Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.
Ne želi reč.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je postala praksa ove vladajuće većine da sve zakone donosi pod pritiskom EU i da bi se dodvorila EU, u koju mi nikada nećemo ući, mi danas raspravljamo o izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Podsetiću vas da u poslednje četiri godine izveštaji Poverenika nisu bili predmet razmatranja Narodne skupštine, iako je to suprotno zakonu i Poslovniku, kao i da smo tek prošlog meseca razmatrali različite izveštaje o kojima do sada nismo samo zato što su vas ovi iz EU na to naterali. Tako i danas imamo i Izveštaj Poverenika, koji se ne može pozitivno oceniti, ali svakako možemo pozdraviti to što danas ipak raspravljamo o tome što je Skupština počela da radi na način na koji je trebalo i do sada i što sada možemo da diskutujemo o svim sporazumima i informacijama i predlozima zakona na jedan kvalitetniji način.

Kada je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u pitanju, on je potpuno usklađen sa evropskim regulativama i direktivom. Ono što smo vam mi, srpski radikali, ukazivali i na šta stalno ukazujemo kada je u pitanju prepisivanje propisa i zakona iz EU, upravo se dešava i sa ovim pomenutim zakonom, a to je neprimenljivost određenih zakonskih normi. Takođe smo vam prilikom donošenja ovog zakona ukazivali na mnoge nedostatke i predlagali zakonska rešenja kojima bi se sprečila svaka zloupotreba, ali smo i ukazivali na prevelika ovlašćenja Poverenika.

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti je zajamčeno Ustavom i to članom 42. koji određuje da se prikupljanje, obrada, držanje i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom i da je zabranjena upotreba podataka ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljani. Znači, zakon je taj koji treba da spreči svaku zloupotrebu podataka sa kojom su građani suočeni. Ovde prvenstveno mislim na one podatke koji se prikupljaju putem interneta, na slučajeve i mogućnosti zloupotrebe putem različitih sajtova, društvenih mreža, jer je primetan porast kriminalnih aktivnosti usmerenih prema korisnicima.

Privatnost korisnika je narušena objavom bilo kojih informacija na internetu, jer one automatski pripadaju kompaniji i ostaju sačuvani kada korisnik ugasi svoj nalog, ali upozoravamo i na razne povrede privatnosti, od uznemiravanja marketingom, bilo ekonomskim, bilo političkim, zatim davanje podataka različitim agencijama i slučajevima krađe tuđeg identiteta.

Zloupotrebe najčešće vrše oni koji su zaposleni u institucijama, koji imaju pravo na formiranje određene baze podataka, ali ne i za njihovo nezakonito korišćenje.

Zakonski okvir koji postoji je dovoljan i ustavna rešenja su vrlo precizna kada je u pitanje ostvarivanje ovih prava građana i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je taj koji treba da štiti građane od toga da neko ne zloupotrebi podatke o ličnosti, a ne Poverenik koji kao nezavisni organ ne treba ni da postoji.

Ukoliko bi sudovi, tužilaštvo i drugi državni organi radili svoj posao kako treba, podaci o ličnosti bi bili zaštićeni, odnosno građani bi bili zaštićeni od svake namerne zloupotrebe i nezakonitog korišćenja ovih podataka.

Pravo na pristup informacijama od javnog značaja ima svaki građanin Republike Srbije. Znači, pravo svakog građanina je da da bude obavešten o pitanjima od javnog interesa, a dužnost države i svih državnih organa je da o tim pitanjima građane obaveštava potpuno istinito i blagovremeno.

Stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u prethodnoj godini nije baš bio na zavidnom nivou i uočeno je pogrošanje stanja u ovoj oblasti.

Mi smo vam ukazivali da ovaj zakon predstavlja samo mrtvo slovo na papiru i da njegova primena ne dovodi do onoga što je valjda bila namera zakonodavca.

Ono što je suština jeste da kada je donet ovaj zakon, očigledno nije bilo iskrene namere i pokazalo se u praksi da se baš i ne poštuje od strane izvršne vlasti. Takođe je primećena i selektivna primena ovog zakona, odnosno određenih zakonskih odredbi u zavisnosti od onoga ko traži informaciju.

Članom 9. ovog zakona može se isključiti i ograničiti slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovde često dolazi do zloupotreba. Mnogi organi prilikom pružanja odgovara podnosiocu zahteva za dobijanje informacija često se pozivaju na ovaj član, jer je u pitanju jedna zakonska šupljina i u mnogobrojnim slučajevima neograničeno može da se državni organ pozove da nije dozvoljen pristup tražiocu informacija zbog sigurnosti pravosuđa, bezbednosti i slično.

U okviru ovog izveštaja se kaže da ovo pravo u Srbiji se koristi u velikoj meri, ali da se teško ostvaruje bez intervencije Poverenika. Tu se postavlja pitanje – šta to može da uradi Poverenik, odnosno koje informacije može da dobije Poverenik a ne bilo koji građanin Srbije? Ništa više ne može da uradi Poverenik od bilo kog građanina, jer je sam zakonski okvir dovoljan i potpuno je jasan, ali problem predstavlja to što je sistem loše postavljen i to što je Povereniku dato previše na značaju.

Ukoliko bi državni organi radili svoj posao kako treba i kada ne bi ignorisali zahteve, građani bi do svih informacija i podataka koji su im potrebni lako dolazili. Čest je slučaj da se državni organi pozivaju na tajnost informacija i zloupotrebu prava i povreda privatnosti kako ne bi dostavili određene informacije koje nikako nisu tajna.

Zatim, u istom ovom izveštaju navodite da u slučajevima u kojima su rešavane žalbe izjavljene Povereniku uspešnost intervencija merena stepenom dobijanja informacija u odnosu na osnovane žalbe je relativno visoka i da ona iznosi oko 89%. Sada vas pitam – koji se zaključak izvodi iz ovog podatka? Zbog toga što je veliki broj predmeta koje ima Poverenik i veliki broj zahteva, to ne znači da je Poverenik neophodan u dobijanju informacija, već to znači da institucije Republike Srbije rade sve lošije i lošije.

Kao što sam već navela da svaki građanin ima pravo da od nadležnog organa zatraži određenu informaciju i da se Povereniku obraća tek onog trenutka kada u skladu sa zakonom državni organ ne odgovori i ne dostavi traženu informaciju onome ko je tu informaciju tražio. Mi nemamo razloga da instituciju Poverenika hvalimo, jer smatramo da kao takva i ne treba da postoji, jer u normalnoj demokratskoj državi poštovanje zakona je normalno. Smatramo da kancelarija ne treba da postoji i da nije u redu što ta kancelarija ima sve veći broj predmeta, jer to suštinski znači da državne institucije ne funkcionišu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Zahvaljujem.

Ukazujem na povredu člana 107, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Nije prvi put da se ovih dana u Narodnoj skupštini čuje kako mi poslanici SNS nešto moramo da uradimo zato što nam je to naredio šef delegacije EU u Srbiji. To jednostavno nije tačno.

Postoje dva osnovna razloga zašto smo se odlučili da ova sednica izgleda ovako kao što izgleda, odnosno da se razmatra Izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja za 2018. godinu. Prvi razlog je krajnje formalne prirode, dakle, to što je to obaveza Narodne skupštine po Poslovniku. Dakle, mi, poštujući odredbe Poslovnika, razmatramo Izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja, kao što ćemo sutra razmatrati Izveštaj Zaštitnika građana, a u petak Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije. To je formalni razlog.

Ima jedan mnogo važniji, suštinski, politički razlog i nema nikakve veze sa Semom Fabriciom, a to je da građanima Srbije u direktnom televizijskom prenosu dokažemo da se Rodoljub Šabić, kako mu se približavao kraj mandata, sve više pretvarao u klasičnog političara, što je u stvari i bio i to političara koji otvoreno nastupa, pre svega, protiv predsednika Vlade, tadašnjeg predsednika Vlade, a sadašnjeg predsednika Republike Aleksandra Vučića, protiv ministara, protiv poslanika SNS.

I, na kraju, Rodoljub Šabić se od nekoga ko je trebao da bude Poverenik, ali Poverenik parlamenta, dakle Narodne skupštine, za informacije od javnog značaja, pretvorio u jednog pukog glasnogovornika Đilasovog Saveza za Srbiju. To je osnovni i glavni razlog zašto smo se opredelili da razmatramo izveštaj gospodina Šabića, jer ovo je suštinski izveštaj gospodina Šabića, iako ga je potpisala gospođa Mandić, koja je njegov zamenik.

Inače, gospođo Mandić, uz svo dužno poštovanje, ja sam očekivao da ćete vi danas da razgovarate sa narodnim poslanicima, da odgovarate na njihova pitanja, da objašnjavate neke detalje iz vašeg izveštaja, pošto vidim da u izveštaju ima mnogo kritičkih tonova na račun Narodne skupštine o tome kako vas nismo pozivali, kako niste imali prilike da se obraćate vi i vaš tadašnji šef Rodoljub Šabić Narodnoj skupštini, kako niste imali prilike da putem Narodne skupštine obaveštavate javnost o problemima u vašem radu.

Evo, vi ste danas ovde, vi ste dali jedno uvodno izlaganje onako prilično kratko i šturo. Požalili ste se da nemate dovoljno kapaciteta, i to uglavnom finansijski, što ja mislim da nije tačno, jer kao predsednik Administrativnog odbora sam uvek izlazio u susret, i ja i moj prethodnik Zoran Babić, kad god ste nešto tražili od Administrativnog odbora vezano za kadrovski plan, vezano za vaš budžet, nikada vam Administrativni odbor ništa nije odbio. To morate da priznate.

Evo, danas vam se ukazala šansa da razgovarate sa narodnim poslanicima i onima koji su na vlasti, odnosno poslanicima koji podržavaju Vladu i poslanicima iz opozicije, ali vidim da vi uglavnom ćutite i čini mi se kao da jedva čekate da se ova sednica završi.

Ova sednica će da se završi, to je nesumnjivo, odnosno ovaj današnji radni dan će da se završi, da budem potpuno precizan, ali neće da se završi tako što poslanici SNS, ako to već ne žele da učine neki drugi poslanici, neće do detalja da raskrinkaju lažnu ulogu Rodoljuba Šabića kao Poverenika za informacije od javnog značaja, a u stvari čovek koji se sve vreme bavio dnevnom politikom, vređajući na najgnusniji mogući način predsednika Republike, ministre u Vladi Srbije, narodne poslanike, pogotovo Marijana Rističevića, Vladimira Orlića, moju malenkost, Aleksandra Markovića i mnoge druge, što preko medija, što preko tvitera itd.

Vlada Orlić je postavio pitanje šta će Rodoljubu Šabiću telefon od 180 hiljada dinara? Pa, isto kao i Saši Jankoviću, da tvituju u radno vreme, da nas naziva lažovima, lupežima, da smo bednici, da smo ne znam ni ja kakvi. Za to mu je trebao telefon od 180 hiljada evra.

Ja sad vas pitam kao njegovog zamenika, pošto mu je prestala funkcija Poverenika, da li će on da vrati taj telefon, pošto ga je kupio zato što je obavljao dužnost Poverenika? Pošto više ne obavlja dužnost Poverenika, ono što zanima građane Srbije, a vidim da se vi žalite na to kako nemate dovoljno para za funkcionisanje službe Poverenika, a imate para da kupujete telefon za Šabića od 180 hiljada dinara, dakle, nas sve zajedno ovde, poslanike SNS, zanima da li će gospodin Šabić da vrati taj telefon, da li ga je možda vratio i zašto mu je baš bio potreban telefon od 180 hiljada dinara? Evo, ja kao predsednik poslaničke grupe imam telefon koji sad ne vredi, brat bratu, 100 evra, star je pet godina, a mogu sa ovim telefonom da obavlja sve najnormalnije kao i sa onim telefonom od 180 hiljada dinara.

Dakle, ima mnogo pitanja na koja biste vi kao njegov zamenik i te kako trebali da odgovorite.

Kolega Martinoviću, smatram da nije bilo povrede člana 107. Ne mogu da utičem na diskusiju kolega poslanika.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Najrađe bih replicirala, ali, evo, po članu 32.

Čuli smo ovde pokušaj da se brani nešto što je nebranjivo. Činjenica jeste da je je Sem Frabricio i Nacionalni konvent za Evropsku uniju u kojem su, što je najstrašnije, između ostalih, bili predstavnici fonda Nataše Kandić i oni što organizuju "Merditu" i tako još te neke nevladine organizacije, pokrenule sve ovo vezano za, između ostalog, i za ove izveštaje tzv. regulatornih nezavisnih tela o kojima mi ovih dana raspravljamo. I nije to samo ovo vezano za današnji izveštaj, imali smo to i pre 15-ak dana, imaćemo i juče i sutra i verovatno još u nekom periodu, ostali su još neki koje nismo završili.

Složila bih se ja sa tim da je Rodoljub Šabić, kao i Saša Janković, da su se bavili više politikom nego onim što im jeste posao, u skladu sa Ustavom i sa zakonom i da su se bavili politikom tako što su otvoreno bili na strani onog dela te tzv. građanske opozicije i da je čak jedan od njih bio i zvanično kandidat za predsednika Republike, ali se postavlja pitanje zašto ste vi i jednog i drugog birali?

Mi srpski radikali smo pri prvom izboru i Saše Jankovića i Rodoljuba Šabića bili protiv izbora tih ljudi, uglavnom uz argumente koje vi pominjete sada, a vi ste i jednog i drugog reizabrali. Znači, vama su do pola valjali, a od pola ne valjaju. I tu se sad postavlja pitanje zašto je to baš tako?

Ovi izveštaji jesu, po ovom predlogu zaključka o kojem će se glasati, očigledno je da ovo jeste u skladu sa onim što je ta Evropska komisija tražila od Narodne skupštine i tu zaista ne može ništa da se prigovori. Jeste to sa jedne strane dobro što su vas naterali da se i o ovome raspravlja, ali nama je, ja ponavljam, žao što vi niste slušali nas iz Srpske radikalne stranke. Mi tri i po godine pokušavamo da vam objasnimo da treba da se ponašate u skladu sa najboljim iskustvima parlamentarne demokratije.

Ne mislimo mi da vi to ne znate, ali, jednostavno, to vam u nekom međuvremenu nije bio interes, sada se pojavio kao interes i evo sad razgovaramo na jedan drugačiji način i sednice se zakazuju na drugačiji način i to svakako jeste dobro, ali nama nekako ostaje žal da ste to uradili zato što vas je naterao Sem Fabricio, zato što niste slušali ili one među vama koji to znaju, ili nas, koji smo vam to potpuno otvoreno govorili.

Dakle, nemojte da pokušavate sada da nam objasnite da ste vi, evo baš danas raspravljamo o tome zato što ste vi hteli i zato što je to poslovnička obaveza i zato što je to zakonska obaveza. Bila je i svih prethodnih godina, pa se o tome nije raspravljalo. Zakonska obaveza, ustavna obaveza, poslovnička obaveza je da Narodna skupština raspravlja i usvaja završni račun budžeta. Toga nije bilo od 2000. godine, odnosno bilo je jedanput. Što niste prihvatili tu ustavnu, zakonsku i poslovničku obavezu? Siniša Mali, ministar finansija je rekao da je pripremljeno 10 izveštaja, da ćemo ih dobiti u Skupštini, ali, evo, čekamo. Za sada je ovako. Hvala.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik po navedenom članu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodine Arsiću, član 27.

Gospođa Radeta nije u pravu. Mi ovaj izveštaj nismo stavili na dnevni red zato što nam je bilo ko to naredio. Vi znate da je EU od nas tražila da uvedemo sankcije Rusiji, pa to nismo uradili. Kad nismo uveli sankcije Rusiji, zar možete da poverujete da neko može da nas natera da stavimo na dnevni red sednice Narodne skupštine izveštaj Rodoljuba Šabića? Dakle, mislim da je iz same te činjenice potpuno jasno da Srbiji, poslaničkoj grupi SNS i našem predsedniku Aleksandru Vučiću niko, pa niko ni iz EU ne može da naređuje.

Gospođo Radeta, ima jedna druga stvar na kojoj vi i vaša poslanička grupa insistirate i sa pravom insistirate, a ja o tome u Izveštaju za 2018. godinu nisam pročitao ni jednu jedinu reč. Govorim o Izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja.

U julu 2019. godine navršava se četiri godine od kako je u Potočarima pokušan atentat, odnosno pokušano ubistvo tadašnjeg predsednika Vlade, a sadašnjeg predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je otišao u Srebrenicu, koji je otišao u Potočare da oda počast ljudima koji su stradali u Srebrenici 1995. godine. Svi se slažemo da se tamo desio zločin. Ne slažu se svi oko kvalifikacija tog zločina, ali da sad ne ulazimo u to.

U Izveštaju za 2018. godinu nema ni jedne jedine reči i sad je moje pitanje za gospođu Mandić - kako je moguće da Poverenika za informacije od javnog značaja nije zanimalo nešto što je, ne od javnog, nego od opštenacionalnog, od državnog značaja? Znate, kad neko pokušava da vam ubije predsednika Vlade, to ne da je informacija od javnog značaja, to je prvorazredna, nacionalna i opštedržavna, opšte nacionalna informacija. O tome u Izveštaju za 2018. godinu nema ni jedne jedine reči.

Dakle, to je jedan od razloga zašto hoćemo da se raspravlja o Izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, i to ceo dan danas da se raspravlja, ne da se raspravlja forme radi do pauze u dva, u dva idemo da ručamo i posle toga idemo kući. Ceo dan ćemo da raspravljamo o Izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Dakle, mene zanima kako to, a ja ću vam navesti kad dođe red na mene da govorim po spisku narodnih poslanika, kako to da Rodoljuba Šabića zanima kako su zaposleni policajci, odnosno određeni građani Republike Srbije u MUP-u Republike Srbije, a rade na KiM? Pa ga zanima kako smo nabavili helikoptere, pa ga zanima kako smo nabavili avione, pa ga zanima… a uvek ga zanima nešto što je jako osetljivo za državu Srbiju i za bezbednost države Srbije. Pa ga zanima „Savamala“, pa ga zanima Siniša Mali, pa ga zanima doktorat Siniše Malog, pa ga zanima kako je Siniša Mali zaposlio neke ljude u svom kabinetu. Sve to ga zanima.

Ali, zamislite, Rodoljuba Šabića ne zanima ko je hteo da ubije njegovog predsednika. Valjda je to i njegov predsednik. Znate, kad je neko predsednik Vlade, on je predsednik Vlade Republike Srbije. Kad je neko predsednik Republike, on je predsednik svih njenih građana, i onih koji su za njega glasali i onih koji za njega nisu glasali. Ali, Rodoljuba Šabića to apsolutno nije zanimalo.

Nas iz SNS, a verujem i većinu građana Srbije, verujem i vas, zanima ko je hteo da ubije Aleksandra Vučića kada je 2015. godine bio u Potočarima. Da mi ne izbegavamo te neke lagane izraze koji ne znače ništa, da se tamo desio neki incident, da je bila jedna neprijatna situacija. U Potočarima su 2015. godine, po mom mišljenju, hteli da ubiju Aleksandra Vučića.

Pitanje za Poverenika za informacije od javnog značaja – kako to da za njega to nije informacija od javnog značaja? Kako to da se ne pita ko stoji iza pokušaja atentata i pokušaja ubistva Aleksandra Vučića? Kada je rulja od nekolik stotina ljudi krenula na jednog čoveka i da nije bilo njegove hrabrosti, njegove prisebnosti, čoveka koji nije sagnuo glavu pred tom razularenom ruljom, i da nije bilo hrabrosti tih nekoliko momaka iz njegovog obezbeđenja, i da nije bilo hrabrosti i pribranosti nekoliko policajaca iz MUP-a Republike Srpske, pitanje je šta bi bilo sa Aleksandrom Vučićem u Potočarima 2015. godine. Toga u izveštaju nema.

Ja mislim da je to važnije da znaju građani Srbije, nego da li je Siniša Mali, navodno, plagirao ili nije plagirao svoj doktorat i koga je zaposlio u svom kabinetu.

Videćete, kad budem govorio o izveštaju, 88, nije mi bilo teško da izbrojim, 88 upita jedne advokatske kancelarije preko Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, upućeno MUP Republike Srbije, kako su određeni građani Republike Srbije zaposleni u MUP-u Republike Srbije, a rade na KiM. Zar vam to pitanje nije tendenciozno? Da li treba da ostavimo naš narod na KiM na cedilu?

Ko odgovoran, ko onaj ko misli dobro državi Srbiji uopšte dolazi na ideju da postavi takva pitanja? Ajde postavite takva pitanja, pošto se ovde stalno neki pozivaju na EU, ajde postavite to pitanje u Velikoj Britaniji. Ajde postavite to pitanje u Francuskoj. Ajde postavite to pitanje u Nemačkoj ili u Hrvatskoj postavite to pitanje. Nema šanse. Britanci neće da otvore do kraja arhivu iz Drugog svetskog rata. Mi smo sve naše na izvolite.

Onda se nađe Rodoljub Šabić koji napada rođenu državu. Kaže – ne daju mi ovi iz Ministarstva odbrane podatke kako su nabavljeni helikopteri i kako su nabavljeni avioni. A, nije ga zanimalo kako je Dragan Šutanovac pretapao te iste avione i tenkove u „Železari“ u Smederevu. Nije ga zanimalo kako su sprovođene privatizacije dvehiljaditih godina. Nije ga zanimalo bogaćenje Dragana Đilasa. Ne Dragana Đilasa kao pojedinca, kao građanina, nego Dragana Đilasa kao javnog funkcionera. Dragan Đilas se nije obogatio kao građanin. On kao građanin je imao za viršle i za sendvič i za hamburger, ali on se čovek obogatio kao političar. Najpre kao direktor Narodne kancelarije, izmišljene, koja po Ustavu nije postojala, pa onda kao ministar u Vladi Srbije, pa na kraju kao kradonačelnik grada Beograda. On je tad stekao sve te silne milione i sve one hiljade kvadrata stambenog i poslovnog prostora kojim raspolaže. Ali, ja u ovom izveštaju ne vidim da je to zanimalo Rodoljuba Šabića.

Rodoljuba Šabića je isključivo zanimalo nešto što je važno za bezbednost Republike Srbije i tu je izgleda ciljno gađao, ne bi li otkrio nešto što bi moglo da ugrozi bezbednost države Srbije. Kad sam ga ja pitao dokle će da radi za strane obaveštajne službe, jer nemoguće da ta pitanja postavlja zato što mu je to palo na pamet, a da mu to neko nije rekao da pita, onda me je nazvao, i to je list „Danas“ objavio, da sam lažljivi lupež, da ja lažem da on radi za strane obaveštajne službe.

Kog građanina Srbije koji je dobronameran, koji misli dobro državi Srbiji, zanimaju detalji o tome kako smo mi nabavili helikoptere i avione? Svaki građanin Srbije koji je dobronameran, on je srećan da Srbija ima više aviona nego što ih je imala 2012. godine, da ima više helikoptera i vojnih i policijskih, da imamo više tenkova, da imamo jaču vojsku, da imamo jaču policiju. Bezbednija nam je država, bezbedniji nam je narod, bezbednija su nam deca.

Običnog građanina ne zanima detalj oko toga kako je taj avion iz Rusije ili Belorusije, ili taj helikopter, došao u Beograd na aerodrom u Batajnicu. Ali, to baš zanima Rodoljuba Šabića. Ne zanima ga ko je hteo da ubije Aleksandra Vučića, ali ga zanima Savamala, ali ga zanima kako zapošljavamo ljude u MUP-u, a rade na KiM, ali ga zanima Siniša Mali, ali ga zanima „Beograd na vodi“, znači sve one teme na kojima je pokušao politički da poentira Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, ovi iz ove raspale DS i njima slični. Zbog toga, a ne zbog tog Sema Fabricia koga se u Srbiji niko ne plaši i po čijem naređenju niko ništa ne radi. Nas, poslanike SNS i građane Srbije, zanima zašto je Rodoljub Šabić stavio u izveštaj ovo što je stavio, a nije stavio nešto što je po našem mišljenju mnogo važnije i za državu i za građane?

Reč ima gospođa Mandić. Izvolite.

Hvala.
Najpre, odgovoriću vezano za razmatranje izveštaja i za ovu konstataciju iz izveštaja, da Narodna skupština, da smo rekli u izveštaju da Narodna skupština nije razmatrala izveštaje Poverenika.
Molim vas, zarad istine i zarad građana, ako ste to već govorili, trebalo je pročitati celu rečenicu, koja kaže da Narodna skupština u plenumu razmatrala samo tri izveštaja Poverenika od podnetih 13 redovnih i jednog vanrednog izveštaja. To su činjenice. Tu smo naveli za koje godine, za 2010, 2012. i 2013. godinu, što znači da u poslednje četiri godine, od 2014. do 2017. godine izveštaji nisu bili predmet razmatranja u plenumu u Narodnoj skupštini.
(Vladimir Orlić: Jel tako piše? Niste pročitali, pročitajte.)
To je, ja to čitam iz izveštaja, da.
(Vladimir Orlić: Pročitajte.)
Molim vas, ja sam pročitala to iz izveštaja.
Dakle, to je naš zaključak, šest izveštaja Poverenika, od ukupno 14, razmatrano samo na nadležnim odborima ili jednom od odbora Skupštine, a pet izveštaja nisu uopšte razmatrani. Dakle, nisu ni na odborima, ni u plenumu Narodne skupštine.
(Vladimir Orlić: Jel znate šta ste sada rekli?)
Molim vas, treba pročitati ceo kontekst i razumeti šta smo rekli, šta smo želeli da kažemo.
Dakle, da je Narodna skupština razmatrala izveštaje Poverenika, imala je prilike da pita sve ovo što je danas upućeno na adresu gospodina Šabića, da njemu uputi ova pitanja. Zaista, nije korektno da kada govorimo o radu institucije, govorimo isključivo o liku i delu gospodina Šabića.
Zato vas molim i očekujem da ovde razmatramo pitanja koja će zaista doprineti boljem stanju i u oblasti slobode pristupa informacijama i u oblasti zaštite podataka, a u izveštaju smo dosta toga naveli šta nije dobro i u jednoj i u drugoj oblasti. Govorili smo o tome da je jako veliki broj žalbi osnovan, što govori da organi vlasti nisu postupali po zahtevima građana. Govorili smo o tome da se povećava procenat rešenja Poverenika po kojima ograni vlasti ne postupaju i da je to zabrinjavajuće, da je to posledica toga što neki mehanizmi koji su predviđeni zakonom u praksi ne funkcionišu, a oni se odnose na obezbeđenje, izvršenje rešenja Poverenika i oni su u nadležnosti Vlade. O tome već govorimo u nekoliko izveštaja, zapravo te sve preporuke i konstatacije se ponavljaju. Dakle, to je što se tiče razmatranja izveštaja.
Druga primedba je bila, dakle, iznete su optužbe, i to ozbiljne optužbe, o zloupotrebi nekakvih sredstava od strane institucije Poverenika. Zapravo, pozivano je na nekakav članak i navode nevladine organizacije Saveta za borbu protiv korupcije iz Trstenika. Ja vas molim, u izveštaju imate konstataciju u vezi toga. Dakle, Državna revizorska institucija je radila reviziju kompletnog budžeta Poverenika i nije našla nijednu jedinu nezakonitost u trošenju budžetskih sredstava Poverenika. Druga revizija koja je rađena prošle godine, a to je projektna revizija, vezano za trogodišnji projekat Vlade Kraljevine Norveške, gde nije nađena nijedna jedina nepravilnost i gde je svaki dinar opravdan i obrazložen za šta je potrošen i treća vrsta kontrole, a to je interna revizija koja funkcioniše u našoj instituciji. Dakle, to što se tiče zloupotrebe sredstava, to zaista moram da kažem da su to proizvoljne informacije i potpuno netačne. To su zapravo potvrdili ovi nadležni organi.
Govorili ste o tome zašto slučaj „Potočara“ nema u izveštaju, a pominjali ste neke druge slučajeve. Dakle, Poverenik nije taj koji određuje šta će građani da traže od organa vlasti i zbog čega će građani da izjave žalbu Povereniku. Poverenik postupak isključivo po podnetim žalbama i on po žalbama, ako su osnovane, donosi rešenje i daje nalog da se informacije učine dostupnim. Ako takve žalbe nema, on se takvim slučajem po službenoj dužnosti ne bavi, jer ne postoji takvo zakonsko ovlašćenje. Zbog toga takvih i još nekih slučajeva koje ste pominjali nema u izveštaju.
Govorilo se ovde o nezakonitom zapošljavanju. Ja vam odgovorno tvrdim da institucija Poverenika nijednog jedinog saradnika nije zaposlila mimo zakona. Opet ste se pozivali na nekakav članak Saveta za borbu protiv korupcije iz Trstenika. Radilo se o prijemu na određeno vreme bez konkursa u vreme kada konkurs nije bio obavezan za prijem na određeno vreme. Nakon toga, nakon promene zakona nijedan jedini službenik nije primljen bez konkursa. Do tada prijem je vršen u skladu sa zakonom.
Eto, to su neki odgovori na pitanja koja sam ja razumela da su upućena Povereniku, jer zapravo više konstatacija je bilo na račun gospodina Šabića. Ja nisam njegov punomoćnik i ne bih da se na to osvrćem. Ako ima nekakvih pitanja koja se tiču rada institucije, ja sam raspoložena da na svako odgovorim. Hvala vam.