Evo, dame i gospodo narodni poslanici, optuženi smo da vršimo u Narodnoj skupštini čak i polnu diskriminaciju nad damama, da li je tako?
Koliko ja znam, predsednik Narodne skupštine je gospođa Maja Gojković, evo je ovde ispred mene, ja moram da pitam gospođu Gojković – jeste li vi dama?
(Maja Gojković: Ne znam.)
Znači, po diskusiji kolege Ševarlića…
(Aleksandar Martinović: Ne, on je rekao „pripadnice dama“.)
Pripadnice dama, eto, vršimo diskriminaciju.
Druga stvar je pravo na repliku. Davano mu je i može da se izbroji koliko puta je imao repliku, ali ne može svaki put.
Treća stvar, znate, ja razumem da postoje samostalni poslanici, ali nestranačke ličnosti, to je jako diskutabilno, jer osnove političkog sistema jedne države jesu političke stranke. Znači, to je osnov demokratije u jednoj državi. Valjda na toj izbornoj listi se nalaze ljudi sa nekim jasno definisanim političkim ciljem?
E sad, građani na izborima glasaju za program koji nudi jedna lista. Uvek možemo da postavimo pitanje kako ste vi to nestranačka ličnost kada ste izašli na izbore podržavajući program jedne političke partije ili dve? To ne postoji, da se ne zavaravamo, to ne postoji. Nigde u političkoj teoriji to ne postoji.
Znači, građani se odlučuju kome će da daju poverenje, odnosno glasaju za njega u odnosu na to kakav politički program nudi. E sad, ako je neko nestranačka ličnost ili prihvata taj politički program, pa se nalazi na listi ili ne prihvata ništa, ali tada ne zna ni gde se nalazi, pogotovo ne u Narodnoj skupštini.