Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre.

Znanja i nauke nikada dovoljno. Do znanja se, naravno dolazi istraživanjem i to je jako neophodno. Mi želimo ono malo pre što smo slušali. polemiku vezanu za izvoz roba, da jednog dana dođemo u situaciju da naše znanje možemo prezentovati u svetu i na najbolji način ga koristiti.

Moram kolegama koji su rekli gde to mi izvozimo, neki izražavali u procentima, neki u apsolutnim iznosima, samo da kažem, svi koji kupuju srpsku robu, kupuju je iz razloga što oni imaju interes. Oni koji otvaraju nova radna mesta, nove firme u Srbiji, rade takođe iz isključivog svog interesa. Oni to ne rade zbog građana Srbije, pre svega zbog građana Srbije, jer kad bi to bilo tako, kada bi to bili prijatelji Srbije i ovog vladajućeg režima, oni ne bi dozvolili da se juče i danas zatvaraju prehrambene radnje, kako maloprodaja, tako i veleprodaja na KiM, nego bi ti prijatelji pritekli u pomoć svojim prijateljima.

Gospodine ministre, vi ste jedan od najčešćih možda, prisutnih u ovom domu. Imajući u vidu vašu biografiju, mi srpski radikali smo očekivali da će biti više suštinski kvalitetnih i dobrih predloga, međutim moram da vam priznam da smo malo i razočarani, jer to se ne dešava. Ne sporimo mi vašu želju, a pre svega potrebu obrazovnog sistema da to tako bude. Mi smo i u članu 8. predložili jednu intervenciju, gde se govori o ciljevima nauke i istraživanja. Oni su ciljevi, ima ih više, jedan od razloga jeste jačanje međunarodne naučne saradnje i doprinos, vi kažete u Predlogu - u regionalnom, evropskom i globalnom istraživačkom prostoru. Zar nije dovoljno, ako se kaže, internacionalnom prostoru?

Evo, ovde je kolega Neđo Jovanović, mislim da on sudi na više tih takmičenja, kada je karate sport u pitanju i mislim da ima zvanje internacionalnog ili međunarodnog sudije, regionalni ne postoje, mogu neka takmičenja da budu, za nekoliko država, susednih jedna drugoj, pa to da bude regionalno. Kada vam kažu da ste lider u regionu, onda znajte da je neki sportskim žargonom, da je neki klizeći start u pitanju, a vi to sve gutate, na to nasedate. Mnogo, neuporedivo je bolji izraz - da se bavimo i internacionalnom saradnjom.

Ima potrebe, nauka ne može da se zatvori u jedan uži prostor, da se zaključa i da ona bude samo srpska nauka. Vrlo često, zbog nedovoljne posvećenosti samo u obrazovnom sistemu mi imamo problema da nam se ne zna gde su ti pojedinci koji su u startu pokazivali izuzetno dobra znanja i dobre sposobnosti, ali postoji određen broj ljudi koji je u sistemu obrazovanja, koji kažu – ako je neko izrazito talentovan, pa on treba sam da se snađe. Pa, to je potpuno pogrešna pretpostavka, o tome ćemo govoriti u nastavku. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik!)

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Javljam se na osnovu člana 32. Poslovnika Narodne skupštine, šokirana kolika ste vi neznalica gospodine Arsiću. Vi ste se malopre javili, rekli ste - po Poslovniku o radu Narodne skupštine. Vi ste potpredsednik, a pojma nemate da takav akt uopšte ne postoji… (Isključen mikrofon.)

(Vjerica Radeta: Sada se vi nervirajte, prekidajte me…)

Ne nerviram se uopšte, koleginice Radeta, nego vas sprečavam da dobijete opomenu.
Niste vi lekar da određujete da li sam ja glup ili ne, da li sam lud ili ne.
Dalje koleginice Radeta da vam kažem, nisam mogao da povredim nikako Poslovnik dok sam sedeo dole među poslanicima. Može samo predsedavajući.
Kolega Marinković, nije tu, a između ostalog dao je pauzu, u vezi sa članom 112. Poslovnika o radu Narodne skupštine baš da bi prekinuo reklamacije Poslovnika i replike, pošto sat vremena vodimo samo replike, a ne raspravu po jednom amandmanu. Ja sam samo nastavio da radim posle pauze.
(Vjerica Radeta: Daj mi da nastavim.)
Izvolite.

Nema potrebe da vi mene štedite od opomene, ja nisam rekla ni da ste ludi, ni glupi, nego da ste neznalica i time ste pokazali da to jeste, jer ne razlikujete te termine.
Rekli ste takođe malopre kako smo mi u okviru govora o Poslovniku, pričali ste da smo mi krajnja desnica, nismo mi smo anti… (Isključen mikrofon.)

Koleginice Radeta, moram da vam kažem, to je bilo pre pauze i nemate pravo da mi odgovarate na reklamaciju Poslovnika koju sam učinio kao najobičniji poslanik. Toliko o znanju.
(Vjerica Radeta: Daj mi da nastavim.)
Izvolite. Ponovo.

Naravno, ponovo.

Vi ste po Poslovniku svašta rekli gospodine Arsiću. Rekli ste i da onaj kome se ne sviđaju vaši stavovi treba da traži drugu državu. Vi ste pokušali … (Isključen mikrofon.)

Nemojte mi stavljati reči koje nisam rekao.
Da li želite vi da reklamirate Poslovnik ili da replicirate meni u vezi moje reklamacije Poslovnika koju sam imao kao običan narodni poslanik iz poslanike klupe.
(Vjerica Radeta: Pusti me da kažem.)
Izvolite, da saznam konačno.

Ne znam kako izgleda neobičan narodni poslanik, valjda smo svi narodni poslanici, ali dobro, vi valjda mislite da ste drugačiji kada ste predsedavajući.
Gospodine Arsiću, evo neću dalje insistirati zato što vidim da ste se jako iznervirali, prosto mi vas je žao, ali toliko ste se nalupetali malopre da imate razloga da budete nervozni.

Zahvaljujem koleginice Radeta zato što ste mi skrenuli pažnju.

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik.)

Koleginice Jovanović, izvolite.