Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset peta posebna sednica

01 Broj 06-2/173-19

1. dan rada

10.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Dvadeset petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je su sali prisutna 143 narodna poslanika.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1, a zbog potrebe da izveštaje, koji su već duže vreme u proceduri u parlamentu, raspravimo i potencijalno usvojimo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za ovu Dvadeset petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, utvrdila sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Razmatranje Izveštaja o sprovođenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 25. marta ove godine, sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
2. Razmatranje Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2018. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana 19. marta ove godine, sa Predlogom zaključka nadležnog odbora i
3. Razmatranje Izveštaja o radu za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 13. juna ove godine i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 17. juna 2019. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Stanojla Mandić, zamenik Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i Marinko Radić, generalni sekretar Službe Poverenika.
Dobar dan i dobro došli.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Izveštaju o sprovođenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 17. juna ove godine.
Da li predstavnici predlagača, Stanojla Mandić, zamenik Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, žele reč?
Izvolite.

Stanojla Mandić

Uvaženi predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ja ću samo kratko par reči o radu Poverenika u prošloj godini. Nadam se da je Izveštaj koji je pred vama privukao vašu pažnju i da ste iz Izveštaja mogli da sagledate obim i kvalitet našeg rada u toku prethodne godine, ali istovremeno i stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ja o tome ne bih mnogo govorila.
Pre svega bih se osvrnula na Predlog zaključka o kome Narodna skupština danas razmatra. Mislim na Zaključak Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dakle, Predlog zaključka se bazira na preporukama koje su sadržane u Izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i to je dobro.
Ono što ipak moram da konstatujem da nije dobro, a to je što u Predlogu zaključka nema onih preporuka koje se odnose na oblast zaštite podataka o ličnosti, a to je jako važno pitanje, pogotovo što je ovo godina kada počinje da se primenjuje novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti od 21. avgusta ove godine.
Dakle, jedna od preporuka Poverenika bila je da taj novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, takav, kakav smo dobili krajem prošle godine, u mnogim segmentima je neprimenjiv zato što pojedini instituti nisu razrađeni i nisu prilagođeni našem pravnom poretku. Zakon jeste sledio evropske propise, novu evropsku regulativu u oblasti zaštite podataka, ali ih nije u dovoljnoj meri prilagodio našem pravnom sistemu i zato je jedna od naših preporuka bila da se razmotri mogućnost da se zakon doradi pre njegove primene. Te preporuke u Zaključku Odbora nema.
Da je zaista potrebno da se zakon promeni, to potvrđuje i studija Evropske komisije koju smo dobili pre par dana od Ministarstva za evropske integracije u kojoj je rađena analiza usaglašenosti zakona sa opštom Uredbom o zaštiti podataka i Zaključak te studije je upravo takav da zakon treba doraditi.
Druga preporuka Poverenika koju nisam videla u Zaključku Odbora za pravosuđe tiče se kapaciteta Poverenika. Poverenik je dobio značajne nove nadležnosti, nove poslove ovim novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. U samom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti je stajalo da kapaciteti Poverenika moraju se značajno unaprediti da bi se moglo odgovoriti na te nove poslove i zadatke.
Nažalost, ni te preporuke nema u ovom zaključku Odbora, i to nije dobro. Zapravo, i sam Izveštaj Evropske komisije govori o potrebi unapređenja kapaciteta Poverenika. S tim u vezi je i činjenica da je Poverenik za ovu godinu dobio gotovo isti budžet kao i za prošlu godinu, što govori da nema prostora za nekim uvećanjem kapaciteta ovog organa.
Ono što želim da kažem jeste da nije ovo samo izostanak ovih preporuka koje se tiču primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, to nisu pitanja koja se tiču samo Poverenika. To su, pre svega, pitanja koja se tiču prava građana, ali u istoj meri i pitanja koja se tiču interesa privreda, jer svi oni koji posluju ili žele da posluju na našem tržištu, koji imaju klijente ovde ili nude robe i usluge, one kompanije na koje će se primenjivati novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sigurno da treba da računaju na pravnu izvesnost i sigurnost u poslovanju na ovom tržištu. Zato mislim da je jako važno da se ovih nekoliko preporuka nađe u ovom zaključka, ali nažalost sada ih nema. Toliko za sada. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, zamenici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Da li želi reč predstavnik predlagača, narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu? (Ne.)

Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mandić, očekivano je bilo kada je ovaj izveštaj Poverenika posle četiri godine nerazmatranja izveštaja godišnjeg o radu Poverenika stavljen na dnevni red, da ćete vi ovde da se pojavite. Vi ili niko, s obzirom na to da Srbija već od decembra meseca, posle isteka mandata Rodoljubu Šabiću nema svog Poverenika.

Sada čujemo iz medija i podigla se velika prašina između naprednjačkog i sa druge strane Đilasovog tabora o tome ko će da bude novi Poverenik i već se iskristalisao taj predloga vladajuće koalicije, ali možda vi niste znali, poznat je stav SRS gospodinu Šabiću, SRS smatra da Srbiji nije potreban Poverenik.

Onog trenutka kada je on osnovan kao, a trebao je da bude nezavisni državni organ sa nekom kancelarijom na petom spratu u Kralja Milana u potkrovlju, bez računara, bez telefona, možda vam je pričao gospodin Šabić ili ste zajedno sa njim bili tad u to vreme, bilo je jasno da od tog posla nema ništa i da je to samo na papiru i da je tadašnja dosovska vlast isto tako kao ova sada naprednjačka htela da se dodvori svojim mentorima iz EU i da po njihovom nalogu napravi jedan institut koji će da liči na nešto što postoji u tim zemljama, odnosno što je obaveza Srbije u tom procesu priključenja EU protiv čega je SRS.

Mi smo i tada iznosili, a verovatno ste gospođo Mandić pratili zasedanje Narodne skupštine u decembru prošle godine, kada je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti bio na dnevnom redu, da smo mi srpski radikali podneli preko 50 amandmana. To su bili amandmani koji upravo, kao što vi kažete, su trebali da definišu određene oblasti, ne samo pojmovne prirode, već i suštinske, kako će to da se štite građani od zloupotrebe njihovih podataka. I to ne samo da nije urađeno, već smo došli u jednu apsurdnu situaciju da će ovog vrelog leta 2019. godine, tačnije 21. avgusta, zakon otpočeti sa svojom primenom, a da mnoge stvari nisu raščišćene i da imamo ovakav izveštaj koji je u skupštinskoj proceduri, koji obiluje mnogobrojnim zloupotrebama od strane državnih organa.

Mi smo ovde narodni predstavnici, poslanici mi sad moramo, ja ću početi tako, obraćamo se građanima koji možda apsolutno ne znaju ni šta je to o čemu mi pričamo i kakva su njihova prava po Ustavu, jer obično se takvi ljudi ne obraćaju, ja vama da kažem, verovatno imate iskustva sa ljudima koji hoće da zatraže to neko svoje pravo, a dođu, a ne znaju kako da trasiraju taj svoj put i onda ne znaju šta je to ta informacija. Kada bi se sada njima to ovako najjednostavnije objašnjavalo šta je to informacija od javnog značaja prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, on mora da ispuni određene uslove, ta informacija, da bi ona bila od tog značaj. Ona može da bude jedina informacija sa jedne strane kojom raspolaže organ javne vlasti, a može da bude i informacija kojom raspolaže neko drugi, a da je u interesu građana, jer građani i po Ustavu Republike Srbije imaju pravo da o svemu što je važno za funkcionisanje društva, njihovog života, njihove porodice budu obavešteni. Ne samo ovaj zakon koji sam pomenula, već mnogi drugi zakoni koji su usvojeni u Skupštini u isto vreme ili možda posle ovog zakona o kome ste vi govorili, o kome ću ja najviše, upravo dovode do toga da građani nisu zaštićeni.

Odmah posle usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je i Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije. Pratili ste to verovatno. Taj zakon apsolutno nije zaštitio građane u pogledu njihovih prava kako to Ustav i ovaj zakon nalaže. Pre toga je kolokvijalno rečeno Zakon o transplantaciji organa, on ima drugi, onaj ceo puni naziv, medicinski, usvojen u Skupštini. On takođe nije zaštitio građane od zloupotrebe od strane medicinskih ustanova i svih onih koji su želeći da se takav zakon donese u Narodnoj skupštini Republike Srbije ušli u proces da sutra, danas mogu da manipulišu sa organima preminulog iako on za to nije dao saglasnost i nije imao mogućnost, a onda da manipulišu sa članovima njegove porodice.

Ovaj zakon nije zaštito ni preminula lica, to ste takođe, ja mislim, i vi ranije isticali, kao i gospodin Šabić. O tome smo veoma često govorili, čak je jednog dana celu ekspertizu oko izbornog procesa i zloupotrebe prilikom zakona koji je predlagao gospodin Ružić o elektronskoj upravi i jedinstvenom biračkom spisku, davala i koleginica Radeta. Kako to može da se manipuliše na samom biračkom mestu tog dana kada su izbor, a da je ne daj Bože neko izgubio zbog toga što mu je prestao život, to biračko pravo?

Jednostavno mi dolazimo i u situaciju da se kao poslanici, ozbiljni ljudi, pred građanima sada koji nas prate, zapitamo zašto onda svi ovi zakoni kada je sve to farsa? Kad mi imamo situaciju da i dan danas mnoge ustanove, pojedinci, kompanije zloupotrebom obrade naših podataka svih građana Srbije, rade i funkcionišu nesmetano, a da oni za to nisu kažnjeni.

S druge strane, imamo i tu apsurdnu situaciju da je Povereniku dato pravo da on reaguje po pritužbama građana i da traži najstrožije sankcije za institucije, za organe državne vlasti, za kompanije, a da se oni ogluše o to, je li tako? Čak i krivičnu odgovornost, je li neko krivično odgovarao što je zloupotrebio nečije podatke? Naravno da nije.

Sad dolazimo do onoga što je suština, kako to da se uradi, a da funkcioniše? To nikako ne može ovim preporukama Narodne skupštine. Ako ste, vidim da ste bili na odboru, nije se ovde javio ni, odnosno predsednik odbora, ni ovlašćeni predstavnik, ovo je sve farsa. Ovo što piše u ovim zaključcima, u pet tačaka, gospođo Mandić, pa to je posao valjda redovni koji treba da radi Narodna skupština, a ne da se na ovako smešan način obavezuje.

Narodna skupština kaže, poziva Vladu, evo tačku 2. da vam pročitam, da ne gubim vreme toliko na to, da u narednom periodu preduzme potrebne aktivnosti kako bi se omogućila efikasna primena načela, koju propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te da se donošenjem podzakonskih propisa obezbedi potpuno ostvarivanje prava građana na zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa važećim propisima i međunarodnim standardima.

Zar je potrebno da Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, čiji jedan od glavnih stubova, pošto ima četiri svoja glavna stuba funkcionisanja, treba da bude kontrolna funkcija nad Vladom, sad treba da nagovara, da tera Vladu, da kojoj piše ovakva pisma, da Vlada i državni organi rade svoj posao? Znači da je u startu sve to pogrešno postavljeno i da od toga neće biti ništa. Pet poverenika da postoji, a mi smatramo ne treba da postoji ni jedan, već postoje prekršajni sudovi, viši sudovi, upravni sudovi koji treba da rešavaju ove sporove, jer paradoksalna je situacija u kojoj ste se i vi nalazili verovatno u mnogim slučajevima, da vi podnesete prijavu protiv nekog tog državnom organa, institucije, a da sa druge strane teče postupak pred višim sudom, je li tako, jel može da bude odluka suda drugačija nego što je vaš zaključak? Naravno da može. Šta će onda tu da se poštuje? Znači, ako polazimo od toga da sve grane vlasti u Srbiji rade svoj posao kako treba, Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i sudska grana kao nezavisna grana društva, onda hajte da nateramo sudove da rade svoj posao i to je pravi primer za njih.

Mi ćemo ovde danas pokušati da ukažemo građanima Srbije na sve opasnosti koje ih vrebaju. Mnogi znaju, mnogi ne znaju, ali da vam kažem nešto, mnogi tek saznaju kada dožive neku katastrofu, naročito u ovim visoko-tehnološkim, kako ih nazivaju, procesima, internet prevarama, zloupotrebe podataka od strane banaka, a naročito od ovih najvećih zelenaša i najvećeg zla koje je zahvatilo Srbiju, a to su javni izvršitelji.

Javni izvršitelji, gospođo Mandić, potpuno neovlašćeno, iako su oni ustanovljeni zakonom, mi sada prikupljamo širom cele Srbije, evo i vas pozivam i vašeg saradnika da potpišete peticiju da se stavi van snage taj zakon i da se oni ukinu. Oni su potpuno bespravno prikupljali podatke, zato što im je zakon dao tu ulogu, obrađivali apsolutno sve podatke jednog pojedinca, koji je neki dužnik, čak i članova njegovih porodica, pa kada vam dođu i zakucaju na vrata oni znaju i koga imate u kući, i ko je zaposlen, i ko nije zaposlen, i ko prima koliku penziju. I građani tek onda, a naročito penzioneri, pa i oni sa minimalnim primanjima, kada dođu u situaciju da nemaju šta da prime, da im je taj zlotvor, ne znam kako da ga drugačije nazovem, od sudskog izvršitelja uzeo sve, jer je državni organ, dakle, neko je njemu dao te podatke, nije on sam mogao da sazna čiji je tekući račun taj i taj, koji mu je matični broj, gde on prima platu, dakle, taj građanin je nezaštićen, ostao je bez ičega. I kome on da se žali, da se žali kada mu dođu da ga isteraju iz kuće, iz stana, sa nekim nenormalnim dugom za neki dug koji je bio, eto, evidentan, ali koji je trebalo da se u redovnom sudskom postupku plati?

Taj trend, kako bi ga oni nazvali, ovi što to primenjuju, toliko je uzeo maha da jednostavno ljudi ne znaju kome više da se obrate, ni šta da urade. Mi imamo slučajeve da su odbornici, evo, naši odbornici širom gradova Srbije, pa i poslanici postavljali pitanja raznim institucijama, organima državne vlasti. Na to nikada nisu dobili nikakve odgovore. Kako vi onda da očekujete da će vama to da daju? Mi kao poslanici u Skupštini svakog utorka i četvrtka na početku zasedanja imamo pravo da tražimo informacije, obaveštenja, pojašnjenja, po Poslovniku Narodne skupštine, od organa državne vlasti, ministarstava i svih onih drugih, što nam je potrebno da obavestimo građane, da im damo tu javnu informaciju, jer to je naša obaveza i da raskrinkamo neku malverzaciju, da zaštitimo pravo građana.

Da li vi mislite da smo mi dobili neku normalnu informaciju i nešto što liči na to da smo mi postavili to pitanje? Pre nekoliko dana smo pročitali, ja mislim da je ukupan broj odgovora, od postavljenih pitanja preko 150 poslanika SRS, oko 30 pitanja ili 40 da su nam odgovorili. Mi smo pitali gospođu Mandić, između ostalog, kakav je ugovor potpisao neko iz vlasti, iako je to, kažu, prethodna vlast sa „Fijatom“? Jel i vas to možda zagolicalo? Jeste, i vi ste o tome govorili na vašim konferencijama za novinare. Jer to tišti svakog zaposlenog tamo. Da li će on sutra ili 21. avgusta, obično u avgustu idu na te godišnje odmore italijanske kompanije, da dobije otkaz, jer on ne zna šta piše u ugovoru i u aneksu ugovora? Pa, koliko je država platila za svako radno mesto? Mi smo došli, srpski radikali, do tih podataka da je to 11.000 evra, 10.000 za subvenciju i 1.000 evra za obuku, pa da oni ne plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene u budžet Republike Srbije, da su povlašćeni u mnogim pogledima i da su oni koštali državu Srbiju preko milijardu i 200 miliona evra.

Ko sad nama da da tu informaciju? Niko. Došao je ministar pre neki dan Siniša Mali, kaže – ja nisam bio ministar u to vreme, znate, ja nemam te podatke. A to su podaci koji se tiču direktno budžeta Republike Srbije. Postavljali smo još mnoga druga goruća pitanja za građane Srbije iz raznih oblasti, kompanija, zloupotreba. Šta je bilo? Evo, vi ste to jednim delom ovde na jednoj stranici obuhvatili, 24 sporne privatizacije, zašto to nije završeno. Jednostavno, nikada nismo dobili odgovor. Kad mi kao nosioci suvereniteta naroda koji je preneo na nas izborima, predstavnici građana, nismo bili u stanju da dobijemo te podatke, pa kako onda mislite da ćete u svemu što predstavlja zaista grubu zloupotrebu i ovakvih zakona kao što jesu, kao što je ovaj na snazi, vi da dobijete te podatke?

Način na koji se vrši obrada podataka građana je takođe…

A da, zaista, to ne stoji u vašem izveštaju, ali to mi srpski radikali znamo i pričali smo kada je donošen zakon. Znate, mi imamo sa druge strane Zakon o inspekcijskom nadzoru i mi srpski radikali ne da ga ne sporimo, nego smatramo da on baš treba da se primenjuje, a ne da svaki ministar dođe sa nekim zakonom i da izmišlja neku toplu vodu. Ako već imamo inspekcijski nadzor koji je pod patronatom Vladom Republike Srbije, kao najvišeg organa izvršne vlasti, onda neka inspekcijski nadzor radi svoj posao, jer u tu svrhu čak Vlada Republike Srbije za inspekcijski nadzor za određene oblasti može da obrazuje i komisiju. Ovako vi dolazite u koliziji, vi kao poverenik, odnosno vaš organ, donesete jedan zaključak i reagujete na jedan način, a Vlada Republike Srbije pošalje tu inspekciju tamo gde je nelegalna gradnja, tamo gde se dobijaju poslovi mimo tendera i onda oni kažu – ne, ne, niste vi u pravu, mi imamo ovakav zaključak, a vi to što ste napisali, to je nešto drugačije.

Pa imamo situaciju da se na najgori mogući način ne poštuje princip javne nabavke i slobodne tržišne konkurencije. To vam je najsvežiji primer u slučaju izgradnje ovog auto-puta Preljina-Pojate, gde je ministar u Vladi Republike Srbije mimo svih zakona potpisala sa američkim ambasadorom Kajlom Skotom memorandum da će američka kompanija „Behtel“ da izgrađuje tu deonicu auto-puta, a zna se da su nekoliko godina pre toga, evo, i tu je živ i zdrav Milutin Mrkonjić, taj isti posao nudili Kinezi, odnosno kineska kompanija „Čajna roud end bridžis“ za 300 miliona evra manje.

I gde je tu neka pravda? Kako će tu da se zaštite građani? Na tom primeru smo govorili, neće biti njihove zaštite. Prvo, njih niko nije ni za šta tu pitao ni konsultovao, drugo, ni dan-danas se ne zna koja je tačno trasa tog auto-puta i kako će u tom plavnom području gde je ljudima pre toga reka odnela njihova imanja da se izvrši neophodna eksproprijacija zemljišta, koliko će to da im se plati, ko će pre toga da nadoknadi njihovu štetu. Ništa, ništa nismo dobili kao odgovor. Jednostavno, bahata ministar Mihajlović se smeje, njoj je dobro, ona je dogovorila sebi neku proviziju u kafani ili u „Hajatu“ na svojoj slavi koju organizuje u hotelu sa Kajlom Skotom, a narod će da trpi i da ćuti i doći će taj neki novi poverenik koji je predlog trenutno vladajuće većine i on ništa neće moći da uradi.

Kako će poverenik taj budući, koji će očigledno da postoji, jer mi sada nemamo dovoljno poslanika, i kada budemo u mogućnosti da vladamo, da promenimo sve te zakone koji su na štetu građana i te novotarije koje ne vode ničemu, kako će on da zaštiti individualna prava svakog pojedinca? Nikako. Zloupotrebe su moguće u zdravstvenom sistemu takođe Republike Srbije. Rekla sam na najdrastičnijim primerima kod ove eventualne transplantacije organa. I kako da se zaštite građani koji ne mogu da dobiju valjane informacije? Sa druge strane, njihov matični broj, njihove lične podatke uvidom u ličnu kartu, presretanjem, legitimisanjem od strane komunalnog policajca, znate za to da je usvojen pre neki dan taj zakon, komunalni sada milicioner može da zaustavi taksi vozilo, da traži sve njegove podatke, i onu legitimaciju i u kojem udruženju vozi, njegov matični broj, vozačku dozvolu. Pa jel to sme da radi neko, a da to nije policija? Naravno da ne sme. Kome građani da se žale? Nemaju kome da se žale.

Imate situaciju da obrađuju podatke banke kod koje ljudi dolaze da otvaraju tekuće račune i da primaju platu na tekući račun, jer naročito oni, a uglavnom sad je to kod privatnika obaveza da primaju putem tekućeg računa. Oni ne samo da ne brišu te podatke, nego trajno ostaju kod njih, pa kad vas neko od njih pozove zbog nekog duga on zna i posle 10 godina, kao i ovi mobilni operateri koji je vaš matični broj, u kojoj banci primate platu i koje je stanje na vašem tekućem računu.

Tako da gospođo Mandić, mi smatramo da najpre ovaj zakon, koji ste i vi pomenuli, mi smo podneli tada preko 50 amandmana, evo i završiću sa time, naročito zbog toga što se zakon mešao i odnose države i crkve, što je apsolutno neprihvatljivo, što je obavezao Srpsku pravoslavnu crkvu i druge tradicionalne zajednice da moraju da vode evidenciju na način kako je to zakonodavac predvideo.

Smatramo da je i ovaj zaključak neprihvatljiv za SRS i da svi ovi zakoni treba da se stave van snage ili da se donesu novi kako bi se građanima zaštitila njihova prava po Ustavu Republike Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Da i još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Marjana Maraš.
Izvolite koleginice Maraš.
...
Socijalistička partija Srbije

Marjana Maraš

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Mandić, ja bih na početku svog izlaganja podsetila na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, da se uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarivanja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarivanja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Ovim zakonom ustanovljen je i Poverenik za informaciju od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

Izveštaj o sprovođenju zakona iz delokruga svoje nadležnosti Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i od početka rada 2005. godine Poverenik je Narodnoj skupštini u skladu sa zakonom podneo 14 izveštaja o primeni zakona koji su u njegovoj nadležnosti i 13 redovnih, jedan vanredan, a od tri izveštaja bila je rasprava i u plenumu.

Izveštaj za 2018. godinu je 14 po redu godišnji izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i 10 je o sprovođenju Zakona o zaštiti podataka od ličnosti.

Prema izveštaju Poverenika stanje i događaji u 2018. godini uključujući odnos nadležnih organa i njihovih predstavnika govore da je 2018. godina sa najviše izazova u radu Poverenika, za 14 godina njegovog postojanja, a u isto vreme i godina najobimnijeg rada. Situacija je takva da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji danas dosta koristi, ali se jako teško ostvaruje bez delovanja Poverenika.

Po oceni Poverenika stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka od ličnosti od 2018. godini se ne može okarakterisati kao zadovoljavajuće. Radi zaštite prava Povereni je u 2018. godini izjavljeno mu je 3.346 žalbi, što odgovara prosečnom broju žalbi u poslednjih nekoliko godina, ali u odnosu na 2017. godinu broj žalbi je manji za 10%. Poverenik je u 2018. godini rešio oko 13% više žalbi u odnosu na 2017. godinu uključujući prenete, nezavršene žalbe iz prethodnih godina. Najveći broj žalbi u 2018. godini stoji u izveštaju, njih 1846, izjavljen je protiv ministarstva, drugih republičkih organa i organizacija u upravi, mada je broj zahteva u ovim organima bio značajno manji, to je ipak oko 200 žalbi više nego u 2017. godini.

Pojava tzv. ćutanja uprave je prisutan i u 2018. godini i neznatno je manja u odnosu na 2017. godinu. Ona je prisutna jer organi vlasti kako se navodi u izveštaju u velikom broju slučajeva potpuno su ignorisali zahtev tražioca ili su dostavljali negativan odgovor bez argumentacije. Organi vlasti su u 2018. godini najčešće odbijali zahteve sa pozivom na tajnost informacija, zatim i na zloupotrebu prava i na povredu privatnosti. Neretko se dešavalo da organi odgovore da neraspoloženost zahtevanim informacijama što je moguće proveriti jedino u postupku nadzora od strane upravne inspekcije.

Posmatrajući odnos broja slučajeva u kojima su tražioci ostvarivali pravo u odnosu na broj osnovanih žalbi zaključuje se da je pored brojnih prepreka u primeni Zakona o slobodnom pristupu i dalje visoki stepen efikasnosti delovanje poverenika iznosi oko 88,91%.

U svom izlaganju bih se osvrnula na lokalnu samoupravu i na primenu ovog i u lokalnoj samoupravi i na to na šta smo se mi u lokalnoj samoupravi susretali. Od 2004. godine kada je stupio na snagu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovaj mehanizam je u znatnoj meri bitno doprineo podizanju nivoa otvorenosti i transparentnosti u radu organa vlasi pa i lokalnih samouprava.

Danas ću govoriti pre svega o primeni odredaba u opštini Vrbas. U našoj sredini opštinski organi su ovom pitanju pristupili kao pitanju ostvarivanja ljudskih prava. Na početku primene zakona najveći broj zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podnosili su upravo građani, a kasnije, pa i protekle godine je najveći broj zahteva podnose pored građana organizacije civilnog društava, udruženja građana i pravna lica.

Činjenica da se broj zahteva iz godine u godinu i kod nas povećavao, najveći broj zahteva u 2018. godini odnosi se na zahtev za dostavu informacija vezanih iz oblasti ekologije, javnih nabavki, finansiranje subjekata, finansiranje medija, sufinansiranje medijskih sadržaja na teritoriji opštine Vrbas.

Za sve ovo vreme u našoj opštini nijedan zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije odbijen sa pozivom na tajnost informacija ili povredu privatnosti. Iako smo, naročito na početku primene zakona imali veliki broj zahteva koji su se odnosili na dostavljanje podataka o ličnosti, kao što su nacionalna pripadnost, porodični status i drugo.

U takvim slučajevima uz prethodnu pribavljenu saglasnost, pisanu saglasnost lica na koju se podaci odnose i nakon dobijanja saglasnosti isti su dostavljeni podnosiocu zahteva. Jedan broj podnosioca nam se obraćao sa istim pitanjem tražeći da im se dostavi obimna dokumentacija. Ne želim ovde da kažemo da obilnost dokumentacije sama po sebi, nama nije bila razlog za ograničavanje ili uskraćivanje prava, ali želim da napomenem da na pripremi ovakvih odgovora angažovan je veliki broj izvršilaca i znatna materijalna sredstva.

Naša opština ne naplaćuje troškove koji su predviđeni da mogu da se naplate i naknade za dostavljanje kopija i materijala po zahtevima. Iz godine u godinu broj zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja se povećava, kako sam rekla na izjavljene žalbe Povereniku po drugim aktima Poverenika smo postupali. Nije bilo ćutanja administracije po podnetim zahtevima jer su organi vlasti na zahtev tražioca ili poverenika dostavljali kopije dokumenata koji sadrže tražene informacije.

Poseban doprinos u informisanju građana i jačanju transparentnosti u radu organa ostvaren je objavljivanjem informatora o radu organa lokalne samouprave u saradnji upravo sa službom Poverenika sačinjen je informator koji se redovno ažurira i koji građanima i drugi subjekti se daju informacije o radu organa lokalne samouprave. Ujedno u informator su navedene nadležnosti organa i putevi za ostvarivanje prava korisnika, a što je značajno uticalo i na podizanje nivoa transparentnosti, otvorenosti u radu organa i ostvarivanje preduslova za ostvarivanje koncepta uprave kao servisa građana i za dobijanje informacija od javnog značaja.

Činjenica je da je donošenjem zakona, kroz angažovanje poverenika i drugih subjekata, došlo do značajne promene u transparentnosti i javnosti rada organa javne vlasti. Visok stepen efikasnosti u rešavanju zahteva slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a što je rezultat zajedničkog angažovanja lokalne samouprave i poverenika. Služba naše lokalne samouprave ostvarila je i dobru i kontinuiranu saradnju sa službom poverenika u rešavanju podnetih zahteva.

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja se sve više koristi, a u rešavanju zahteva za slobodan pristup informacija od javnog značaja savetodavne aktivnosti poverenika su nam bile od izuzetnog značaja.

U protekloj godini u našoj opštini broj podnetih zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja se povećao, a broj žalbi povereniku je smanjen. Smatramo da je neophodno da u narednom periodu, to su mi rekli ljudi koji se bave u lokalnoj samoupravi i koji su zaduženi i lica zadužena za informacije od javnog značaja, nastaviti sa obukom subjekata za primenu zakona, kako bi olakšali i njima rad, a kako bismo bili što transparentniji za građane.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje, zajedno sa zaključkom resornog odbora, podržaće predloženi izveštaj. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Maraš.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagača akta, ja doživljavam nadležni odbor. Ja nemam ništa protiv da podnosioci izveštaja budu u sastavu predlagači, ali ako ste vi rešili da je izveštaj akt, a da je predlagač izveštaja predlagač akta, ja vam to neću braniti, da opet ne bi imali konfuziju kakvu smo imali 2013, 2014. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto je poverenik postao zaverenik? To je osnovno pitanje.

Poverenik za informaciju od javnog značaja je dobio svog šefa pre 14 godina. Da podsetim, oni hoće da budu nezavisno regulatorno telo, oni hoće. Ja odgovorno tvrdim da zatečeno stanje u tim nezavisnim regulatornim telima i organima tipa poverenik zaverenik, zaštitnik zaštićenik, da je to bio samo rezervni sastav stranaka bivšeg režima.

Ako je šef poverenika, ako je za šefa došla osoba koja je bila član tri političke stranke, recimo u istočnoj Nemačkoj, pardon u Nemačkoj posle ujedinjenja, takvoj osobi je bilo zabranjeno da se bavi uopšte politikom, a sigurno ne bi mogla da dođe u nezavisno regulatorno telo.

Vi znate da pripadnici Komunističke partije u istočnoj Evropi su bili lustrirani. Ali, čovek je promenio nekoliko političkih stranaka. To je njegovo političko pravo, ali ja ne znam kako je on postao poverenik? Nikako. Kako je postao zaverenik, to znam. Zato što je došao iz partija bivšeg režima i kada se domogao funkcije nezavisnog regulatornog tela, on je tu funkciju grubo zloupotrebljavao. Posle ću navesti neke primere.

Da li je on bio član Socijaldemokratske partije, neke Unije? Da li je poverenik bio na partijskoj listi izabran za narodnog poslanika? Jeste. Odgovor je da.

Kakva je to onda nezavisnost ako ste bili član tri partije, ako ste preko jedne partije postali narodni poslanik, a onda se ta partija udružila sa još jednom srodnom partijom, pa su napravili treću partiju, a onda je postao potpredsednik Skupštine.

Da li biste se vi gospodine Milićeviću sada kvalifikovali da budete poverenik? Hajte da vas izaberemo, bolja je plata, i vas gospodine Marinkoviću. I vas gospodine Marinkoviću, da li možete, vi ste potpredsednik Skupštine, narodni poslanik, da li možete vi da obavljate tu funkciju? Da li je to nezavisno regulatorno telo, ukoliko vi budete izabrani za šefa tog tela? Naravno, odgovor je ne.

Ali, za vreme vladavine stranke bivšeg režima, oni su lepo rasporedili svoje stranačke kadrove, malo u sud, malo u zakonodavnu, izvršnu vlast, a i ta navodna četvrta grana vlasti regulatornih tela i tamo neke organizacije, ostatak su strpali tamo. Čak se sećam preporuke Borisa Tadića, da bi dobili što više para, kaže osnivajte udruženja, osnivajte, da bi mogao preko udruženja dopunski da finansira svoju političku stranku, a kroz nezavisna regulatorna tela da dobije na brojnosti članove. To je sigurno.

Da li je bivši poverenik protiv koga je trotoar izveo veliku zaveru u gradu Beogradu, odskočio trotoar i napao bivšeg poverenika i vidi šta su uradili od njegovog grada. Pogledajte tu moralnu karakteristiku. Napijete glavurdu, sapletete se, onda kažete, skočio trotoar, udario me, vidite šta su uradili od mog grada. Pogledajte tu moralnu komponentu.

Hajde idemo dalje. Vi ste potpredsednik Skupštine, sutra vas izaberu za ministra, budete ministar u Vladi Republike Srbije, zato što ste bili član jedne, dve, tri političke partije, koje su vas predložile za to mesto i zahvaljujući, što ste bili potpredsednik, poslanik Skupštine, čak ste stekli priliku i da glasate, da budete ministar, jer koliko se ja sećam, ima ovde poslanika još koji su bili svedoci tog čuvenog izbora.

Pazite, narodni poslanik, član tri partije, potpredsednik Narodne skupštine i ministar u Vladi Srbije postane šef nezavisnog regulatornog tela. To je stvarno onako po žutoj meri, baš debeloj žutoj meri, jer kod njih je moglo sve. I onda, taj poverenik nazove određene narodne poslanike lupežima. Kaže, lažljivi lupeži, zato što su nešto pitali, a što se odnosilo na njega, komentarisao je predsednicu Narodne skupštine, grubo je napao, pojedine poslanike nazvao lažljivim lupežima. Nije li to neki politički aktivista stranke bivšeg režima.

Kakav je to čuveni poverenik, šef nezavisnog regulatornog tela, kome nikada nije bilo dovoljno zaposlenih, i to da kažem?

I sada on to kaže samo na osnovu toga što je jedan narodni poslanik pitao, da li je tačno da su zaštitnik i poverenik dobili 80.000 od čuvenih prijatelja Britanaca, čuvenih prijatelja Srba, da li su dobili za izradu modela zakona o uzbunjivačima, čini mi se, znači, iz oblasti gde oni jesu kao nezavisno regulatorno telo.

Da li su i kako su podelili čuvenih 80.000 funti, a to je 100.000 evra? Pazite, ima izreka, kada se dve ribe na dnu mora posvađaju, morate pogledati iza prvog kamena, mora da postoji neki Britanac i od tada kreće ofanziva poverenika i zaštitnika, odnosno zaverenika i zaštićenika. Zaštitnik je štitio samo svoju veliku platu, a poverenik je bogami, zajedno sa zaštitnikom napadao vladajuće partije. To nisu radili, dok su vladali ovi žuti, stranka bivšeg režima, ali posle promene vlasti, pa posebno posle britanskih funti, njima se osladilo da napadnu vladajuću koaliciju.

Da li je to to nezavisno regulatorno telo? Da li je onaj koji je naveo tačne podatke, je postao lažljivi lupež i postao politički targetirana, kako se to kaže, meta onoga ko ni slučajno to nije mogao da radi?

Poverenik je meni podneo prekršajnu prijavu, navodno sam odao lično podatke, ne pominjući ni ime, ni prezime, ni broj bilo koje isprave, ni adresu, ništa.

Ali, na osnovu izjave članova DS Poverenik, odnosno zaverenik je procenio da bi on mogao da podnese prekršajnu prijavu i pri tome se koristio lažnim dokazima. Ali gle čuda, nije on potpisao tu prekršajnu prijavu. Čini mi se da je dao nekom zameniku. I sada kod sudije za prekršaj samo sam zatražio da navodni prepisi tih tvitova budu dostavljeni sudiji za prekršaj na ono što je napisao u prijavi da postoje dokazi i dokumentuje dokaze. Pošto je deo tih dokaza izmislio, grubo izmislio i nije dostavio prekršajnom sudu došlo je do zastarevanja. A, onda gle čuda na njegovom tviter nalogu se pojavio dopis koji je zaveden kod Poverenika, a on više nije Poverenik.

Znači ostatak te žute elite koji se plasirao lepo kod Poverenika, znači aktivisti, rezervni sastav DS je našao za shodno da doturi bivšem Povereniku odluku prekršajnog suda o zastarevanju, a do zastare je došlo jel nisu dostavili dokaze da je tačno ono što su u prijavi napisali, a koristili su se sa izjavom sa konferencije za štampu DS, onda se odjednom na njegovom tviter nalogu pojavio dokument iz povereništva. I kod Poverenika sada ja pitam za informaciju od javnog značaja? Ko će meni da dostavi informaciju od javnog značaja? Kako se to našlo, ko će da kontroliše kontrolora?

Kako se to našlo na tviter nalogu bivšeg Poverenika, kad on više nije bio Poverenik? Zato što su njegove partijske kolege tzv. nezavisno regulatorno telo to njemu dostavili i pokušali da predstave to kao, evo vidite njega štiti prekršajni sud. A zašto nisu dostavili dokaze? Kad im to nije bile dosta onda su podneli krivičnu prijavu za istu stvar. Oni bi meni sudili po pet puta izgleda za istu stvar. Podneli su krivičnu prijavu, opet opisujući konferenciju za štampu DS bez dokaza ili kopije dokaza za koje tvrde da sam ja sačinio. Ako je takav bio Poverenik, a bio je, mene ne čudi što se ulicama saplitao i pokušao od tog svog samosaplitanja da napravi politički kapital za Đilasa i ekipu.

Sada kada ja budem pitao Poverenika za informacije od javnog značaja. Znate kada ću dobiti odgovor? Na sveti nikad. Pitaću gde je registrovana, to je informacija od javnog značaja, gde je registrovana „N1“ televizija? Ona u kojoj Poverenik samo još što nije uneo krevet, onaj Poverenik o kome sam pričao, samo što nije uneo krevet i frižider. Ma ne izlazi. Pa se u klubu poslanika parkira, pa se tamo dogovara kako će da ide na „N1“ televiziju sa svojim saborcem, onim čuvenim što može dosta vina da popije, jel sa onog aerodroma, i kada se oni lepo dogovore, onda se to ovako ode na „N1“ televiziju i zapraši po vladajućoj koaliciji koja je kriva valjda i zato što se Amerikanci još nisu domogli Marsa.

Ne razumem šta smo im sve uradili? Ja tvrdim da je ovo demokratska država i da je maksimalno poštovala nezavisno regulatornih tela. Samo smo odgovarali na njihove optužbe. Mi smo njih poštovali dok oni nas nisu poštovali. Šta ja da uradim da dobiju informaciju od javnog značaja, zašto Televizija Nova S nije registrova? Zašto je piratska? Zašto je formalno registrovana u Luksemburgu? Zašto se laže da ona reemituje program iz Luksemburga, kad luksemburški operator tvrdi da se takav program na srpskom jeziku tamo ne emituje. Šta će biti ako svi naši mediji požele da se lažno registruju i da nizašta ne odgovaraju? Vi ne možete da tužite Novu S ni N1, oni nisu registrovani kao elektronski mediji u Srbiji. Ne možete da ih tužite nizašta.

Imam dopis njihovog advokata. Nismo davalac medijskih usluga u Republici Srbiji, njegovi klijenti ne možete da tužite taj mediji nizašta. Taj mediji ne plaća nikakvu naknadu za emitovanje. Taj mediji ne plaća ništa Sokoju. Ti mediji ništa ne plaćaju RATEL. Sve ono što domaće televizije plaćaju, ove lažne, piratske luksemburške televizije ili đilasovizije, šolakovizije koje su u vlasništvu Đilasa, Šolaka, Dejvida Petreusa bivšeg šefa CIA. Ko će meni da kaže kako je to Dejvid Petreus šef CIA bio vlasnik dvadesetine lažnih prekograničnih kanala? Ko će meni da kaže je to informacija od javnog značaja, jer pretplatnici plaćaju SBB pretlatu?

Koliko „N1“ televizija, lažna prekogranična, registrovana u Luksemburgu, koliko ta „N1“ televizija dobija od „SBB“ mesečno? Domaći televizijski kanali koji koriste besplatno ne dobijaju ništa. Žive od reklama. Ne dobijaju ništa od „SBB“, a onda SBB pušta reklame na svojim lažnim prekograničnim televizija, protivzakonito, protiv Zakona o oglašavanju. Ko će meni tu informaciju od javnog značaja da doturi? Ko će da mi doturi informaciju od javnog značaja, koliko Nova S, koja je takođe registrovana u Luksemburgu dobija od SBB? Koliko se to para ispumpa? Kako je to „SBB“ u gubitku, a pokriva dva puta veće tržište od Telekoma, a Telekom pravi dobitak od 150 miliona evra i uplaćuje u budžet Republike Srbije?

Ko će da mi odgovori da Teodorović čuveni akademik traži da se iz regularnog Telekoma pređe na „SBB“, koji ništa ne uplaćuje u budžet? Čovek koji prima platu iz budžeta traži da se pretplatnici odjavljuju iz Telekoma, državne firme, i da pređu na privatnu Šolakovog i Đilasovovog kablovskog operatera koji ne plaća ništa. Kako je to gubitaš od 2015. godine, u Srbiji vredeo 2,6 milijardi? Kakve su to trgovine? Da li tu ima pranja novca?

Evo, ja postavljam Povereniku to pitanje, da mi kažu zašto te televizije nisu registrovane? Zašto dobijaju novac, a domaći ne dobijaju? Zašto puštaju domaće reklame? Da li je tačno da u Luksenburgu ne emituju te programe? Da li to radi 13 SVOD kanala? Da li to radi „Nova“? Da li to radi „N1“ Televizija? Da mi kažu da li oni stvarno misle da Ivan Ivanović reemituje svoju emisiju iz Luksenburga? Da to radi Olja Bećković, da su gosti u studiju u Luksenburgu? Evo, nek mi odgovori Poverenik za informacije od javnog značaja, neka mi kažu da li oni misle da Jugoslav Ćosić vodi emisiju iz Luksenburga? Da li sam ja dva puta na Novom Beogradu bio u njihovom studiju? Da li je Novi Beograd teritorija Luksenburga ili je to teritorija Republike Srbije u kojoj taj mediji trebi da bude registrovan kao i svi drugi? Da li Poverenik misli, da li misle i ostala nezavisna regulatorna tela da sve televizije na ovom tržištu treba da imaju jednake uslove? Zašto domaće kanale da kažnjavamo? Hajde, neka mi Poverenik, ubuduće u nekom drugom izveštaju to odgovori. I, molim vas, nemojte više da me zovete lažnim lupežom. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kada raspravljamo o izveštaju koji podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti od 25. marta 2019. godine, izveštaju koji se odnosi na 2018. godinu, ne možemo da se ne osvrnemo i na sadržaj koji smo mi kao narodni poslanici dobili u ovom izveštaju, ali i na istoriju odnosa i Kancelarije koja je dostavila ovaj izveštaj i bivšeg Poverenika lično, reč je o Rodoljubu Šabiću, sa Narodnom skupštinom, sa njenim odborima, sa drugim institucijama u državi i ne možemo da se ne osvrnemo, pre svega na ono što jeste predstavljalo snažan pečat na rad ove Kancelarije, odnosno ove institucije u prethodnom periodu, a to je naravno lično bivši Poverenik.

Kada govorimo o ovom Izveštaju, o tim odnosima, mi ne možemo da se ne setimo, pre svega njega, njegovog ličnog odnosa i svega onoga što smo mi u ovoj sali, i ne samo u ovoj sali, ocenili mnogo puta kao apsolutno neprihvatljivo kada je reč o odnosu prema institucijama.

Ova priča najverovatnije bi trebalo da započne tamo gde se otprilike završilo to njegovo delovanje na čelu institucije Poverenika. Negde, otprilike u tom periodu, to se okončalo jednom ovakvom slikom. Ovoga se vi sećate, o ovome je danas govorio i drugi narodni poslanik, poslanik Rističević. Slikom plasiranom u javnost na kojoj se vidi da je neko povređen, vidi se da mu je glava raskrvavljena, tu se nalazi jedan tendenciozni tekst koji glasi - Šta su napravili od mog rada. Na ovaj način se sugeriše da je neko predmet napada, da je neko bio izložen nasilju, takođe se sugeriše da to ima strašne veze sa devastacijom grada Beograda ili devastacijom na bilo koji drugi način.

Ovo je slika, slika i prilika, one vrste odnosa koje smo mi u ovoj sali, ali još jednom, ne samo u ovoj sali, više puta naznačili kao apsolutno neprihvatljivo, uznemiravanje javnosti. Slanje ovakvih slika, uz tendenciozne poruke - vidite šta su mi uradili, vidite šta su uradili oni, a znate vi svi dobro koji, da bi se digla prašina, da bi se opet pokrenula neka hajka, a da bi se opet završilo, kao i svaki put kako su se završili ovi i ovakvi napadi - jasnim zaključkom da je čovek sam pao, lice ogrebao, a pokušavao da napravi i od toga političku priču, sebi novu platformu za obračun sa onima koje je projektovao za one s kojima mora da se obračunava svuda, na svaki način i na svaku temu.

I ovo, ovakva slika, apsolutno je slika, i slika i prilika, svega onoga sa čim smo mi imali posla na temu odnosa prema Narodnoj skupštini gospodina Šabića. Njegov rukopis se vidi u ovom Izveštaju koji smo mi dobili. Njegov rukopis se vidi jasno, čim vi taj Izveštaj otvorite. Već na prvim stranama nailazite na sledeću ocenu, i to boldovano, da se dobro vidi, da nikome ne promakne - U poslednje četiri godine (2014-2017.) izveštaji Poverenika nisu bili predmet razmatranja u Narodnoj skupštini.

"Nisu bili predmet razmatranja u Narodnoj skupštini". Ovo je, pre svega, kompletna neistina. Dakle, neću ja nikoga da iznenadim ako sada podelim informaciju sa građanima koji ovo gledaju, sa bilo kojim od prisutnih narodnih poslanika ili sa predstavnicima ove institucije, hodnik kojim se ulazi u ovu veliku salu ima ono proširenje koje se naziva centralnim holom. I sa leve i sa desne strane tog hola, i na nivou partera i na prvom spratu nalaze se odborske sale. Te se odborske sale nalaze u Domu Narodne skupštine. U tim salama zasedaju odbori kao radna tela Narodne skupštine. Kad se tamo raspravljaju izveštaji, a raspravljani su izveštaji, i to čak i u ovom tekstu piše, i 2014. i 2015. i 2016. i 2017. godine, u Narodnoj skupštini, na njenim radnim telima, i to čak i piše koji sve nadležni odbori su raspravljali na ove teme, to je raspravljala Narodna skupština, to su radila njena radna tela, to su radili narodni poslanici ove Narodne skupštine. I potpuni je nonsens da neko sada kaže kada bilo kog predstavnika bilo kog organa u državi predloži ili izabere skupštinski odbor - nije ga birala Narodna skupština. Kad neko predstavi izveštaj svoj, kaže - on nije imao prilike da govori pred Narodnom skupštinom. Dakle, ovo je kompletna neistina.

Ali, to je, još jednom, i slika i prilika, poput ove sa kojom sam počeo, odnosa prema Narodnoj skupštini. I ne ogleda se taj odnos samo u tome. Lično je sam gospodin Šabić ne jednom, nego mnogo puta, ponavljao ovo - neće da raspravlja Narodna skupština o mojim izveštajima. Ovu neistinu je izgovarao javno. Čak se u ovom izveštaju koji ste vi nama dali, u ovom za 2018. godinu, jasno navodi da je više puta u razgovorima sa različitim stranim predstavnicima, što predstavnicima institucija, što nekim drugim akterima, potencirano upravo to da nije htela Narodna skupština da razmatra izveštaj.

A ko se nalazi na onim silnim snimcima, jer su sve sednice tih odbora javne, baš kao što je javna i ova sednica ovde, da govori u ime poverenika o svojim izveštajima? Ko se nalazi na njima? Gde je to bilo? Da li su ti snimci emitovani u etar, što se kaže, uživo, pa je mogla svaka televizija koja je htela, ako hoće, kao baš i ovu sednicu danas, da ih emituje u svom programu? Naravno da jesu. Jel se nalaze i dan danas na sajtu Narodne skupštine? Naravno. Jel sve vrvelo od medija svaki put? Naravno.

I šta sad to znači? Da se to desilo nije? Ne, pre će da znači da neko želi da takvu poruku pošalje, a onda izgleda da je izgovara i na sastancima sa različitim ljudima koji dolaze u Srbiju iz drugih zemalja ili iz drugih institucija.

Odnos prema Narodnoj skupštini, bukvalno kroz reči Rodoljuba Šabića, ogleda se i kroz njegove ocene. Citiram: "Neće Narodna skupština, iako je to njena obaveza po zakonu i po Poslovniku, da razmatra moje izveštaje. Neće predsednica Narodne skupštine - direktno optužuje gospođu Gojković - iako je to njena obaveza po zakonu i po Poslovniku, da moje izveštaje razmatra". Još jednom - kompletna neistina.

Drugo pitanje - kakve to veze ima sa onim što zakon reguliše da je uloga, nadležnost, delokrug rada poverenika ili Šabića? Kakve to veze ima? Nema nikakve. Dakle, to je apsolutno neutemeljeno, i u tom zakonu koji se pominje i u tom Poslovniku koji se pominje.

Na temu odnosa prema Narodnoj skupštini, hajmo malo dalje. Da li je ili nije istina da je svaki put, ali apsolutno svaki put kada se Poverenik obratio nadležnom skupštinskom odboru, Odboru za administrativno-budžetska i mandatna pitanja, sa bilo kakvim zahtevom, sa bilo kakvom potrebom, da li je ili nije istina da je svaki put dobio saglasnost tog Odbora? Traži pomoć za svoj kadrovski plan - dobije saglasnost. Traži da mu se odobri nešto - dobije saglasnost, odobri mu se. Sve, ali apsolutno sve što je tražio, sve, apsolutno sve je dobio od tog odbora.

I kakav mi dobijamo odgovor sa druge strane, kakav odnos Šabića prema Narodnoj skupštini? Kaže - nema odnosa, nema saradnje sa Narodnom skupštinom. A to tako, znači da nema saradnje kada ti se izađe u susret svaki put, kada svaki tvoj hir, svaka tvoja želja, budu uslišeni. Jel to znači da nema saradnje?

Ili će ovo biti da je nešto drugo? Da je ipak opet neka politika, od koje je pokušavao da beži, ali nemušto i nevešto, svaki put.

I na šta liči, da tako postavim pitanje, kad ti se svaki put izađe u susret i odbor ti odobri ono što tražiš, da ti kažeš, a to ste vi rekli u ovom Izveštaju ovde - Odluka nadležnog skupštinskog odbora o mogućnosti Poverenika da poveća broj zaposlenih, u skladu sa budžetskim sredstvima, je bez praktičnog značaja? Na šta ovo liči? Traži, dobije, a onda pošalje Izveštaj u kojem kaže - to ništa ne znači, za to me baš briga, to je bez ikakvog praktičnog značaja za mene. Ovo je drskost.

Ta vrsta odnosa, pričam o odnosu prema institucijama, prema Narodnoj skupštini, prema njenim odborima, je apsolutno neprihvatljiva. I tu nije kraj.

Mi bismo danas mogli da pričamo mnogo dugo na temu svih mogućih i nemogućih situacija i primera, kojima smo mogli lično da posvedočimo, a na temu ove vrste neprihvatljivog odnosa. Ali, gde u zakonu, u bilo kom pravilu, nek bude u nekom internom, institucije Poverenika, stoji pravo Šabića da on komentariše odluke skupštinskih odbora, pa da kaže - skupštinski odbor sme ili ne sme da donese takav i takav zaključak, ili sme ili ne sme, pazite, da se tako i tako izjasni glasanjem o nekom amandmanu? A on je to radio. On je javno u medijima davao sebi taj luksuz i taj prostor da iznosi ocene.

Zamislite, skupštinski odbor odbio ovaj ili onaj amandman? Zamislite, skupštinski odbor ovoliko ili onoliko vremena raspravlja o amandmanima? Na šta to liči? Ima li bilo gde, u bilo kojoj odredbi zakona on pravo da te stvari komentariše i te ocene iznosi? Naravno da nema i tu je odgovor više nego jasan.

Kada mi kažemo – to je politiko, mi kažemo iz tih razloga i to nikakve veze sa zakonom nema. To nikakve veze sa savesnim obavljanjem dužnosti nema.

I nije problem samo odnos prema Narodnoj skupštini. Taj odnos, ta vrsta odnosa ogleda se u odnosu prema bilo kojoj državnoj instituciji sa kojom se gospodin Šabić nije slagao u bilo kom trenutku. Hoćemo li redom? Tužilaštvo na šta liči i kakve ovo veze ima sa zakonom i sa poslom kada Šabić kaže – Tužilaštvo je groteskno i tragikomično? Da li je njegov posao da ovu vrstu ocena daje, da ih plasira javno? To je uradio 27. aprila 2017. godine, da on ocenjuje Tužilaštvo na ovakav način. Dakle, ovo je ne samo ispod svakog nivoa i ukusa, ovo je apsolutno neprihvatljivo i to nije sve. Govorio je on i druge divne stvari baš za to Tužilaštvo. Između ostalog, čini mi se da je i karikatulno ili da su ti ljudi karikature.

Agencija za borbu protiv korupcije, istom prilikom bizarna. To su njegove reči. Da li je to odgovarajući odnos prema institucijama ili će biti da je nešto drugo, pošto nema nikakve veze ni sa zakonom, ni sa njegovim poslom. Ovo je ocena o jednoj instituciji apsolutno neprihvatljiva. Ima Poverenik obavezu da obaveštava javnost, kao što ima obavezu da obaveštava Narodnu skupštinu, ali izgleda da zaboravlja šta to znači, da obaveštava on Narodnu skupštinu, a ne nju da ocenjuje i ne njoj da diktira i ne njoj da naređuje, a ponajmanje da je vređa. Javnost treba da obaveštavao o onome što mu je osnovni posao, a ne šta on misli, kako može bolje da uvredi Agenciju za borbu protiv korupcije ili Tužilaštvo.

I ne sam njih, problem su i odnosi sa ministarstvima u sijaset prilika i to ne zbog toga što se neko ministarstvo dopada ili ne dopada da nešto čuje, nego zbog toga što opet nikakve to veze nema sa profesionalnim odnosom prema poslu.

Problem je uznemiravanje javnosti. Problem je kada se sebi dozvoli takav luksuz da vi izgovorite nešto poput ovoga. Ovo je njegova ocena o radu Vlade – nema ničeg strašnijeg od bahatog neznanja u akciji.

Dakle, Rodoljub Šabić je sebi dozvolio taj luksuz da na ovaj način komentariše Vladu. Vlada je bahato neznanje u akciji. Na potpitanje novinara, a uz neznanje pominjali ste i nemar, a i zle namere, da doda – da, u igri je kontinuirano svo troje. Kakve veze ima sa zakonom, kakve veze sa njegovim poslom ima da kaže da je Vlada primer, predstavnik bahatog neznanja, pa da to ne bude dovoljno, pa je to još i nemar i oličenje zlih namera. Zamislite, Vlada Srbije oličenje zlih namera. To je uradio 27.9.2018. godine.

Ovo je, još jednom, politika, nije zakon, nije zakon i nije profesionalan odnos. Obračun sa političkim strankama i političkim predstavnicima, nosiocima funkcija, toga tek ima koliko hoćete.

Šta kaže za ljude koji su pripadnici vladajuće stranke? Oni su na nivou prostih, svih argumenata lišeni, na nivou prostih.

Onog momenta kada se obračunavao sa tužilaštvom zbog toga što tužilaštvo pokušava uporno da stavi do znanja da ono što se nalazi u profesionalnom dosijeu pripadnika Vojske Srbije jeste zaštićena informacija i mora takva da ostane i takva je, valjda, u celom svetu, šta god ko mislio i koliko god se neko trudio da zaštiti ovaj ili onaj interes, znamo koga je, onih ljudi koji pokušavaju da natovare na pripadnike Vojske Srbije nekakav žig izvršilaca ratnih zločina.

Svako ima neki svoj interes da se različitim stvarima bavi, ali ne može da insistira preko Poverenika da mu se otvaraju vojni dosijei ljudi koji su časno nosili uniformu. Svaki put kada Poverenik traži tako nešto, a dobije od tužilaštva odgovor – ne možete to da tražite, on se na njih obruši, pa ih je nazivao, videli ste kako. A, onda kada kažu ljudi – ali, ne možeš tako da se odnosiš i ne možeš da insistiraš da se, na primer, objavi identitet tužioca koji obrađuje slučaj „Savamale“, jer time nekoga izlažeš opasnosti, onda on kaže – a, pa dobro, ko god to traži, on je tragikomičan, ko god tako kaže da ja nešto nisam u pravu i da ja nemam pravo, on je tragikomičan. Pa, kaže da je tragikomičan i predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednica Narodne skupštine.

Kakve veze ovo ima sa zakonom? Kakve veze ovo ima sa bilo kakvim profesionalnim odnosom prema svom poslu? To je, još jednom, politika.

Da je to politika, to ne mora da vam kaže niko od ljudi kojima se na ovaj i ovakav način bavio Rodoljub Šabić. To kažu oni ljudi koji su oduševljeni ovom vrstom njegovih nastupa i ovom vrstom njegovih ocena.

„Vreme“ od 2. juna 2016. godine, kaže Šabić – zbog tih i takvih navoda, zajedno sa Jankovićem, Zaštitnikom građana u to vreme, predstavlja bekovski par građanskog društva. Oni su ponosni na ovu vrstu aktivnosti i ovu vrstu odnosa prema institucijama i Narodne skupštine i predsednika Republike i različitih ministarstava i predstavnika političkih stranka, a pre svega SNS, ponosni ljudi i kažu – oni su naš bekovski par. Oni u naše ime i za naš groš pumpaju kampanju protiv države i posebno protiv ljudi koji su politički predstavnici SNS. Oni kažu – ovo je politika. A, ova dvojica nekako su pokušavali da od tih ocena pobegnu, ali nisu se, znate, baš mnogo branili, pa se to na kraju završavalo otvorenim učešćem u političkim aktivnostima.

Obračunavao se posebno sa narodnim poslanicima. Sve je apsolutno tačno što je rekao gospodin Rističević, apsolutno tačno. Za njega je dozvolio je sebi taj luksuz Šabić da izgovori da je lažljivi lupež. I to ne samo da je to izgovorio, nego je posle i potvrdio. Kaže – da, jesam, tačno je da sam nazvao Marijana Rističevića lažljivim lupežom. To nije bilo dovoljno, nego je onda rekao da je Aleksandar Martinović poltron i da mu ne treba verovati, jer nema, valjda, ljudskih kvaliteta.

Da li znate zašto, da se podsetimo svi zajedno? Zato što smo ukazivali na to da je milion i tri stotine pedeset hiljada dinara u tom trenutku bilo potrošeno na različita putovanja i to je bila istina. Onda se Šabić branio, vikao – ne, ne, nije istina, za mene je samo 500.000, a milion i 300, to je za celu instituciju, nisam ja jedan isto što i cela institucija.

Šta sad onda ispada? Nije Skupština samo ova sala ili jeste Skupština samo ova sala? Kada razmatraju skupštinski odbori, to radi Skupština ili ne radi? Kad putuje samo Šabić, to se računa ili kad putuju svi zajedno? Ali, da je iznos tačan u dinar, pa priznali su i on i ovi koji su uzeli da ga brane. Mnogo su ga dobro i uspešno odbranili, moram da priznam. „N1“, Beograd, 27.9. kaže – u stvari, jeste taj novac, ali nije na njegovo ime. Sam Šabić se na to nadovezuje i kaže – to je smešno, to što sam ja potrošio, kaže on. Priznaje za sebe 500 i nešto hiljada dinara, par hiljada evra. Kaže – to što sam ja potrošio, to je nekoliko puta manje u odnosu na ono što svaki narodni poslanik potroši na nivou jedne godine za službena putovanja.

E sad, dame i gospodo narodni poslanici, razmislite vi svako za sebe, da li se vi osećate kao neko ko, tako kaže Šabić, potroši svake godine nešto što je red veličine desetak ili desetine hiljada evra? Znači, da bi ovih njegovih par hiljada koje sam sebi priznaje bilo nekoliko puta veće, vi potrošite svake godine desetine hiljada evra na službena putovanja. Svako od vas zna da li je to tačno ili nije. Ima li to nekog smisla? Ima li ovo nekog smisla?

Opet, kakve to veze ima sa poslom, kakve to veze ima sa profesionalnim odnosom ili odnosom prema institucijama? Ovo je apsolutno čista politika, pored toga što je brutalna laž.

Kada Šabić kaže – nije u redu da se govori da neko troši više nego što zaista troši, a tada brani sebe. Kaže - nije u redu zato što se time crta meta na čelo čoveka. Kad neko to pročita, kaže dalje Šabić, on bi mogao da dođe i da ispali metak. Šta onda znači ovo, na ovaj način optuživati narodne poslanike? Šta onda ovo znači? Jel onda onaj ko ovo kaže želi da se njima tako nešto dogodi? Apsolutno odbijam da prihvatim da je tako, ali ovo je sve samo ne ozbiljan i odgovoran odnos prema poslu.

Kad smo kod tih troškova za koje se ispostavilo da su apsolutno tačni, ovaj izveštaj koji smo mi dobili obrađuje celu godinu i ovaj izveštaj kad se okrene tabela koja prikazuje troškove, ja sam eto baš poželeo da vidim šta bi sa tih milion i 300.000 dinara.

Ovaj izveštaj kaže – od sredstava budžeta, troškovi putovanja dva miliona i 118.000 dinara. Znači, ne da je tačno, nego još i više, dva miliona i 118.000 dinara iz budžeta. Od stranih donacija nije se putovalo, ali jeste od neutrošenih sredstava iz prethodne godine još 370.000.

Šta je ko slagao ovde? I ima li pravo da zbog toga što mu se ne dopada ovo stanje koje je sam stavio u izveštaj i poslao Narodnoj skupštini neko da kaže – ma vi ste poslanici lažljivi lupeži i poltrončine i vi trošite mnogo više nego ja? Ko je potrošio od narodnih poslanika mnogo puta više od ovoga što sam sad pročitao za jednu godinu?

Kad pričamo o tim sredstvima, ocenio je tada kao apsolutno neprihvatljivo što su ukazivali narodni poslanici da je trošak za tu vrstu plasiranja političkih poruka od 200.000 dinara za kojekakve konferencije za štampu neprihvatljiv, i kaže – nemate vi pravo da to komentarišete, nije to tako. Ja opet uzmem ovaj izveštaj za 2018. godinu i pokušavam da vidim koliko se zapravo troši na slične svrhe. Ovde kaže – usluge informisanja milion i 176.000 dinara. Pa, jel to manje od 200.000 dinara? Milion i 176.000 dinara, ne bih rekao da je manje.

Nije realizovan celokupni budžet. Mi smo i danas slušali kako muku muči Poverenik zato što nema dovoljno sredstava ili ljudi, a sve mu je odobravao nadležni skupštinski odbor. Ali, kaže – muku muči, nema dovoljno kapaciteta, sredstava. Jel ovde piše – nije realizovan budžet, nisu utrošena sredstva, pa ni za plate nisu utrošena sredstva? I što se nabavlja najskuplja, najmodernija moguća tehnika, u to neću da ulazim. Neka se kupi najbolje moguće, služiće instituciji, nije to ničije privatno i koristiće ga, ja se nadam, ljudi za dobre i pametne stvari.

Sve hoću da razumem, i servere koji su vredni po par hiljada evra i rutere, ništa neću da komentarišem od toga, ali jednu stvar ne mogu da razumem i to bih mnogo voleo da mi neko objasni – kako i na koji način se objašnjava kupovina telefona „Epl ajfon“ crni, 180.000 dinara? Kakve to veze ima sa poslom? Šta to nije mogao na bilo kom drugom telefonu da uradi Poverenik ili neko ko radi kod Poverenika?

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Samo, molim vas, još par sekundi, da završim.

Dakle, to ne razumem. Čemu služi taj telefon? Kakvo je opravdanje za 180.000 dinara za ovako nešto? Na kraju, gde je ovo sad? Kome ovo služi i za šta to, a da je vezano za posao Poverenika?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj čovek je sebi dozvolio i taj luksuz da kaže – Srbija se nalazi na crnoj listi FATF i zbog toga nam prete sankcije. Tu vrstu političarenja sebi je, koliko ja znam, u ovoj zemlji dozvolio još samo Vuk Jeremić, još samo Vuk Jeremić je to tim rečima izgovarao. Onaj koji se juče, prekjuče, videli ste to, hvalio i cerekao šta je sve radio Srbiji i Crnoj Gori. To je isto izgovori o Šabić. Kada sve to uzmete, vi ne možete da ne kažete – pa, to je politika.

Završava se ova naša priča osvrtom na ovu fotografiju i stanje da nije od ovoga, naravno, bilo ništa, kao ni od ovih silnih uvreda i optužbi. Na kraju je Šabić sam rekao – neću ja da se odričem politike. Ništa nam novo nije rekao. Ići će da se bavi, kako reče, advokaturom. Da sve dolazi na pravo mesto i da ta vrsta politike ne može bez odgovarajućeg društva, na kraju nas je obavestio, kako drugačije, nego opet, preko Tvitera. On je danas davalac advokatskih usluga organizaciji CRTA, čiji lider, direktor, kako oni to zovu, evo ga ovde, stoji lepo rame uz rame sa Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, Đilas Draganom ispred predsedništva kada su lomili ogradu, a onda jurišali na zgradu predsedništva, tada se obračunavali sa policijom. Dakle, to je ta vrsta društva.

Ako je to tako, neka je tako, bar da se više nikakvog skrivanja ne igramo. Onaj ko hoće da se bavi politikom i ko hoće da se sa nama bar politički obračunava, slobodno nek to radi, ali nek se ne krije iza bilo koje institucije, neka ne pokušava da sebe predstavlja bilo kakvu žrtvu, a ponajmanje da se ne pita, kako reče to Šabić, šta su uradili sa njegovim gradom. Ako ga stvarno zanima, kod skupštinskog obezbeđenja ću da ostavim ovaj materijal u kome lepo piše šta se radi sa Beogradom, kako se razvija, kako napreduje, pa ako ga zanima da se sadržajem upozna, pronaći će da se Beograd baš kao i Srbija razvija, da Beograd baš kao i Srbija napreduje, da mi izgrađujemo svoju državu kao što izgrađujemo svoje institucije. Baš zato što nam je stalo da ih na taj način izgrađujemo i o ovome ćemo da se staramo na pravi način, a to znači, kao što ste čuli, sigurno i razumeli jako dobro, sve suprotno od onoga što je radio Šabić. Hvala vam.