Zahvaljujem.

Ispratila sam samo deo diskusije profesora Ševarlića, gde je tražio nešto od mene kao predsednika parlamenta da uradim. Potrudiću se ako je to tehnički moguće.

Pitana sam da li sam dama? Ne znam. To ni jedna žena koja pretenduje da neko kaže da je ona dama ne tvrdi za sebe. Žena jesam, a da li sam dama, to će dati ocenu neko drugi.

Iskreno se nadam da nema nikakve diskriminacije u našem parlamentu u odnosu na koleginice poslanice ili bilo koje podele po nekoj rodnoj podeli, kako bi rekli savremenim rečnikom.

Profesor Ševarlić ima jednu iskrenu zabludu da može da bude vanstranačka ličnost kao poslanik u parlamentu, gde je ušao na listi jedne političke stranke koja jeste ugrožavala žene u ovom parlamentu. Volela bih da sam čula u ranijem periodu poslanika Ševarlića da se ogradio od politike nasilja poslaničke grupe Dveri, koja je sprovodila fizičko nasilje, ali i mentalno i verbalno i kako god hoćete, upravo poslanici iz grupe kojoj ste do skoro pripadali.

To nije bilo tako davno. Ja sam ovde pokazivala i modrice koje sam dobila od Boška Obradovića, jednog od lidera tog novog pokreta gde su Đilas, Jeremić, Šolak i ne znam ko još, ali nikada još nisam čula kada ste se odvojili, uvaženi poslaniče iz te grupe, da se ograđujete od politike nasilja koju jesu ovde sprovodili nadamnom. Očigledno jesam žena, a da li sam dama, to će neko drugi da oceni. Zahvaljujem.

Hvala.
Pravo na repliku sada ima prof. dr Miladin Ševarlić.

Hvala.

Kako to ja nisam nestranački poslanik, a gospođa Jadranka Jovanović jeste nestranački poslanik? Kako to ja nisam nestranački poslanik, a gospodin Lazanski jeste nestranački poslanik? Ili nismo ili jesmo, dogovorite se jednom, vi ste skupštinska većina, vi možete da donesete kakvu god hoćete odluku.

Ja sam ušao kao nestranački poslanik i piše tako na listi i piše tako na sajtu, od prvog dana, i onda kada sam bio u poslaničkoj grupi Dveri, a i posle izlaske iz poslaničke grupe Dveri. Ne vidim šta je tu sporno.

Drugo, ja nisam govorio u kontekstu predsednice parlamenta, nego sam spomenuo dve potpredsednice parlamenta i pitao sam šta biste vi radili da ste vi u opozicionim poslaničkim klubovima i da ste vi potpredsednice umesto njih dve, kako biste se osećali kad za tri godine niste predsedavali ni jednim delom ni jedne sednice Narodne skupštine? Ništa drugo nisam pitao. To nikakvo vređanje nije, naprotiv. Samo sam tražio odgovor. Hvala lepo.

Hvala.
Pravo na repliku, gospođa Maja Gojković.

Vjerica Radeta je predsedavala u ovom sazivu jednom ili dve sednice u jednom delu, kako vi to definišete. Gordana Čomić, nemam ništa protiv da predsedava, samo mislim da bi bila izbačena iz stranke kada bi pokušala da predsedava parlamentom. Morate da učestvujete u radu parlamenta, pa da vam neko da važan zadatak predsedavanjem Narodne skupštine Republike Srbije. Ona kao poslanik DS pokušava već nekoliko nedelja da uzme aktivno učešće u odborima ovog parlamenta, u parlamentarnim delegacijama i vi sami vidite šta se dešava sa njom posle njenog samostalnog demokratskog delovanja.

Đilas nekako preko svog izaslanika koji je imenovao za predsednika DS i Boška Obradovića koji ne znam šta je on, vanstranačka DS, ne mogu da shvatim, onda disciplinuju poslanike koji imaju hrabrosti da po par minuta, pola sata dnevno razmišljaju svojom glavom, pa odluče sami da učestvuju u radu parlamenta.

Ako vi uspete Gordanu Čomić da ohrabrite da učestvuje u radu Skupštine, da se ne igra tzv. bojkota tzv. dela rada naše Skupštine, vrlo rado ću joj ustupiti mesto da povremeno predsedava, ali mislim da vam to neće uspeti, jer ste politički i finansijski izgleda mnogo manje uticajni od gospodina Dragana Đilasa, Šolaka i ostalih koji su potpuno uništili i devastirali DS. Zahvaljujući tom bojkotu parlamenta DS je potpuno izbrisana sa političke scene Srbije. Da li je to dobro ili nije dobro, ostavljam upravo potpredsednici Narodne skupštine da razmišlja u narednom periodu do izbora. Hvala.

Hvala.

Pravo na repliku ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, po nekoj teoriji politike, političkog sistema, tačno je da, koliko je meni poznato, u stvari, da gospođa Jadranka i gospodin Lazanski nisu članovi SNS, ali nisu ni samostalni poslanici, nisu vanstranačke ličnosti samo zato što nisu članovi stranke. Oni su se na listi SNS našli zato što su saglasni sa političkim programom SNS i nalaze se u poslaničkom klubu SNS, znači, ne deluju samostalno.

E, sad, ako se vi, gospodine, nalazite na jednoj listi poslaničke grupe koja prihvata kao oblik političke borbe nasilje, ja sebi dajem za pravo da kažem da ste isti kao oni, iako niste lično vršili nasilje.

U takvoj situaciji može čovek da kaže i da je bio doveden u zabludu, dešava se, da se ogradi i osudi nasilje koje se dešavalo i ovde u Narodnoj skupštini i ispred zgrade Pinka i ispred RIK. Ako to ne uradite, ja ne vidim nikakvu razliku između vas, Boška Obradovića i ostalih, apsolutno nikakvu. To što ste vi napustili njihovu poslaničku grupu, to je jedan deo priče. Ali, da ne osudite sve ono loše što se dešavalo ovde u Narodnoj skupštini i što ne može da bude oblik političke borbe, a to je nasilje, pogotovo nasilje nad nekim ko ne može da vam uzvrati na adekvatan način, je kukavičluk, a da li želite u tome da učestvujete, evo, dajem vam priliku da se u replici izjasnite.

Hvala.
Pravo na repliku ima prof. dr Miladin Ševarlić.

Ja sam očekivao da će prethodni govornik da kaže zašto mi tri puta nije dozvolio repliku kada sam imao osnova za repliku i kada sam pre toga bio više puta poimenično spominjan. Umesto toga, on meni postavlja neka pitanja koja zadiru u pravne regulative.

Prvo, nasilje je individualni čin i svako odgovara za svoje nasilne postupke. Ja, koliko se sećam, nisam nikada primenio nasilne postupke, a jedanput sam nasilno izbačen iz ove sale zato što sam uneo sliku „Plava grobnica“. Prekinuta je sednica i izbačen sam.

Na prethodnoj sednici mi je, takođe, postavljeno pitanje – da li ja znam i da li osuđujem profesorku sa filozofskog fakulteta koja je falsifikovala, prema izjavi tog govornika, broj žrtava u Prvom svetskom ratu? Pa, zar ja nisam bio taj koji je ovde tražio minut ćutanja za 1.250.000 srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu? I, šta sam dobio? Ništa.

Niste hteli da prihvatite u srpskoj Skupštini da minutom ćutanja odamo počast za 1.250.000 srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu.

Kakav je to odnos prema našim precima? Jel to griža savesti za to što nismo očuvali državu koju su stvorili, za koju su prolivali krv? Malopre sam vam pokazao primer. Neću pred kamerama namerno da pokazujem fotografiju, ali imate kod gospodina Odalovića kopiju ovog pasoša. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku ima gospođa Maja Gojković.