Dame i gospodo narodni poslanici, u nekim normalnim okolnostima o ovakvim tačkama dnevnog reda se ne raspravlja. Na početku svakog skupštinskog saziva matematički se utvrdi koliko kojoj političkoj stanci pripada mesta u skupštinskim odborima i, naravno, svaka politička stranka predlaže onoga koga želi i uglavnom se o tome ne raspravlja i uobičajena praksa je bila da svi narodni poslanici o takvim predlozima i glasaju bez obzira o kojim strankama se radi.
Nažalost, ovde imamo specifičnu situaciju i, pre svega, radi javnosti o tome mora nešto da se kaže. Da je skupštinska većina slušala apele SRS od početka ovog saziva i da smo, kao što je to uobičajeno, doneli Poslovnik o radu, mi danas ne bismo imali ovakvu situaciju, ali nažalost skupštinska većina je pokazala svojevrsnu aroganciju i ponašanje po sistemu može nam se, mi imamo većinu narodnih poslanika i mi ćemo da radimo onako kako nama padne na pamet.
Posledice toga su veoma loše po parlamentarnu demokratiju i mi o tome moramo nekoliko reči da kažemo, a isključivo je vezano upravo za ovaj Predlog dnevnog reda.
Problemi u funkcionisanju skupštinskih poslaničkih grupa nastali su još kada je DS Borisa Tadića zloupotrebila Ustavni sud i kada je Ustavni sud doneo neustavnu odluku da poslaničkim mandatima raspolažu poslanici, iako niko od poslanika u ovoj sali nije svojim imenom i prezimenom konkurisao pred građanima Srbije, već smo svi bili deo određenih lista ili koalicija i te liste, odnosno koalicije, su predstavljale svoje političke programe i ti politički programi su opredeljivali birače i birači su glasali ovako kako su glasali. Ono što je bila volja birača bilo je delimično na početku ovog saziva. Dakle, ne u celosti, objasniću zašto sam rekla delimično.
Zato mislimo, još uvek nije kasno da u nekom budućem sazivu, koji će vrlo brzo doći, da ne bismo imali iste probleme, da bi trebalo najhitnije prihvatiti predlog SRS o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i vratiti u taj zakon odredbu člana 102. Ustava Republike Srbije koji kaže da svaki narodni poslanik ima mogućnost da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci koja ga je birala za narodnog poslanika.
To znači da onaj ko misli da mandati pripadaju poslanicima, tako nešto ne bi tražio od svojih poslanika, a one političke partije koje su uverene da u proporcionalnom izbornom sistemu svi mandati pripadaju isključivo listama koje se takmiče na izborima, bi od svojih poslanika tražile potpisivanje takvih izjava, SRS svakako bi.
Koji se još problem pojavio na početku ove Narodne skupštine, ovog saziva i koji je dobrim delom doveo do situacije u kojoj danas funkcioniše Narodna skupština? Mi smo podsećali da dve grupacije nisu prešle cenzus i to je činjenica. Da li im je za prelazak cenzusa nedostajao jedan promil, jedan procenat ili jedan glas, apsolutno je nebitno.
Bitno je da nisu prešli cenzus i da upravo oni koji nisu prešli cenzus prave haos u funkcionisanju Narodne skupštine. I sada je valjda skupštinskoj većini jasno da su napravili veliku grešku što su prihvatili predlog američkog ambasadora Skota, i što su u Skupštinu uveli ovu grupu oko Boška Obradovića, Sande Rašković Ivić i ovog Aleksića.
Ne samo njih, ali njih apostrofiram i obrazložiću zbog čega upravo njih. Kada smo mi govorili da je Boško Obradović američki čovek, da je ubačen u takozvano nacionalno biračko telo, nisu nam verovali. Mi smo čak imali problema sa nekim članovima i u našoj stranci, govorili su pa kako je moguće, pa Boško je nacionalista. E, sada valjda trebalo je da vide u Američkoj ambasadi pa da shvate ko je u stvari Boško Obradović.
Ali, ne bih ja sada o njemu u tom smislu, nego u smislu onoga što se dešava u Narodnoj skupštini i zbog čega mi danas moramo da raspravljamo o nečemu što nikada do sada nije bila tema za raspravu, već isključivo tema za glasanje.
Kada su ušli u Narodnu skupštinu, kada su uvedeni u Narodnu skupštinu, onda smo imali određene poslaničke grupe, koje su tada odgovarale listama koje su izašle na izbore. Vrlo brzo Sandu Rašković Ivić su oterali iz njene stranke i zamislite, ona je ni manje ni više nego otela mandat svojoj stranci, a bila je predsednik i onda sa tim mandatom, pod miškom šetala od jedne do druge stranke i sada se valjda, za sada, skrasila kod Vuka Jeremića. Prošla je i onog Sašu, kako se zove, Jankovića i ne znam kod koga je, koga je sve podržavala i sada je kao potpredsednik kod tog Vuka Jeremića.
I zamislite vi, pre neki dan pojavila se negde vest, kaže Vuk Jeremić - mi smo podneli amandman, ali valjda nije uzet u razmatranje. Vuk Jeremić podneo amandman za nešto u Narodnoj skupštini, prosto neverovatno. Čovek koji, niti je učestvovao na izborima, niti je imao, niti je kupio u to vreme još bio stranku.
Drugi slučaj, odnosno drugi problem koji nam se javlja zbog toga, jeste ovo što radi Boško Obradović. On je odvojio deo poslanika, formirao poslaničku grupu, on danas poslaničku grupu nema, i zato imamo povećan broj, ja ne znam da li predsednik Narodne skupštine i sekretar znaju svako jutro dok ne provere koliko mi u Skupštini imamo slobodnih tzv. poslanika. Koliko i kakvih poslaničkih grupa imamo?
To je prosto nemoguće znati. A, i to što imamo dvadesetak ili dvadeset i kusur poslanika koji su sada nekakvi samostalci, šta god to značilo, takođe je velika prevara birača, jer ti ljudi koji su birani na nekim listama ne mogu birače zastupati u adekvatnom vremenu, u odnosu na vreme koje je dobila ta lista. Em, su toj listi smanjili vreme za raspravu, em oni moraju da se utrkuju, njih 24 koliko ih je, ko će prvi da dođe do pisarnice, da podnese zahtev da bih mogao da govori, ne zna se u čije ime.
Šta dalje imamo? Imamo ovog Aleksića koji je takođe uguran u Narodnu
skupštinu, koji nije došao voljom građana u Narodnu skupštinu i taj Aleksić je zamislite, pa zaista to što se nama dešava nema na zemaljskoj kugli, a i šire. On je prodao svoju stranku i sada se neko pita kako može stranka da se proda? Vrlo jednostavno. Vuk Jeremić nije imao ni volju, ni želju, ni kapacitet, ni stranačku strukturu da sakupi 10.000 potpisa u celoj Srbiji da bi registrovao stranku. On ima samo pare dobijene, evo vidimo, tužilaštvo se bavi tim na koji način i on misli da parama može sve. Ne može, demokratija se ne kupuje parama u iole demokratskom društvu, koliko god to kod nas u Srbiji još uvek bilo zloupotrebljavano, tome mora da se stane na kraj i tome mora da stane na kraj i skupštinska sadašnja većina i poslanci najozbiljnije i najveće političke partije u parlamentu, opozicione Srpske radikalne stranke.
Mi smo uvek za to, da ako treba da se uradi nešto da se vrati parlamentarna demokratija u Narodnu skupštinu, da se vrati ugled Narodne skupštine, da uradimo sve što kao narodni poslanici možemo i mi to radimo već, evo prošlo je tri i po godine koliko smo u Narodnoj skupštini.
Dakle i onda taj Vuk Jeremić ne može da formira stranku, a hteo bi da ide na izbore i onda se on lepo dogovori sa tim Aleksićem koji je ovde ubačen, Skot ga je ubacio, a on je tu došao preko liste Borisa Tadića ili već kako, i onda oni samo naprave trange-frange kombinaciju, on kao nekakav organ njegove stranke se negde sastao. To niko niti može da proveri, niti je proveravao, a možda je i pet, šest ljudi uspeo da i on kupi da bi doneli takvu odluku i oni lepo donesu odluku da predsednik i zakonski zastupnik stranke više nije taj Aleksić, kako mu beše ime Miroslav, već da je to Vuk Jeremić.
I naravno, ministarstvo u skladu sa zakonom postupa kada dobije takvu informaciju, ministarstvo mora to da registruje i mi danas imamo takvu jednu stranku koja je nastala na način kako zaista stranke ne nastaju. Bilo je raznih načina kako se dolazilo do stranaka, kupovinom mandata i SRS je na svojoj koži to osetila, kada se to dešavalo nama pre 10 godina. Onda su skoro svi podržali da treba slomiti vrat tada SRS, da nas treba zaustaviti da ne osvojimo vlast, a bili smo na pragu toga i onda su svi bili spremni da gaze Ustav i čuveni legalisti DSS tada, to nikada nećemo zaboraviti i ne smemo, su svojim odsustvom sa skupštinskom Administrativnog odbora omogućili izglasavanje da se nama oduzmu mandati.
Onda kada je bilo javno čitanje u onoj maloj sali, moram da podsetim poslanike koji tada to nisu bili, a ovde ima onih koji su bili i tada, kada je bilo javno čitanje o Zakonu o izboru narodnih poslanika, kada je već bilo naručeno da Ustavni sud ukine tu odredbu, zamislite ukine u zakonu odredbu koja je prepisana iz Ustava, nigde viđeno.
U toku te rasprave Gordana Čomić, tada perjanica tog celog postupka, utrčava u tu malu salu i sećate se svi koji ste bili, ovako pokazuje „Službeni glasnik“, još vreo iz štamparije, pre nego što se pojavio u javnosti, Gordana Čomić ga je imala u rukama i kaže – evo ga, odluka Ustavnog suda da se briše ta odredba Zakona o izboru narodnih poslanika i od tog momenta narodni poslanici su vlasnici mandata.
Šta danas imamo? Imamo predloge za izmenu nekih članova odbora i RIK. Imamo predlog poslaničke grupe SDPS o kojoj nemamo šta da govorimo, SDPS je deo ovog parlamenta, imaju svoju poslaničku grupu, imaju svoje razloge da menjaju neke narodne poslanike u određenom odboru, da se biraju neki drugi.
Mi znamo da je to posledica onoga što je Meho Omerović bio na čelu ovog Odbora za nacionalne manjine itd. ali nećemo sada širiti priču na to, sa Mehom smo završili. Dakle, nećemo ni govoriti uopšte o ovom predlogu ove poslaničke grupe koja samo koristi svoje poslaničko pravo i normalno je da se za takve predloge glasa i da glasa cela Skupština.
Ali, imamo nešto što zaista nije normalno, predsednik poslaničke grupe, u narodu poznata kao SMS, a kako zvanično Stranka moderne Srbije. Tatjana Macura nam predlaže da menjamo članove nekih odbora, da određujemo nove članove odbora i to isto radi za RIK.
Drage kolege narodni poslanici, ja zaista ne znam da li će neko od vas glasati za ovo. Ova stranka u vreme kada su održani republički izbori, nije postojala. Ova stranka nije učestvovala u izborima. Tatjana Macura, koja se ovde predstavlja kao predsednik sad neke poslaničke grupe, izabrana je na listi stranke Dosta je bilo. Ta stranka je osvojila određen broj mandata voljom građana. To što su oni pravili cirkus u Narodnoj skupštini, to je njihovo legitimno pravo, svi mi odavde se predstavljamo građanima za neke buduće izbore, ali ta stranka, odnosno ta poslanička grupa je sada razbijena u nekoliko grupa odakle imamo i neke slobodne poslanike itd. Dakle, napravljena je neka opšta papazjanija.
Hajde, sve to moramo da trpimo zato što nismo uredili Poslovnikom, ali zamislite vi, kaže Tatjana Macura, predsednik te SMS stranke, da ona predlaže, na primer, da se razreše dužnosti članova odbora Narodne skupštine poslanici, na primer, Branka Stamenković i Saša Radulović, koji su to još uvek znamo članovi poslaničke grupe, a koje imaju, ali stranke Dosta je bilo u svakom slučaju. Gde je legitimitet za ovakav predlog? Pa, mogla je lepo da napiše da predlaže da se u nekom odboru razreši dužnosti Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Filip Stojanović, Aleksandar Marković, da ne nabrajam, dakle mogla je koga god hoće da stavi. Šta ona ima sa strankom Dosta je bilo? Kako ona može i ta njena SMS stranka, moderna, baš su moderni, kako oni mogu da traže da se razreše dužnosti članovi odbora poslanici neke druge političke stranke?
Ovo je zaista nešto što je neverovatno i onda, naravno, na osnovu toga ona predlaže i oni predlažu neke poslanike koje je uspela da napabirči, da napravi poslaničku grupu, pa onda, dokle će biti ako se slučajno odlučite vi u skupštinskoj većini, pa glasate za ove predloge, računajte da možete imati sličan predlog i za 10 dana, mesec, dva, ko zna koliko puta će tamo da se na ovoj strani da se prave nove poslaničke grupe, da prelaze iz jednih, iz drugih, itd.
Dakle, ovo je ismevanje i Poslovnika, kakav god je, ovo je izigravanje Ustava, ovo je izigravanje parlamentarne demokratije, ovo je ruganje Narodnoj skupštini. Narodna skupština i poslanici većine ne smeju, ja verujem i da neće, pristati na ovako nešto. Evo, pitam, da li je neko razgovarao sa Brankom Stamenković i Sašom Radulović, ne znam da li je Branislav Mihajlović još u toj stranci, ova Ana Stevanović nije ni kod Macure, ona je valjda negde kod Vuka Jeremića ili Đilasa, ne znam više gde je ko od njih, da li je neko sa njima razgovarao da ih pita da li oni znaju da više neće biti članovi nekih skupštinskih odbora gde su bili od početka ovog saziva? Da li je njih neko pitao da li su saglasni sa tim? Sa kime se uopšte konsultovala gospođa Tatjana Macura i gde je ona našla izvor prava da može ovako nešto da uradi, iz svog nekog ličnog prava?
Dakle, SRS misli da još uvek nije kasno da menjamo Poslovnik, da ovakve stvari više ne smeju da nam se dešavaju, da skupštinska većina nikako ne sme glasati za ove predloge, jer bi ovo zaista bilo legalizovanje potpunog nezakonja. Nama je i dalje žao što vi u skupštinskoj većini ne prihvatate krajnje dobronamerne predloge SRS. Mi se svi dugo znamo, znate da se mi uvek borimo za parlamentarnu demokratiju, da smo u ovoj Narodnoj skupštini svašta doživljavali da bismo se izborili za svoj glas.
Znate dobro da je onaj prethodni saziv, ne onaj, pre kad su bile demokrate, da su tri puta menjali Poslovnik Narodne skupštine da bi nama onemogućili da govorimo, da radimo na način kako smo to mi radili i mi naravno uspevamo, dovijamo se, koristimo Poslovnik koliko god je loš, ali nije dobro što ne prihvatate naše sugestije.
Mi ne radimo nikada ništa protiv države, naprotiv, mi se uvek trudimo da svojim radom doprinesemo jačanju države, jačanju državnih institucija. Bolje da prihvatite naše sugestije, pa da lepo zajedno neke bitne stvari u funkcionisanju Narodne skupštine rešavamo. Bolje je to i primerenije, nego da čekate da vam se pojavi Sem Fabricio, da opet morate držati onaj nacionalni konvent za EU, a tamo sede oni što su organizovali Mirditu, pa oni iz fonda Nataše Kandić itd. Onda ispadne u javnosti kako vi morate da slušate njih, umesto da ovde koristimo kapacitet narodnih poslanika, poslaničkih grupa koje su legitimne i legalne u ovoj Narodnoj skupštini i da nam se više ne dešavaju ovakve stvari. Hvala vam.