Prelazimo na drugi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 4. do 7. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuje Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija i zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, Tatjana Lagumdžija i Sandra Kulezić, izborni članovi Državnog veža tužilaca.
Saglasno oduci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 4. do 7. dnevnog reda, a pre otvaranje zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podneo Državno veće tužilaca, Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podneo Državno veće tužilaca, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Ivan Jovičić.
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama su dva predloga odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koje odluke je Visoki savet sudstva utvrdio na sednicama od dana 21.5. i dana 11.6. 2019. godine.
Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 103/18 i u dnevnom listu „Politika“ od dana 28.12.2018. godine oglasio izbor sudija za: Osnovni sud u Velikom Gradištu, Osnovni sud u Zrenjaninu, Osnovni sud u Ivanjici, Osnovni sud u Kraljevu, Osnovni sud u Kruševcu, Osnovni sud u Mionici, Osnovni sud u Raški i Privredni sud u Užicu.
Zatim, u „Službenom glasniku“ broj 8/19 i u dnevnom listu „Politika“ od dana 13.2.2019. godine oglasio i izbor za: Prekršajni sud u Bačkoj Palanci, Prekršajni sud u Zaječaru, Prekršajni sud u Kruševcu, Prekršajni sud u Nišu, Prekršajni sud u Pančevu, Prekršajni sud u Pirotu, Prekršajni sud u Rumi i Prekršajni sud u Čačku.
U „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 11/19 i u dnevnom listu „Politika“ od dana 21.2.2019. godine oglasio je izbor sudija za još dva Privredna suda, i to: u Zaječaru i Kragujevcu.
Visoki savet sudstva je stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata utvrdio na osnovu odredaba Zakona o sudijama i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kojima se ocenjuje stručnost, osposobljenost kandidata koji se prvi put bira. Visoki savet sudstva doneo je odluku o obrazovanju komisija za izbor sudija za napred navedene sudove. Komisije su sprovele ispit za te kandidate koji se prvi put biraju, te su obavile i razgovor sa kandidatima i utvrdile listu kandidata koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.
Na osnovu odredbe člana 49. Zakona o sudijama, Savet je pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, i to od organa i organizacija u kojima kandidat radi, dok je za kandidate koji dolaze iz sudova pribavio mišljenje sednice svih sudova iz kog kandidat potiče, kao i mišljenje sednice svih sudija, neposrednog višeg suda. Takođe, u skladu sa odredbama člana 50. stav 2. Zakona o sudijama za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je i ocena rada.
Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama Visoki savet sudstva je utvrdio Predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 34 kandidata tako što se: Jelena Nikolić, sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Velikom Gradištu predlaže za izbor sudije za Osnovi sud u Velikom Gradištu; Đorđe Stefanović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Požarevcu predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Velikom Gradištu; Tatjana Pavlović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Zrenjaninu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Zrenjaninu; Branka Dragutinović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kragujevcu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Ivanjici; Marija Broćić, diplomirani pravnik u Centru za kulturu i sport opštine Lučani predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Ivanjici; Ana Plazinić, diplomirani pravnik u Opštinskoj upravi u Lučanima predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Ivanjici; Miloš Vojinović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kraljevu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kraljevu; Olivera Jovanović, sudijski pomoćnik u Trećem osnovnom sudu u Beogradu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kraljevu; Ivana Ratković Mrkonjić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kraljevu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kraljevu; Milena Ratković, advokat, Advokatska komora Kragujevac, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kraljevu; Jelena Svorcan, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kraljevu predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kraljevu; Nikola Petrašinović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Trsteniku predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kraljevu; Milivoje Dimitrijević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kruševcu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kruševcu; Dušan Đerković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kruševcu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Kruševcu; Đorđe Savić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Trsteniku predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Kruševcu; Radoje Milovanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Valjevu predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Mionici; Dragica Dobrivojević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Mionici predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Mionici; Danijela Stanojević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Raški predlaže se za izbor sudije Osnovnog suda u Raški; Zorica Gardić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Užicu, predlaže za izbor sudije za Privredni sud u Užicu; Irena Kulić Milošević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Zaječaru predlaže za izbor sudije za Privredni sud u Zaječaru; Aleksandra Đorđević, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Kragujevcu predlaže za izbor sudije u Privredni sud u Kragujevcu; Slađana Stančević, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Bačkoj Palanci predlaže za izbor sudije u Prekršajni sud u Bačkoj Palanci; Violeta Vasiljević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Zaječaru predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Zaječaru; Dušan Milošević polaznik na Pravosudnoj akademiji predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Kruševcu; Jelena Ivanović, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Nišu predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Nišu; Bojana Mitić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Nišu predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Nišu; Miljana Radovanović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Nišu; Slobodanka Todorović, diplomirani pravnik, Republičkog fonda penzijsko-invalidskog osiguranja filijala Pirot predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Pirotu, Milan Ranđelović, rukovodilac Odeljenja za pravne poslove HE Pirot Đerdap, usluge a.d. Kladovo predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Pirotu; Sara Lakić Vrućinić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Rumi predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Rumi; Ivana Rajković, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Čačku predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Čačku; Slađana Jovičić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Čačku predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Čačku, kao i Maja Biljić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Pančevu i Ana Butulija, samostalni savetnik u administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva predlaže za izbor sudija za Prekršajni sud u Pančevu.
To je tih 34 predloga Visokog saveta sudstva. Ne ostaje mi ništa samo da vas pozovem da u danu za glasanje podržite sve predloge Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Reč ima Sandra Kulezić, izborni član Državnog veća tužilaca. Izvolite.

Hvala vam.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred Narodnom skupštinom su danas dva predloga Državnog veća tužilaca za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju.
Reč je o ukupno 37 kandidata u dve odluke Državnog veća tužilaca i to odluka koja je doneta na sednici 30. maja 2019. godine i odluka koja je doneta na sednici 12. juna 2019. godine.
Dakle, 37 kandidata u ukupno 27 tužilaštava u Republici Srbiji od čega je predloženo za izbor 27 tužilački pomoćnika, četiri sudijska pomoćnika, četiri korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, jedan advokat i jedan pravobranilac. Dakle, kandidati iz svih grupa kandidata koji su se prijavljivali na oglase koje je raspisalo Državno veće tužilaca.
Ono što je važno reći za ovaj konkurs i ove predloge u celini, jeste da Državno veće tužilaca u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, u skladu sa Poslovnikom o radu Državnog veža tužilaca, u skladu sa Pravilnikom o načinu proveravanja stručnosti, osposobljenosti kandidata koji se prvi put biraju na funkciju zamenika javnog tužioca, sprovela jedan opsežan i transparentan postupak u pogledu ocenjivanja stručnosti, osposobljenosti svih kandidata koji su učestvovali na konkursu, potom pribavila mišljenje od svih institucija u kojima predloženi kandidati i svi kandidati koji su učestvovali na konkursu rade, a po dobijanju tih mišljenja i po proveri stručnosti i osposobljenosti kroz ispit, koji je organizovalo Državno veće tužilaca, od svih kandidata koji su se prijavili na konkurs izabralo, po našem mišljenju one koji su najstručniji i najosposobljeniji za posao zamenika javnog tužioca.
Ono što je takođe, važno jeste, da smo prilikom odlučivanja o kandidatima koji su danas pred vama, posebno vodili računa o tome kakve su oni ocene dobili u svojim kolektivima, a takođe, smo vodili računa i o tome koliko su godina radnog iskustva imali u krivičnoj materiji. Mislim da je važno istaći da su svi predloženi kandidati jednoglasno izabrani na sednicama Državnog veća tužilaca, kao i na sednici Odbora za pravosuđe.
Po odluci od 30. maja 2019. godine, za izbor su predloženi sledeći kandidati: za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su, Živković Vladimir, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Lukić Marija, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Mitrović Danijela, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Šućur Milan, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Za zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su: Minić Nenad, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za organizovani kriminal i Šćekić Zorica, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložena je Petrović Simonida, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu predložen je Stević Đuro, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici predložena je Antonić Marina, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Valjevu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu predložena je Luković Kurajić Sanja, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predloženi su za zamenike tužioca Dujmić Mirjana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Marković Marko, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom Tužilaštvu u Rumi i Pavlović Aleksandar, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, za zamenika javnog tužioca predložena je Crljenica Dulikravić Mirjana, pravobranilac u Opštini Ruma.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici predložena je Stoisavljević Džolić Aleksandra, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu Kulić Darko, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Somboru.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu za zamenika javnog tužioca predložena je Srdanović Jelena, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, za zamenika javnog tužioca predloženi su Veljković Mirjana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Trsteniku i Spasić Jasmina, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu Raška predložen je Petrović Goran, advokat, Advokatska komora Čačak.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku Brković Vladimir, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Čačku.
Osnovno javno tužilaštvo u Gornjem Milanovcu predložena je Tomović Jelena, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu.
Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini, predložen je Stanojević Bojan, tužilački pomoćnik u istom tužilaštvu.
Osnovno javno tužilaštvo u Kraljevu, Jovanović Zoran, tužilački pomoćnik u istom tužilaštvu.
Osnovno javno tužilaštvo u Paraćinu, predložena je Karadžić Dijana, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu u Paraćinu.
Osnovno javno tužilaštvo u Nišu, predloženi su Apostolov Sandra, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, Jovanović Dušan, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Nišu i Kocić Jelena, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu, predložen je Stanković Nebojša, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Osnovno javno tužilaštvo u Vranju, predloženi su Boroja Dušan i Jovčić Ivana, oboje tužilački pomoćnoci u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, predložen je Pantović Milan, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Prokuplju.
U osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu predložena je Stanković Emina, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.
Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu Stojanović Ivan, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu, predložena je Vukojičić Jović Mirjana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju.
Kada je reč o odluci od 12. juna 2019. godine, za zamenika javnog tužioca u Mladenovcu, predložena je Radulović Lidija, tužilački pomoćnik u istom tužilaštvu, a za zamenika javnog tužioca u Aranđelovcu, predložena je Ćetenović Jovana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.
Na početku izlaganja, iznela sam kriterijume kojima se DVT rukovodilo prilikom predlaganja ovih kandidata.
Smatram da su svi predloženi kandidati spremni da opravdaju naše poverenje i pozivam poslanike u Narodnoj skupštini da u danu za glasanje, glasaju u potpunosti za sve kandidate na oba Predloga koja smo podneli Narodnoj skupštini. Hvala vam.

Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora želi reč?
Izvolite, kolega Petroviću.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici DVT i VSS, ja ću sa par rečenica samo da obavestim uvažene kolege i koleginice, narodne poslanike, da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na svojim sednicama raspravljao o predloženim kandidatima za izbor za sudije osnovnih sudova i prekršajnih sudova u Republici Srbiji i za zamenike osnovnih tužilaštava i jednoglasno je doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predložene kandidate, koje je predložilo DVT i VSS.

U međuvremenu od održavanja sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, stiglo je jedno obaveštenje, odnosno izjava od strane jedne kandidatkinje koja je predložena za zamenika Osnovnog tužioca u Kruševcu, a radi se o gospođi Veljković Mirjanu, koja je pismenim putem, overeno sve, povukla svoju kandidaturu i izrazila je želju, odnosno molbu, da odustaje od kandidature za izbor zamenika Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i da ne želi da bude izabrana, pa ja ovim putem molim da ona bude izuzeta od glasanja za sve kandidate kada budemo glasali o jednoj, drugoj, trećoj i četvrtoj listi i da se gospođa Veljković Mirjana ne izglasa za zamenika Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, jer je to sama izjavila, odnosno pismenim putem, da tako kažem, izrazila želju da ne bude izabrana na mesto za koje je predložena.

Za sve ostale kandidate ostaje predlog kakav je dat u predlozima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a koje je potvrdio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa ja pozivam sve uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodne poslanike, da u danu za glasanje podrže predložene kandidatkinje i kandidate za prvi izbor za sudije osnovnih i prekršajnih sudova, odnosno za zamenike osnovnih javnih tužilaca u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Petroviću.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)

Reč ima ovlašćeni predstavnik SRS, Aleksandar Šešelj.

Izvolite, gospodine Šešelj.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas Narodna skupština vrši jednu od svojih funkcija, dakle danas vrši izbornu funkciju birajući nove sudije i tužioce je li tako, ili vrši reizbor.

Moraću samo da podsetim sve narodne poslanike da je nedavno održana sednica Odbora za ustavna pitanja na kojoj je bila prisutna i gospođa Kuburović, koja je obrazlagala potrebu za ustavnim promenama u oblasti pravosuđa u Republici Srbiji. Suština tih ustavnih promena jeste da se u potpunosti isključi Narodna skupština iz procesa izbora sudija, pod izgovorom da je to, u stvari, način politizacije pravosuđa. Sada je to jedan tekst od nekih desetak strana, vrlo ne sadržajan, gde se ponavljaju već neke floskule, koje smo imali prilike da čujemo u ovih 19 godina, kao što su napredak u pregovaračkom procesu, usklađivanje prava, tj. harmonizacija sa pravom EU i ono što je najbizarnije od svega jeste prva rečenica tog dokumenta koja kaže – Republika Srbija se čvrsto opredelila da pripada EU, tj. evropskoj porodici naroda.

Ja ne znam kad se to Republika Srbija i građani Srbije kad su se to opredelili da pripadaju EU, kad je to neko pitao, ja samo znam da je okupaciona vlast u Srbiji od 5. oktobra do dan danas, drži taj princip koji se zove - EU nema alternativu. Onda smo mi, naravno, prinuđeni da čak i neke stvari koje i vidimo da nisu dobre za nas bez pogovora prihvatamo.

Danas je i predstavnik jedne poslaničke grupe rekao u prethodnoj raspravi kada smo razmatrali čiji je mandat, da li je to od liste ili od narodnog poslanika, iako je najnenormalnija situacija u našem političkom sistemu koja ima proporcionalni sistem izbora narodnih poslanika, da sada svaki narodni poslanik se ponaša kao da je on vlasnik svog mandata i da je narod baš za njega glasao, a obično građani Srbije zbog nezainteresovanosti i neinformisanosti, ne znaju više od, možda pet ili šest vodećih ljudi na svakoj od izbornih lista koje učestvuju na izborima. Zato svaki poslanik misli da ima poverenje građana.

On je rekao – mi smo to morali da uradimo zbog EU. Dakle da usvojimo tu promenu tj. mišljenje Ustavnog suda. Morali smo dakle da promenimo na taj način naš Ustav. Dakle, to može da se objasni sada, da li je to neko nama držao pištolj nad glavom, da li je to bila neka ucena, da li smo mi bili taoci ili šta se to desilo, pa smo mi morali. Ja ne znam šta znači – morali smo. Obično mi to deluje kao da nešto što nije suverena odluka ili uopšte volja Republike Srbije i njenih najviših organa. Tako i sada u ovom slučaju.

Ima nešto što je starije od EU i evropske birokratije iz Brisela, a to je princip podele vlasti koji, da bi jedna država mogla da bude nazivana demokratskom mora da usvoji princip podele vlasti, do najsavršenijeg oblika u tom smislu doveden je sistem SAD i njihov tzv. sistem kočnice i ravnoteže tj. "checks and balances“, gde jedna vlast kontroliše drugu. Mi se sada pozivamo na glavniji i relevantniji autoritet, kako kaže gospođa Nela Kuburović, u oblasti pravosuđa, a to je Venecijanska komisija, koja zamera Republici Srbiji i stanju u pravosuđu zato što se u Skupštini Srbije biraju sudije.

Srbija, kao jedna zemlja ograničenog suvereniteta sebi izgleda ne može da dopusti da kaže – izvinite, ali valjda i mi nešto znamo iz te oblasti. Nismo mi država koja je nastala juče ili narod koji nema nikakvu pravnu tradiciju i nikad nije imala Skupštinu pre nego što ste se pojavili vi iz Venecijanske komisije, pa da mi sami ne znamo kako treba stvari demokratije da funkcionišu. To izgleda da mi nismo u stanju da uradimo, pa onda uvažavamo ta mišljenja i bezpogovorno postupamo po preporukama Venecijanske komisije, mi koji smo imali i zakonike još u srednjem veku, dugu ustavnu tradiciju, pravnu tradiciju i tradiciju parlamentarizma i demokratije, mi koji smo u vreme apsolutizma u Evropi, negde u 19. veku kada je, čak i Skupština u Srbiji smenila Knjaza Miloša, apsolutistu, vladara Srbije, a Skupština je mogla da ga smeni. I, sad nama treba neko da dođe sa strane i da nam kaže kako mi ne znamo ništa, a zato to su preporuke Venecijanske komisije i ako hoćemo u Evropsku Uniju, mi to treba da prihvatimo bez ikakvog pogovora. To je ovde što je u svemu ovome o čemu se govori o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa nenormalno.

Da li neko može da zamisli da, evo jedna Savezna Republika Nemačka, isto tako jedna država sa bogatom, pravnom tradicijom, istorijom i tak dalje, da sada predstavnici Venecijanske komisije, a za to su nadležni, budući da je i Nemačka u Savetu Evrope, dođu kod saveznog ministra pravde u Nemačkoj i kažu - Znate, ovaj način na koji vi birate sudije, to je retrogradno, to uopšte nije u skladu sa evropskim standardima i sa mišljenjima Evropske komisije, da vi u Bundestagu birate sudije i da ih birate u pokrajinskim parlamentima sudije nižeg ranga, vi treba sad da napravite tamo neku nezavisnu akademiju, telo ili bilo šta drugo što će se isključivo baviti izborom sudije.

Šta bi nemački savezni ministar rekao na ti i da li bi neko mogao da zamisli, uopšte takvu situaciju? Ne, zato što je to moguće samo u državama ograničenog suvereniteta kao što je Republika Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i sve ostale zemlje koje isključivo služe u današnje vreme, sa žaljenjem, to moram da konstatujem, kao poligon za testiranje, da vidimo šta će da se desi ako, na primer u Srbiju uvedemo taj princip, ili u Crnoj Gori ili u Makedoniji, poligon za testiranje tih nekih najvećih nebuloza koje dolaze iz Evropske Unije. Nijedna suverena država ne bi to smela sebi da dopusti, pogotovo ako zna za bolje.

Mi sad treba da uđemo u proces izmene Ustava. Ustav je najvažniji akt na kojem počeva ceo pravni poredak jedne države, jednog društva koja određuje osnovna načela o vrednosti jednog društva, gde se posle svi ti principi razrađuju zakonima, ali valjda je podela vlasti jedan od najvažnijih principa.

Ovde nam je mišljenje potpuno drugačije, i ponašanje i shvatanje. Mi ne shvatamo ovo kao podelu vlasti. Mi shvatamo Narodnu skupštinu i uopšte rad i delovanje Narodne skupštine kao neku puku formalnost gde treba da prođe nekih tamo 300 minuta ili da neki ljudi se obrate ili ne obrate, mi dobijemo neke izveštaje, to sve prođe i završi se i to je samo jedna formalnost kroz koju treba da se prođe da bi tami neki akt postao deo pravnog sistema. To je, nažalost, već 19 godina naša realnost u Srbiji. Mi ne shvatamo da je skupština najvažnija politička institucija koja treba da kontroliše, pre svega, rad Vlade, a ne da služi samo da klima glavom i da potvrđuje ono što dolazi iz Vlade, nezavisno sada od ovoga što je danas na dnevnom redu. To se mišljenje ovde potpuno izgubilo.

Nisam video da Venecijanska komisija reaguje na to zato što se ovde ispunjavaju uslovi koji su u skladu sa zahtevima EU i dok je god sve tako, njima nikada neće zasmetati to što mi možda ovde i ne funkcionišemo baš kako treba što se tiče nekih osnovnih demokratskih principa.

Žao mi je što gospodin Milojević nije tu. Baš bih voleo da vidim šta misli o tome i ove njegove izjave od pre godinu dana kada je rekao da potpuno treba isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija zato što je to u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23. Znači, ne zato što je to loše za izbor sudija, zato što je to postupak koji ne valja, koji nije nigde dokazan u svetu ili bilo kakvih ima anomalija, već zato što nije u skladu sa Poglavljem 23. To je rekao gospodin Milojević u intervjuu za „Večernje novosti“. To je samo po sebi nenormalna stvar.

Dakle, to poglavlje može opet da se promeni. Može da se promeni, pa da nas nateraju da vratimo na staro. Ko nama tu garantuje uopšte kvalitet toga što je sadržano u pregovaračkim okvirima? Tu nema ništa od kvaliteta, ima samo o ispunjavanju uslova kako odgovara drugoj pregovaračkoj strani u procesu pregovaranja Srbije o pristupanju EU i to je sve.

U SAD američki predsednik bira sudije vrhovnog suda, ali mora prvo senat da ih odobri. Da li neko može da zamisli da će neko da prebaci Amerikancima što se oni nedemokratski ponašaju prilikom izbora sudija ili u saveznim državama? Ne, nego to samo može u ovim državama koje su u kolonijalnom položaju i u kojima je sve dozvoljeno. Sve dok se ovde bespogovorno ispunjavaju uslovi, ovde možemo da imamo raznorazne testove iz svih sfera društvenog života, pa evo sad i iz pravosuđa.

Dakle, ako Narodna skupština bira sudije, valjda je garancija svega toga javnost postupka, jer ne možemo nikada očekivati ako napravimo tamo neko telo koje će biti zaduženo za izbor sudija ili tužilaca da će ono biti nezavisno i da će raditi stvari baš kako valja ako nema kontrole od strane zakonodavne vlasti i tamo u nekim kabinetima da se biraju sudije na ko zna čiji predlog i na ko zna kakav način.

Ovde, dakle u Narodnoj skupštini, postoji javnost postupka. Uvek znamo ko su kandidati, znamo šta su oni do sada radili, znamo njihove biografije i politička javnost je maksimalno informisana o svemu što se toga tiče, izbora sudija. Ako to ostavimo nekim telima i od toga se potpuno isključi, pa tek onda imamo problem sa izborom sudija, jer su oni bez ikakve kontrole, a to je grana vlasti. Sudstvo je grana vlasti. Sudska vlast je jedna, pored zakonodavne i izvršne vlasti, vlast u Srbiji.

Kako to može sada da se bira na neki netransparentan način tzv. nezavisnih stručnjaka? To što se sve više ljudi u Srbiji koji se pojavljuju u javnosti po raznim povodima poziva na svoju nezavisnost tzv. ili kada neko kaže sve češće za sebe da nije pripadnik nijedne političke stranke, to deluje kao u vreme komunizma, kada su se trkali ko će više da dosegne u komunističkoj partiji ili ko je ranije postao član ili ko ima spomenicu ili šta već drugo.

Dakle, samo po sebi je sada loše da neko bude član političke stranke i zato se sve više naglašava neko da je nezavisan ili da nije pripadnik nijedne stranke.

Znate, kada se opravdava neko više puta bez ikakvog pitanja da je nezavistan i da nije član nijedne političke stranke, to baš uverava u suprotno, da postoji neki politički uticaj na tog nekog.

S druge strane, ako zaista postoji politizacija pravosuđa, da li neko normalan u Srbiji može da pomisli da pritisak na sudije i na sve što se dešava sa sudskom vlašću vrši Narodna skupština? Ako postoji politizacija pravosuđa, ako postoji pritisak na sudije, onda to valjda radi izvršna vlast ne sad zbog konkretnih slučaju u ovom vremenu, u ovih sedam godina naprednjačke vlasti, nego i pre toga. Da li neko može da se ne složi sa tim? Ali, ne, nama su rekli iz Venecijanske komisije da je politizacija pravosuđa što Skupština vrši uticaj na sudije. Dakle, jedna velika nebuloza. Onda, pozivamo se na mišljenje, i ovde isto tako je gospođa Kuburović obrazlagala razne predloge, Društva sudija Srbije?

Pazite, pripadnici jedne grane vlasti, u ovom slučaju sudske vlasti, osnuju svoje društvo, svoje udruženje ili sindikat ili kako već. Da li je to normalno? Da li neko može da zamisli društvo ministara ili društvo narodnih poslanika, pa sad se društvo poslanika sastane i misli – reforma Skupštine treba da bude na ovaj način, od sada treba zakonodavna funkcija da se vrši na ovaj način itd. Kako mogu ljudi koji vrše javne funkcije u okviru jedne od grana vlasti da osnivaju svoja udruženja i sindikate i posle da se pojavljuju sa tim aktima i mišljenjima, sa nekim potpunim legitimitetom da pričaju u javnosti šta i kako treba da se radi?

To nema nigde, to samo može ovde u Srbiji, jer mi se ponašamo kao da za bolje ne znamo, da ne znamo šta je kvalitet i mislimo da sve ono što dolazi u pregovaračkom okviru da je to on što je nama poželjno i da neko sa strane zna bolje od nas i da ćemo mi zbog toga nešto napredovati.

Ništa se nama neće promeniti, kakve god mi uslove ispunili, što se tiče učlanjenja Srbije u EU, pošto se sve to radi samo zbog toga.

Podsetiću vas da su Republika Grčka i Severna Makedonija nedavno potpisale tzv. Prespanski sporazum, koji je dotadašnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji promenio ime u Severna Makedonije, gde čak nije bilo ni dovoljne podrške na referendumu da se to usvoji i, naravno, na nedemokratski način EU je to podržala, manja od 50% izlaznosti, a njima je zauzvrat dato obećanje da će zbog toga otvoriti pristupne pregovore, da će napredovati u evroatlanskim integracijama itd, a onda smo videli nedugo zatim, dva meseca, da su određene evropske zemlje blokirale pregovore sa Makedonijom i pored svega toga šta su oni učinili na uštrb i svoje zemlje i svoje demokratije i demokratske političke volje svojih građana i svega ostalog.

Tako će isto biti u Srbiji. Nas će prevesti žedne preko vode. Mi ćemo ispuniti sve ove nenormalne preporuke i mišljenja iz ovih pregovaračkih okvira i akcionih planova itd. Ono što je možda najstrašnije jeste priznavanje nezavisnosti Kosova kroz potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između tzv. Kosova, to jest tzv. Prištine i Beograda da bismo nešto dobili zauzvrat, a to treba da bude članstvo u EU, a nećemo ga dobiti. To možemo da vidimo na komparativnom primeru Makedonije da se to tako neće desiti.

Zato Narodna skupština treba da utiče na to da se stvari u Srbiji, što se tiče pravosuđa, ne promene na gore, da ne slušamo bezpogovorno predloge nekih međunarodnih, grupe međunarodnih hohštaplera koja sebe naziva Venecijanska komisija, koja misli da zna bolje nego pravni fakulteti u Srbiji, pravni stručnjaci u Srbiji, sudije Ustavnog suda i ostale sudije itd. A, i ove sudije isto tako koji daju ovakve izjave, a rade protiv svoje struke. Mi u tome nećemo uspeti, nećemo napredovati, nećemo dobiti ništa, nećemo nikada postati članovi EU, a nastavićemo dalje da upropašćavamo naš politički sistem, naš Ustavni poredak i naše društvo u celini. Hvala na vremenu.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, ja odmah na samom početku diskusije po ovoj tački dnevnog reda želim da vam jasno iskažem stav poslaničke grupe SPS, da ćemo mi u danu za glasanje podržati vaše predloge i da ćemo osim ovog predloga koji je izneo uvaženi kolega Petar Petrović sa jasnim obrazloženjem, nadam se svi zajedno izabrati sada kandidate, a tada nosioce pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija baš ovako kako je i predloženo.

Ono što je bitno istaći jeste da vi za sada i to krajnje korektno i profesionalno postupate po pozitivnim propisima koji još uvek ne predviđaju ništa novo kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako u pogledu izbora sudija, tako i u pogledu izbora tužilaca.

Dakle, ja ću se što se tiče ustavnih amandmana vrlo kratko osvrnuti na samom kraju jer ne želim da izlazim iz same teme, odnosno tačke dnevnog reda i ono što u svakom slučaju zbog građana Republike Srbije treba istaći kao pohvalno jeste da ste uspostavili jedan kontinuitet transparentnosti u radu, transparentnosti u ocenjivanju, transparentnosti u proceni kandidata što se tiče izbora i transparentnosti samog procesa, odnosno procedure po kojoj se kandidat ocenjuje, a na kraju krajeva i bira.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što građani uglavnom robuju predrasudama da bilo Visoki savet sudstva, bilo Državno veće tužilaštva radi pod hipotekom nekakvog političkog uticaja.

Ja moram da podsetim na jednu činjenicu koju niko ovde, pa ni značajno šire ne može da dovede u sumnju, da se gotovo nikada nije desilo da bilo koji predlog Državnog veća tužilaca ili Visokog saveta sudstva u celini bude odbijen od strane nosilaca zakonodavne vlasti odnosno nas narodnih poslanika.

Dakle, svi su predlozi maksimalno uvažavani i svi su predlozi uglavnom prihvaćeni. Mali je broj onih koji su osporeni, a i ti koji su osporeni su imali nekakvo svoje obrazloženje osporavanja i da budemo iskreni tu je odgovornost zato što neko nije izabran preuzela zakonodavna vlast, a ne pravosudna, odnosno javno-tužilačka i sudska vlast. I ako odgovornost postoji, onda je odgovornost na nama, a ne na vama.

Ono što je jako važno istaći, jeste činjenica da svi kandidati koje ste ovde pročitali nesumnjivo i sa stanovišta onoga što mi možemo da ocenimo ispunjavaju uslove, prevashodno iz razloga poverenja u vaš rad, što je u svakom slučaju nesporno, sa jedne strane, a sa druge strane imajući u vidu njihove biografije i rezultate koje su postigli u radu.

Naravno da građani treba da znaju šta se to ceni kada se i danas raspravlja, a nadam se prekosutra odlučuje, o tome ko će biti izabran za nosioce pravosudnih funkcija. Pa naravno da se ceni osposobljenost i stručnost i dostojnost svakog kandidata, bez obzira da li se radi o kandidatu za tužioca ili kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.

Ono što moramo da priznamo hteli-ne hteli, ni vi, ni mi, ne znamo kako će oni raditi nakon izbora na pravosudnu funkciju, odnosno nakon izbora na mesto za koje se biraju, jer i pored svega onoga što je utvrđeno da od strane kolegijuma imaju podršku kako kolegijuma suda iz koga dolaze, odnosno iz koga se kandiduju ili tužilaštva, osnovnog, višeg ili već kojeg, u konkretnom slučaju osnovnog, i pored toga što su zavredeli ocenu „naročito se ističe“ i pored toga što su u svom radu iskazali određenu stručnu referencu koja je uvažena samom tom ocenom u „naročito se ističe“, i pored toga što je kolegijum bilo suda, bilo tužilaštva, zauzeo stav da se radi o kandidatu koji zavređuje pažnju i koji treba da prođe, ipak ostaje dilema i nedoumica - šta posle?

Kakav će taj praktični rad u nekom efektivnom smislu reči biti? Da li će biti pozitivan, negativan, da li će taj kandidat uspeti da reši priliv predmeta, koliko će biti ažuran, kakav će mu biti kvalitet odluka, konkretno presuda, da li će optuženja biti onakva kakva po Zakoniku o krivičnom postupku moraju da budu, odnosno da li će se i tu poštovati pravo koje podrazumeva poštovanje načela procesne ekonomije sa jedne strane, sa druge strane poštovanje zabrane, povrede prava na suđenje u razumnom roku?

Dakle, ono što ostaje, ostaje svim ovim kandidatima kojima ste vi, uslovno rečeno, poklonili poverenje, a mi to poverenje prihvatili i za njih, u svakom slučaju, smatrali da, nadam se, prekosutra će biti nosioci pravosudnih funkcija, da će to opravdati.

Da li će tako biti, ja moram da budem sada malo slobodan i iskren, nisam siguran u svim slučajevima, zbog toga što, hajde da budemo iskreni i najbolji student medicinskog fakulteta ili mašinskog fakulteta, često u praksi kao lekar, inženjer nije pokazao baš ono što se od njega očekivalo, imajući u vidu izuzetan prosek ocena,

Sa druge strane, postoje i oni koji su imali značajno niži prosek ocene pa su se u efektivnom radu pokazali sa izuzetnim rezultatima.

Dakle, da ne robujemo samo ocenom, iako je ocena u svakom slučaju jedan od značajnih elemenata prilikom sveukupnog ocenjivanja kandidata.

Takođe i mišljenja neposredno Višeg suda ili Tužilaštva, koje takođe učestvuje u svemu ovome, daje nam za pravo da možemo očekivati da će se to poverenje opravdati. Kada sam rekao, moram biti slobodan da sam pomalo skeptičan, to više govorim sa stanovišta nekih svojih profesionalnih iskustava, nego sa željom da generalizujem. Nikada u životu neću generalizovati i strahoviti sam protivnik generalizacije kada je u pitanju profesija, bez obzira o kojoj se profesiji radi, da li javno-tužilačkoj i sudijskoj, jer i te kako dobro znamo da većina tužilaca i sudija krajnje korektno i profesionalno rade svoj posao i posvećenim odnosom prema svom radu daju pravi lik ili sliku pravosudnog sistema.

Nažalost, postoje i oni koji tako ne rade i ono što smeta, što stalno ističem i moram i danas da istaknem, bez obzira da li ćete u tome prepoznati bilo šta, a ja želim da prepoznate samo dobru nameru, jeste prisustvo lažne solidarnosti kada su u pitanju kolege.

Lažna solidarnost i u sudovima i u tužilaštvima zbog toga što se uglavnom nekako libimo da ukažemo da zaista kolega nestručno radi, da nema kvalitet odluka kakav treba da ima, ogroman broj ukinutih odluka, da radi neefikasno u smislu onoga što sam rekao, to je brzina postupanja ili hitnost postupanja. Znači, evo, procesne ekonomije, da i u pogledu dostojnosti njegovo ponašanje ne odgovara ponašanju koje daje lik nosioca pravosudne funkcije, pa sam se susretao sa primerima koji pokazuju da se na posao dolazi, recimo, u 11,00 časova, sa početkom ročišta kreće se od 12, da bi se do pet-šest sati završilo itd. Nažalost, takvih slučajeva ima, ali ono što vi ne znate, to je najgore jer nisu procesuirani.

Zašto? Pa, zato što onaj ko je dužan da to sagleda i da adekvatno reaguje na takve pojave, u principu, zbog te solidarnosti ili zaštite kolege, to ne čini. To urušava ugled pravosuđa u celini. To urušava ugled pravosuđa u celini, nažalost, zbog toga što tada etiketu neefikasnih imaju i one sudije koje više nego korektno rade svoj posao, i naravno, to se odnosi i na tužilaštvo.

Prema tome, u tom smislu, ja mislim da je i te kako značajno da ne vi, jer vi nemate tu nadležnost, ali da se time moraju pozabaviti prevashodno predsednici sudova, to je pod jedan, a pod dva, oni koji su na vrhu piramide na nivou javno-tužilačkih funkcija, a to su osnovni tužioci, viši tužioci, republički, odnosni apelacioni republički tužilac itd.

Dakle, hijerarhija nije samo formalna premisa, već je nešto što podrazumeva da u onom praktičnom smislu reči moramo iskoreniti bukvalno sve ono što dovodi do urušavanja ugleda pravosuđa. A, ovo što sam ja rekao je tačno i bez obzira koliko god bežali od toga, to se ponavlja i predstavlja jednu kontinuiranu situaciju iz koje nikako da se izađe. Onog trenutka kada se izađe iz te situacije, onda možemo biti potpuno sigurni da će i građani na sasvim drugačiji način sagledavati pravosuđe i pravosudni sistem i da će pravosuđe na lestvici poverenja građana imati značajan skok. Ja sam u to uveren kao što je uverena većina građana Republike Srbije.

Mislim da ste jako dobro uradili svoj posao, iako nemam nameru da obelodanjujem imena i prezimena, jer ste ih vi pročitali, ali imam jednu manje-više moralnu obavezu da istaknem kandidata koji je pored svih ostalih kandidata, koji nesumnjivo ispunjavaju uslove, kandidat iz grada iz koga ja dolazim, kandidat za Privredni sud u Užicu, kandidat je Zorica Gardić, koja zaista i po stanovištu struke, ja ću to da podvučem, stanovište struke, ne samo kolega sudija u sudu, stručnih saradnika, sudijskih pomoćnika, pripravnika, već i nas advokata ima bezrezervnu podršku, zaista, bezrezervnu podršku zbog toga što je Zorica Gardić na neki način, to možemo da kažemo pežorativno više, dete Privrednog suda, koja je svoju stručnu edukaciju, usavršavanje, osposobljavanje stekla u tom sudu i koja nesumnjivo ispunjava ne samo ove uslove koji su ovde propisani, nego i sve one druge za koje možemo smatrati da predstavljaju, da treba da predstavljaju ono što je odraz ili obeležje sudije. I zato, gospodine Jovičiću sa koleginicom, imate tu punu podršku.

Naravno da ne želim ni u kom slučaju da budem u bilo kom delu diskriminišući nastrojen, zato što su svi kandidati koje ste vi predložili ispred Državnog veća tužilaštva više nego kvalitetni kandidati koji će zavrediti podršku.

Na samom kraju, u svega par minuta, dva minuta, da se osvrnem na ono što nas čeka. Čeka nas nešto što prvo vi zavređujete i zaslužujete, a onda samim tim i pravosuđe u celini, a to je poboljšanje materijalnog položaja sudija i tužilaca.

Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što je to i Vlada Republike Srbije je prepoznala i na tome se intenzivno radi, prevashodno na iznalaženju mogućnosti povećanja visine zarada, jer ću podsetiti na jednu činjenicu, koju niko neće dovesti u sumnju, ako uzmemo u obzir visinu zarade sudije osnovnog suda, i to zaradu bez bilo kakvog dodatka ili visinu zarade osnovnog tužioca, u odnosu na prosečnu platu u privredi Republike Srbije, to čak nije ni dvostruko veća zarada. To je tek nešto malo veća zarada.

Ako imamo tu činjenicu u vidu, onda dolazimo u jedan problem za koji sam ja siguran da će se rešavati i rešiti, a to je da isključivo radi opreza od potencijalne opasnosti koruptivnog delovanja, potencijalne opasnosti neefikasnosti, potencijalne opasnosti od toga da to postane sindrom koji će kao karcinom da metastazira, mi moramo na tome nešto da poradimo. I to je apel na izvršnu vlast koja u tom pravcu preko resorno ministarstvo u svakom slučaju reaguje. Ja sam uveren da će reagovati zato što imam čvrsto poverenje i u Ministarstvo pravde i u Vladu Republike Srbije, za koju ne sumnjam da ovaj problem prepoznaje, ali ne sme dugo da čeka, ne sme dugo da čeka zbog toga što već duže vremena imamo jednu vrstu disproporcije.

Uvek imamo neku vrstu fokusa kada su druge profesije u pitanju, sa malo većim intenzitetom podrške ili, kako bi se to reklo, zamajca. Kada su pravosudne funkcije u pitanju, to još uvek stoji u nekom stendbaju i siguran sam da ćemo ga pomeriti sa mrtve tačke.

Naravno, kada su u pitanju ustavni amandmani, nećemo se opterećivati sada sa njima. Nemamo ih, nismo ni došli do njih. Ali, ono što je bitno, bitno je da je tim ustavnim amandmanima, u krajnjem smislu reči, zadržana nadzorna uloga Skupštine nad radom i, ne znam kako će se zvati, da li Vrhovni savet sudstva, ubuduće, tako je, i Vrhovni savet tužilaštva. Zašto? Zato što je to mešoviti sastav ta dva tela, mešoviti sastav u kome će u svakom slučaju značajan doprinos davati i struka, tu konkretno mislim na profesiju, a s druge strane građani opet preko struke. Zašto preko struke? Zato što će tu biti uvaženi i istaknuti pravnici, uveren sam, sa položenim pravosudnim ispitom, jer je nezamislivo da pravnik bez položenog pravosudnog ispita bude član jednog takvog tela.

U tom smislu, ako neko od vas, ja vam to želim, bude član tog tela, da ćete imati nesumnjivu podršku. U svakom slučaju, želim da vas pozdravim, da vam poželim, kao i do sada što ste radili, i dalje uspešan rad i zalaganje, jer ste tu činjenicu potvrdili, barem što se tiče nas u poslaničkoj grupi SPS, svaku sreću i, naravno, podršku za predloge koje ste dali. Hvala.