Hvala poštovani predsedavajući.

Gospodine predsedničke Komisije, gospodo saradnici, gospodo poslanici, u današnjoj raspravi analiziraćemo izveštaj jednog novog tela, koji postoji od pre nekoliko godina u našoj državi Komisija za zaštitu konkurencije, i to za 2018. godinu.

Komisija je, da podsetimo osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2005. godine. Počela je sa radom 2006. godine nakon formiranja saziva Saveta komisije.

U početku njenog angažovanja, kao što smo čuli iz uvodnog izlaganja, nisu postojali dovoljni podsticaji i dovoljni uslovi da bi ova komisija odmah pokazala i svoje prave rezultate.

U prvom periodu najveći napor je bio usmeren ka institucionalnoj izgradnji tela, obezbeđivanju veće vidljivosti, afirmaciji ciljeva borbe protiv zloupotrebe tržišta, odnosno sprovođenja politike zaštite konkurencije u cilju koristi celog društva i to su rezultati koji su se ostvarivali upravo u vašem mandatu.

Isto tako Komisija je u ovom periodu intenzivno radila na postizanju pune pravne sigurnosti učesnika na tržištu kada je reč o politici zaštite od konkurencije.

Ovo telo kod nas je, kao što sam rekla nova institucija, i ona je u stvari osnovana na osnovu zakona koji je donet ovde u republičkom parlamentu sa ciljem da upravo reguliše osnovna pravila ponašanja, kako velikih, tako i malih proizvođača na tržištu, na korist svih potrošača i svih građana.

U procesu pristupanja EU, politika zaštite konkurencije zauzima inače jedno od značajnijih mesta, jer njeno efikasno sprovođenje doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja privrednih društava, unapređenju ulaganja u istraživanje i razvoj novih proizvoda, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza.

Usklađivanje propisa u zaštiti konkurencije sa praksom evropskih sudova i Evropske komisije obezbeđuje pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja u zemlji članici sa znanjem da je njihov kapital zaštićen od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika na tržištu, privrednih kartela ili nedozvoljenog spajanja privrednih društava sa ciljem kontrolisanja ili istiskivanja drugih učesnika na tržištu.

Članstvo u EU istovremeno podrazumeva i određene obaveze država koje se spremaju za život u zajednici evropskih naroda. Pravila o konkurenciji sastavni su deo pregovaračkog Poglavlja 8 o pristupanju EU i to je poznato i tu zauzima jedno od najznačajnijih mesta i sama ta pozicija i samo to mesto pokazuje pažnju koju EU pokazuju ovom sektoru, kao i onu pažnju koju mora naša država u ovoj oblasti u narednom periodu još više da izgrađuje.

Suština je da njeno efikasno sprovođenje u stvari doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja privrednih društava, unapređenju ulaganja u istraživanje i razvoj novih proizvoda, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza.

Cilj države Srbije u svakom slučaju je primarni i to je zadatak ove Vlade i ovog parlamenta i svih narodnih poslanika, stvaranje što bolje ekonomskih uslova, jačanje ekonomske snage države, ali i ekonomske snage i moći svake porodice i svih građana.

Usklađivanje propisa o zaštiti konkurencije sa praksom evropskih sudova i Evropske komisije obezbeđuje pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja u zemlji članici, jer se zna da kapital koji se ulaže je zaštićen od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika. Čuli smo da dominantni uticaji postoje, ali nikada ne smeju biti zloupotrebljeni i rađeni na štetu drugih učesnika na tržištu. S ciljem dakle, da se manji učesnici na tržištu zaštite, da im se omogući konkurentnost i prisutnost na tržištu u ravnopravnim uslovima i da se ne sme dozvoliti njihovo istiskivanje sa tržišta na osnovu monopolskog uticaja.

Članstvo u EU, a moramo to istaći, nema samo prednosti. Ono podrazumeva i određene obaveze svake članice prema svojim evropskim partnerima i to kontinuirano. Pravila o konkurenciji važe za sve učesnike tržišne utakmice jednako, a zadatak je da omoguće funkcionisanje tržišta, veću ponudu roba i usluga, bolje cene.

Ova pravila u stvari štite građane, jer preduzetnicima zabranjuju sklapanje sporazuma kojim bi se dogovarale cene, ograničavala proizvodnja, razvoj i ulaganje ili delila tržišta i izvore i nabavke. Ona takođe sprečavaju zloupotrebu dominantnog položaja preduzeća i onemogućavaju spajanje preduzeća koje bi moglo imati uticaj na konkurenciju na tržištu. U tom pravcu, kod određenih pojava kojih na tržištu ima u svakom slučaju moramo u narednom periodu biti daleko delotvorniji.

Takođe, ova pravila utvrđuju kako i koliko je moguće dati pomoć države preduzećima, pod uslovom da se ne naruši konkurencija, odnosno obezbedi podjednako dobre uslove za sve. Cilj politike zaštite konkurencije u našoj državi podrazumeva ekonomski napredak, jačanje privrednih subjekata, otvaranje tržišne utakmice, bolji kvalitet proizvoda, niže cene, jer čitav taj milje efekata svakako ide u opštu korist.

Konkurencija kao otvoreni proces poslovne borbe između kompanija ima veoma važnu ulogu u podsticanju ekonomije rasta i razvoja, ali ako je krajnji cilj koristi za potrošača, onda nivo ekonomskog rasta neposredno postaje kriterijum za zaštitu konkurencije.

Poslovne aktivnosti za koje se utvrdi da narušavaju korist potrošača ili ocenjuje se da do toga može doći, smatraju se antikonkurentskim, pa i nezakonitim. Definitivno, konkurencija podstiče kompanije da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, da smanje troškove, povećaju produktivnost i inovativnost, a u celini doprinose razvoju privrednog ambijenta i ostvarivanja bržeg ekonomskog rasta, a to je potpuni cilj i posvećenost ove Vlade. Svakako se to u dinamičnom razvoju Srbije može konstatovati.

S druge strane, ova pravila za potrošače obezbeđuju bolji asortiman proizvoda, niže cene, veći kvalitet. Svakako, da ne bude zabune, zadatak Komisije nije da štiti male učesnike na tržištu, već da za sve omogući ravnopravne uslove. Veća konkurencija pomaže malim proizvođačima da posluju bolje.

Efikasna primena propisa iz oblasti zaštite predstavlja važan uslov za razvoj i jačanje srpske privrede u celini. Tu ogromnu ulogu upravo ima ova Komisija, upravo redovnim podnošenjem izveštaja o radu u Narodnoj skupštini, kao što je u ovom slučaju evidentno, objavljivanjem svojih rezultata rada na internet stranici, što inače čini, odnosno predstavljanjem svojih aktivnosti u medijima koje su tada dostupne široj javnosti i što je u svakom slučaju vrlo značajno i za pohvalu.

Ova komisija je, što se vidi iz Izveštaja, u toku 2018. godine ostvarila uspešnu saradnju kako sa stručnom, tako i sa opštom javnošću. Ovim je u velikoj meri eliminisana pravna nesigurnost kod preduzeća, ali i stabilizovana pozicija i neizvesnost kod jednog broja njih. Zahvaljujući tome, preduzeća u Srbiji mogu unapred da procene šta je zabranjeno, šta ima ozbiljan efekat odvraćanja od aktivnosti koje mogu da ugroze konkurenciju i u kom pravcu svoje delovanje treba da usmeravaju. Zato smatram veoma važnim što je ova Komisija kod nas osnovana, što ostvaruje konačno pozitivne efekte, što se etablirala na našem tržištu, ali istovremeno i u saradnji sa saradnicima, odnosno odgovarajućim institucijama u EU i to ne zbog EU i našeg pristupanja njoj, nego pre svega zbog nas samih i građana koji treba da imaju što bolju zaštitu i pravno organizovanu državu.

Važno je istaći da i prema proceni same EU, što takođe potvrđuje i vaš Izveštaj i vaše uvodno izlaganje gospodine predsedniče, u Srbiji je došlo do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije po broju predmeta iz ove oblasti o kojima je reč, kao i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju.

Na primer, u jednom delu izveštaja se čak kaže – ispitivanje velikih privatnih kompanija i državnih preduzeća koje je Komisija sprovodila su u velikoj meri doprineli unapređenju kvaliteta, kredibiliteta i imidža u javnosti. Takođe, primetno su povećane aktivnosti zastupanja politike konkurencije. Odluka Komisije u sve većoj meri su podržane od strane žalbenih sudova, ali je jasno da kapacitet sudstva za bavljenje složenim predmetima iz oblasti zaštite konkurencije treba da bude značajno osnažen. To je i ocena, ali naravno i usmerenje u kom pravcu treba da se dalje ova institucija i institucije sa njom, povezane u mreži, moraju da se razvijaju. Naravno, to je druga tema.

U svakom slučaju, podržavamo rad ove Komisije. Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje će podržati ovaj izveštaj. Smatramo ga veoma važnim kako po privredne subjekte na tržištu, tako i za građane koji dobijaju ili svi mi zajedno, dobijamo bolje proizvode i uređenije tržište.

Naravno, ono što je i do sada rečeno apsolutno podržavamo, a to je da se posebna pažnja posveti najosetljivijim sektorima telekomunikacija, farmaceutske proizvodnje, stanje u oblasti maloprodaje na to smo najosetljiviji, želimo brzo i što pre da vidimo pozitivne efekte i naravno odgovarajuću transparentnost rada u javnim preduzećima. Sudovi su, rekla sam, posebna odluka, ali u jednoj budućoj, nadamo se što bržoj i što kvalitetnijem jačanju ekonomske snage Srbije. Povezanosti svih ovih institucija koje treba da deluju na tržištu komplementarno, dobićemo sve ono što nam obezbeđuje bolji kvalitet života i ravnopravnost svih subjekata, razvoj male privrede, ali i dolazak novih investitora.

Dakle, krajnje ciljeva nismo ostvarili, ali smo na najboljem putu da u svakom budućem izveštaju taj kvalitet pokažemo što boljim i što većim i naravno od vas i Komisije mislim da to svi zajedno očekujemo. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Dragaš.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi prisustvujemo pomalo apsurdnoj situaciji, raspravljamo o zaštiti konkurencije kada smo svi svesni da Srbija je najmanje nezavisna tehnološki, finansijski, pa i politički.

Kakve to instrumente mi možemo da upotrebimo da bi sprečili monopolsko ponašanje onih koji su prisutni na tržištu Srbije? Da sprečimo one koji su formirali EU zarad svojih interesa? Setite se gospodo, EU, zajednica evropskih zemalja, je formirana od strane proizvođača uglja i čelika. Oni se i dalje nalaze u zemljama koje se zovu Engleska, Nemačka i Francuska. Sad, da bude apsurd veći, mi treba da nađemo, kao država koja ima sedam miliona stanovnika, da nađemo efikasna sredstva kako bi sprečili multinacionalne kompanije da ne uspostavljaju monopol na tržištu Srbije. To je gotovo nemoguća misija.

Bez pomoći i frontalne borbe za oživljavanje domaće proizvodnje, za potenciranje domaće pameti, kako bi se to reklo, sve su ovo periodični izveštaji koje mi možemo da posmatramo na ovaj ili onaj način. Možemo da cenimo trud ljudi koji sačinjavaju ovu Komisiju, koji se iskonski trude da svojom stručnošću, svojim zalaganjem doprinesu da mi uvidimo na neki način gde su glavnim problemi, ali parlament je tu da u krajnjem slučaju analizira ovaj izveštaj, da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata i ništa više.

Ključni problem leži u činjenici što je država Srbija sve više i više tehnološki zavisna. Mi smo tehnološki zaostali u ranijem periodu, u međuvremenu nismo ništa učinili, odnosno tačnije rečeno vlast koja je vodila ovu državu nije ništa učinila da tehnološki unapredi Srbiju. Vi možete da budete konkurentni ako imate tehnologiju na tom nivou da možete da parirate onima koji uvoze svoju robu ili svoju tehnologiju u ovu državu. Kako mi možemo da pariramo uvoznicima? Jednostavno, ne postoji način.

Prvo, potpisali smo Sporazum o saradnji koji podrazumeva skoro potpuno ukidanje carine. Nelojalna konkurencija samom tom činjenicom se stvara. Bez carine roba, pa bez obzira kakve je prirode, da li široke potrošnje, kakve namene ili neka tehnička roba ulazi pod tzv. damping cenama, ne sa razlogom što oni da razmišljaju o potrošaču građaninu Srbije, nego sa razlogom da i ono malo eventualno domaće proizvodnje što je ostalo da uništi. To najbolje vidimo na poljoprivredi.

Poljoprivreda bukvalno trpi nelojalnu konkurenciju koja se ogleda u uvozu robe i svi mi to znamo. Nije to roba koja se odlikuje nekim visokim kvalitetom, pa da je to konkurentno našim poljoprivrednim proizvodima, nego se odlikuje niskom cenom prosečnog, da ne kažemo, lošeg kvaliteta. Kao takva, zauzima monopolski položaj na našem tržištu. Za šta služi srpska poljoprivreda? Služi kao izvor jeftine sirovine koja se ogleda u poljoprivrednim proizvodima.

Nije tržište Srbije za plasman robe toliko interesantno multinacionalnim kompanijama, da se razumemo, iz više razloga. Prvo zbog ukupnog broja potencijalnih potrošača. Imaju oni tržišta koja su mnogo interesantnija i u Evropi, a da ne govorimo u svetu.

Ali je veoma bitno za multinacionalne kompanije da zauzmu monopolsku poziciju, kako bi osvajali jedno po jedno tržište, kako bi uništavali, u suštini, konkurenciju njihovim kompanijama, da uopšte ne postoji konkurencija. I to je priroda stvari. Uvek onaj koji prodaje, koji proizvodi i želi da prodaje svoje proizvode, on teži da ima što manje konkurencije, kako bi ostvario veću zaradu.

Sa druge strane, svaka država želi da se zaštiti od takvih kompanija koje žele da uspostave monopolski položaj. Kad ima instrumente država, onda to može da radi, a instrumenti su realne mogućnosti. Realna mogućnost se ogleda u tome koliko smo mi to tehnološki uznapredovali, koliko smo mi uložili u mlade ljude, u njihovo školovanje, koliko smo pažnje posvetili svemu tome što ti naši mladi istraživači, naučnici, rade, ti koji se bave inovacijama, koliko je država posvetila pažnje, da vidimo da u nekoj generaciji, da kažemo, evo, tada ćemo biti spremni da zajedno i sa komisijom i svim ostalim institucijama da počinjemo da sprečavamo monopolsko ponašanje pojedinih kompanija.

Evo, ja vas pitam otvoreno, gospodo - da li ste u poslednje vreme, a to se odnosi na nekoliko godina, čuli, recimo, da je ministar za energetiku ili neko iz Ministarstva za privredu otišao u Institut "Mihajlo Pupin"? Možda su otišli sasvim slučajno, ako je predsednik države otišao, pa se gurali u prvi red da ih on vidi, a nemaju pojma šta se tamo dešava. A tamo je ne mali broj pametnih, mladih ljudi, stručnjaka, koji u tehnološkom pogledu i te kako prate domene u svetskoj i robotici i elektroindustriji i u mnogim oblastima. Čak i u ortopediji. Ali, šta ih boli briga. Nije to toliko atraktivno. Gde da se pojave konobari, kondukteri, polusvršeni šloseri, da se pojave pred doktorima, magistrima i ljudima koje odlikuje pamet. To njih zamara. Njih više interesuje ona stara, jagnjeće brigade, da pojedu. Šta će oni na Institutu "Mihajlo Pupin"? Šta će uopšte na Elektrotehničkom fakultetu?

Znaju ponekad u tim statističkim prikazima da kažu - otišlo je toliki broj mladih stručnjaka. A šta su to, gospodo, uradili? Da li je neko iz ovih resornih ministarstava, da li je neko iz Vlade, posvetio pažnju? Ja sasvim slučajno navodim primer ovog instituta, zato što je tamo koncentracija stručnjaka. Tamo nema politike. Na čelu te institucije je neko ko je stručan, dokazao se u toj struci.

To je šansa. Nije šansa što ćemo se mi ovde boriti protiv monopolskog položaja multinacionalnih kompanija koje dolaze iz EU. Pa, zamislite, apsurd je još veći - mi po zakonima EU koji su prilagođeni velikim kompanijama, a šta mislite, da su Francuzi i Nemci u oblasti železnice i brzih pruga, šta mislite, da su oni bili potpuno po strani kada se donosio zakon ili zakonska regulativa u EU? Oni su diktirali te uslove. Gledajte u procesu izgradnje brzih pruga. Gde su to domaći i naši proizvođači? I da hoćemo, ne možemo tehnološki da učestvujemo u tome. Možemo da izgrađujemo neke tamo pomoćne objekte. A zašto, gospodo? Zato što sami sebi činimo neke negativne usluge.

Mi smo doživeli da hvalimo nekog ko se bavi konfeksionarskim poslom, ko po boji kablova pravi nešto što se zove kablovi za automobilsku industriju, a domaća kablovska industrija nam stoji po strani, i Jagodina, koja je bila gigant, i Zaječar i novosadska Fabrika kablova. Nije nam to neko uradio zato što je, eto, imao nameru da on uništi tu industriju. Ne, nego je doveo garnituru posle 2000. godine koja je posle sankcija, posle svega što se dešavalo, bombardovanja, potpuno uništila kablovsku industriju.

Samo da vas podsetim, pošto znam tu problematiku, gospodo draga, kada je finska "Nokija" proizvodila drvene bubnjeve za energetske kablove koji se polažu ispod vode, tada je novosadska Fabrika kablova proizvodila elektronske računare u kooperaciji sa "Videotonom". To je tehnološki velika razlika. Finska "Nokija" je počela u oblasti elektronike, pogotovo u oblasti telekomunikacija, napravila takav iskorak ne zato što su oni Finci, što bi neko rekao - zato što su fini, nego zato što su ulagali u pamet, zato što su slične institute kao ovaj što sam ja vama naveo obilazili njihovi ljudi koji su na ključnim pozicijama. Znali su da će im pamet doneti napredak. Zato su otvorili, maltene, granice, da prime te školovane i pametne ljude u što većem broju.

A šta mi radimo? Mi periodično razmatramo ove izveštaje. U ovom izveštaju ima nešto što bi moglo biti zajednički imenitelj za sve ovo što sam do sada govorio.

Kada ste radili sektorsku analizu maloprodaje, ima jedan zaključak koji odražava potpuno stanje u tom sektoru. Rekli ste - za potencijalno eventualno ulaganje u maloprodaji na ovom tržištu oskudeva se sa atraktivnim lokacijama, što ste potpuno u pravu, i nizak standard građana. To su rizici za potencijalne ulagače i time ste sve rekli. Nizak standard je rezultat siromašenja, a ne napretka. Kupovna moć građana pada iz dana u dan. Mi ovde slušamo statističke podatke kako se potrošačka korpa sve više i više puni za ono što može građanin, a ovo je realnost što ste vi naveli, kupovna moć je realno pala.

Drugo, u tom sektoru možemo da preko toga pogledamo projekciju kakvo je stanje u Srbiji. Mi imamo situaciju u kojoj ste vi konstatovali iz analiza da je „Delez“ kupujući lanac prodajnih objekata od „Delte“ 26% imao od ukupnog tržišta pod svojom kontrolom, da pored njega „Ideja“, odnosno jedan deo „Agrokora“ ima 13% ulaskom na ovo tržište, kupujući, samo da vas podsetim, „C market“. To je 39-40% kontrola tržišta kada je u pitanju maloprodaja od strane stranog kapitala, a pogotovo što je tragedija veća, od „Agrokora“, od „Ideje“, koja u međuvremenu uspostavlja apsolutni monopol ne samo kada je u pitanju prodaja, nego i kada je u pitanju proizvodnja.

Samo da vas podsetim, „Servo Mihalj“, „Frikom“, sve je to „Agrokor“, Todorić. Kako su došli do toga? Evo vam jedan primer. Mišković je kupio „Danubijus“. Znate na koji način? Tako što je ministar tadašnji Vlahović pritiskao aktuelnog direktora u to vreme „Danubijusa“ da uzima kredite po svaku cenu. Kada je „Danubijus“, odnosno taj direktor pod pritiskom doveo „Danubijus“ do prosjačkog štapa jer nije mogao više da servisira kredite, onda se pojavio Miroslav Mišković 1993, odnosno 1994. godine, imao je šest junica kao početni kapital. Godine 1997, zahvaljujući njegovim bliskim odnosima sa JUL-om i SPS-om, dogurao je do banke. Prosto da ne verujete i napravio monopol. Ja vam govorim na primeru.

Tako je Todorić preko „Agrokora“ uspostavio monopol. Kako se boriti protiv tog monopola? Pa slušamo stručne ljude koji nam objašnjavaju. Nemamo mi nikakvih problema kada je u pitanju „Agrokor“, kada je u pitanju „Ideja“. To smo mi zahvaljujući pameti ondašnjih čelnih ljudi iz Srbije izregulisali, to se ne odnosi, stečaj i likvidacija „Agrokora“ neće negativno uticati, to su priče za malu decu. Od toga nema ništa. Mi moramo mnogo ozbiljnije da razmatramo situaciju u kojoj se nalazi Srbija, pogotovo kada je u pitanju konkurentnost domaće proizvodnje.

Možete vi ovde kako ste prikazali da pokazujete rast proizvodnje cementa, ali ne zaboravite, gospodo, to je strani kapital, to su strane kompanije. Cement bi se prodavao i da je potpuno drugačiji vlasnički odnos, ali tada je bilo bitno da se prodaju cementare. Nisu kupovali, recimo, fabrike na Novom Beogradu, „IMT“, za proizvodnju traktora, ali kupovali su cementare, kupovali su pivare. Kupovali su ono što je atraktivno. Kupovali su duvanske industrije: „Filip Moris“ i „Britiš tabako“. Uspostavili su monopol odmah posle 5. oktobra.

Posle 5. oktobra, ne zaboravite, „Merkator“ je došao na ovo tržište kao monopolista. Pa, to je bio uslov da dođu ovi na vlast iz DOS-a, da ih podrži onaj Janković kriminalac, što je bio nekada vlasnik „Merkatora“. Sada je to sve spojeno u jedan koglomerat koji se zove „Agrokor“, a pod njegovom upravom su i „Idea“ i „Merkator“. Oni i dalje bivstvuju na tržištu, da ne zaboravim i „Rodu“. Oni i dalje su prisutni na tržištu, samo još formalno pod različitim nazivima.

Kada se pogleda koncentracija kapitala, pa kud ćete bolji primer. Koncentracija kapitala je tu. Koncentracija kapitala nije u nekim bankama ili finansijskim organizacija, pa oni obavezni za godinu dana da ga plasiraju. Ne, nego je u „Agrokoru“. I dalje je to hrvatska firma i nikome ne pada na pamet da kaže – čekajte ljudi, da vidimo kako je proces privatizacije uopšte tekao kada je u pitanju dolazak „Idea“ na ovo tržište. Zašto? Pa, zato što se samo menjaju imena i prezimena, maltene, kako bi to običan čovek primetio, ništa se tu ne menja, ne sme niko da čačne u to zato što je to osinje gnezdo. A, da se neko ozbiljno upusti u takve stvari, kao što vi ovde navodite niz primera, većim delom iz ovog razloga što ste rekli neosposobljenost sudija da vode ovakve procese. Tako i ovo.

Da bi se ušlo u analizu privatizacija koje su izvršene tu moraju biti stručni ljudi. Mi takvih ljudi više nemamo. Mi bukvalno imamo zakone. Vi ste svedoci, uostalom i vi radite, jednim delom, kada su u pitanju ova poglavlja, po zakonima koji su fotokopirani. Nije to delo ili učešće naših stručnjaka, nego fotokopirani, skenirani, čak je to dato na iskrivljenom srpskom jeziku, jekavica, koji koriste, zloupotrebljavaju Hrvati. Pa, nisu čak uspeli ni da prevedu to, redakciju neku jezičku da izvrše. Čak su dali, pa kako mi po tim zakonima koje fotokopiramo, nama više ne trebaju pravnici, ne trebaju nam ekonomisti. Iako imamo u vidu ovo što sam govorio da nam ne trebaju ni mladi stručnjaci, pa šta smo mi? Mi smo kolonija i kao kolonija ne možemo, niti imamo bilo kakav mehanizam, a pogotovo nemamo pravo da se suprotstavimo onima koji su nas takvima napravili.

Moraju ovi izveštaji, kao i prethodna dva dana, ovi izveštaji su opomena. Gospodo, moramo potpuno drugačije da razmišljamo. Moramo našu pamet da iskoristimo da unapredimo našu privredu. Ne možemo sve, nije to idealno. Moramo sprečavati konkurenciju tako što ćemo vratiti carine na poljoprivredne proizvode, za početak. Gde to ima, ljudi, da ulazite slobodno na tržište, a onda zagovarate da će to razviti poljoprivredu u Srbiji? Evo kako razvija. Hranimo se u „Lidl“. Roba sumnjivog porekla. Šta nam proizvode ovi mesne prerađevine? Roba koja je istekla u robnim rezervama, starije meso koje je sadržano u mesnim prerađevinama nego neki od nas po godinama starosti.

Kako da sprečimo to? Kako ovaj određeni broj ljudi u komisiji i svi ostali koji rade na tom poslu kako to da spreče? Nemoguće je. Uvek će vas hvaliti ovi iz EU, jer oni imaju tu naviku. To je kod njih nekakva matrica koja se vrti. Oni hvale, tako su hvalili Bugarsku.

Samo da vam kažem primer koji vi znate. Oni su Bugarskoj, ubedili su Bugare ulaskom u EU da njima ne treba ruža. Od ružinog ekstrakta dobijaju se kvalitetni mirisi. Bugarska je bila jedna od vodećih proizvođača tih mirisa, finalnog proizvoda. Preselili su tehnologiju u Nemačku. Znate kako su ih ubedili? Rekli su – to je prevaziđena tehnologija, taj miris se više ne koristi i to vas unazađuje. Kada su oni uzeli tehnologiju, Bugari ostali bez ruža, ostali bez mirisa, bez proizvoda gde su ostvarivali značajna devizna sredstva, sad im kažu – sad ste bogati. Znate zašto su bogati? Zato što su u EU, a nemaju svoju proizvodnju. Zato što je to njima matrica po kojoj funkcionišu.

Mi srpski radikali vas upozoravamo, ne govorim ovo vama kao članovima komisije da bi vama spočitavali da niste uradili svoj deo posla, nego govorim onima koji su najodgovorniji u ovoj državi da je poslednje vreme da im skrenemo pažnju na ne mali broj mladih, pametnih ljudi. Tu leži mogućnost Srbije da se bori protiv monopola.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite, kolega Đuriću.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi gosti iz Komisije za zaštitu konkurencije, zašto je važna politika konkurentnosti i treba li je negovati i šta građani imaju od toga?

Dakle, misija, svrha postojanja Komisije za zaštitu konkurencije je da obezbedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu na način da se obezbedi društvena dobrobit i ekonomski napredak, a naročito korist potrošača. Dakle, jednake prilike svim učesnicima na tržištu, naročito sa akcentom na korist potrošača.

Politike razvoja konkurencije, rekao bih, da su istovremeno i specijalizovane, ali i multidisciplinarne. Mislim da je važnije pokušati ove politike predstaviti građanima nego birokratski prolaziti kroz stavke vašeg godišnjeg izveštaja o radu, jer važno je da građani shvate čemu vi zapravo služite, zašto je to za njih dobro i zašto je važno da vi radite kako treba, pa ću probati da dam neke primere da se vidi zašto je važno da nezavisne institucije vode ljudi od snažnog integriteta sposobni da se odupru svim pritiscima, bilo da oni dolaze iz političkog sistema ili od starane krupnog kapitala, da to budu ljudi koji su u stanju da očuvaju svoju nezavisnost, da rade po zakonu, po struci i da se odupru takvim pritiscima.

Dakle, u Novom Sadu imate u krugu od 200 metara primer politike konkurentnosti i tržnih centara, dakle malo pre spomenuta maloprodaja robe široke potrošnje, tri tržna centra, dva privatna i jedan državni. Jedan od ova dva privatna dobio je nedavno sve moguće pogodnosti od države i od lokalne samouprave, kako materijalne tako i nematerijalne, ne samo da mu je davana subvencija u formi direktnih plaćanja nego mu je subvencija davana indirektno, kroz izmenu propisa njihovog prilagođavanja potrebama investitora, kroz opremanje komunalne infrastrukture, kroz tolerisanje projektni rešenja koji sada evo širu lokalnu zajednicu izlažu i određenim komunalnim rizicima. Taj tako na sve načine privilegovan privatni tržišni centar ugušiće ovaj drugi privatni i ovaj jedan državni, gradski.

Konačno, posledica izostanka negovanja politike konkurentnosti biće to da uskoro niko neće moći kupovati ni u jednom od ta tri tržna centra zbog zaključka koji ste i vi konstatovali, a to je prethodni govornik rekao, da pada kupovna moć građana, između ostalog i zbog toga što nemamo konkurentsko tržište koje kao konkurentskog je sposobno da se razvija i podiže BDP i životni standard građana.

Ovaj primer pokazuje da je politika konkurentnosti multiresorna i da su izazovi sa kojima se Komisija suočava višedimenzionalni, ovde imate u ovom primeru mnoštvo učesnika u jednom ovako poslovnom poduhvatu kao što je izgradnja i puštanje u rad veliko šoping mola i svi oni svojim postupanjem, načinom na koji propisuju ponašanja, postupcima ili propuštanjem postupanja, mogu uticati na politiku konkurentnosti. Svaki od njih može okrenuti glavu na neku stvar i nekom od učesnika u ovom poduhvatu omogućiti pogodnosti koje ugrožavaju konkurenciju. Recimo, nedozvoljenom promenom ili selektivnom primenom urbanističkih propisa jedan investitor veoma lako može biti doveden, pogodniji položaj u odnosu na druge konkurentne.

U tom slučaju, narušavanje konkurencije dolazi od strane organa vlasti, dakle, od same države, iz političkog sistema. Privatni izvođači specifičnih radova, ili isporučiocu nekih posebnih roba mogu se dogovoriti o ceni po kojoj će kupac njihovih roba ili usluga biti prinuđen da platiskuplje, jer jednostavno, nema konkurencije, ili je ona njihovim dogovorom ograničena.

Sa svakim od ovih aktera Komisija može biti potencijalno suočena i u okvirima svojih nadležnosti moraće sankcionisati takvo postupanje, ili propuštanje da se postupa, koliko god moćan taj neko bio. Jer, povreda konkurencije vidimo iz ovog primera ne nastaje samo onda kada se promenom vlasničke strukture ili spajanjem dve firme stvori veliki učesnik na tržištu koji uzima nedozvoljeno veliki procenat tržišta, dakle, nije povreda konkurencije samo koncentracija, kako zakon ovu pojavu definiše.

„CarGo“ je odličan primer kako država kreira konkurentsko okruženje inovatorima koji svojim inovacijama konkurišu konvencionalnim pružaocima određene usluge, u ovom slučaju usluge prevoza putnika u drumskom prevozu. Jeste, i to dosta dramski, evo sada ćemo da objasnimo.

Država je rešila da primenjuje politiku ograničavanja slobodnog tržišta putem regulisanja cene pružanja ovih usluga, dakle propisivanjem minimalne cene, tzv. „prajs flora“, ali na nivou iznad slobodno tržišno formirane cene.

Posledica je da se time generiše višak ponude, jer će po ceni većoj od tržišne, ispod koje se ne sme ići, više ponuđača biti spremno da uslugu nudi. Time se povećava korist za ponuđače, a smanjuje korist za potrošače. Ujedno se stvara i višak ponude i tržište je van ravnoteže u kojoj bi bilo da je cena slobodno tržišno formirana.

Reakcija vlasti na posledice ove politike je druga mera Vlade implementirana u zakon, a to je zakonsko ograničenje ponude, pomeranje krive ponude u levo, ka manjim količinama ponuđenog taksi prevoza, tako što se propisom limitira dozvoljeni broj ponuđača.

Posledica ovakve tržišne intervencije od strane vlasti je smanjenje ukupne novostvorene vrednosti na tržištu drumskog prevoza putnika i od ovog biznisa će se na takav način smanjiti i opšte društvena korist. Ovo je gradivo prve godine ekonomskog fakulteta, složićete se sa mnom. Evo, hvala vam na osmehu koji potvrđuje da se slažemo.

Zakonom se nadalje inovativne metode pružanja usluge drumskog prevoza putnika stavljaju van zakona, praktično, ili se propisuju na način da ne mogu biti primenjene nikako drugačije osim na konvencionalna način. Dakle, mora taksimetar, ne može aplikacija, mora taksimetar.

Zakon se nadalje piše od strane radne grupe koju čini samo jedna zainteresovana strana, konvencionalni pružalac usluga, a inovator konkurent, se izostavlja iz kreiranja iz zakonodavnog okruženja, i dovodi se konvencionalni konkurent u pogodniji položaj. On preduzima poteze kojima, praktično, formira neku vrstu kartela, i to od strane onih ponuđača koji te svoje usluge drumskog prevoza putnika nude na jedna i samo jedan konvencionalan način, jer svaki drugi način, praktično biva proglašen nezakonitim.

O primeni metodologija, blokiranja grada, fizičke sile na vozače CarGo itd, to su već teme za neke druge državne organe.

Dakle, ovo deluje kao nelojalna konkurencija koja je ugrađena u same temelje tržišta drumskog prevoza putnika. Dakle, već kroz sam zakonodavni proces i čini mi se, nažalost, uz podršku samog ministarstva. Komisija, doduše jeste dala mišljenje na izmene Zakona koje su malopre obrazlagane, bavila se problematikom sedišta pružalaca usluga, pitanjem ograničenja broja ponuđača, definisanjem te minimalno dozvoljene cene i odredbama koje regulišu primenu tih inovativnih načina pružanja usluge prevoza putnika. Međutim, zakon je, ipak prošao.

Trebalo bi razmisliti, voleo bih da čujem mišljenje. Mogu li mišljenja Komisije na zakonske predloge dobiti određeni mandatorni karakter, ili vaše mišljenje, jednostavno, dođu, predlagač zakona ih pročita, konstatuje, stavi u stranu, i zakon prođe bez obaveze da ta mišljenja budu ikako uvažena.

Konačno „CarGo“ je Komisiji za zaštitu konkurencije podneo inicijativu za ocenu da li je zakonom i postupanjem taksista povređena konkurencija. Slučaj u međuvremenu eskaliran i do Evropske komisije, njihovim obraćanjem.

Ja na vašem sajtu nisam uspeo da nađem u delu koji se odnosi na pokrenute postupke povrede konkurencije da li je nešto urađeno po pitanju ove inicijative. Po članu 35. stav 4. Zakona o zaštiti konkurencije vi imate rok od 15 dana da odgovorite od dana prijema inicijative, da dostavite odgovor podnosiocu inicijative, pa bih voleo da čujem komentar.

Dakle, politika konkurencije važna je za negovanje ukupne investicione klime. Privredno okruženje u kojem je konkurencija slaba, nelojalna, opterećena nezakonitim uticajima i nezakonitim sredstvima borbe među konkurentima uz pravosuđe koje to toleriše, uz komisiju koja nema efektivnu moć da to spreči ili da reaguje i sankcioniše.

Tako privredno okruženje je okarakterisano lošom investicionom klimom i u takvoj atmosferi Srbija ne može očekivati prvoklasne investitore ni u jednoj vrsti biznisa. U takvoj investicionoj klimi srpska privreda osuđena je na investitore u poslove niskog nivoa, prerade male dodatne vrednosti, niske stručnosti i niskih zarada, a uz sve to prinuđeni smo na duži rok da, čak i takve investicije zapravo sami plaćamo kroz subvencije i sve druge vidove pogodnosti.

Investitorima će naravno rasti apetiti i tražiće sve više od države da bi ovde otpočeli poslovanje kao kompenzaciju za svoj dolazak na tržište na kom je konkurencija nelojalna, a investiciona klima loša i time će se nelojalna konkurencija samo produbljivati.

Politika konkurencije i relevantno pravo i zakonodavstvo, u potpuno su u Srbiji vezani za politiku i pravo konkurencije u EU i institucionalno procesna rešenja mi gradimo po uzorima evropski model na papiru, ali možda, ipak ne sasvim i u stvarnosti.

Evo, šta o politici konkurencije kaže poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u Evropskim integracijama. Dakle, problematika konkurencije i rad vaše komisije pokriveni su pregovaračkim poglavljem 8 – politika konkurencije, tako se to poglavlje zove. Najpre bi trebali da se kao društvo dogovorimo, da li su nam i da li nam trebaju evropska tržišta, biti uzor u pogledu politike konkurencije tržišnih učesnika. Mislim da da, zato što znamo da su ta tržišta efikasnija u pogledu stvaranja novih vrednosti i uvećavanja društvenog bogatstva, a da nije tako našim građanima za odlazak na rad u inostranstvo omiljene destinacije ne bi bile Nemačka ili Francuska, naši građani bi bili srećni ljudi i živeli bolji život na nekim drugim adresama, a imamo odlazak mladih koji nas godišnje košta preko milijardu evra godišnje upravo na te adrese u EU.

Po poslednjem evropskom izveštaju o napretku Srbije konstatovano je da poseduje tek umerenu pripremljenost u oblasti konkurencije, a u pogledu usklađenosti zakonodavstva u domenu državne pomoći učesnicima u privredi konstatovano je da nije ostvaren, ama baš nikakav napredak.

Izuzeće, preduzeće u procesu privatizacije od kontrole državne pomoći dodatno podstiče razvoj nelojalne konkurencije. Konstatovano je da sama komisija ima dovoljno osoblja, da je povećan broj slučajeva povrede konkurencije pod istragom, kao i da je povećana materijalna vrednost tih slučajeva. Konstatovano je da je i duplirana vrednost naplaćenih kazni u 2016, 2017. godini, oko 3,5 miliona evra naplaćenih kazni, da je kredibilitet Komisije povećan i istraživanjem velikih privatnih i javnih preduzeća i promovisanje konkurencije u javnosti i mišljenja data na predloge zakona ocenjeni su kao nešto što je povećalo podršku javnosti i radu komisije i to treba istaći i pozdraviti kada je u pitanju ocena Evropske komisije o samom radu vaše institucije.

Ipak, ocena je da smo umereno pripremljeni bez napretka u domenu narušavanja konkurencije putem pomoći države posrnulim tržišnim učesnicima i da je potrebno poraditi i u pravosudnom delu razvoja konkurencije i njene odbrane od nezakonitih postupanja tržišnih učesnika.

To pokazuje da je Komisija samo jedan deo celog sistema razvoja konkurentnosti u srpskoj privredi, a da zapravo škripi u pravosuđu i političkom sistemu koji ne pokazuje dovoljno političke hrabrosti da reši problem posrnulih privrednika u Srbiji koji uglavnom dolaze iz javnog sektora.

U zakonodavnom normativnom smislu izazovi su u nekom niskom pragu notifikacije i koncentracije primene instituta prekida postupka, pitanja direktne primene evropskih propisa na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, metodologije utvrđivanja relevantnog tržišta merenja koncentracije na tom relevantnom tržištu i postojanje izuzeća restriktivnog sporazuma.

Mnogi sektorski propisi tretiraju problematiku zaštite konkurencije, ali, nažalost, na način da nameću regulatorna ograničenja, narušavaju, pa čak i isključuju konkurenciju, kako smo mogli videti u primeru jednog sektorskog propisa koji sam na početku izlaganja obrazložio, a to je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i njegovih nedavnih izmena.

Nezavisnost Komisije u odnosu na izvršnu vlast je upitna, jer njen finansijski plan odobrava Vlada i ako se Komisija ne finansira iz budžeta, već od strane učesnika na samom tržištu prema svojim tarifnicima i postavljam pitanje zašto Vlada mora odobravati finansijski plan Komisije? Čemu uopšte ta odredba u Zakonu onda treba da služi, jer vi budžet ne opterećujete? Naprotiv, Komisija ne samo da se ne finansira iz budžeta, već u budžet uplaćuje svoj, hajde da kažemo, profit, pod navodnicima, iako Komisija zapravo ne bi trebala da bude profitna organizacija pošto je finansira sama privreda.

Komisija ne bi trebala na toj privredi da profitira, već da joj bude servis i regulator. U tom smislu bih sugerisao možda neku korekciju tarifnika i finansijskog plana. Mislim da nema potrebe da ostvarujete profit. Za moj pojam bi trebali da budete na pozitivnoj nuli.

Tačno je da vi profit, dakle, taj višak prihoda iznad rashoda to uplatite u budžet i to jeste prihod koji jeste u javnom interesu, ali, kako vam kažem, to je onda opet još jedan nemet privredi koji ona indirektno finansira, jer novac koji vi suvišno uzmete od privrede, na kraju iz te privrede završi u budžet i na neki način mi to deluje kao neki para, para fiskalni. Milion evra godišnje, dakle, za celu privredu je otprilike red veličine dodatnog opterećenja privredi.

U pogledu zaštite konkurencije važno je i pitanje Komisije za kontrolu državne pomoći i generalno politika selektivne državne pomoći privrednicima, pa par reči i o njoj, jer je važna za sveukupnu konkurenciju.

Komisija za kontrolu državne pomoći, dakle, nema institucionalni kapacitet pošto nema svojstvo pravnog lica, a njene stručne i administrativne poslove obavlja Ministarstvo finansija i njena nezavisnost u procenjivanju da li politika selektivnog odobravanja državne pomoći tržišnim učesnicima, da li takva politika narušava konkurenciju, time je ozbiljno narušena.

Politika subvencija svakako jeste svojevrsna nelojalna konkurencija podstaknuta od strane same države, pošto novcem poreskih obveznika finansira izabrane konkurente drugim privrednicima i uglavnom domaćim privrednicima pošto korisnici subvencija su mahom inostrane kompanije.

Imali smo primer kad se domaća IT industrija pobunila protiv subvencija inostranim investitorima u IT sektor, jer je to samonikla industrija koja je nikla, rekao bih, ne zahvaljujući državi, nego uprkos njoj. Potpuno je prirodno da je domaća IT industrija smatrala da se subvencionisanjem inostranog IT investitora, zapravo njihovim rođenim novcem njima finansira inostrani konkurent i da to jeste vrsta nelojalne konkurencije podstaknuta od strane same države.

Izostaje na neki način sistemski pristup u pogledu osnaživanja kapaciteta pravosuđa u domenu konkurencije. Komisija kao nesumnjivo stručna u svojim tesnim konsultacijama sa Upravnim sudom može možda ponekad i previše uticati na sudske odluke, pa je i zbog toga važno da sud bude osnažen. Ne mislim da bi vi to radili zlonamerno i ne mislim da bi to radili tendenciozno, ali, prosto, informacijama kojima prezentujete kao stručni i nadmoćni u tom smislu u odnosu na nekoga ko je stručno inferioran u poređenju sa vama, to možda može biti način da vi u krajnje dobroj nameri utičete na zaključke koje će neko doneti u sudskom postupku koji vodi.

Potrebno je zato specijalizacija Upravnog suda i ona bi trebala da donese ujednačenost prakse, bolja stručna znanja u pogledu sagledavanja kompleksnih odnosa privrednih subjekata i tržišnih prilika na različitim tržištima koja analizirate.

Rokovi u kojima Upravni sud odlučuje po ovim pitanjima su posledica njegove preopterećenosti, nepouzdanost, nedoslednost i nedovoljna ažurnost Upravnog suda, uz manjak stručnosti zbog opšte prakse Upravnog suda, njegove nespecijalizovanosti, za posledicu nekada imaju i višegodišnju analizu vaših predmeta, što je za privredu i poslovne planove privrednika ozbiljan otežavajući faktor.

Naravno, treba konstatovati da nedovoljno poznavanje problematike zaštite konkurencije postoji i među organizacijama koje štite interese potrošača, te bih ohrabrio Komisiju da intenzivira svoju komunikaciju sa takvim organizacijama.

Za sam kraj, bukvalno, u preostalih tridesetak sekundi neke preporuke za sveukupno unapređenje politike konkurentnosti.

Nezavisnost Komisije pojačati ukidanjem njene obaveze da finansijski plan daje Vladi na odobrenje. Dovoljno je da vas finansijski kontroliše DRI.

Komisiju za kontrolu državne pomoći uspostaviti na operativno-nezavisnim osnovama, a ne da ona defakto bude deo Ministarstva finansija.

Kapacitet Upravnog suda označiti specijalizacijom. Postupajuće sudije u postupcima zaštite konkurencije edukovati po posebnim namenskim programima edukacija, u čemu i sama Komisija za zaštitu konkurencije može uzeti proaktivnu ulogu.

Sa ciljem da se obezbedi konzistentnost sudske prakse obezbediti konzistentnost prakse Komisije, jer to doprinosi predvidivosti investicionog okruženja i podstiče time privredni rast.

Sektorske analize sprovoditi na onim tržištima koja su najizloženija riziku narušavanja konkurencije, a to su telekomunikacija, energetika, saobraćaj, bankarstvo i finansijske usluge.

Ono što bih na kraju, evo, još samo jednu rečenicu molim, što bih najviše očekivao od Komisije za zaštitu konkurencije, da rabije strah Srbije od slobodnog tržišta. Dakle, vi ste ti koji treba Srbiji da pokažete da slobodno tržište nije bauk i da, iako primarni interes kapitala je profit, a ne zaštita životne sredine ili interesa potrošača, postoje regulatorne institucije koje će pomiriti interes kapitala i opšte društveni i javni interes i na taj način stvoriti stabilno razvijno okruženje i razbiti famozni strah u Srbiji od slobodnog tržišta. Hvala vam.

Reč ima Miloje Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Pokušaću što kraće da odgovorim na vaša pitanja, da ne oduzimam previše vremena. Krenuću redom.
Što se tiče mišljenja zakona i propisa, mi imamo tu obavezu po zakonu. Radimo sa Vladom Republike Srbije preko projekta Svetske banke kada su u pitanju mišljenja i, evo, taj projekat je u toku. Očekujemo da sa Republičkim sekretarijatom za javne politike potpišemo jedan sporazum o saradnji u kome će svako pitanje kada vi pre nego što dobijete zakon i da raspravljate o zakonu, svaki zakon će imati jedno pitanje u svom tom upitniku da li je dobijeno mišljenje od Komisije za zaštitu konkurencije, tako da radimo. Za sada to nije obaveza. Nije obaveza ni da se usvoji, ali ćete vi imati priliku da čujete naše mišljenje i da donesete sami zaključke, jer vi odlučujete. U svakom slučaju, vi ste ti koji donosite zakone.
Što se tiče ovoga što ste me pitali za inicijativu, inicijativa je u predispitnom postupku. Mi objavljujemo kada donesemo zaključak o pokretanju. Zbog toga nije na sajtu. Inače, sve na sajtu stoji. Vi ste videli da je to dosta ažurno i sve informacije su trenutno aktivne i sve što možemo objavimo, normalno, sa zaštićenim podacima. Da znate da štitimo podatke. Razumete zašto to radimo.
Što se tiče ove teme, ja moram kratko, neću oduzimati previše vremena. Kada je u pitanju ovo što ste rekli, to nije bila naša nadležnost između tržnih centara, tako da ne bih komentarisao više državnih organa, odnosno opštinskih u tome, ali ovaj deo kada se dotičemo analize, mi smo analize iz sektora maloprodaje, to na sajtu stoji na strani 14, a zove se dokument pokazatelja razvijenosti trgovine na malo, na strni 14 piše da grafikon 13 - životni standard građana u Srbiji raste, 2014, 2015. i 2016. godina. To se reflektuje kroz godišnji promet koji građani obavljaju kroz trošenje novca građana Republike Srbije, tako da je to podatak i naša analiza pokazuje da stvarno raste životni standard građana vrlo jasno, vrlo precizno. Rađena je ozbiljna analiza. Radićemo analizu, kao što sam malopre rekao, za 2017. i 2018. godinu. Završili smo sa 2016. godinom vrlo jasno.
Kao što je narodni poslanik malopre rekao, imamo i ostvarene prihode i tržišne udele.
Uradili smo ovo dosta detaljno, videli smo kako je u Beogradu, kako je ne samo u Beogradu, znači nismo se bavili Beogradom, bavili smo se beogradskim regionom, Vojvodinom, južnom i istočnom Srbijom, Šumadijom, zapadnom Srbijom i gledali smo i površinu i prihode i broj objekata, ovo smo dosta radili, ali ovo moram da kažem, što se tiče životnog standarda građana, 14, 15. i 16. Komisija je došla do podataka, imamo na našem sajtu, može da se pročita, to je naš zaključak i to je radio ekonomski sektor, koji je dobio nagradu u Italiji, od Udruženja ekonomista iz ove oblasti, ja mu verujem i zadovoljan sam što imam takav sektor.
Što se tiče Komisije, da, izveštaj je dobar. U zaštiti konkurencije, odnosno u Poglavlju 8, je državna pomoć, ali nije naša nadležnost, da znate, mi nemamo nadležnost. Mi smo, evo, dali čoveka koga smo zaposlili u Komisiji, on sada vodi državnu pomoć, on je bio zaposlen u Komisiji, sada je zamrzao radno mesto, Vlada Republike Srbije ga je imenovala, očekujemo pomak u toj oblasti.
Državna pomoć je teška oblast, takođe, znate i sami, dosta teška i očekujemo da se tu naprave rezultati, ali ne možemo raditi tuđi posao, to nije naša nadležnost i u svakom slučaju ste me razumeli.
Što se tiče suficita, vi niste čini mi se bili, kada sam rekao, da, mi imamo suficit, ali gledajte, iz suficita izdvajamo, od suficita, nije profit izvinjavam se, nego suficit, izdvajamo deo u rezervu, a deo dajemo u budžet Republike Srbije. Rezervu imamo i ta rezerva stoji u Trezoru Republike Srbije, to je konsolidovani račun Trezora i to gospodin Arsić dobro zna, znači to je novac države.
Ta rezerva nam služi za ne daj Bože. Da nemamo prihoda za rad, mi moramo imati od čega da se finansiramo, a da ne bi opterećivali, kao što su druge institucije bile, i to takođe zna Odbor za finansije, pretpostavljam da se time bavi, druge institucije su imale taj problem, nisu imali rezervu, a iz budžeta nisu dobili novac i bio je zastoj u funkcionisanju.
Mi nećemo da institucija ne funkcioniše, imamo dovoljnu rezervu da funkcionišemo tri godine, međutim malo pre sam rekao da hoću pomoć, da hoćemo da rešimo prostor Komisije. Ova Komisija je plaćala 15 evra poslovni prostor sa PDV-om, a sada plaćamo šest evra, plus troškovi. Znači, razlika je 9 evra. Imamo dobar prostor, državni je prostor, ali hoćemo da rešimo sa DRI, sa drugim institucijama. Možda sedimo na istom prostoru, u istoj zgradi gde, ne znam, videćemo sa državnim organima da li ćemo to naći.
Možda i nećemo, ali iako kupujemo neka to država uradi, mi ćemo taj novac, reći, to je vaš novac koji stoji kod vas, to jeste državni novac, to nije novac Komisije. Da znate, zbog toga je dobro, dali su nivo taksi da li treba smanjivati, molim vas da ostavimo za pitanje, da sada ne raspravljamo, vrlo problematično.
I ovo što ste mi rekli za koncentracije, gledajte, vrlo osetljivo pitanje, koji su limiti za koncentracije, koje su firme pod našim fokusom? Ja moram ovde poslanike da upoznam, mi smo imali jedan problem da nam je Hrvatska htela, „Agrokor“ kada pominjemo, preko firme iz Holandije, da otvori na granici sa Srbijom jednu kompaniju, opremljenu, sličnu „Frikomu“. To bi se desilo, na sto kilometara troškovi su mali, auto-put, moglo se desiti da taj „Frikom“ se zatvori zato što ima bolja kompanija, savršenija, bolje opremljenija na granici sa Srbijom.
Ili, kao što smo sada, gospodin poslanik Mirčić je izašao kada je pričao o „Agrokoru“, vidite, idemo u 2019. godini, mi smo sada zaključak odbacivanja jedne prijave koncentracije u kome se htelo deo firmi „Agrokora“ da se iz Holandije kupi i da se izvuče jedan deo zdrave firme. Nismo znali o čemu se radi, nismo imali dovoljno podataka, nismo dobili sudska rešenja i nismo doneli zaključak o odbacivanju te koncentracije.
Tako da, mi stvarno i zbilja radimo, profesionalno ovaj deo posla pratimo, kontrolišemo sve u našim granicama ovlašćenja. Ne možemo raditi deo poslova koji nije naš, niti smemo.
Zahvaljujem se, mislim da sam odgovorio na sva pitanja. Ako nešto ima da nisam, evo ostajem na raspolaganju i posle i uvek, možete postaviti pitanje ili se javiti, sve je u redu. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem na odgovorima, veoma kratko.

Dakle, ja znam da Komisija za državnu pomoć je drugo telo i znam da danas razgovaramo o vašoj Komisiji, dakle o Komisiji koju vi vodite, ali je, kako da kažem, zbog stepena u kome se država pojavljuje kao učesnik u privredi, država je ogroman kupac, ogroman dobavljač kroz razne pravne forme i pravna lica u kojima se ona na raznim tržištima pojavljuje.

Država je, dakle, vrlo bitan privrednik, još uvek, nažalost, to naravno nije dobro, za politiku konkurencije i za sveukupni razvoj tržišta. Zbog toga su i te interventne mere države, takođe, veoma značajne i zbog toga je i politika državne pomoći i komisija, kao telo koje sprovodi tu politiku, veoma važna za sveukupnu sliku stanja politike konkurentnosti u Srbiji.

Što se tiče suficita koji Komisija za zaštitu konkurencije ostvaruje, ja sam rekao profit pod znakom pitanja. Naravno, vi niste ni akcionarsko društvo, vi ste državna ustanova. Kako da vam kažem, lepo je što vi imate rezerve da nastavite za naredne tri godine poslovanja, ali kako da vam kažem, većina privrednika u Srbiji ne može sebi da dozvoli luksuz da ima u šteku rezerve za naredne tri godine, ali ok, ne sporim, rekli ste sami, drugom prilikom ćemo o politici tarifnika. Znate i sami da su svi nameti privrednicima u privredi doživljeni kao nešto što privreda uvek traži da se smanji. Hvala.

Reč ima koleginica Ana Čarapić. Izvolite.