Hvala, dr Orliću.
Reč ima narodni Poslanik Milorad Mirčić. Pravo na repliku. Izvolite.

Ima ona stara narodna – „poturica govori o Turčinu“. Onaj ko je do juče zagovarao da Srbija ni po koju cenu ne sme da se prepusti EU, ucenama EU, da po bilo koju cenu prihvata evropske standarde, sada priča obrnuto. Teško je polemisati sa takvim ljudima. Zašto? Zato što se ne zna šta je njihov original. Kada takvi pojedinci ili političari sami sa sobom raščiste neke stvari, onda mi srpski radikali nećemo gubiti vreme, pa ćemo ući u jednu polemiku.

Nije čudno polemisati sa ljudima koji u svom programu, u svojoj ideologiji imaju jedino opredeljenje, a to je ulazak u EU, ali je veoma čudno ili, gotovo gubljenje vremena polemisati sa ljudima koji su dobar deo svoje političke karijere govorili da je pogubno da Srbija pod ovim uslovima prihvati evropske standarde. Ovde ne treba širiti priču, Evropska Unija ne pomaže samo preko svojih fondova Srbiji, pomaže i drugim zemljama koje nisu članice EU, ali to je interes kapitala, to je Evropska razvojna banka, to su finansijske korporacije koje iza toga stoje.

Što se tiče Fabricija, ništa se ne razlikuje stav SRS kada je u pitanju Fabricijo ili bilo koji predstavnik EU. Mi smo isključivo protiv toga da takvi nama dele lekciju, pogotovo, vi ste uveli praksu da ulaze u ovaj parlament, da se obraćaju na njihovom italijanskom ili čak Engleskom internacionalnom u srpskom parlamentu i kada se mi SRS pobunimo kada se usprotivimo najvećim protivnici nisu oni koji od početka zagovaraju i koji su evrofili ili zagovaraju ulazak u EU, nego oni koji su se preko noći preobratili, to je veoma čudno, ali imajući tradiciju, imajući na umu iskustvo u srpskom narodu, ništa nas ne iznenađuje da vi preko noći okrenete protiv te evropske unije. Vama je očigledno na prvom mestu kako i na koji način opstati na vlasti, a ne da li će biti Fabricijo ili neko drugi u ime Evropske Unije.

Hvala, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, dr Orlić. Izvolite.

Ja se svakako nikad nisam bavio ovim kategorijama, ko je poturica, ko je Turčin, kako je malo pre rečeno, niti mi pada na pamet. Ali ja, za razliku od predlagača amandmana, baš volim da raspravljam sa onima koji su skloni da promene svoje mišljenje preko noći. Na primer, sa predlagačem amandmana i ostatkom poslaničke grupe koja sada, izgleda, ima problem sa tim da se ne seća da su 2008. godine reči njihovog lidera glasile doslovce - Mi želimo, dakle oni žele, da budu ravnopravan partner u Evropskoj uniji, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. Dakle, to su nekada mislili i u te su se reči nekada, mogu da kažem, i zaklinjali, njima su aplaudirali, pa su preko noći preumili. Meni je uvek zanimljivo da kad pričamo prema odnosu prema EU, da se toga zajedno i podsetimo.

Što se tiče pitanja šta je za građane Srbije korisno i šta ko gde vidi, najvažnije je ono što je rekao poslednje gospodin predlagač amandmana - šta je kome ovde najvažnije. Nama je, i mi to ne krijemo i to uvek otvoreno kažemo, najvažnije šta je interes Srbije. Dakle, jel interes Srbije da možemo da obezbedimo našim građanima tamo gde je potrebno kvalitetne stanove? Jeste. Jel dobra stvar kada za to obezbedimo evropski novac? Opet jeste. Jel interes da za naše mlade istraživače obezbedimo dobre projekte? Opet, nedvosmisleno, da. Da li je dobar način da to uradimo tako što ćemo i za to konkurisati za evropske fondove? Ponovo da.

Kome u ovoj zemlji može da smeta što imamo dobru robnu razmenu, odnosno dobar plasman naših proizvoda, bilo gde u svetu? Nikome to ne smeta. Svi su samo zadovoljni kad je tako. I kad je 75%, otprilike, neka bude 70%, poslednji podatak, te razmene sa zemljama Evropske unije ili tog prostora, šta to kome ima da smeta? Naravno da ne smeta, svi smatraju da je to dobro. Ne bi bilo bolje da ostanemo bez mogućnosti da na taj način interreagujemo sa svetom. Nema alternative za to, ako pogledate gde se nalazimo geografski.

Šta je sporno u tome što 70% opet bespovratnih sredstava, od svih koje dobijamo, mi dobijamo sa te strane? Nema ništa sporno. Opet mi to koristimo, zato što je to za nas dobro, tako što ćemo mi da uložimo u našu infrastrukturu, tako što ćemo mi negde da podstaknemo neki biznis. Između ostalog, pošto je bilo reči o odnosu u kontekstu rodne ravnopravnosti, i da podstaknemo, kao što danas radimo, danas nove grantove uručujemo, žensko preduzetništvo. To su sve korisne stvari za građane Srbije.

Šta je ko nekada mislio ili nije mislio, ali je aplaudirao zato što je tako rekao predsednik njegove stranke, to je samo problem tog jednog čoveka. Ali, šta je korisno za građane Srbije, to treba da bude naša zajednička briga.

Mi se, kao što vidite, na taj način ponašamo, pa zbog toga možda mi od tih građana i imamo podršku ovoliku koliku imamo. A ovi što vole da pričaju o nekim zanimljivim paralelama, Turci, nisu Turci, itd, gde se oni danas nalaze i zbog čega? To je pitanje za njih.

Hvala, doktore Orliću.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić. Izvolite.

Nije Srpska radikalna stranka promenila svoj stav. To što ste vi citirali nekadašnjeg vašeg predsednika, Vojislava Šešelja, a to je ponavljao i sadašnji vaš predsednik, Aleksandar Vučić, jeste, Srbija je uvek spremna da kao celina, celovita, sa Kosovom i Metohijom, bude članica bilo koje organizacije. I to je bio uslov. Ali, vidite da se Evropa promenila, Evropa neće Srbiju sa Kosovom i Metohijom, Evropa insistira na samostalnosti države Kosovo. Pa, valjda vam je jasno to?

Što se tiče tih privilegija, ja ponovo moram da se pozovem na nešto što je u narodu već odavno poznato - ni sir u mišolovci nije besplatan. Ni saradnja sa Evropskom unijom, ovo što vi navodite kao prednost, plasiranje naših proizvoda, nije baš za pohvaliti se. Više Srbija uvozi nego što izvozi u EU. Više je Srbija nazadovala kada je u pitanju razvoj privrede nakon takve saradnje sa EU, to je valjda svakom jasno.

Vi se hvalite sa nečim što nije baš za hvaljenje. Vi se hvalite sa nečim što u svakom slučaju uništava srpsku privredu. I taj izvoz koji vi uvek navodite, i on je sadržajan i te kako u sve većem procentu stranih proizvoda, pod znacima navoda. To su strane firme koje sa jeftinom radnom snagom proizvode u Srbiji i ona ugrađuju u svoje finalne proizvode u svojim zemljama. I to prikazujete.

Najbolji primer vam je "Zastava". Vi i dalje mislite da je "Fijat" domaći proizvod. Zašto vam to nije prihvatio Vladimir Vladimirović Putin? Zato što je to italijanski proizvod, zato što se tu ugrađuju svi delovi koji se uvoze. Nema gotovo ni jedan deo koji se ugrađuje a da je domaće proizvodnje. Zato što krajnji profit ide u Italiju, a ne u Kragujevac. Pa, evo, to vam se odigrava pred očima, nije valjda da ne vidite šta se dešava u Kragujevcu? Sada se pravdaju da nemaju opravdanosti više i nemaju potrebe za tolikom radnom snagom. Nije to baš za hvaliti se. Ima nekih stvari koje su za pohvalu. Ali, niste baš dobar primer našli.

Što se tiče alternative, ima alternativa, ima. Evroazijska saradnja je alternativa. Pa, čitava Evropska unija ili veće zemlje, jače ekonomski, okreću se prema Aziji i prema tom tržištu. To je realno tržište. Čak, vidite, i Amerika vodi borbu za to tržište, a vi i dalje, kao Švaba, vičete - evropsko tržište je perspektiva. Nije evropsko tržište perspektiva. To se zna.

Hvala, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, doktor Orlić. Izvolite.

Glavni izvozni partneri Republike Srbije - pod jedan, Italija, oko 2,4 milijarde dolara, Nemačka, 2,3 milijarde, Bosna i Hercegovina - 1,5 milijarde, Rumunija - 1,14, Rusija - 1,02, Crna Gora - 900 miliona, Mađarska - 775 miliona, Severna Makedonija - 740, Bugarska - 725, Slovenija, itd. Šta nisu, nisu glavni izvozni partneri? Hajde, razmislite još jednom.

Dakle, pričamo o konkretnim stvarima, vrlo ozbiljno i vrlo realno. Je li ovo realnost u Srbiji? Jeste. Ko je uspeo da ponudi odgovarajuću alternativu, ali ne na rečima, nego konkretno delima? Gde ste, na primer, vi pronašli novo, fantastično tržište, koje se meri milijardama dolara? Ako hoćete da pričamo ozbiljno, dajte onda tržište koje se meri milijardama dolara, pa da vidimo šta mi tom tržištu možemo da ponudimo, kakve su cene na tom tržištu, sa kim bi se takmičili, ko bi želeo da mi na tom tržištu učestvujemo i sa čim, pa da zamenimo, evo, koliko, kad se ovo sabere što sam vam sad ispričao, to je jedno sedam ili osam milijardi, vezano za izvoz, samo izvoz, u zemlje sa kojima smatrate da ne treba da imamo nikakvu saradnju.

Ja mislim da je potpuno besmisleno pričati dalje na tu temu, jer ja takav odgovor neću dobiti. Ne zato što vi ne možete da ga date lično, već zato što takvog odgovora nema, ne postoji.

Oko 50 hiljada ljudi smo pomenuli da samo nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji. Smatrate da nije dobro, da nisu kvalitetni poslovi. Možda neki poslovi poput hiljadu i po, dve hiljade evra plate, neto, mesečno, a i takvih kompanija ima, vama nisu dobri. Stvar ukusa, svakako. Dajte alternativu.

Gde ide 50.000 ljudi onog momenta kada mi zaključimo da ste vi u pravu, da je to sve štetno i kažemo – sada ćemo da raskidamo i da tražimo neke druge puteve i neka druga rešenja?

Kažem vam unapred, ni tu odgovor nećemo čuti ne zbog toga što ne postoji odgovarajuća sposobnost onoga koga pitam da pruži odgovor, nego zato što takvog odgovora nema.

Dakle, da se desetoro ljudi tamo nađe i da se zamisle ceo dan, neće moći da mi kažu e tih 50.000 ljudi radiće takve i takve poslove od sutra sa tolikom i tolikom platom da im bude mnogo bolje.

Što se tiče promena, Evropa se menja, nije sporno. Sve se menja. Menja se i Srbija. Menja se čitava planeta. Ali, drago mi je što smo upravo čuli da postoje neke stvari koje su konstantne, da SRS ne menja svoje mišljenje, da i dalje želi da bude ravnopravan partner u EU. Uzgred, budi rečeno, to ste rekli par meseci nakon što je većina evropskih zemalja priznala tzv. nezavisno Kosovo. Tada to nije smetalo, a izgleda, ako ne menjate mišljenje, ne smeta ni sada.

Hvala, dr Orliću.
Pravo na repliku Milorad Mirčić.

Teško je polemisati na ovaj način, govoreći ko menja, ko ne menja, ko ima ideologiju, ko nema, ko je konstantan u svojim stavovima. To je teško raspravljati zato što to javnost zna. Ako smo po nečem prepoznatljivi mi srpski radikali, prepoznatljivi smo po našoj ideologiji – ne menjamo je, ne prilagođavamo zarad jeftinih političkih poena.

Kamo lepe sreće da ste bar delom ostali dosledni kada je u pitanju KiM. Vidite da Evropa insistira na samostalnosti Kosova. Vidite to! Šta je mudriji politički odgovor ili adekvatan stav nego uceniti i reći – samo sa KiM, samo celovita Srbija može biti ne samo članica EU kao zajednice, nego bilo koje druge zajednice?

To što ste nabrojali, gospodine, to je improvizacija, a nije nešto što bi ozbiljno zaslužilo neki komentar. Vi ste nabrojali da je naš izvoz u Italiju velik. Vi ubrajate „Fijat“ kao izvozni artikal u Italiju. To što kažete za Nemačku, vi ubrajate „Boš“ i ostale nemačke kompanije koje ovde proizvode i izvoze za Nemačku.

Što se tiče BiH, preko 80% je to Republika Srpska. Znate, morate argumentima da razgovarate. Ne možete tako što ćete reći – evo, procentualno mi izvozimo toliko u pojedinačne zemlje. Morate da kažete šta je izvoz u te zemlje.

Što se tiče alternative, evo, pokušaću ukratko samo da vam objasnim, ako možete da razumete. Alternativa je Rusija, Ruska Federacija. Alternativa je Belorusija. Šta je prirodnije, nego sa onim od koga uvozite najvećim delom energente, od koga uvozite sve ono što je potrebno kada su u pitanju hemijski proizvodi za poljoprivredu? Šta je prirodnije, nego sa takvim napraviti još čvršće odnose?

Ali, šta je problem? Nije problem ni u volji Rusije, ni u volji Srbije. Problem je što su između posrednici koji mešetare, koji na tome zarađuju. To je problem. Pa i u izvozu Rusije, iz Rusije, oni određuju šta će se uvoziti, šta će se i po kojoj ceni prodavati. Kao i izvoz iz Srbije. Isto je to.

Kada drugi put budete u mogućnosti da birate suflera, morate naći boljeg. Ovo je ekonomija, ovo je privreda, ovo je život. Znate, dragi kolega, osim toga što pročitate, osim toga što se trudite da čujete, morate malo i iskustva da imate.