Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuju 83 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da imamo uslova za dalji rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 267. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Ja bih, pošto i unazad evo peta, šesta godina kako postavljam i tražim određene stvari, konkretno za rešavanje problema naših ljudi koji žive na selu i od sela, kako je kolega prethodni rekao, da su problemi u našim selima, a posebno naših malih opština na jugoistoku Srbije dosta veliki, ja direktno i konkretno pitamo baš one probleme koje dotiču određenu sferu naših poljoprivrednih proizvođača, odnosno ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.

Pošto, moje pitanje sada konkretno vezano, znači da je to Ministarstvo saobraćaja ili MUP, tiče se, mi smo krajem 2018. godine doneli Zakon o bezbednosti saobraćaja, gde su na osnovu tih zakona odrađeni pravilnici, koji je nadležna Agencija za bezbednost saobraćaj i MUP su dostavili, i ti pravilnici su krenuli sa radom, odnosno stupili na snagu sada, juna meseca. Tiče se konkretno naših poljoprivrednih proizvođača koji imaju prevozna sredstva za prevoz svoje robe od njive do kuće, od kuće do pijace, a to su prevozna sredstva, to su ona prevozna sredstva do 7,5 tona.

Inače, do decembra 2018. godine bila je mogućnost da poljoprivredni proizvođači, koji imaju takvo prevozno sredstvo, to su oni kamioni, za one ljude koji ne znaju, to su oni kamioni tamčići, koji su starijeg datuma proizvodnje, ali ti kamioni su bili dosta prisutni kod naših ljudi na jugoistoku Srbije, da li je to Leskovac, da li je Vranje, da li Nišavski okrug, da li je Zaječarski okrug, ti kamioni su dosta prisutni i tim kamionima naši poljoprivredni proizvođači voze svoju robu od njive do kuće, od kuće kasnije voze do pijace.

Sada, donošenjem ovog zakona, tehnički pregledi traže od svih tih naših poljoprivrednih proizvođača da se takvim vozilima ugrade tahografi. Takva vozila, ti tamčići ili ti kamioni do 7,5 tona nosivosti, to su mahom stara vozila, njihova tržišna vrednost jeste do 100.000, 120.000 dinara. Ugradnja tahografa košta do 50.000 dinara i posle toga, ako treba baždarenje tahografa, tada će to još mnogo veći problem biti za te ljude.

Moje pitanje, pošto je data mogućnost da ti ljudi koji poseduju takve kamione, koji su stari, ali su tehnički ispravni, koji mogu da budu u svakom trenutku, u svakom delu provereni zato što imaju sve ono što je potrebno za tehnički pregled, ali nemaju obezbeđena mesta za te tahografe i tu ne mogu da se ugrade tahografi. Ali, tehnički pregledi ne žele takve kamione da registruju i zbog toga dolaze ti naši poljoprivredni proizvođači, koji svoju robu na njivama, da li je to Leskovac, kako sam malopre rekao, da li je to Merošina, Blace, da li je krompir, da li je paprika, da li je luk ili nešto drugo, ti ljudi sada takvim kamionima to ne mogu da prevoze zato što, kako kažem, tehnički pregledi ne žele da ih registruju, zato što oni traže od tih vlasnika takvih kamiona, tih tamčića ili nekih drugih koji su u toj klasi, traži od njih određene potvrde koje nadležno ministarstvo, da li je to saobraćaj, da li MUP. Trenutno, te potvrde se njima, ti poljoprivrednim proizvođačima koji imaju te mašine, odnosno te kamione, njima nje to ne izdaje i zbog toga, evo sada od juna meseca, jula meseca, ti ljudi ne mogu da registruju svoje kamione, ti kamioni sutra ne mogu da budu u funkciji tih ljudi, a verujte mi za sve nas koji živimo na selu, živimo od sela, znamo probleme, kakvi su problemi, to je za njih vrlo bitno da mogu tu svoju robu od njive do kuće, odnosno od kuće do pijace da je prevezu. To su mahom kamioni koji idu sada 5, 10, 15 km.

Inače, problem je u tome kada je donesen pravilnik o radnom vremenu vozača, na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja, u tu pravilniku su određene stvari definisane, a svedoci smo da naši poljoprivredni proizvođači koji rade na njivi, dovezu tu svoju robu do pijace, njima tu treba mala satnica da dođu do tu, da dovezu, da prevezu i normalno da sutra tu robu mogu da prodaju.

Ima rešenja, trebalo bi da se tehničkim pregledima da mogućnost da dobiju neku potvrdu od nadležnog ministarstva ili iz Agencije za bezbednost saobraćaja, kojom će da se kaže tačno taj poljoprivredni, do sada je bila izjava poljoprivrednih proizvođača nadležnom MUP. Na osnovu te izjave su oni mogli da registruju kamione do 7,5 tona. To su tzv. tamčići, pošto moji ljudi i ljudi na jugoistoku Srbije znaju o čemu govorim, i tada su do decembra, odnosno sada do juna 2019. godine, ti kamioni su mogli biti registrovani. Sada je potrebna neka potvrda kojom će ljudi da dokažu da taj kamion koriste za svoje potrebe, za potrebe poljoprivredne proizvodnje i da na taj način mogu da registruju svoje kamione, te tamčiće, da mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala predsedavajući:

Postavićemo dva pitanja koja se tiču javnih finansija i opterećivanja budžeta na teret svih građana Srbije.

Prvo pitanje upućujemo ministru energetike. Interesuje nas koji su poslovni razlozi da Vlada Srbije otpiše celokupan dug koje Javno preduzeće „Srbijagas“ ima prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijardi evra? Dakle, radi se o dugu „Srbijagasa“ prema državi, to je preduzeće koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije i taj dug se gomilao godinama. Oko 80% tog duga, dakle nekih 934 miliona evra nastalo je aktiviranjem bankarskih garancija koje je država Srbija dala, a ova Skupština odobrila za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao „Srbijagas“.

Mi smo od strane ministra energetike u ovoj Skupštini uvek dobijali uveravanja da kada Skupština usvoji i odobri garancije da će platiti dugove „Srbijagasa“ umesto „Srbijagasa“, da se zapravo te garancije neće ni aktivirati. Međutim, vidimo da imamo skoro milijardu evra aktiviranih garancija za dugove koje „Srbijagas“ nije bio u stanju da plaća, pa je država plaćala umesto njega. „Srbijagas“ je po tom osnovu postao dužan državi i ukupno 1,2 milijardi evra država je jednostavno odlučila da ta svoja potraživanja od „Srbijagasa“ otpiše i da ih odlukom Vlade konvertuje u kapital države Srbije u „Srbijagasu“.

Da budem vrlo jednostavan i da objasnim građanima šta je to. To je kao kada u filmu „Maratonci trče počasni krug“, Bili piton kaže – ako nemate para da platite dug, mojih 40.000 da uđu u izgradnju krematorijuma. To je zapravo to.

Dakle, pošto „Srbijagas“ prema državi neće platiti 1,2 milijardi evra duga, država je to svoje potraživanje konvertovala u vlasništvo u kompaniji u kojoj već ima 100% vlasništva, pa nas interesuju koji su poslovni razlozi da u ime građana ovo potraživanje države Srbije, dakle svih građana prema „Srbijagasu“, Vlada otpiše?

Direktor „Srbijagasa“, nedavno imenovani na čelo Fudbalskog kluba „Vojvodina“ i najavio je investiciju u fudbalski stadion. Dakle, ne znam zašto bi direktor „Srbijagasa“ najavljivao investicije u sportske objekte ako vodi preduzeće koje državi sopstvenoj nije u stanju da otplati dug od 1,2 milijardi evra i nije u stanju da servisira svoje kratkoročne i dugoročne obaveze prema bankama i finansijerima.

Sledeće pitanje upućujemo Komisiji za kontrolu državne pomoći, povodom pritužbe koju je slovenačka kompanija "Adrija ervejz" uputila ovoj komisiji, u vezi sa pomoći koju država Srbija odobrava kompaniji "Er Srbija". Ova slovenačka kompanija obratila se po osnovu odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu sumnji da dolazi do kršenja konkurencije na evropskom tržištu avio prevoza, zato što država Srbija kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zemlja kandidat doprinosi nelojalnoj konkurenciji tako što finansijski pomaže "Er Srbiju".

"Er Srbija" iskazuje pozitivan finansijski rezultat, ali isključivo zahvaljujući subvencijama Republike Srbije, koju knjiži kao vanredni prihod. Kada bi se izuzele te subvencije, "Er Srbija" bi iskazivala gubitke koji su veći od gubitaka koje je svojevremeno iskazivala kompanija prethodnica "Er Srbije", a to je bivši JAT. Država Srbija u ovoj kompaniji ima 50% vlasništva, ali je u tu kompaniju unela kroz direktne subvencije, otpise dugova, servisiranje dugova i raznorazne druge indirektne pogodnosti, između 500 i 700 miliona evra direktnog novca, dok je manjinski partner koji ima 49% vlasništva uneo svega 100 miliona evra kredita.

Naravno, pristalice suvereniteta, evro skeptici i pristalice ekonomskog suvereniteta postaviće pitanje - šta slovenačku kompaniju briga što država Srbija pomaže srpsku kompaniju? Ali, ovde se ne radi o srpskom tržištu, nego se radi o nelojalnoj konkurenciji koju "Er Srbija" čini na evropskom tržištu avio prevoza i pošto smo zemlja kandidat za članstvo u EU, čini se da ni srpska kompanija nema pravo na pomoć države Srbije, zemlje kandidata, da je finansijski pomaže i da na taj način čini da ta naša kompanija nelojalno konkuriše.

Pitanje je i za sve građane, šta je sve ukupni benefit da svi građani javnim novcem, novcem poreskih obveznika, pomažu poslovanje nacionalnog avio prevoznika u situaciji u kojoj jedan veoma mali broj građana može sebi uopšte da priušti korišćenje avio prevoza i korišćenje usluga "Er Srbija". Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Đuriću.
Reč ima Predrag Jelenković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite, kolega Mirčiću.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Postavljam pitanje u ime poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Vladi Srbije. Naime, šta će i kada će Vlada Srbije da učini kako bi nadoknadila štetu nastalu elementarnim nepogodama u poljoprivredi?

Svedoci smo da poslednjih godina kao po nekom nepisanom pravilu dešavaju se štete koje se odražavaju na poljoprivredu i koje trpe poljoprivredni proizvođači, odnosno seljaci. Može se slobodno reći da je poslednjih godina Srbija suočena sa dve elementarne nepogode kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo je vremenski uslovi i prilike koje su van uticaja svih nas, pa samim tim i vlasti, a druga elementarna nepogoda je nesposobna vlast, odnosno ministarstva, da preduprede štete koje nastaju elementarnim nepogodama.

Da bi bili potpuno jasni, radi se o sledećem. Već sedam godina u kontinuitetu ova vlast vodi Srbiju. Već sedam godina neprekidno slušamo kako će se preduzeti sve potrebne mere da se sredi vodokanalska mreža, kako će se unaprediti odbrana od elementarnih nepogoda, kako će se seljacima izlaziti u susret tako što će subvencijama i subvencionisanjem njihove proizvodnje najmanje osetiti štete, ne samo usred elementarnih nepogoda, nego i usled nekih ekonomskih faktora koji utiču na život i rad seljaka. Svedoci smo da od sređivanja kanalske mreže, pre svega od onih magistralnih kanala, nema ništa. Da se krenulo ručno da se čiste kanali, valjda bi se za sedam godina postigao neki efekat.

Što se tiče sporedne ili sekundarne kanalske mreže, svedoci smo da ne da se ne čiste, nego se zatrpavaju tzv. divljom gradnjom. Sve to utiče i te kako doprinosi da se šteta koja je nastala usled ogromnih padavina još više poveća, samom činjenicom da nefunkcionisanje kanalske mreže ne možemo da regulišemo nivo voda, pa samim tim ni bujica.

Ono što je elementarna nepogoda nastala od nesposobne vlasti, to je da seljaci umesto da uživaju neke subvencije, neke privilegije kada je u pitanju cena goriva, oni plaćaju punu cenu goriva. Nema subvencionisane nafte, nema ukidanja akciza kada su u pitanju potrebe seljaka. Jednako isto plaćaju naftu i naftne derivate i oni koji traktorom obrađuju zemlju i oni koji se voze putničkim automobilima. I kako seljak može posle sedam godina da veruje u bilo kakvo obećanje koje se odnosi na subvencije, kada se za ono što ulazi u osnovne troškove, a to je cena energetike, do sada nije moglo naći rešenje? Uvek je bilo obrazloženje - na neki drugi način će Ministarstvo finansija da nadoknadi troškove koje ima seljak kupovinom nafte.

Cena nafte raste, cena akciza se povećava, visina akciza se povećava, seljaku se povećavaju troškovi. Da ne govorim o tome kakva je politika koja se vodi kada je u pitanju otkup proizvoda koje seljak ubere sa svojih imanja, tu tek nastaje haos. Svedoci smo iz godine u godinu da je sve gora situacija kada je u pitanju otkup malina, otkup drugih proizvoda, jer bukvalno uspostavljaju se monopoli. Monopoli nastaju onog trenutka kada se privatnici, odnosno vlasnici hladnjača povežu sa određenim strukturama vlasti i na taj način manipulišu sa otkupnom cenom koju oni određuju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Srpska radikalna stranka insistira da se konačno preduzimaju određeni koraci. Ne može se uvek zadovoljavati sa objašnjenjem da elementarne nepogode su nešto na šta ne može da se utiče. Tačno, ali može da se spreči, može da se ublaži šteta koja nastaje usled elementarnih nepogoda. Hvala vam.