Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre Šarčeviću, gospodine Popoviću, gospodine Lazoviću, dame i gospodo, kada govorimo o ovom zakonu koji je pred nama, moram da kažem da sam pratio i da je zakon dugo pripremam i temeljno je rađeno na njemu i zato i nije bilo disonantnih tonova na javnom slušanju kad su bili predstavnici svih zainteresovanih strana.

Takođe, i deo stručne javnosti je posumnjao u jednom trenutku da će ukidanjem projektnog finansiranja, praktično zakonom poslužiti kao jedan, onako, elegantan način da se otpusti određeni broj istraživača.

Naime, strah je izazvala glavna novina zakona i u članu 12. koji u stavu 1. za razliku od prethodnog zakona, ističe institucionalno finansiranje i u članu 108. tj. ukidanje projektnog finansiranja.

Kombinacija finansiranja ovim zakonom dovodi do predvidivosti, pre svega, gde će svaki pojedinac, istraživač znati šta može da očekuje, što je s druge strane jako važno i za njegovu posvećenost samom projektu i samim tim još bolju angažovanost prema projektu koji radi.

Novim zakonom će istraživači kroz novi način finansiranja biti u boljoj poziciji, tako da će neke od njih fakulteti i inovacioni centri angažovati u nastavi, ali će svi oni koji su na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva i to u instituciji u kojoj trenutno se nalaze.

Možda je bolje reći da ovaj zakon daje najveći doprinos nauci zato što će karijera, odnosno zato što će karijera naučnika, pre svega, biti priznata i što daje neku vrstu slobode naučnog istraživanja pri samom izboru teme naučnim organizacijama, s jedne strane, odnosno sigurnost naučnim radnicima, sa druge strane.

Ovim zakonom se istraživačima obezbeđuje sigurnost imajući u vidu da su istraživači do sada na neki način bili nezaštićeni, odnosno nisu imali sigurna primanja. Oni istraživači koji su na doktorskim studijama dobijaće mesečnu nadoknadu, kao što sam rekao preko ministarstva, a sa druge strane, moći će kod Fonda za nauku da konkurišu sa svojim projektima i da na taj način sebi obezbede dodatni prihod.

Takođe, ovim izmenama projekti će morati da odgovore na već zadatu temu, pa će zahtevati neki vid partnerstva sa drugim ministarstvima, kao što je bilo reči i na javnom slušanju, ali će novac, osim iz budžeta, za planove i ideje podržati i privatni sektor. Dobar pokazatelj je Fond za inovacionu delatnost, gde postoje projekti u kojima privatni sektor učestvuje skoro 30%, koliko sam upoznat, pa u tom smislu je realno očekivati da privatni sektor prepozna i ono što Fond za nauku radi, koji je u periodu od 2015. do 2019. godine povećan na 36, odnosno za 36%, odnosno to je negde oko pet milijardi više u odnosu na pre četiri godine.

Na kraju, jedan veoma važan podatak da je ovo što ministarstvo radi na polju nauke dobro i u duhu reformi prepoznala i sama Svetska banka, koja je postala i partner, na neki način kreditirala osnivanje Fonda za nauku sa 42 miliona evra, dok je plan za IPA fondove bespovratni iznos od 30 miliona evra.

U danu za glasanje, SPS će podržati izmene zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, koleginice.

Gospodine ministre, vi ste ovom zakonu, a i kolege iz vlasti, govorili onako kao o nečem epohalno. Nije to tako, verujte i pokazaće vreme da nije tako. Govorili ste o većim ulaganjima u nauku, u naučno istraživačku delatnost. Ovaj zakon ne daje nikakvu sigurnost ljudima koji se bave naukom i sve više je ljudi iz te branše koji na taj način komentarišu ovaj zakon.

Pričali ste o izgradnji infrastrukture, naučnih institucija, učestvovanju u međunarodnim projektima u saradnji sa kineskim i ruskim institucijama iz oblasti nauke i to je ono što jeste dobro i tu treba da nastavite u tom pravcu što je moguće intenzivnije.

Pomenuli ste, između ostalog, ulaganje u veštačku inteligenciju. Nije to loše ali bi bilo dobro da ulažete u prirodnu inteligenciju, malo više nego što se to do sada radilo u Srbiji.

Nažalost, i mediji mnogo malo prostora i vremena posvećuju mladim ljudima koji se još u toku školovanja bave naučno istraživačkim radom koji su deo tih naučnih timova, koji na međunarodnom nivou postižu značajne rezultate, ali kao da to nije nikome interesantno. Na nekoliko primera sam samo zabeležila, 2019. godine, internacionalna konferencija mladih naučnika bilo je 190 radova, srednjoškolci iz 30 zemalja naši iz Srbije osvojili su četiri zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje, pa Matematička gimnazija, naši đaci su bili prvi ekipno, šest medalja pojedinačno su doneli, jednu zlatnu, dve srebrne, tri bronze, pa 2017. godine, nagrada muzičkih škola, pa poslednje što je bilo u Izmiru dve zlatne medalje itd. Dakle, ovoga imate koliko god hoćete i problem je što država nedovoljno pažnje posvećuje ovim mladim talentima.

Šta se radi? Organizuje se jedanput godišnje da ti mladi ljudi, deca da ne bih rekla, da im se dodele te godišnje nagrade u vrednosti od 50 do 200.000 dinara, to jeste stimulativno, to jeste dobro, ali tim mladim ljudima se mora obezbediti u Srbiji ne samo školovanje, nego i uslovi za razvoj te njihove naučne delatnosti.

Tu ima mnogo tih pronalazača koji imaju svoje patente. Vi ste ovde predvideli da od patenata pronalazač dobija najmanje 50% od ukupne zarade. To nije dobro. Trebalo je da to bude, recimo mi smo amandmanom predložili 65%, moraju više biti stimulisani ti ljudi.

Sve više se ovako u javnosti čuje i u medijima, kažu – U Srbiji se školuju mladi ljudi da bi otišli sa znanjem koje ovde prikupe da bi otišli u inostranstvo. Jedan od načina da se to zaustavi, naravno, ne može niko nikoga terati da živi tamo gde on misli da mu nije dovoljno dobro, i ako želi da ide tamo gde misli da će mu biti mnogo bolje.

Morate i kao država i vi kao ministarstvo i ovaj zakon o kojem danas govorimo… govorite ovde i o saradnji sa privredom i tako dalje. I privreda i državni organi moraju da zaključuju odgovarajuće ugovore sa tom mladom decom, tim mladim ljudima, da im daju kredite, da im daju stipendije koji će ih obavezati kad dođu do tog najvišeg akademskog zvanja da određen broj godina treba da ostanu da rade kod onoga ko ga je školovao. To se nekada tako radilo, znate? Pa, niste mogli iz vašeg mesta rođenja da odete dok ne završite te godine staža koje ste dobili kroz neku stipendiju i to nije bilo loše, a pogotovo je sad dobro da se to radi na nivou države. To je jedan od načina da mladi ljudi ostaju da rade ovde. Na neki način to bi ih nateralo. Ako bi i radili nekoliko godina i videli da je taj njihov rad zapažen i da imaju pristojnije zarade itd, valjda bi onda ostali ovde trajno, a to nam je valjda cilj svima?

Niste pomenuli, ministre, „Petnicu“. To je nekada bio izvor talenata. „Petnica“ se i dalje finansira iz budžeta, a „Petnica“ je danas privatna firma i to više nije ni P od one „Petnice“ kakva je nekada bila.

To ne treba više da se finansira iz budžeta zato što tamo niti više ima pravih talenata. Tamo dolaze deca čiji roditelji plate da bi se hvalili da im je dete u „Petnici“. Inače, tu „Petnicu“ je u tom pogrešnom pravcu poveo ministar pre vas, Srđan Verbić, koji je bio saradnik Gaše Kneževića, pa je za direktora ili kako se zove ta funkcija u „Petnici“, postavio Vigora Majića, pa su tamo ogromne pare zahvaljujući Tinde Kovač Cerović, pokradene. Trebalo bi da se i tim pozabavite, da se i to više istera na čistac, pa da vidimo i koliko je to para i da ti ljudi odgovaraju i da vrate te pare, pa da se to uloži u ove mlade talente i mlade ljude koje želimo i kroz ovaj zakon da promovišemo i generalno.

Dakle, imamo mlade talentovane ljude, bez obzira koliko nam je loš obrazovni sistem. Postoje ti mladi ljudi koji se obrazuju mnogo šire od onoga što im je obaveza da dobiju dobru ocenu i hvala Bogu da je tako, ali oni zaista moraju biti uvaženi u ovoj državi u ovom društvu.

Vi ste ovde, ministre, predvideli u članu 33. institucije od nacionalnog značaja i rekli ste da je to SANU i Matica srpska. To, naravno, niko ne dovodi u pitanje. Mi smo predložili da to bude i Srpska književna zadruga, bez obzira što je to privatna institucija, ali u ovom kontekstu, kako predviđa član 33, apsolutno se uklapa, jer se reguliše njeno delovanje posebnim zakonom, kao što član 33. predviđa.

Evo, u član 4. ovog zakona koji smo nedavno ovde usvojili, između ostalog, stoji da se tu organizuju naučno-istraživački poslovi, u skladu sa ciljevima utvrđenim ovim zakonom i da je Srpska književna zadruga organizator i nosilac nacionalnih izdavačkih poduhvata iz oblasti književnosti, istorije i umetnosti. To je ono što nama nedostaje i dobro je da se Srpska književna zadruga sada, uglavnom, finansira iz budžeta i treba joj ozbiljna sredstva predvideti, kao i ovim drugim institucijama od nacionalnog značaja.

Znate, postoje tako neke institucije koje su možda malo daleko od šire javnosti, da ne kažem od običnog čoveka, jer smo svi mi obični ljudi, nego govorim o široj javnosti, ali moramo da kažemo ovde sa ovog mesta da treba određena sredstva uložiti u te institucije od nacionalnog interesa, jer od 2000. godine krenula je ozbiljna denacifikacija kroz tzv. reformu Gaše Kneževića i mi se od toga još nismo oporavili, a moramo se oporaviti i kroz vraćanje ćirilice.

Ja sam jednom ministru nedavno rekla da se u njegovim službama zvanična rešenja pišu latinicom. On je čovek bio zgranut. Nije znao. Istina, čim sam to rekla, posle tri, četiri dana promenjen je program i sada se ta rešenja izdaju na ćirilici.

Mi ne smemo da se stidimo ni naše nacionalne istorije, ni književnosti, ni nauke. Mi smo zaista toliko značajnih imena kroz istoriju mi Srbi dali da možemo biti ponosni na to i zato treba to i da se forsira.

Ono što takođe mislimo da je neophodno, mi smo kroz poslaničko pitanje to već predlagali, to je, ministre, da se kao institucija od nacionalnog značaja i to smo vam amandmanima kroz nekoliko amandmana predložili ne bi li vas ubedili da bar jedan prihvatite, svejedno je koji i ja vas sada molim da razgovarate u Vladi pre nego što budemo pričali o amandmanima. Radi se o nacionalnom institutu, možemo razgovarati o nazivu, koji bi se bavio evidencijom i analizom svih Haških presuda.

Ono što se dešavalo Srbima i srpskom narodu u Haškom tribunalu i ako ostane samo na ovim presudama, mi ćemo kroz buduću istoriju imati ozbiljnih problema. Mi moramo da organizujemo takvu jednu ekipu. Jedan čovek to ne može da radi. Predsednik naše stranke to zaista ozbiljno radi i u nekoliko svojih knjiga je analizirao desetina tih presuda, ali u Haškom tribunalu, njihovom arhivu, milioni, ne desetine hiljada, milioni stranica dokaznog materijala postoje. Oni će to uništiti čim prestanu dobijati 30-40 hiljada evra mesečno. Ne budu postojali, njima to nije interesantno. Nama mora biti.

Dakle, treba da se organizuje jedna institucija, kako god da je zovemo, da tu budu uključeni pravnici sa iskustvom i da to bude izazov mladim pravnicima, da uzmete bukvalno ljude sa biroa, mlade pravnike, koji će učestvovati u ovome i mnogi bi, recimo, na tome uradili svoje master radove i doktorske radove i koji bi kroz ovaj posao se uključili i u naučni rad. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Hvala, gospođo Radeta.
Imam puno toga da vam dam kao odgovor, a i kvalitetna pitanja ste postavili.
Mi gledamo upravo suprotno, da kroz ovaj zakon regulišemo sigurnost ljudi koji rade u nauci. Malopre sam pomenuo da oni ulaze prvi put u katalog zanimanja. To je onaj Zakon o platama u javnom sektoru. Znači, njihova računovodstva se sada obučavaju da rade budžetsko poslovanje. Znači, to sada govori da će njima i kategorije biti kao na visokom obrazovanju. To je velika promena.
Ono što je bitno za Centre za promocije nauke, tako smo ih nazvali, u ovom zakonu se nalazi upravo ovo što ste vi govorili i oko „Petnice“ i oko svega. Želimo da ne budu slobodni strelci. Tu je država uložila novac i to će biti državno, vlasništvo Republike Srbije, a pošto imamo telo koje se zove Centar za promociju nauke, znači, to telo treba da umreži sve ove centre koji se nalaze regionalno i njih treba da bude što više.
Osnovni je cilj da mladi ljudi mogu da još u mladosti, već krajem osnovne škole, koji imaju takmičenja iz raznih predmeta, srednjim školama, studenti. Znači, oni koji mogu da pokažu interes za naukom, to dobiju šansu.
Mi radimo jedan originalni model kako to neće ići na teret roditelja, ali ne ni na teret škole, pa ni na teret budžet previše. Ako ide previše na teret budžeta, nećemo moći da osnivamo nove, a cilj je da ih bude što više.
Mi imamo i Tršić. Kao što znate, evo, godinu i po dana Tršić radi kao jedinstvena stanica, kojoj smo promenili naziv. Nije kulturno–obrazovni, nego je sada naučno-kulturno-obrazovni. Dodali smo tu kategoriju – naučno, jer sva društvena nauka tu može da iskaže svoje kapacitete i vrednosti, a ne samo Filološki fakultet u Beogradu.
Inače, da vas obavestim, projektuje se u Beloj Crkvi Centar za geonauke. Gledamo da to bude nerazvijena regija. To je vojvođanska ravnica, gde imamo zemljište kao poljoprivredni resurs, što je nama jako bitno i za hemijsku struku poljoprivredne škole i te grupacije i tu nam je partner NIS, jer njih interesuju mladi ljudi koji će istraživati i nalazišta zemnog gasa i nafte. To je jedna simbioza koja daje dobar rezultat.
Malopre je pomenuo neko od poslanika Goč. Tu imamo jako dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i idemo na to da se Goč preuredi i da bude centar za prirodne nauke, kao što to već radi.
Imamo u Beogradu centar na Avali, studentsko odmaralište. Menjali smo Zakon o učeničkom i studentskom standardu, te nije više samo odmaralište. Znači, dobija drugu funkciju, jer je poluprazno.
Takođe smo ovih dana razgovarali sa dekanom Biološkog fakulteta da se nađu papiri da se uđe u legalizaciju objekta započetog u Botaničkoj bašti koji bi bio uvezan sa tim centrom. Tek bi tu ekologija bila glavna disciplina u Beogradu.
Takođe, u Valjevu radimo jedan centar pri tehničkoj školi. Vlada je uzela objekte centra „Jablanica“. To je napušten centar koji može da posluži. Pitanje je smeštaja tih kandidata, ne samo da imamo dobre učionice i dobar nastavni kadar.
Imamo dalje Trstenik, gde imamo odličnu strukovnu školu, odličnu tehničku školu, imamo postrojenja „Petoljetke“ i imamo učenički dom koji je stari, moguće je adaptirati. Znači, za sve moramo da stvorimo uslove i to radimo velikom brzinom. To bilo sedam centara u naredne dve godine gde se budžetira i gde se to radi.
Učeničke zadruge koje smo dizajnirali, koje počinju da rade, će uzeti jedan deo odgovornost iz rabata raznih, od udžbenika do nadalje, i imaće jednu osnovu baze da učenik koji pokazuje neke afinitete dobija vaučer, ne dobija novac. Taj vaučer može da potroši u nekoj od ovih istraživačkih stanica.
Samim tim sve se dovodi na nivo Republike. Znači, država je uložila 12 miliona evra u „Petnicu“. U „Tršić“ je uložila nekih sedam miliona i to je već nešto u šta neće toliko para ulagati, jer ćemo koristiti napuštene objekte, objekte koji se mogu privesti nameni da bi što više bilo. Ta zamisao je već uveliko u realizaciji.
Potpuno se slažem sa svim što ste rekli, a na tome se intenzivno radi. To se nalazi i u ovom zakonu. Biće vrlo brzo ovde u parlamentu, ako bude prilike sada u toku narednih zasedanja i zakon o dualnim studijama. To je način da mladi ljudi imaju ugovor za svoj posao još u toku školova. Sedam hiljada i četiri stotine će imati srednjoškolaca ove godine. To je naraslo 4.500 od početnih 400. Dualne studije, ako ste pratili upis sada na fakultetima, ne samo na Beogradskom univerzitetu, prednjače interesovanja sa tehnikom, tehničkim studijama, medicinom i tim grupacijama i to je nešto za šta se kompanije otimaju za njih. I i te kako ćemo osloboditi određena sredstava u koja će kompanije učestvovati da bi povećali broj stipendija.
Imamo dobre stipendije za uslove Srbije. Srednjoškolci imaju maksimalno 27.000, studenti doktorskih studija imaju 47.000 mesečno i to je nešto što u ovom trenutku smo mogli da podignemo, naravno da treba da ide na više.
Imamo jedan projekt u vidu čuvanja mladih talenta ljudi na fakultetima, koje su vrlo često inovativni, čije ideje mogu da odu u neku kompaniju koja kada se osnuje na fakultetu, mogla je da bude i vlasništvo određenih ljudi i da se proda. Idemo da originalno rešenje da jedan broj mlađih prostora i studenata budu vlasnici tih kompanija, kao što kaže Zakonom o visokom. Time ih čuvate, dajete im bolje šanse, a država ima više indirektnih koristi. O tom modelu ćemo skoro razgovarati i sa visokim i sa studentima i imati u vidu da takvi modeli postoje u svetu. Jako su uspešni.
Zaposlenje je jako važno, vezano je za procenat ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji. Ako mi siđemo, a nadam se vrlo brzo, ispod nekih šest-sedam posto, čak kao druge evropske zemlje, kao obližnja Mađarska, sa kojom imamo odlične odnose sa Vladom i sarađujemo, svaka budžetska vrsta studija je jedna vrsta stipendije. Svi su u obavezi da provedu pet godina u zemlji. Ne možemo da primenim to u trenutku kada ne možete mladom čoveku dati posao a obavezujete ga, a ne možete selektivno. Tako da se nadam da će to brzo biti primenjeno i da je to jedna ne od prinudnih mera, nego od nekih racionalnih načina da ljudima date do znanja da ćete više podizati nivo i stipendiranja i obezbeđivanja posla.
Kada je u pitanju Srpska književna zadruga, slažem se sa vama donekle, ali moramo da dogovorimo i sa ljudima iz zadruge, jer oni nemaju status i naučnog centra. Mi u Srpskoj akademiji nauka odnosno Matici srpskoj samo finansiramo naučne projekte.
Daću vam jedan drugi primer koji je potpuno dobar da bi se ova priča shvatila na drugi način. Ako se bude i treba da se radi, bez daljnjeg, spomen kompleks Sajmište, ali kao i Jad Vašem u Jerusalimu, on nije samo muzej, on nije samo neka vrsta podsećanja na događaje koji su bili nemili, on je naučna institucija. Znači, on u startu ima izučavanje genocida i svih drugih stvari i istorijska nauka i sve drugo. To nam cilj.
Kada ste pomenuli malopre Institut za manjim pitanjima svih haških problema, tako bih ja nazvao, to ću delegirati bez daljnjeg na Vladi, jer sam, pre svega, i nacionalno opredeljen čovek i zaista mislim o svojoj zemlji sve najbolje, ali mislim da imamo još postojeća tri instituta koja bi mogli da shvate da je to neka njihova uloga i zadatak, a to je za savremenu istoriju, za novu istoriju, za uporedno pravo, tako da vidimo šta tu stoji od stvari i šta bi moglo da se na tom polju dešava, tako da je jako važno.
Ako ste primetili napravili smo novi plan ekskurzija. Đaci moraju obići svoju zemlju u tančine i Republiku Srpsku, koju ne odvajamo. Moraju videti Gradinu, moraju sve ove stvari pripremiti istorijski, geografski, da nauče pre početka i to će se kontrolisati od strane Ministarstva, da li stoji u programu rada škole. Ne mogu ići mimo toga i što kaže profesor Atlagić, ne mogu pojedini istoričari praviti svima nama svoju viziju događaja. Znamo mi dobro šta je bilo i šta deca treba da uče. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Vi ste uglavnom odgovorili na ona najbitnija pitanja. Ja sada da krenem sa kraja ovo sa ekskurzijama jeste odlična stvar. Možda se i nekim roditeljima ne dopada koji misle da treba da im deca idu po belom svetu. Neka ih oni slobodno vode, ali zaista Republiku Srbiju i Republiku Srpsku, prevashodno deca moraju da obiđu.

Govorili ste o tome da studenti koji studiraju na budžetu da je to neka vrsta stipendiranja, kreditiranja itd. Ali, kada govorimo u kontekstu ovog zakona, ipak govorimo o talentovanijim jer i prosečni studenti vredni završavaju fakultet na budžetu, ali govorimo o mladim ljudima koji se još u studentskim ili srednjoškolskim danima, i sami ste rekli, na neki način bave naukom, nekim istraživanjima itd.

Oni bi morali imati taj malo poseban tretman. Još nešto što bi bilo dobro, redovni studenti sa dobrim prosekom, studiraju o trošku budžeta, master polažu o trošku budžeta i onda kada dođe do doktorata, onda treba dve-tri-četiri hiljade evra i to je ozbiljan problem.

Ne mogu da se zaposle da bi finansirali doktorske studije. Ako se zaposle sa visokom spremom, rade za 50-60 hiljada dinara dok ne postignu ne znam koliko godina radnog staža i to takođe na neki način koči te ljude koji imaju kapacitet, volju, želju i tu bi trebalo malo da se povede računa.

Dobro je što će svi instituti, kako ste rekli, biti i moraju da budu državni. Morate i Petnicu ili ostaviti Vigoru Majiću neka radi šta hoće sa tim, ili vratiti u sistem državnih institucija, a Vigora Majića i Tinde Kovač pred sudiju tu, tužioca, pa sudiju, tu nema dalje. Verovatno će tu otići i Verbić, ali nema veze, neću sada pojedinačno da ih pominjem, nego ovo dvoje za koje i vi znate i svi ovde, svako ko hoće da prizna to zna.

Dakle, nisu ovo loši koraci, pogotovo ovo što ste vi objašnjavali, što možda čak i ne piše u zakonu. Dobro je da se ide u tom pravcu. Nadam se da delite naše mišljenje i naš stav da je obrazovanje najvažniji segment u društvu. Sve može da se nadoknadi, propale fabrike, pokradene firme, sve neko odgovoran dođe i može da nadoknadi, ali propale generacije srednjoškolaca i studenata, to je trajno propalo i to u Srbiji već propada i mora da se zaustavi najhitnije.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.

Nije replika, nego jedno pojašnjenje.
Ja sam rekao danas u uvodnom izlaganju da ćemo doći negde na jesen sa poslednjim zakonom, vrlo bitnim, koji uređuje finansiranje visokog obrazovanja i to je nešto na čemu radimo godinu i po dana, neće verovati koliko saplitanja i koliko muka da se to porodi.
Da bi to uradili, morali smo da krenemo iz formiranja strukovnih akademija. Tamo gde je bilo nekih para koje nisu odlazile na prava mesta. U toj strategiji, do 2013. godine, znači za promene načina finansiranja ne želimo ništa da poremetimo, ali želimo da studente relaksiramo velikih obaveza, da država preuzme veću odgovornost, da pare koje idu stranputicom budu viđene u budžetu i da se iz tih fondova smanji obaveza studenata na svim nivoima, čak negde i pospeši.
Da bi se to desilo, zato će i zakon o dualnim studijama biti vrlo brzo ovde. To su potpuno sada sve nezavisni fondovi koji imaju za cilj. Čuli ste da mi intenzivno radimo na procesu internacionalizacije naših studijskih programa. Taj novac treba da posluži da se na fakultetima, univerzitetima, uz ono što je formiranje tih preduzeća i što će država više učestvovati, relaksira upravo džep roditelja koji imaju decu na studijama, bilo kom od ova tri nivoa.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović. Izvolite.