Hvala vama, kolega Linta.
Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa i predsednika? (Da.)
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano je za protest maloletnih učenika, mlađih maloletnika. Ko će snositi odgovornost za zloupotrebu, očiglednu političku zloupotrebu dece? Mislim da odgovornost treba da podele ne samo organizatori, nego i roditelji.

Drugo je da li je tačno da država u Komercijalnoj banci ima nešto manje od 42% vlasništva, s obzirom da smo ovde čuli da je država vlasnik cele Komercijalne banke, što je jedna notorna neistina, a ništa me ne iznenađuje od ovih đilasovaca koji su prisutni ovde.

Sledeće moje pitanje se odnosi na REM, na Regulatorno telo za elektronske medije. Svi ste svedoci da su poslednje dve utakmice fudbalske reprezentacije Srbije prenošene na kablovskim kanalima, da se radi o kanalima koji su tzv. prekogranični kanali, što je još jedna vrsta prekršaja.

U članu 64. Zakona o elektronskim medijima najvažnije događaje čija lista postoji u REM mogu da prenose samo televizije koje imaju slobodan pristup i pokrivaju celo tržište Republike Srbije.

Kablovski kanali Sport klub, lažni prekogranični kanali, piratski kanali i nova tzv. "S", koja je takođe lažni prekogranični kanal, to su kanali pod kontrolom "United Media", gde spada i N1 televizija, su vršile nezakonito prenos fudbalskih utakmica i tako lišile prava sve druge građane na teritoriji Republike Srbije da prate fudbalsku reprezentaciju i kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Time je prekršen član 64, ali i član Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o prekograničnoj televiziji, koji u svom članu 9. takođe kaže da najvažnije događaje mogu da prenose samo televizije koje pokrivaju celo tržište.

Lista najvažnijih događaja koja se formira po zakonu kaže - listu najvažnijih događaja utakmica, polufinalne i finalne utakmice Svetskog i Evropskog prvenstva u fudbalu, utakmice prvenstava u kojima učestvuje srpska reprezentacija i kvalifikacione utakmice za ta prvenstva u kojima učestvuje fudbalska reprezentacija, takve prenose može da vrši samo televizija koja pokriva celo tržište, a to su kanali sa nacionalnom frekvencijom, koji imaju takođe i slobodan pristup. Dakle, svako može da pristupi tim kanalima.

Na ovaj način SBB po ko zna koji put krši pravila, uz prećutnu dozvolu REM i tome se mora stati na put, jer to imamo u vidu da na takav način oni mogu da kupe prava, ali ne mogu da ih emituju. Dakle, na takav način se ucenjuju pretplatnici da moraju da uđu u SBB mrežu i na takav način oni ponovo prihoduju od pretplate, a još dodatno od reklama koje se neovlašćeno puštaju na tim lažnim prekograničnim televizijama, u stvari piratskim televizijama.

Prihodi koje Šolak, Đilas, „United Media“, „United Group“ i SBB ostvaruju se mere stotinama miliona evra, koji se na takav način preko prekograničnih kanala iznose. Dakle, moje pitanje je jasno – šta će REM preduzeti povodom toga? Po članu 100. REM treba da se stara o logičnom ređanju, numeraciji kanala, što takođe nije slučaj, jer su lažna dva prekogranična kanala na numeraciji 1. i 2. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Nastavljamo sa radom za dva, tri minuta, samo da resetujemo sistem još jednom.
Hvala na strpljenju svima.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Aleksandar Čotrić, Jelena Vujić Obradović i Milena Ćorilić.
Prelazimo na jedinstveni pretres 3. tačke dnevnog reda – RAZMATRANjE IZVEŠTAJA O RADU ZA 2018. GODINU, KOJI JE PODNELA KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE (broj 02-338/19 od 28. februara 2019. godine), SA PREDLGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA PRIVREDU, REGIONALNI RAZVOJ, TRGOVINU, TURIZAM I ENERGETIKU OD 27. MARTA 2019. GODINE
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju dr Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, Čedomir Radojčić, član Saveta Komisije, Mirjana Mišković Vukašinović, član Saveta Komisije, dr Veljko Milutinović, član Saveta Komisije, Gordana Lukić, rukovodilac Sektora za ispitivanje koncentracija, Jelena Mladenović, rukovodilac Sektora za utvrđivanje povreda konkurencije, Gordana Bulatović, rukovodilac Sektora za zastupanje politike zaštite konkurencije i međunarodnu saradnju, Miroslava Đošić, rukovodilac Sektora za pravne poslove, Siniša Milošević, rukovodilac Sektora za ekonomske analize i Milica Stanković, rukovodilac Sektora za normativno-pravne, kadrovske i opšte poslove.
Želim dobrodošlicu u visoki Dom Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Izveštaju o radu za 2018. godinu, koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije, sa predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 27. marta 2019. godine.
Da li predstavnici predlagača, dr Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije i narodni poslanik Snežana Petrović, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku žele reč? (Da)
Izvolite, dr Obradoviću.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, predsedavajući na današnjoj sednici, uvaženi i poštovani narodni poslanici, imam izuzetnu čast i zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Komisije, u ime članova Saveta i moje lično ime. Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas ovde i velika čast.
Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, podnosimo Narodnoj skupštini Republike Srbije, u skladu sa članom 20. Zakona o zaštiti konkurencije, u kome jasno stoji da je Komisija odgovorna za rad Narodne skupštine Republike Srbije i da Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije u skladu sa navedenim, je dužna da podnese izveštaj do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Ono što želim da vam kažem, a to je da je Zakonom takođe regulisana i nadležnost Komisije. Član 21. Zakona o zaštiti konkurencije reguliše nadležnost, odnosno poverene poslove koje Komisija radi i u ime države Republike Srbije, ono što ste vi nas ovlastili i šta ste nam dali kao zadatak, kao našu misiju i našu obavezu.
Ono što takođe treba da se naglasi, to je da je članom 22. regulisano koji su organi Komisije. To su Savet i predsednik Komisije. Ja, kao predsednik predsedavam Savetom i imam pravo na jedan glas kao i svi članovi Saveta. Pored Saveta i predsednika Komisije imamo i stručnu službu koja obavlja stručne poslove i oni imaju status ovlašćenih službenih lica, osim Sektora logistike koji daju podršku navedenim sektorima.
Ono što bih rekao pre nego što krenem na detalje u 2018. godini o Izveštaju o radu, moram da naglasim da je zaštita konkurencije bitan segment ekonomskog i privrednog sistema ove zemlje.
Drago mi je, slušao sam i stalno slušam prenose Narodne skupštine, kada se priča o ekonomiji i privredi jedne zemlje, da se priča o životnom standardu građana, a vi kao narodni poslanici, izabrani od naroda, ste nas ovlastili i dali nam zadatak da se i mi staramo o životnom standardu građana, pa prema tome, prvi član Zakona o zaštiti konkurencije kaže – ekonomski napredak, dobrobit društva i životni standard građana Republike Srbije.
Ono što želim takođe da kažem a to je, nema 2018. godine bez prethodnih godina. Komisija je osnovana 2005. godine zakonom, 2006.godine je počela da radi. Godine 2014. ste dali mandat članovima Saveta i meni kao predsedniku da napravimo nešto za ovu zemlju, za ovu državu, za ovaj narod i da dokažemo, kako je juče jedna narodna poslanica rekla, da dokažemo ulogu i značaj našeg postojanja.
Mislim da to radimo i mislim da radimo na tome. Da smo napravili dobar rezultat, to ne kažemo mi, ja sam Izveštaj o radu podneo u skladu sa zakonom Evropskoj komisiji, koja je cenila naš izveštaj i 5. juna ja sam lično bio da to odbranim i Komisija za zaštitu konkurencije je među najboljim komisijama u Evropi.
Znači, ne na zapadnom Balkanu, to se ne postavlja pitanje. Na zapadnom Balkanu, da smo najbolji, priznala je i Hrvatska i Slovenija koje su članice zemalja EU. Mi smo među najboljim komisijama u Evropi. Sa nama sarađuju najjače, najveće institucije kao što je federalna antimonopolska služba Ruske Federacije. Ja sam lično imao čast u 2015. godini da govorim na 25 godina postojanja Federalne antimonopolske službe.
Ovih dana planiramo da sarađujemo, odnosno da potpišemo memorandum o saradnji sa kineskom komisijom, koja je jedna, pretpostavljam, jaka i moćna institucija. Kineska komisija traži da obučavamo njihove ljude pet dana i to će biti u zgradi komisije u julu mesecu.
Ono što želim da naglasim, to je saradnja i sa drugim komisijama iz Evrope i sveta kao što je japanska, korejska, nemačka, francuska, Austrija. O zemljama u regionu da ne govorim. Videli ste da smo mi negde planirani za lidera zapadnog Balkana i meni je zadovoljstvo što možemo da se ponosimo sa time i vi kao narodni poslanici koji ste nas izabrali i postavili na ovo mesto, dali ste nam taj mandat i hvala vam na poverenju koje ste nam ukazali.
Da se vratim na ono što smo zatekli u komisiji. Godine 2014. dana 1. novembra, odnosno 29. oktobra, ali ja volim da kažem 1. novembra, imali smo instituciju koja nije imala adekvatne institucionalne kapacitete. Nismo imali poslovni prostor adekvatan, nismo koristili zakon u punoj meri, nismo sprovodili najbolje na uviđaje, nismo radili „Linijans“ ili „Pokajnički program“, nismo puno toga radili.
Imali smo opremu, nismo je koristili. Ova komisija je 2017. godine je dobila izveštaj od Evropske komisije da nema ni jedna prepreka za otvaranje poglavlja što se tiče Komisije za zaštitu konkurencije, a moj nastup je samouveren, i da znate, nikada ne kažem da smo loši.
Mi smo najbolji i bolji ne postoje. Mi imamo dobre stručne ljude u Republici Srbiji i ja smatram da uvek treba da pričamo da smo najbolji. Mislim da ćete se složiti sa mnom, među najboljima smo. Moj kolega je bio u Švajcarskoj koja ima osam miliona stanovnika, da vam kažem, mi imamo više aktivnosti, više predmeta nego švajcarska komisija koja ima negde 70 zaposlenih.
Ono što ovaj izveštaj karakteriše, to je da smo nastavili i krenuli u aktivnu saradnju sa vama. Pre svega sa odborima resornim, pa i vama poslanicima, saradnja koja nam proističe iz zakonske obaveze sa Vladom Republike Srbije, sa drugim regulatorima. Nastavili smo, odnosno unapredili smo komunikaciju.
Komisija je bila nezavisna, ali tako što se zatvorila i niko nikog nije smeo da pozove, niti se ko kome javljao i tu je komunikacija bila bez komunikacije.
Ono što je važno kako sada radimo, poštujemo javni interes, poštujemo interes Republike Srbije i sve naše odluke moraju biti u skladu sa javnim interesom, u skladu sa pravom i ekonomskom logikom i zdravom poslovnom logikom.
Ono što bih želeo da kažem, a to je, Svetska banka je pre izvesnog vremena uradila jednu analizu, potpisala je sa Vladom Republike Srbije jedan protokol o saradnji u cilju ekonomskog rasta Republike Srbije i to u analizi piše da je zaštita konkurencije jedan od bitnih segmenata ekonomskog napretka jedne zemlje, odnosno Republike Srbije. Prepoznala je komisiju, rekla je da politika zaštite konkurencije treba da aktivno i aktivnu ulogu ima u rastu i razvoju ove zemlje i ekonomskom napretku.
Ono što bih takođe rekao, politikom se zaštite konkurencije ne bavimo samo mi, bavi se i država kroz razna ministarstva, regulatorna tela i organe. Prema tome, mi smo jedan od faktora što se tiče politike. Što se tiče primene zakona, mi smo tu jedini koji primenjujemo zakon i primenjujemo ga u potpunosti. Ponovo ponavljam, ocena iz Brisela, eto, ako merimo po ocenama iz Brisela, ali mi smo ovde da nas vi ocenite, da nas kritikujete, da nam kažete i loše i dobre strane.
U svakom slučaju, sve ćemo uvažiti, ukoliko imamo mogućnosti da uradimo, u najboljem interesu ove zemlje.
Šta bih želeo da kažem? Ovaj izveštaj prožimaju aktivnosti Komisije na raznim poljima, od povrede konkurencije, do kazni, iz tih povreda koje proističu, koje idu u budžet Republike Srbije, to nisu prihodi Komisije, nego budžeta Republike Srbije, do procesnih penala. Znači, tu je takođe prikazano kroz analizu kakav je odnos državnih organa, privrednih subjekata i građana prema Republici Srbiji. Povećani broj inicijativa, povećani broj dopisa, obraćanja Komisije, dokaz da Komisija ima autoritet i da ljudi i tržišni učesnici i fizička lica poštuju i uvažavaju rad Komisije.
Što se tiče načina finansiranja i finansiranje Komisije, Komisija ne koristi sredstva budžeta Republike Srbije, Komisija se finansira iz taksi na izdata rešenja, pre svega koncentracije i to je 98% prihoda.
Ono što bi želeo da kažem, što se tiče suficita, deo suficita prenosi se u budžet Republike Srbije, deo ostaje za rezervu. Ta rezerva stoji u Trezoru Republike Srbije i što se tiče 2018. godine, suficit je 243 miliona koma nešto, od čega 140 ide u budžet, a 103 miliona ide u rezervu. Komisija ima rezervu i ona iznosi negde oko 625 miliona dinara, stoji u Trezoru, rezerva se ne koristi. Ona je namenjena za otežano finansiranje Komisije i s obzirom na toliku rezervu, moj predlog je da uz vašu pomoć, pomoć države, rešimo dugoročno poslovni prostor, ali ne samo za Komisiju, nego i da taj novac možemo iskoristiti da rešimo i za prostor drugih institucija, kao što je DRI, Agencija za borbu protiv korupcije i druge institucije. Ja sam predloga da se počne razgovor i da se reši jednobrazno taj problem.
Što se tiče poslovanja Komisije, poslovanje Komisije nije ugroženo, rezerva postoji. Sredstva rezerve su ozbiljna i Komisija nema problema u finansiranju svojih aktivnosti.
Što se tiče nivoa rashoda, videli ste, najveći nivo rashoda odnosi na zarade zaposlenih. Druge aktivnosti koje se odnose na rad Komisije jesu aktivnosti vezano za proces pridruživanja EU. Mi smo tu uključeni u Poglavlju 8, kao naše matično poglavlje, tu je Poglavlje 5, Poglavlje 23, Poglavlje 10, Poglavlje 14 i poglavlje 15.
Što se tiče izveštaja Evropske komisije i Poglavlja 8, Komisija za zaštitu konkurencije je institucija koja nema nijedno merilo i ja ne bih više oko toga obrazlagao.
Što se tiče aktivnosti na koncentracijama, videli ste da su koncentracije bile ove godine u povećanom broju, a to je dokaz da, pre svega, odnos tržišnih učesnika prema Komisiji, da prijavljuju svoje koncentracije i da su pojačane ekonomske aktivnosti, što se tiče privrednih aktivnosti. Međutim, većina tih koncentracija dolazi iz inostranstva, to su Nemačka, 24 SAD, Holandija, Luksemburg, Kipar, Francuska i učešće u koncentracijama po broju, negde najviše se dešavalo u oblasti telekomunikacija, farmaceutskom sektoru i prehrambenom sektoru.
Izvinjavam se, ja brže pričam da bih pokušao da pređem, da vam ne oduzimam previše vremena, ako treba sporije, ja ću…
(Predsedavajući: Samo kako god vi želite, nema problema.)
Što se tiče strukture podnosioca prijava, i dalje su strana pravna lica 131 tu, 40 domaća. Taj odnos će se vremenom sigurno menjati, da će domaće kompanije jačati i imati više mogućnosti za rast i razvoj i veću finansijsku snagu, ali trenutno je dominacija stranih kompanija.
Mišljenja na propise i zakone jedna je od nadležnosti Komisije. Dajemo mišljenja na zakone i propise i to je bilo ukupno negde oko 70 prošle godine. Na tome treba poraditi, da i vama olakšamo kada donosite odluku, da racionalno sagledate predloge zakona i propisa, s obzirom da mi dajemo predlagačima zakona mišljenja na zakone i propise. Mnogi nam se obraćaju. Podigli smo taj nivo. Ali, da bi vama, kao nekome ko je zakonodavna vlast, ko donosi zakone, usvaja, predlaže, pomogli, i mi smo pomagali resornom odboru, mnogim mišljenjima i tumačenjima, i ja ostajem uvek na raspolaganju. Uvek sam spreman da razgovaramo. Vrata Komisije su otvorena. Ja sam pozivao i odbor da dođe, Odbor za privredu, da poseti Komisiju. I dalje taj poziv ostaje, da obiđete, da vidite kako se radi, kakva je organizacija, šta znači sa mog stanovišta nezavisna institucija, javni interes. Ja imam tu svoj stav i ovaj put ga iznosim.
Radio sam na tome, da objasnim ljudima, u Komisiji kad sam došao, šta je nezavisnost i kako se to posmatra. Nije nezavisnost da se nikome ne javljate, nego je nezavisnost da radite svoj posao profesionalno, normalno, donosite odluke prema javnom interesu i kako volim da kažem, da donosite odluke prema savesti, normalno, u skladu sa strukom.
Ono što je takođe važno, što je Evropska komisija zamerila, odnosno nije postojalo, to je sektor ekonomskih analiza ili ekonomski sektor za ekonomske analize. Mi imamo tu dobre rezultate. Počeli smo konačno da radimo sektor maloprodaje i da analiziramo tržište maloprodaje. To je bilo loše, zašto Komisija nije imala analizu sektora maloprodaje, jer sektor maloprodaje učestvuje u životnom standardu građana najviše. Svi mi idemo i kupujemo u maloprodaji, u maloprodajnim objektima, hrana i piće, pre svega, najviše trošimo novca na to.
Komisija je uradila sektorsku analizu 2014, 2015. i 2016. godina, radi se 2017. i 2018. godina.
Tu je takođe cement. Videćete, iz analize cementa se dosta govori. Govori se da je nivo potrošnje cementa porastao od 2014. godine. To je dokaz da se nešto krenulo da se radi i da čim je nivo potrošnje veći, pošto cement je karakterističan, teško ga je uvoziti, dobru smo analizu uradili i zadovoljan sam sa tom analizom.
Takođe smo radili sektor analize bebi opreme, značajan sektor, imamo 170 stranaka u jednom postupku. Znači, protiv 170 firmi je pokrenut postupak zahvaljujući ovom sektoru analize bebi opreme.
Što se tiče drugih aktivnosti Komisije, moram da kažem da je Komisija sve uradila što je njena nadležnost, normalno, optimalno. Da ne bude sve idealno, gde mi je žao? Možda nismo mogli i nismo stigli sve da uradimo.
Bilo je malo ljudi kada sam došao, bili su mali kapaciteti Komisije. Vi ste nam odobrili da primimo neke ljude. Imali smo tu dobar izbor kadrovske strukture, organizacionu strukturu smo usavršili. Ovo je hijerarhijska organizacija i ona tako funkcioniše i treba tako da funkcioniše. Donošenje odluka je kolektivno, odnosno većinom glasova se donose odluke.
Ali, ono što smo mogli možda više uraditi, to je – nismo mnogo uradili na javnim preduzećima. Javna preduzeća ne znaju ovu oblast, prave mnogo grešaka, a nismo stigli, možda smo trebali, evo, imam jedan dobar primer. Juče smo imali sastanak iz Ruske trgovinske komore. Ljudi su došli preko ambasade i traže sastanak i traže da Ruska trgovinska komora napravi jedan skup, seminar, gde bi mi ljudima pričali o poslovima zaštite konkurencije. Zašto? Zbog kompanija koje će doći iz Rusije. Evo, Kinezima to radimo u julu.
Znači, tu smo lošije uradili nego što smo mogli. Ali, nismo imali kapaciteta.
Zbilja ljudi rade. Ogroman je posao, težak je ovo posao. Zahteva specifična znanja i prava i ekonomije. Nisam se dotakao sudova. Ne bih komentarisao taj deo, osim da radimo na obuci sudova, sa Pravosudnom akademijom. Sudije ne razumeju ovu oblast, što je normalno. Ovo je nova oblast, novo pravo, ko je pravnik, ima dosta pravnika ovde koje poznajem, dosta poslanika, ja sam dugo u državnoj upravi, još od 1995. godine, pa mnogo ljudi znam. Ovo je komplikovano i pravo zaštite konkurencije je specifično. Sudije nekada ne razumeju, pa kažu – mi dokažemo ekonomski da je nešto namešteno, a sudija kaže – pa, normalno je da naručilac komunicira sa ponuđačem. Pa, nije normalno, ali dobro.
U svakom slučaju, treba raditi na tome, treba i država da poradi. Mi pomažemo, našli smo projekte EU da plate obuku sudova. Ali, nadam se da ćemo imati tu još više uspeha. Ne zavisi puno od nas, ali pomažemo.
Kažem, specifično je pravo. Znam dosta ovde pravnika, ja sam, takođe, dosta veštačio, iako nisam pravnik, ja sam ekonomista, ali sam kao sudski veštak lakše se snašao u ovoj oblasti.
Da ne bih previše zadržavao, ono što bih želeo da kažem na kraju, zahvaljujem se na poverenju i na podršci. Bez obzira na sve, da nije bilo poverenja i podrške i saradnje sa vama, saradnje koja proističe u zakonu i sa drugim institucijama, otvorili smo vrata, ne bi mi napravili ovo što imamo. Budite ponosni, ja vam kažem, kada razgovarate pred drugima o ovoj instituciji, slobodno budite ponosni i budite samouvereni. Sve ostalo, evo, ja sam na raspolaganju i pročitaću ono što sam ja citirao. Naš cilj je kreiranje konkurentskog tržišta na kome će učesnici povećati svoju produktivnost, inovativnost, investicije i što će imati za rezultat rast i razvoj i povećan život građana Republike Srbije.
Još jednom ponavljam naš zadatak, naš cilj, naša obaveza je da vama ukažemo i pokažemo da radimo za dobrobit ovog društva i ovih građana. Ja se nadam da tome činimo i to radimo. Zahvaljujem se još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, iz tehničkih razloga ćemo morati da napravimo pauzu od petnaestak minuta. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su otklonjeni tehnički nedostaci imamo uslove za rad i nastavljamo sa radom.

Reč ima predstavnik predlagača narodna poslanica Snežana B. Petrović, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Izvolite, koleginice Petrović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Saveta komisije, dame i gospodo članovi Saveta komisije sa timom zaposlenih, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, prema utvrđenom dnevnom redu danas razmatramo tačku 3. Izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i u tom smislu ispred Odbora želim da vas izvestim o sledećem.

Ponoviću, dakle, čuli ste gospodina Obradovića, ali u ovom delu dužnost mi je da pomenem da, na osnovu člana 20. Zakona o zaštiti konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije podnosi Skupštini godišnji Izveštaj o radu, i to do kraja februara tekuće godine za prethodnu, i saglasno navedenoj zakonskoj odredbi Komisija je postupila i podnela navedeni izveštaj 28. februara 2019. godine, a Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku na sednici održanoj 27. marta 2019. godine razmotrio je Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i, saglasno članu 237. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdio predlog zaključka koji je sa izveštajem podneo Narodnoj skupštini.

Narodna skupština na predlog resornog Odbora bira predsednika komisije i članove Saveta komisija, a izbor počinje javnim konkursom koji oglašava predsednik Narodne skupštine. Mandat Komisije oličen je u doslednom sprovođenju Zakona o zaštiti konkurencija, a podrazumeva i visok stepen autonomije u odnosu na ostale grane vlasti, naročito u odnosu na izvršnu vlast.

Ta autonomija podrazumeva personalnu nezavisnost koja se odnosi na izbor, uslove i procedure, imenovanje i razrešenje funkcionera koji vode Komisiju. Rešenje koje se u ovom delu primenjuje u Republici Srbiji jedno je od najboljih praksi regulisano zakonom. Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Oblast zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije uređena je zakonom u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, naročito u korist potrošača i to stvaranjem što boljih fer uslova za tržišnu utakmicu svih privrednih aktera u Srbiji.

Pored navedenog Zakona, oblast zaštite konkurencije regulisana je nizom uredbi koje je donela Vlada Republike Srbije. Komisija, takođe, ima obavezu da u skladu sa članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na odgovarajući način primeni kriterijume koje proizilaze iz pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu EU.

Podnošenje godišnjeg izveštaja o radu ima visoku vrednost, naročito što Narodna skupština i Odbor čuvaju, neguju i nadgledaju nezavisnost Komisije za zaštitu konkurencije. U tom smislu, godišnji Izveštaj o radu za 2018. godinu, koji je podnela Komisija, kao što ste upoznati, kao što ste čuli od gospodina Obradovića, sadrži informacije o administrativnim kapacitetima, Izveštaj o finansijskom poslovanju, informacije o aktivnostima Komisije u procesu pridruživanja EU, informacije o povredama konkurencije, ispitivanju koncentracije, mišljenja data na nacrte zakona, akta, sektorske analize, saradnje sa regulatornim telima, državnim organima, organizacijama, naučnim ustanovama i civilnim sektorom, informacije o međunarodnoj saradnji, zatim informacije o podizanju svesti i značaju konkurencije kroz javno zastupanje i statistički, naravno, pregled aktivnosti tokom 2018. godine.

Iz svega iznetog želim da naglasim, i to mislim da je zapravo najvažnije, Komisija se finansira iz sopstvenih prihoda, taksi, čuvajući obaveznu rezervu, kao što ste čuli, kod Narodne banke. Suficit redovno uplaćuju u budžet Republike Srbije, a na Finansijski plan Komisije saglasnost daje Vlada.

Čuli ste od gospodina Obradovića, navedeno je u Izveštaju, o aktivnostima za Poglavlje 8, koje će uslediti. Takođe, čuli ste da administrativni i institucionalni kapacitet Komisije jeste na zavidnom nivou i primećuje se blagi organski rast, zahvaljujući Narodnoj skupštini i njenim radnim telima, čije su odluke to omogućile. Pronalaženje adekvatnog poslovnog prostora, kako ste rekli gospodine Obradoviću, Komisija je stekla sve uslove za nesmetani rad.

Govorili ste o povećanom nivou koncentracija i tu ćemo se složiti da su povećane koncentracije signal da su ekonomske aktivnosti pojačane, da je primamljiv ekonomski privredni sistem i da su kretanja i dešavanja na tržištu visokog intenziteta.

U delu monopola moram da kažem sledeće da monopoli postoje, postoje prirodni monopoli, monopolski položaj nije zabranjen. Zabranjena je zloupotreba monopolskog položaja i o tome vas molim da vodite računa. Smatram da i veću opasnost od monopola predstavljaju dogovori oko cena i kartela jednako kao i dogovori za učešće na tenderima za javne nabavke koji se otkrivaju tek na uviđajima. To je za našu državu od izuzetne važnosti. Razumem vaše prethodne prioritete, ali mi očekujemo da u budućem periodu to, između ostalog, budu vaši zadaci i prioriteti.

Videli smo, dakle, da su obrazloženja predmeta koja se nalaze u Izveštaju o radu Komisije, zapravo, oni sadrže ozbiljne ekonomske analize tržišta, i to ste vi naveli.

Takođe, moram da istaknem da zakon predviđa oštre kaznene mere i visoke novčane kazne, ali njihova glavna uloga je odvraćanje učesnika na tržištu od kršenja zakona, a vi ste kao Komisija dužni da ih dosledno primenjujete i u tom smislu očekuje se od vas da i dalje nastavite na isti način i još efikasnije i hvala vam na za taj trud i vaše postupanje.

Šta je ovde interesantno? Dakle, strane kompanije i one dolaze sa drugih tržišta sa više iskustva veštiji u postupanju na tržištu. Zato domaće kompanije moraju što više da se prilagođavaju i edukuju. Koncentracija zapravo podstiče kompanije da poboljšaju svoje proizvode i smanje troškove, što vodi ka povećanju produktivnosti i inovativnosti, a krajnjim potrošačima obezbeđuje širi asortiman proizvoda u ponudi po pristupačnijim cenama.

Ovo je proces permanentnog takmičenja među kompanijama i može da igra značajnu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta i daljeg razvoja Srbije i u tom smislu mora se raditi, tu vidim Privrednu komoru Srbije i ministarstva i morate uložiti dodatni trud da se objasni i državnim i privatnim domaćim kompanijama kako se treba ponašati na tržištu, zapravo, šta je zloupotreba položaja i da je ona podložna oštrim sankcijama.

Što se tiče institucionalnog okvira, Komisija za zaštitu konkurencije je glavna institucija odgovorna za sprovođenje zakona, ona je operativo nezavisan organ i važno je da Komisija ima ujednačenu praksu i predvidljivost u postupanju, čime se obezbeđuje pravna sigurnost za sve aktere na tržištu.

Takođe, želim da kažem da se novi Zakon o zaštiti konkurencije nalazi u izradi i da se njegova finalizacija očekuje, odnosno rasprava i potom usvajanjem.

U pogledu kadrovskih kapaciteta moram da istaknem da u Komisiji radi više doktora nauka, magistara i ekonomista i pravnika, ali najveći broj je stručnih lica odgovornih za ispitivanje i sprovođenje postupaka i što se tiče tih ispitivanja i sprovođenja svedoci smo da se povećava broj slučajeva povrede konkurencije, kao i relativna veličina i značaj privrednih društava pod istragom.

Istraživanja velikih privatnih i javnih preduzeća, koja je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije, dodatno su doprinela poboljšanju njenog kredibiliteta i javnog imidža i u tom smislu povećavaju se aktivnosti u promovisanju politike zaštite konkurencije.

Poseban segment u okviru izveštaja su mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije data na zakonske i podzakonska akta, koja Komisija priprema u saradnji sa državnim organima i organizacijama u regulatornim telima i nezavisnim institucijama. Primera radi, Komisija je dala tri mišljenja o nacrtima zakona iz oblasti žigova, drumskog transporta putnika i slobodnog pristupa informacijama. Uopšteno govoreći, trebalo bi konsultovati Komisiju za zaštitu konkurencije o svim nacrtima zakona koji se tiču konkurencije.

Apelacioni sudovi pružaju sve veću podršku odlukama Komisije za zaštitu konkurencije. Međutim, sposobnost sudova i kapaciteti da se bave složenim predmetima konkurencije treba značajno ojačati povećanje broja sudija koji imaju stručno znanje u ovoj oblasti i očekujem da će se o tome u narednom periodu voditi računa i da će se ovo pitanje brzo rešavati.

Izveštaj Komisije jasno ukazuje da je cilj osnovni zapravo kreiranje konkurentnog tržišta na kome će učesnici povećati svoju produktivnost, inovativnost, investicije, što će rezultirati rastom, razvojem i povećanjem životnog standarda svih građana.

Odbor je konstatovao da je Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije uspela da svojim radom, stručnošću i rezultatima značajno da doprinese porastu najvećeg broja ekonomskih parametara i napretku koje Republika Srbija beleži na svim poljima, od Svetske banke do MMF, do Svetskog ekonomskog foruma.

Komisija je svojim aktivnostima na harmonizaciji propisa, izradi ekonomskih analiza i primeni ekonometrijskih modela u dokazivanju i odlučivanju u postupcima, blagovremenim reagovanjem na situacije koje mogu uticati na stanje konkurencije na tržištu, transparentnijim prisustvom i blagovremenim upoznavanjem javnosti sa svojim aktivnostima, odlukama stekla veliki ugled kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj stručnoj javnosti.

Dosadašnja iskustva pokazuju da Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije predstavlja dobar primer funkcionisanja nezavisne institucije koja u svojim aktivnostima je transparentna, što znači podložna i oceni i kontroli i građana i javnosti.

Činjenica da je naša država opredeljena za tržišnu privredu i modernu ekonomsku politiku, razvoj politike zaštite konkurencije predstavlja još jedan od važnih stubova ekonomske reforme. Pojave na našem tržištu ukazuju da rad na zaštiti konkurencije mora biti konstantan, a stvaranje i zaštita fer tržišnih uslova mora se unapređivati. Da prostora za unapređivanje ima, vidi se iz izveštaja Udruženja za zaštitu potrošača, posebno kada je reč o kvalitetu i cenama, asortimanu proizvoda i usluga na domaćem tržištu.

Prema statističkim podacima o kretanju cena u poslednjih 10 godina imamo segment proizvoda i usluga čije su cene u opadanju, što su pokazatelji zdrave konkurencije koja je dovela do relativnog rasta standarda stanovništva, odnosno rasta kupovne moći u Srbiji i mi ohrabrujemo Komisiju da nastavi sa svojim aktivnostima u tom pravcu kako bi cene i u drugim segmentima opale, a ovo naročito po donošenju novog zakona.

Ohrabrujemo Komisiju da u skladu sa svojim kapacitetima i instrumentima, kojima raspolaže, nastavi neumorno da radi na unapređenju konkurencije i stvaranja uslova za fer tržišnu utakmicu bezkompromisnom borbom kartela, zloupotrebe dominantnog položaja i svih drugih oblika povrede konkurencija.

Komisija za zaštitu konkurencije može biti sigurna da u Narodnoj skupštini ima partnera koji će joj pružiti podršku u aktivnostima koje doprinose podizanju nivoa znanja i razumevanja značaja konkurencije, prava i politike zaštite konkurencije. Pored toga, Odbor stoji Komisiji na raspolaganju kada su u pitanju aktivnosti na unapređenju saradnje i komplamentarnog delovanja sa svim drugim relevantnim institucijama u državi i privrednim organizacijama civilnog društva, kao i sa akademskom zajednicom.

Ovom prilikom želim javno da zahvalim na pozivu. U ime Odbora prihvatamo poziv i koliko već u narednom kraćem periodu bićemo vaši gosti. Hvala vam na pozivu.

Na kraju, posebna čast za sve nas, kao što ste čuli od gospodina Obradovića, a meni je dužnost i obaveza, a i čast da to ponovim, Evropska komisija dala je saglasnost da Beograd bude Regionalni centar za zaštitu konkurencije za zapadni Balkan, koji obuhvata i dve članice EU, Hrvatsku i Sloveniju, i možemo biti zadovoljni ocenom Evropske komisije o izveštaju o napretku za 2018. godinu, da je zakonodavni okvir, kao i delovanje u oblasti politike zaštite konkurencije u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama, ali i sa praksom EU.

Još jednom želim da uputim čestitke predsedniku Komisije na dosadašnjim uspesima i da istaknem da će u Odboru i u Narodnoj skupštini uvek imati pouzdanog partnera, spremnog da pruži svaku potrebnu podršku Komisiji u nastojanjima da visokom stručnošću, transparentnim radom, posvećenošću svojim postupanjima utiče na stvaranje što pozitivnijeg privrednog ambijenta u kome ima mesta za sve ozbiljne, vredne i efikasne privrednike i investitore. Upravo zbog toga želim da vas pozovem da usvojimo Izveštaj o radu za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i da nastavimo da zajedničkim snagama svako u segmentu svojih nadležnosti gradimo tu instituciju na način koji će obezbediti još pravednije uslove na tržištu Republike Srbije i bolji život i standard svih građana naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Petrović.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite, koleginice Karadžić.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Pre svega želim da ga pohvalim i da kažem da je veoma temeljan, sveobuhvatan. U današnjem sistemu slobodnog tržišta, kao što ste rekli gospodine Obradoviću, dosta se odnosi sprovođenje zakona na povećanje ekonomske efikasnosti privrednih subjekata, na podsticanje inovativnosti, kao i na uspostavljanje ravnopravnosti uslova kada govorimo o tržišnoj utakmici, a samim tim to poboljšava kvalitet života građana Srbije, zbog čega smo mi svi ovde.

Pre svega želim da naglasim da je vaša Komisija jako mlada u odnosu na zemlje iz regiona i ona svega 13 godina posluje, a posebno bih pohvalila vaš tim koji od 2014. godine radi, jer se zaista vidi veliki rezultat.

Profesionalno pristupate selekciji kadrova, što je za mene jedan od najvažnijih segmenata, jer toliko stručnih i obrazovanih ljudi je u vašem timu i rezultat ne može da izostane. To naravno stavlja dodatni akcenat na započete i završene predmete, što znamo da je u upravi često problem. Često započnemo određene procese, ali ih ne završimo baš na vreme.

Takođe moram da naglasim da godinama unazad Evropska komisija daje pozitivne izveštaje što se tiče vašeg rada, tako da je takođe to za pohvalu kada govorimo o otvorenim poglavljima.

Još od davnih davnina, od 1800 i neke godine se znalo da mora da postoji određeni način, na koji način će se vršiti ta, da kažem regulacija monopola na tržištu. Tada su trgovci prodavali stoku, pa nisu smeli da kude tuđu stoku, a deluje da godinama unazad imamo nelojalnu konkurenciju na tržištu i određene monopolističke sporazume koji su prosto nedopustivi.

Poslednjih godina vidimo veliki pomak kada govorimo o konkurenciji na tržištu i uređenju i korišćenju i uspostavljanju mera preko zakona koji je usvojen, tako da šta da kažem, nastavite samo tim putem i sigurno ćemo raditi bolje. Tu smo za vas, šta god je potrebno, i podržavamo vaš rad.

Izveštaj u protekle dve godine sadrži ključne elemente za rad institucija. Povećani su administrativno-institucioni kapaciteti, fokusirani ste na efektivnu i efikasnu primenu zakona, što je zaista pohvalno, i kao što ste rekli do 2014. godine nažalost to se nije baš tako radilo.

Srbija je postala atraktivni privredni ambijent i to možemo videti kada govorimo o fabrikama koje su otvorene poslednjih godina. Podatak koji sam dobila da je otvoreno 52 fabrike i zaposleno preko 28.000 ljudi značajno utiče na to dolaze novi investitori koji će investirati da se dalje smanjuje nezaposlenost koja je već u velikom padu.

U poslednje dve godine takođe su i usklađeni propisi kada govorimo o evropskim pravilima i kada govorimo o važnom pregovaračkom Poglavlju 8. Pored zakonskih okvira, pohvalila bih pre svega, vašu ažurnost kada govorimo o informisanju javnosti o vašim aktivnostima, koje se svakodnevno izbacaju na vaš sajt, na internet prezentaciju. Ovo je nešto što je neophodno zato što je transparentnost državnih organa i javnih organa zaista važna zbog interesa građana, da se zna gde se troši novac. Bez obzira što se vi samofinansirate i niste finansirani iz budžeta, građani se osećaju sigurnije kada znaju da bilo koja institucija, koja je regulisana ili izabrana od strane Narodne skupštine Republike Srbije radi na jedan transparentan i zakonit način.

Iz tog razloga želim da podržim vaš rad, želimo da podržimo kao poslanička grupa Pokret socijalista vaš izveštaj i svakako da kažemo da ukoliko nastavite u narednom periodu da radite ovako da sigurno neće izostati ekonomski rast i poboljšanje položaja građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Karadžić.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš. Izvolite.