Hvala, kolega Miričiću.
Reč ima Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Da)
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Srbije - zašto javno tužilaštvo Republike Srbije nije procesuiralo članove udruženog zločinačkog poduhvata oličene u liderima Saveza za Srbiju, koji su svojim izjavama o Kosovu i Metohiji ugrozili celovitost Republike Srbije?

U Čačanskoj kafani „Moravski alasi“ sastali su se 4. jula 2018. godine. Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Janko Veselinović, Nebojša Zelenović, Milan Stamatović i drugi čelnici Saveza za Srbiju i skovali plan da pokrenu proteste i da Aleksandra Vučića ruše na temu Kosovo. Umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo tamo odakle su ga oterali. Tako su nisko pale te moralne nakaze da su nesreću sopstvenog naroda koristili za svoje sebične interese. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat. Time je zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i time, po drugi put, zabio nož u leđa vlastitoj zemlji.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije, je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat.

Boris Tadić u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio je, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat.

A Sergej Trifunović, u narodu poznat pod nazivom „jedan gram odmah, a dva za poneti“ je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine rekao, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova, završen citat. Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine kao predsednički kandidat bez stida i bez srama rekao, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova.

Nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi „ Diplomatija na rubu“ otkrio nam je kako je Nenad Čanak 13. decembra 1991. godine poslao Lordu Karingtonu na Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini u kojem kaže, citiram, da je budućnost Vojvodine da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati onda će Vojvodina biti nezavisna država, završen citat.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat.

Profesor dr Rade Veljanovski, blizak saradnik Sergeja Trifunovića i Dragana Đilasa je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi stolicu u UN, završen citat. A Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, a Milan Rođen je u razgovoru sa Vukom Jeremićem je majku Srbiji i Crnoj Gori, a Vuk mu odgovara – ti Srbiji, a ja Crnoj Gori u p. materinu, a Rođen – nije nego obrnuto, smejući se ludački. Užas, strava, koji su nas ludaci vodili, dobro smo živi i ostali.

Ovo zločinačko udruženje svakodnevnim lažima i podmetanjima satanizuju predsednika republike Vučića i njegovu porodicu i najbliže saradnike u momentu kada on čini nadljudske napore u iznalaženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja.

Kada se budu ovi iz Saveza za Srbiju, stavili u cipele Aleksandra Vučića i njegove porodice, za koju smo navikli da neopravdano trpi udarce lažima i podmetanjima sa dna kace profesionalnih, deformisani ludaci kao što su ovi iz Saveza za Srbiju, neće moći da dobiju značajnu ulogu na političkoj sceni Srbije, a neki Boga mi, i predavati na fakultetima.