Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, na samom početku ću izneti veoma jasan stav poslaničke grupe SPS da ćemo mi u Danu za glasanje nedvosmisleno podržati ovaj zakon.
U kratkim crtama, u ime nas socijalista, ću izneti neke stavove za koje smatram da mogu da budu korisni, kako u smislu pravnog tumačenja zakona, tako i u smislu nečega što bi možda vama moglo da pomogne, kako bi ovaj zakon doveli konačno do cilja, a to je da se kao leks specijalis može u celosti realizovati u veoma kratkim vremenskim rokovima, kako je inače ovde i definisano.
Ono što se na samom početku pojavilo kao dilema jeste ustavnost i zakonitost ovog zakona. Ta dilema je delimično otklonjena na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jer je taj isti Odbor ocenio da ovaj Predlog zakona nije suprotan pravnom sistemu, odnosno Ustavu Republike Srbije.
Međutim, pošto je jedino nadležan Ustavni sud koji ima isključivu nadležnost da ocenjuje ustavnost i zakonitost odgovarajućeg akta, svako ko sumnja u eventualnu bilo kakvu neustavnost ovog zakona može svoju dilemu proveriti ili otkloniti inicijativom pred Ustavnim sudom.
Ono što je bitno, bitno je istaći da mi razumemo vašu, da kažemo nužnost da pristupite donošenju leks specijalisa, jer ovaj zakon zaista ima u pravom smislu reči sve atribute leks specijalisa, imajući u vidu razloge zbog kojih se donosi i imajući u vidu potrebu utvrđivanja javnog interesa za jedan projekat od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Taj vitalni značaj za Republiku Srbiju se ne može dovoditi u sumnju i tu smo potpuno saglasni kada je u pitanju neophodnost da se donese jedan ovakav zakon.
Što se tiče samih odredaba zakona, mislim da njih možemo okarakterisati kao pozitivne. Pozitivne kako u pogledu postupaka eksproprijacije, tako i u pogledu načina sprovođenja eksproprijacije. Pre svega, da krenemo od onoga što je suštinsko, eksproprijacija se sprovodi po tržišnim kriterijumima, što znači da će vlasnici nepokretnosti koje će biti predmet eksproprijacije imati potpunu pravnu sigurnost, ali ne samo pravnu sigurnost, već i ekonomsku sigurnost da će njihovi objekti koji budu predmet eksproprijacije biti istovremeno i nadoknađeni po tržišnim uslovima.
Što se tiče novina, nadovezaću se na ono što je prokomentarisao moj uvaženi kolega Đorđe Komlenski. Uvodite jedan pravni institut koji do sada nije postojao u zakonskoj regulativi, a to je institut privremenog zastupnika. Zaista, na ovaj način se omogućava, pod jedan - efikasno vođenje postupka, i sa stanovišta načela ekonomičnosti i racionalnosti i sa stanovišta načela koje podrazumeva pravičnost u postupanju, jer tamo gde do sada nismo imali primenu ovog instituta, mogli smo analogno da primenjujemo odredbe nekih drugih procesnih zakona, kao što su npr. odredbe Zakona o parničnom postupku.
Međutim, sada imamo veoma jasnu definiciju, veoma jasno normiranje jednog instituta koji nam je nedostajao, a zaista jeste nedostajao zbog toga što, ukoliko je kao vlasnik upisano lice čija je prebivalište ili boravište nepoznato, u toj situaciji se taj procesni problem rešava na jedini mogući način, a to je postavljanje privremenog zastupnika. U Zakonu o parničnom postupku imamo punomoćnika po službenoj dužnosti. Analogno tome imamo ovde jedan apsolutno sličan institut, odnosno istovetan institut, jer imaju potpuno istu funkciju i ista ovlašćenja. Šta će biti, možda, određeni problem? Možda će biti problem da se utvrdi na sasvim pouzdan način da lice nema prebivalište ili boravište, odnosno da je njegovo prebivalište ili boravište nepoznato. To, nažalost, advokati često koriste, pa se to posle pojavljuje u procesnom smislu reči kao jedna vrsta smetnje. Nadam se da do toga u ovim situacijama neće dolaziti i da će se to moći, na neki način, preduprediti.
Ono što je takođe, po meni, bitno, bitno je da se u ovom pravcu animiraju lokalne samouprave kako se tu ne bi napravio problem. Uvažena ministarko, nadam se da ćete biti saglasni sa mojim stavom, koji neće biti nimalo prijatan kad su u pitanju lokalne samouprave. Kapaciteti lokalnih samouprava nisu na onom nivou koji građani to žele i što građani očekuju s jedne strane. S druge strane, edukacije, kada su u pitanju stručne službe, naročito organi koji se bave postupcima iz oblasti upravnog prava, odnosno upravnih postupaka, nisu dovele do onog cilja koji mi želimo, a to je da stručne reference nadvladaju sve ono što može da bude prepreka u ostvarenju određenih ciljeva, a nama je ovde jedini cilj da se eksproprijacije sprovode efikasno, da se sprovode pravično, i da i korisnici eksproprijacije i oni u čiju se korist eksproprijacije vrše budu prevashodno zadovoljni.
Zbog toga se bojim da će pojedine lokalne samouprave, kojih nesumnjivo, kad pogledamo samu ovu mapu, ima dosta, da moraju odgovoriti zadatku. Postavlja se pitanje kakve su posledice ukoliko o tom zadatku ne odgovore. Zakonska regulativa je takva da konsekvence adekvatne ne postoje. Aleksandra, nadam se da se slažete sa mnom, ali isto tako postoji nešto drugo, postoji mogućnost pokretanja nekih drugih postupaka koji podrazumevaju čak i ustupanje nadležnosti kako bi se moglo rešiti pitanje koje predstavlja pitanje od vitalnog značaja, a to je da se eksproprijacija sprovede.
Dakle, moja sumnja kada su u pitanju lokalne samouprave nije optužba prema lokalnim samoupravama, već prevashodno jedna vrsta apela da se lokalne samouprave izdignu iz letargije, učmalosti, da se izdignu iz onoga što je postalo uvreženo, i da se postupci odvijaju na način kako je to propisano.
Šta je u konkretnom slučaju možda delimično polemično? Polemični su kratki rokovi. Ovde su rokovi definisani u veoma kratkom vremenskom intervalu, tri dana, pet dana i rok za žalbu osam dana. Sada, imamo i posle žalbenog postupka rok od pet dana u kome drugostepeni organ treba da odluči o žalbi. Ja, najdobronamernije ukazujem na nešto što smatram da je jako važno. Prvo, rok od tri dana za postupanje počev od inicijalnog akta pa do donošenja rešenja je veoma kratak. Zato i smatram da je veoma važno da se kompletne službe, naročito ljudi koji će biti zaduženi predmetima, ne samo edukuju, nego pripreme za nešto što će biti veoma teško, prikupljanje dokaza, sprovođenje dokaznog postupka, i što je najvažnije ocena dokaza, da li su dokazi u vidu pisane dokumentacije adekvatni da bi se po njima moglo postupati, da li su podobni da se po njima može postupati. Ukoliko jesu, nemamo problem, čista logika. Šta ako nisu? Onda se odbacuje zahtev. Odbačaj zahteva već usporava eksproprijaciju.
Prema tome, u konkretnom slučaju zaista mora biti sve dovedeno do perfekcije, a perfekcija podrazumeva da ni jedan jedini elemenat, koji podrazumeva delovanje u upravnom postupku, ne sme biti podveden pod bilo kakvu povredu zakona u upravnom postupku, Zakon o eksproprijaciji, Zakona o ozakonjenju itd.
Što se tiče titulara prava, tu zaista moram krajnje pohvalno da se izrazim na pojedine odredbe zakona koje se odnose, recimo na korisnika nepokretnosti, ne govorim o vlasniku, govorim o korisniku, kome takođe pripada odgovarajuća naknada. Ovde sada ne govorimo o naknadi po tržišnim kriterijumima, ovde govorimo o naknadi ako je u pitanju građevinski objekat prema tzv. građevinskim standardima, odnosno procenjenoj građevinskoj vrednosti tog objekta.
Dalje, ono što je takođe dobro kao norma, dakle, sistemski je dobro rešeno, jeste da i kod postupka ozakonjenja koji je u toku, imamo, po nekom mom dubokom uverenju, jasnu regulativu kako se može sprovesti postupak eksproprijacije, kao i u slučaju konverzije, odnosno pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.
Sad, što se tiče roka po žalbi, imajući u vidu da u žalbenom postupku, kao drugostepeni organ, odlučuje jedini nadležan i zakonom ovlašćeni organ, a to je Ministarstvo finansija. Moram da skrenem pažnju da je Ministarstvo finansija opterećeno ogromnim brojem predmeta, nesagledivo velikim brojem predmeta, to sada više nije na hiljade i desetine hiljada, nego značajno više, pa se postavlja pitanje kako će se u roku od pet dana uspeti rešiti žalbeni postupak, odnosno okončati žalbeni postupak i doneti odluka kakva se i očekuje u jednom relativno, ili možda čak isključivo kratkom vremenskom intervalu.
Nadam se će i u tom pravcu Ministarstvo finansija pojačati svoje resurse kako kadrovski, tako i funkcionalno i materijalno, kako bi se mogao ovaj posao odraditi, jer ovaj posao zaista podrazumeva hitnost. U tom smislu, naravno da svi mi očekujemo od Vlade Republike Srbije, što je Vlada i opravdala, ovo govorim ne samo politički, nego poznajući materiju upravnog prava i upravnih postupaka, da se kada se radi o hitnim postupcima i kada se radi o tzv. prekorednom odlučivanju, zaista tako i rešava. Nadam se da će u tom pravcu takva praksa biti i nastavljena.
Za sve ovo ostalo što se vezuje za procesne odredbe zakona, ja ne bih iznosio nekakav poseban komentar, imajući u vidu da su procesne odredbe zakona usaglašene sa odredbama Zakona o upravnom postupku i mislim da tu neće biti nekih velikih problema.
Takođe, odredbe Zakona o eksproprijaciji su savršeno jasne, samo se postavlja pitanje njihove praktične primene i ko će ih primenjivati. Ako ih budu primenjivali oni koji sa odgovarajućim stručnim referencama to mogu da iznesu na svoj teret, onda nećemo imati problem.
Da se ne bih vraćao na tu dilemu, nastaviću sad nešto što je čisto sa aspekta ekonomske opravdanosti svega ovoga o čemu mi pričamo i svega onoga što je naš cilj. Naš cilj je da ovaj zakon dovedemo na nivo da njegova praktična primena bude optimalna, odnosno optimalno efikasna.
Sam put ili trasa puta podrazumeva ono što danas nisam čuo od kolega koji su diskutovali, da je jako teško definisati sva pitanja koja se vezuju za realizaciju jednog ovakvog, da ga nazovem, mega projekta, imajući u vidu dve činjenice. Prva, ovde se niko nije osvrnuo na odredbe Zakona o putevima, apsolutno niko. Po Zakonu o putevima definisan je ne samo put koji će biti pod asfaltnim zastorom, nego i putni pojas i zaštitni pojas. Ako uzmemo u obzir da putni pojas ima određenu površinu i dužinu, pa onda još više od toga zaštitni pojas, to znači da sama trasa puta podrazumeva pokrivanje znatno veće površine od onoga što je u predrasudama ili u pogrešnoj slici stanovništva koji očekuje da će relativno brzo to da se reši.
Dalje, vi se sukobljavate sa jednim problemom koji je nasleđen, a to je nesređeno stanje katastra. Vi stanje katastra pokušavate da uredite, da ga privedete onome što je neophodno potrebno. To stanje katastra podrazumeva da imamo apsolutno neadekvatne podatke, da imamo čak i nešto što nigde nije ni upisano u katastru, a mora da bude upisano. Ne govorim samo o kablovima, ne govorim samo o podzemnim instalacijama, ne govorim samo o tome, govorim o mnogočemu drugom, jer imamo lokalne samouprave koje čak nisu prstom mrdnule da se zemljište koje je u javnoj svojini i koje po Zakonu o javnoj svojini treba biti upisano na lokalnu samoupravu to nije učinjeno. I dan-danas robujemo sa jednim takvim problemom na teritoriji Republike Srbije. Vi ste uvažena ministarko i te kako svesni činjenice i borite se sa tom činjenicom. Nemam tu apsolutno nikakvu dilemu da to potvrdim kao tačno.
Šta je dalje problem? Rekao sam da odredbe Zakona o javnim putevima definišu površinu puta, ne samo puta pod asfaltom, nego puta koji podrazumeva i značajno veću površinu koja će biti zahvaćena trasom koja bude definisana kao konačna, a vidimo je. Ono što će takođe biti tehnički, a ne pravni, jer ovo ipak govorim sa stanovišta struke profesionalno, isključivo iz nekog pravnog fokusa pa pokušavam da budem krajnje konstruktivan, naravno, prevashodno dobronameran. Mislim će još dolaziti do određenih situacija gde ćemo morati konsultovati i druga zakonska rešenja i praksu koja je do sada bila prisutna, kada su u pitanju vodotokovi i kada je u pitanju rešavanje tzv. iznenadnih ili nepredviđenih prepreka i pojava koje se budu dešavale u toku izvođenja samih radova.
Veoma je važno, kada govorimo o izvođaču, ko će biti izvođač radova, sa kakvim referencama, koliko kapaciteta će imati taj izvođač radova itd. Do sada, praksa je pokazala da nismo imali problema, uveren sam da nećemo imati ni sada i najveći benefiti od ovog zakona su sigurno benefiti koje će koristiti građani Republike Srbije.
Ja ću se vezati prevashodno za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice je grad koji je investiciono mrtav, ne zahvaljujući Vladi Republike Srbije, već nekim drugim okolnostima, gde investicije već dugo, dugo, dugo nisu dolazile, gde je trasa auto-puta koja je bila u jednom idejnom rešenju preko Užica izmeštena na trasu auto-puta, govorim auto-put Beograd–Preljina, izmeštena na drugi pravac, a to je pravac preko Sjenice, odnosno Arilja do Sjenice, a od Sjenice ka Boljarama. Dakle, konačno Užice dobija nešto što će podrazumevati mogućnost investicionog preporoda, što podrazumeva mogućnost afirmacije svega onoga što do sada nije moglo da se afirmiše. Zašto? Zbog toga što investitori zbog nemogućnosti da koriste infrastrukturu na adekvatan način, prevashodno putnu infrastrukturu, nisu Užice videli i prepoznali kao svoju destinaciju, odnosno svoju ciljnu tačku.
Nadam se da će to sada, u svakom slučaju, biti prevaziđeno i da će to biti prepoznato, odnosno da će svi potencijali sa kojima Zlatiborski okrug raspolaže, kako ekonomski, turistički i svi ostali, sada biti afirmisani i da će imati upravo onaj stepen prepoznatljivosti koji podrazumeva dolazak ljudi koji će tu ulagati i gde će krajnji efekat biti zapošljavanje građana, a svakako i ekonomska korist.
Naravno, da ne budem stereotipan, jer ste to mnogo puta do sada čuli, naročito sa tih krajeva, da želimo i revitalizaciju u punom kapacitetu aerodroma „Ponikve“. Ne sumnjam uopšte da će do toga doći, ali po principu step baj step, a to znači korak po korak, jer za sada uslovi za ono što se očekuje ne postoje, ali to ne znači da neće postojati u neko buduće vreme kada se okolnosti steknu da bi upravo ono što mi očekujemo da bude aerodrom „Ponikve“ zaista tako i bilo. Nemam sumnju da je taj put trasiran u jednom dobrom pravcu i da će se i to realizovati.
Na samom kraju želim da podržim, naravno, sve ono što je ovde predloženo, da u ime poslaničke grupe SPS još jednom iskažem zadovoljstvo što će posle toliko dugog vremenskog perioda nerealizacija jednog projekta koji je mogao ranije da se realizuje sada to biti konačno rešeno, da će infrastruktura, naročito putna infrastruktura Srbije, dostići onaj nivo koji podrazumevaju ne samo evropski standardi, jer nam nisu sad toliko bitni evropski standardi, iako idemo ka harmonizaciji, nego nam je bitno da li ćemo zadovoljiti interes građana na adekvatan način ili nećemo, jer od nas očekuju građani Republike Srbije nešto što podrazumeva boljitak, a kroz ovo će se, nadam se, to ostvariti.
Zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon. Ja vam se zahvaljujem.
