Zahvaljujem kolega Mirčiću.

Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Prvo, opet, idemo po nelogičnostima. Ne postoje javne nabavke male, srednje i velike vrednosti, nego male vrednosti, javne nabavke za koje se ne sprovodi postupak i javne nabavke velike vrednosti, gde čak učestvuje predstavnik građana. Toliko to tome.

Javna nabavka, male vrednosti, ne podrazumeva da se ide u pregovarački postupak, nego je samo nešto kraća procedura u vezi samog postupka javne nabavke. Dužan je naručilac javnih radova da tu javnu nabavku male vrednosti stavi na portal Uprave za javne nabavke da bi svi mogli da budu informisani i svi učestvuju u postupku javne nabavke. O tome ću ja u svom izlaganju da govorim, to budite sigurni.

Znači, ne može čak ni tada, sprovodi se i maltene identičan postupak kao i za svaku drugu javnu nabavku. Zaboravite tu priču, jer pregovarački postupak koji je bio do 2012. godine kada smo imali 75% javnih nabavki u pregovaračkom postupku. Sedamdesetpet procenata a sada se kreće oko 3%. To je velika razlika i bile su zloupotrebe baš u postupcima javnih nabavki koje su se radile, pregovaračkim postupkom bez obzira da li su velike, da li su male, da li su, kako vi kažete, srednje. Tako danas nešto više ne može, ne postoji, ne ide.

Što se tiče drugih kandidata, znači, rekli smo da ta komisija koja je radila u sastavu do 2012. godine uopšte nije sprovodila postupke po žalbama, naručilaca, odnosno ponuđača u postupcima javnih nabavki. Uopšte nije sprovodila postupak i tamo gde je sprovela često je bilo materijalno kršenje Zakona o javnim nabavkama, na šta je ta komisija samo okretala glavu na drugu stranu. Nemojte da branite one ljude koji nisu zaslužili. Zašto nisu procesuirani? Šta su radili? To nije moj problem, niti problem narodnih poslanika.

I još nešto? U zakonu piše, da članove komisije predlaže nadležni Odbor za poslove finansija, ne predlaže komisija koja sprovodi testiranje i testiranje nije jedino koje odlučuje ko će biti predložen Narodnoj skupštini. Testiranje jedino one koji nemaju dovoljan stepen znanja eliminiše iz daljeg postupka. Niša više.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Kolega Mirčiću dobiće pravo na repliku, ali pre vas narodni poslanik, Milorad Mijatović s obzirom da ste ga pomenuli tokom vašeg izlaganja.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Javne nabavke su vrlo važne i vrlo bitne. Zakonitosti koje moramo poštovati u javnim nabavkama je takođe veoma bitna. Nema tog zakona koji može sve da reguliše i nema tog zakona koji može život da uvede u paragrafe i stalno se mora nešto popravljati, tražiti bolje i novo.

Ono što mogu da kažem to je sledeće, tačno je, bio sam 2013. godine u svim komisijama za testiranje kandidata. Javno, odgovorno pred javnošću Srbije mogu da izjavim, sve je rađeno u skladu sa svim principima takve vrste posla. Sam sam dugo godina profesor, testirao sam mnogo studenata, mnogo učenika, budite uvereni da su se sva pravila tu koristila, počev od izbora pitanja, bilo je uvek mnogo više od sto pitanja, a bira se, odnosno uzima se u poslednje vreme 42 pitanja. To znači niko ne zna koja će pitanja doći.

Dalje, kandidati kada dođu na testiranje tada su u situaciji da oni rade svoje testove pod šifrom i komisija kada ispravlja ne zna koga ispravlja. Znači, isključujem svaku mogućnost da se nekom dodeljuju poeni koji nisu zasluženo dobijeni. Testiranje kandidata je po meni bilo veoma dobro iz prostog razloga kada je zakon donesen imali smo mnogo neznanja. Mi smo čak u prvo vreme davali mogućnost da se koristi zakon, dakle, da kandidati koriste zakon pored sebe, imali su kraće vreme. Međutim, vremenom kako se zakon primenjivao kandidati su dolazili sve bolje pripremljeni i samim tim dobili smo i prvi put činjenicu da jedan kandidat osvoji sve poene. To je veoma dobro.

Druga stvar koju želim da naglasim, a to je da osim testiranja kandidata imamo i razgovore, a razgovori su takvi da često kandidat bude i neubedljiv u konkretnim pitanjima koja su čak često i jednostavnija nego što su bila pitanja na testu.

Svaki član Odbora ima svoje pravo da glasa za koga misli. Dobro je kada se usklade broj poena i utisak koji članovi Odbora imaju. Tada je to najbolje rešenje. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mijatoviću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Pravo na repliku. Izvolite.

Taman sam se ponadao da ćete se delom složiti sa ovim što je, na neki način, zaključak koleginice Tomić, međutim vi i dalje ostajete da uticaj člana Odbora za finansije ipak je odlučujući.

Malopre je koleginica Tomić, kao predsednik Odbora, rekla da je prvi put ustanovljeno, i nadamo se da će biti pravilo broj bodova koji osvoji kandidat, da će to biti merilo i kriterijum za kandidata.

Mi se ovde vraćamo da, pored ovih broja bodova, kakav utisak ostavi. Mnogo je komplikovano ovo određivanje pitanja po rednim brojevima, nego što je pesma Evrovizije. Pesma Evrovizije je neki već prepoznatljiv šablon, jave se ovi da glasaju i nema veze što glasaju, zavisi od centrale kako će ona to da prevede u realan broj glasova.

Ovde farsa koja se sastoji u tome da zaokružite redni broj, pa će na osnovu tog rednog broja tajnim kanalima biti određena pitanja iz oblasti Zakona o javnim nabavkama, pa, kada ti kandidati koji imaju i radnog staža, iza kojih stoji rad, iza kojih stoji znanje, ako kojim slučajem ispune sve uslove, a pogotovo maksimalan broj bodova, nisu sigurni da prolaze, jel treba da ostave koji, umetnički utisak na vas, što bi rekla Milka Babović, umetnički dojam. Šta treba na vas da ostavljaju? Šta vi kao članovi Komisije njih možete da pitate? Šta? Šta da ih pitate? Kojoj stranci pripadaju? Za koga su glasali? Šta ćete više da pitate? Vi ste političke ličnosti tamo.

Nemojte, ljudi, da radimo nešto što je najmanje potrebno. Ovde se ne dovodi u pitanju regularnost kada je u pitanju znanje. Nama trebaju ljudi koji imaju znanje. Naravno, provera za svakog pojedinačno može da se sprovodi, ali ne tako što će član Odbora da se iživljava, pa postavlja nesuvisla pitanja, nego zato što će nadležne službe ako treba nešto da proveravaju. Tako i za ovog Borislava Galića. Nadležne službe treba da provere, nadležni organi treba da to kontrolišu, ali, dobro.

Kako ste 2013. godine vas dvojica kao članovi Komisije propustili Branislava Cvetanovića, koji je osvojio 31 bod? Kako ste njega propustili? Šta, nije ostavio utisak na vas?

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Izvolite.

Ne mogu da dobijem reč, predsedavajući, od ovolikih replika. Zahvaljujem.

Ne znam šta je bilo sa gospodinom Galićem, ali od jula meseca 2016. godine, od kad je konstituisan Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u ovom sastavu, znači, od tada pa do danas svi kandidati i izbori koji su rađeni po pitanju izbora Komisije, članova Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki su doneseni na osnovu odluke i maksimalnog broja bodova i intervjua. Zašto? Zato što se pokazalo da oni kandidati koji su dobili maksimalan broj bodova na samom testiranju ujedno su i najbolje utisak ostavili članovima Odbora kada su imali intervju.

Još nešto ću vam reći, 14. novembra 2016. godine, tada smo birali dva člana kandidata Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, gospođu Jelenu Stojanović i Svetlanu Ražić. One su imale tada 40 i 39 bodova. Sadašnji kandidat, gospođa Mersiha Marković ima maksimalnih 42 boda. Tada je ona polagala, takođe test i nije dobila 80%, koliko je potrebno kao neki donji limit. To znači da je ona zaista sela, jer nije samo u pitanju Zakon o javnim nabavkama naučiti od korica do korica, već i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o upravnom postupku. Znači, tri zakona su u pitanju.

Znači, ono što se pokazalo vremenom, od 2016. do danas, to je da rad, učenje, struka, iskustvo moraju da daju na kraju te rezultate i to je ono što mi danas sa sigurnošću možemo da kažemo da, jednostavno, maksimalan broj bodova i ono što je intervju, znači pismeni i usmeni deo tog testiranja daje ukupnu ocenu. Nama se pokazalo da se ta ocena poklapa sa odlukom samog Odbora.

Ono što još treba reći, to je da smo mi dužni da saslušamo sve kandidate, bez obzira što nisu prošli ni onih 80%. Zašto? Zato što svaki kandidat ima pravo žalbe i pokretanje sudskog postupka ukoliko nije sproveden intervju sa kandidatima. Zbog toga mi ne eliminišemo na osnovu pismenog ispita sve kandidate, nego moramo da ih saslušamo.

To je ono zbog čega tu proceduru, zaista, po Zakonu sprovodimo i nadamo se da takva procedura od 2016. će ostati u budućnosti kao nešto što zaista daje dobre rezultate i što nećemo menjati.

Što se tiče Zakona o javnim nabavkama, očito je da postoje uvek određeni subjekti koji žele da zakon izvitopere i nađu negde prostor da donesu određene odluke kojima žele da na neki način osujete sprovođenje zakona koji kaže da najmanja ponuda dobija u postupku javnih nabavki.

Verujte mi da je takvih firmi koje učestvuju u postupku javnih nabavki koji se žale da bi osujetili oni koji su u postupcima javnih nabavki, treba da dobiju ugovor mnogo. Zbog toga ima mnogo i predmeta koji ova komisija obrađuje, ali postoje i drugi zakoni koji treba da se uvedu u funkcionisanju ovog postupka, recimo – žalbe kod komisije zaštite konkurencije, zato što se obično dešava da te firme koje se dogovaraju ruše pravila konkurencije, i samim tim dovode do toga da firme koje treba da dobiju taj posao, na krajnje legalan način sa najmanjom cenom, jednostavno ne mogu da dobiju te ugovore i blokiraju same procese upravo zbog toga.

Tako da, mnogi zakoni koji su sada u proceduri, a i to je novi Zakon o javnim nabavkama i novi Zakon o zaštiti konkurencije, pokazuju da je Srbija mnogo toga postigla i na tržištu kad je u pitanju konkurencija i privreda i tržište kad su u pitanju – postupci javnih nabavki.

Znači da smo mi dostigli određene nivoe, ne samo sprovođenjem nekih direktiva za koje smo vezani kad je u pitanju EU, nega na samom tržištu da su se naučili mnogi kako se treba ponašati kad je postupak javnih nabavki u pitanju.

Zbog toga, današnja tema otvara mnoga pitanja koja pokazuje da smo mi mnogo toga postigli jako dobro kad je u pitanju red, upravo kad su u pitanju javne nabavke. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Tomić.

Reč ima Veroljub Arsić, pravo na repliku na izlaganje narodnog poslanika Milorada Mirčića. Dobićete nakon toga i vi pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izbor članova komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nije takmičenje za pesme Evrovizije, kako to neki žele ovde da predstave. Znači, to je mnogo ozbiljniji posao i napadati procedure koje su dale rezultate je ili nedostatak argumenata ili želja da se vratimo na ono kako je bilo ranije. Znači, da komisija radi od slučaja do slučaja, da nema jedinstvenu pravnu praksu, da nema zauzete stavove, da se predmeti vode po dve, tri, četiri godine.

Da li je to rešenje da šefovi poslaničkih grupa predlažu članove komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Da li je to rešenje da oni predlažu Odboru, Odbor da predlaže Narodnoj skupštini? Ja mislim da nije. Da li je ovo najbolji način? Za sad najbolji koji poznajemo. Da li ima boljih? Voleo bih da neko predloži, ali, sama procedura u konkursu je takva i daje dobre rezultate kao i sam Zakon o javnim nabavkama.

Sama težina rada Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ogleda se u tome da protiv primene Zakona o javnim nabavkama rade svi, i naručioci i izvođači. I jedni i drugi dobrim delom opstruišu postupak javne nabavke, pokušavaju da dovedu u pitanje i kvalitet zakona i kvalitet komisije koja o tome odlučuje, a o tome kako komisija odlučuje, pa svedoči da za sve ove godine koliko komisija postoji da je pokrenuto na desetine postupaka pred upravnim sudom i da je upravni sud čini mi se poništio dve ili tri odluke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, što je još jedan pokazatelj da komisija odlično radi.