da su ga sami zloupotrebljavali. Imenom i prezimenom te ljude navode. A ovaj predsednik Izvršnog odbora, možda se setite vi, ja sad ne mogu da se setim imena, on se beše zalagao za to da se prizna nezavisno Kosovo, jel tako? To su ovi Radojčić i Nogo takođe tvrdili, kad su obelodanili celu priču. Ja o tome govorim.

Druga stvar, to je jedna priča koju smo mi čuli. Čuli smo i od Boška Obradovića - stranke ne valjaju, one su, kako je rekao, kuga našeg društva i našeg sistema, one su kancer na biću našeg naroda. On je to pričao zato što se obrazovao kao mlad Ljotićevac na tim idejama i tim stavovima. I kao što danas vidimo, to piše u ovom "Le mondu", on je ton tako govorio i saopštavao i u Dverima.

Međutim, onda je rešio da je ipak novac važniji od tih nekih stvari koje je smatrao nekim svojim ličnim stavovima u mladalačko doba. Pošto je novac važniji, preko svega je prešao, postao je političar, stranački lider, učestvovao je na izborima, a sve mu je to bilo najgore moguće na svetu. Napravio je listu na kojoj ste, činjenično stanje, vi učestvovali, na tim izborima, sa strankom, ni sa kim drugim.

I samo sam to govorio, ništa više. I zaključio da je suština novac, od samog početka do samog kraja, kod Boška Obradovića ti koji su ga pratili i ovi što bi priznavali Kosovo, kako samo priznaju. Dokaz je činjenica da su danas rame uz rame sa jednim Đilasom, sa jednim Jeremićem i sa Borisom Tadićem i sa Borkom Stefanovićem. Znate li jednu jedinu dobru stvar da se tiče moralnih kvaliteta tih ljudi? Ja ne znam. Znam samo one koje se tiču koristi za njihov džep. Kad sa takvima završite, vi ste pokazali, baš kao što je pokazao Boško Obradović, da vas zanima samo novac, isključivo novac i ništa sem novca.

Politika, parlamentarni sistem ili demokratija, to su samo reči koje možda zvuče interesantno u nekom trenutku. Bitno je šta? Zvuk onoga kako zvecka u džepu.