Izvolite kolega Đokiću, pravo na repliku.

Samo kratko potpitanje. Da li ste i kako zaštitili Telekom kada je izvršio akviziciju Kopernikusa i kada je bio napadnut i osporavan kod konkurencije?

Izvolite gospodine Obradoviću.

Ja sam potpisao rešenje, ne mogu da štitim nikoga kad potpišem rešenje. Rešenje je pravosnažno. Bila je tužba na sudsko na naše rešenje, sud je odbacio tu tužbu. Mislim da je čak i konačno, ali imali smo više tužbi pravo da vam kažem po osnovu, više, čak možda desetak tužbi po odobrenim koncentracijama, konkretno na Telekom. Ja potpišem rešenje, ako je u skraćenom postupku ja odgovaram, a ako je u ispitnom, onda savet glasa o tome. Znači, ovo što sam ja potpisao ja sam potpisao rešenje i iza toga stojim, kao neko ko stoji iza toga, a sud je odbacio tužbu, tako da imamo desetak tužbi. Mislim da je rešeno više od pola.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem gospodine Arsiću, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, dame i gospodo narodni poslanici, pa i današnja rasprava je veoma iscrpna kada je reč o Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Isto kao i juče kada smo razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta i pre dva dana kada je bio Izveštaj DRI i mislim da je to dobra praksa i da značajno doprinosi podizanju svesti o ulozi i značaju nezavisnih kontrolnih tela, u ovom slučaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Ono što nije dobro, to što i današnja sednica prolazi bez prisustva dela poslanika opozicije, koji nemaju osećaj odgovornosti da treba da uzmu učešća u ovoj raspravi, a u ostalom oni su i evo tokom cele ove godine pokazali da ih ne interesuju ni izveštaj nezavisnih tela, ni ekonomske teme, ni rasprava o KiM, ni Vojvodina, ni Beograd, ni Tijanin zakon, ni mnogi drugi zakoni koji su bili na dnevnom redu Narodne skupštine.

Kažu, zašto ne usvajate izveštaje nezavisnih tela? Zašto ne dolaze izveštaji nezavisnih tela u Skupštinu. Onda se zakaže redovnim putem, dođu na dnevni red izveštaji nezavisnih tela, a oni ne dođu na sednicu. Kažu, kada će biti sednica o KiM? Onda se zakaže sednica o KiM i uzgred baš njih briga za KiM. Onda se zakaže sednica na čijem dnevnom redu je bila situacija na KiM, a oni ne dođu. Kažu, zašto ne usvojite Tijanin zakon? Zakaže se sednica o Tijaninom zakonu, oni naravno ne dođu. Hajde dogovorite se ljudi jednom sami sa sobom.

Još kažu, pazite imaju hrabrosti da to izgovore. Ne postoji ni jedna tema koja će nas naterati da se vratimo u Skupštinu Srbije. To je rekla Marinika Tepić, mislim. To govori i Boško Obradović u onim retkim prilikama kada nije u američkoj ambasadi, pošto je poslednje vreme svaki dan u američkoj ambasadi, e pa u tim retkim trenucima kada nije, on kaže da ne postoji ni jedna tema koja će njih naterati da se vrate u Skupštinu. E sa takvim hrabrim ljudima mi ovde imamo posla. To me podseti na izreku, parafraziraću, nisu oni hrabri zato što se ničega ne boje već zato što se ničega ne stide.

Kada je reč o Draganu Đilasu koji je šef tog dela opozicije koja bojkotuje rad parlamenta. Mislim da znam zašto ga ne zanima Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije. Komisije za zaštitu konkurencije je po prirodi stvari antimonopolska komisija. Pa, kako očekivati od Dragana Đilasa, koji je svo svoje bogatstvo stekao upravo putem monopola, da podrži Izveštaj o radu antimonopolske komisije. Svi znaju da je on imao apsolutni monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji i to monopol koji je ostvaren isključivo političkim sredstvima i političkim pritiscima, političkim uticajem Dajrekt medija i sve ostale kompanije i mnogo poslanici su i govorili danas na tu temu, koje su desetine i stotine miliona evra zarađivale upravo putem monopola.

Da ne pričamo o medijskom mraku koji je bio direktna posledica toga, koji je bio direktna posledica njegove vlasti, medijski mrak i cenzura. To su bili produkti njihove vlasti. Uvede monopol, ja se obogatim, zavedem medijski mrak i cenzuru, da ne pričamo o „velikom bratu“ i svemu ostalom. A onda su pali sa vlasti, pare se potrošile, pa ajmo Jovo nanovo, pri tom ne mislim na Jovu Bakića, nego na narodnu izreku Jovo nanovo. Sad bi da se vrate na vlast pa da zajedno sa onim njegovim Šolakom opet zavode monopole, da opet pune svoje džepove i da građani Srbije siromaše kao što su siromašili u godinama kada su oni vladali. E taj film neće gledati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi čitavog dana govorimo na temu zašto je važno voditi računa o adekvatnom odnosu prema pitanju konkurencije. Čuli ste, poštovani predstavnici Komisije sijaset, rekao bih, veoma ubedljivih primera. Mnogi od njih, tačno je, tiču se i to sa dobrim razlogom tiču onoga što rade Dajrekt medija, Dragan Šolak, Dragan Đilas.

Ne samo u sferi kablovskog prenosa i onog nivoa koji ste pročitali sada, a tiče se neposredno udela na tržištu marketinga, nego i zbog svih onih stvari koje su, mi to imamo crno na belo, poznate kao činjenično utvrđeno stanje iz ne tako davne prošlosti naše zemlje. Evo, malopre je par reči rekao i gospodin Marković. Te stvari su važne.

Dakle da se razumemo, one nisu pitanje političkog odnosa, i baš nikakve veze nemaju sa tim što mi znamo, a evo ovih dana je i to potvrđeno što se kaže neposredno, potvrđeno iz prve ruke, da ti ljudi imaju problem političkog obračuna sa nama, Aleksandrom Vučićem, SNS, pričam o potvrdi koju smo dobili iz jedne od njihovih televizija, verovatno ste i to videli ovih dana.

Pokazalo se da postoje crno na belo, instrukcije za njihove novinare koje dolaze od urednika. Šolaka, Ćosića, nije bitno koga, ali dolaze od urednika na koji način da se politički obračunavaju sa ljudima iz SNS i to smo utvrdili tako što je, čini mi se, neko od tih njihovih novinara, čovek prosto više ne može da živi sa tim da se taj nivo ne profesionalnog odnosa diktira ljudima, da se to primenjuje svakoga dana, na svakoj mogućoj i nemogućoj temi i onda je tu informaciju podelio sa javnošću.

Dakle, nije to suština stvari, mi to znamo. Na ovaj način je samo javnost dobila neposrednu potvrdu, ali da je to tako, to je opšte poznata stvar. Ono što je bitno i što nas motiviše da ovim stvarima govorimo je neposredna šteta za građane ove zemlje, a velike zloupotrebe kada se ne vodi računa o odgovarajućem odnosu političkih zloupotreba i tržišta, te štete mogu da budu ogromnih dimenzija.

Gospodin Marković je temu započeo. Ja ću vas sve, u narednih nekoliko minuta vratiti na 2011. godinu.

Najpre, jedan tekst koji govori o političkim drugovima, kako je to navedeno, a zasnovan je na podacima objavljenim 2008. i 2009. godine. Pazite sada, kreće priča o udelu, u poslovnom prihodu na tržištu reklama Srbije. Ne govorimo mi više o nivou od 25% za neku firmu, koju ste pomenuli vi, gospodine predsedniče, 2003. godine, Dragan Đilas 25% udeo u tržištu.

A, onda šta se dešava? Godine 2004. karte se političke mešaju i dele iznova jednu dosovsku Vladu, zamenjuje druga, Boris Tadić postaje predsednik Srbije i sa sobom u prvi plan dovodi Dragana Đilasa i prateći sastav. Godine 2004. udeo u poslovnom prihodu na tržištu reklama Srbije, Dragan Đilas - 63%. Godine 2005. - 68%, 2006. godine - 72%, 2007. godine – 78%. I, tada su objavljeni podaci da su Đilasove firme zabeležile na nivou četiri godine povećanje dobiti od 800% poslovnog prihoda od 2300%, naravno jasni i nedvosmisleno na osnovu zloupotrebe političkih pozicija. I, to više nije reč o navodima o kojima špekuliše štampa.

Iste godine dobijamo potvrdu u formi jednog zvaničnog izveštaja i na taj izveštaj želeo sam da ponovo podsetim sve nas. Izveštaj nosi naslov - Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Taj izveštaj na ovu temu kaže nekoliko stvari.

Prvo, da preko svojih agencija Dragan Đilas kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji, što objašnjava kasnije. Ali, pre tog objašnjenja napominje šta to znači i kako se formira ta šteta. Pa kaže da je na osnovu podataka dobijenih od Trezora Narodne banke utvrđeno da štamparija koja je članica "Multikom grup" kompanije Dragana Đilasa ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, firma čiji je vlasnik čovek koji se nalazi na najvećim mogućim političkim i državnim funkcijama u zemlji, republika, grad, bilo je samo pitanje trenutka gde se nalazio kada, ali on se na tim pozicijama nalazio.

Taj izveštaj kaže da među tim institucijama sa kojima poslovno sarađuje ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, a mi pričamo o čoveku koji je bio i gradonačelnik, ta firma pruža usluge Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Kulturnom centru, Domu omladine, Domu zdravlja Rakovica, Istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije, itd.

Firma, još jednom, koja je u vlasništvu čoveka koji se nalazi ili na mestu ministra ili na mestu direktora kancelarije predsednika Republike ili na mestu gradonačelnika, koja, uzgred budi rečeno, je direktno zaslužna, da tako kažem, kao produkcijska kuća, za sledeće programske sadržaje: Velikog brata, to ste čuli, ali da se podsetimo još i drugih: "48 sati svadba", "Sve za ljubav", "Menjam ženu" i ostali rijaliti programi kojih se, naravno, danas groze lično Dragan Đilas, ali i, čini mi se, drugi zaslužni radnici za prodor ovakvih sadržaja na naše medijsko nebo, poput gospođe Vojtehovski, ona je ove stvari lično promovisala, zastupala i branila u sijaset prilika i svi drugi, znate koliko se ovi današnji saveznici Dragana Đilasa svi redom groze rijaliti programa.

Ali, nije tu kraj svih problema. Na koji način se to sve odrazilo tih nekad 68, nekad 72, nekad 78 posto udela u tržištu reklamnog prostora? Isti ovaj izveštaj u onom svom delu gde se bavi javnim servisom kaže sledeće: "Neke kompanije su od strane RTS-a bile isplaćene ne u novcu, već u sekundama za ostvarenu saradnju, a onda te sekunde reklamnih termina - sada vam čitam navod direktno - su bili prinuđeni da prodaju ne po tržišnim cenama, ne po cenama koje su bile javno objavljene od strane RTS, već su bili prinuđeni da ih prodaju po desetostruko, citiram vam, manjim cenama". Kome? Onim firmama koje su se bavile trgovinom tim reklamnim sekundama dalje. I ovde kaže - reč je o firmama iza kojih je stajao Dragan Đilas i njegov "Emošon" - svadbe, žene i ostalo.

Dakle, na taj način se vršila zloupotreba i na taj način je neko zarađivao, još jednom, zahvaljujući političkoj poziciji i monopolu, zaradu puta 10, na koju su bili primorani svi koji su želeli da na bilo koji način poslovno sarađuju.

U isto vreme, uzgred budi rečeno, on nije bio plaćen sekundama, nego je bio plaćen novcem, i to odličnim novcem. Kažu da je za svaku od epizoda koje je uspevao da plasira od tih svojih obrazovnih programa dobijao otprilike 13 hiljada evra, što je bio rekord svih rekorda, po epizodi, od strane istog tog RTS-a.

Ovaj izveštaj iz kog sam vam navode sada pročitao objavljen je 19. septembra 2011. godine. Potpisuje ga Savet za borbu protiv korupcije. Ovaj izveštaj potpisala je, i lično prezentovala, Verica Barać. Od tada do dana današnjeg od ovih navoda odbrane nema, ovo da opovrgne. Mislim da nije ni pokušao, zato što zna da je besmisleno da pokuša, niko od ljudi koji su pomenuti u ovom izveštaju.

To su opasnosti na koje je naša dužnost da ukazujemo, da se ovakve stvari ne dešavaju više, da se ovakve brutalne zloupotrebe više nikada ne ponove.

Što se tiče vašeg posla, poštovana gospodo, u onom domenu koji se tiče zaštite društva od potencijalne pojave ovakvih stvari, mi ga, to ste uostalom danas čuli, smatramo jako dobrim. Smatramo da obavljate dobar posao. Vaš godišnji izveštaj smatramo korektnim i ja želim da vama uputim jedno pitanje i da vam uputim jednu poruku na samom kraju.

Pitanje će biti isto ono koje sam postavio i predstavnicima Državne revizorske institucije pre dva dana, predstavnicima Fiskalnog saveta juče. Dakle, pružam priliku vama da pred javnošću koja ovo prati kažete kakav je vaš utisak, vaša lična ocena, apsolutno na osnovu onoga kako sami osećate da je ispravno, na temu vašeg odnosa, odnosa vaše institucije i Narodne skupštine? Ne bilo koje stranke, već Narodne skupštine kao institucije u tekućem sazivu. Važno je da to javnost čuje.

I poruka na samom kraju, potvrda, dakle, svega onoga što su rekle druge kolege narodni poslanici - mi ćemo, nezavisno od toga kakav je vaš odgovor za ovaj izveštaj glasati. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Obradović. Izvolite.

Sada ću morati da budem pristrasan. Voleo bih da mi je to pitanje postavio neko drugi, ali, evo, pošto ste vi, odgovoriću.
Moj odnos sa Narodnom skupštinom od kad ste nam dali ovaj mandat, od 2014. godine, je takav da smo mi unapredili taj odnos zato što tog odnosa kvalitetnog nije bilo kada sam ja došao, i ne sa Narodnom skupštinom, nego i sa Vladom i sa drugim državnim institucijama.
Znate, ja mislim da je to na jednom ne dobrom, nego na jednom odličnom nivou. Zašto sam sada pristrasan? Zato što kada ste nam god uputili vi lično zahtev za određenu pomoć za informacije vezano za vašu ulogu koju imate u ovom pregovaračkom poglavlju, automatski smo se brzo spremili da odgovorimo, a vi ste nam se svaki put zahvalili.
Znači, vi ste se nama zahvaljivali, premda niste morali i niste trebali, s obzirom da vi vršite nadzor nad našim radom i da je naša obaveza da vam dostavljamo informacije, tako da zato je taj odnos odličan.
Kažem, bolje da mi je neko drugi postavio pitanje. Sada sam pristrasan, jer ste vi bili taj koji je uvek napisao pismo u kome se zahvaljujete za pomoć, podršku i sve informacije koje smo dostavili za vaše razgovore koje ste imali na međunarodnim skupovima. Mislim da sam bio jasan.